ZAKON O BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNOJ AGENCIJI
("Sl. glasnik RS", br. 42/2002, 111/2009, 65/2014 - odluka US, 66/2014 i 36/2018)
I OSNOVNE ODREDBE
Član 1
Obrazuje se Bezbednosno-informativna agencija (u daljem tekstu: Agencija), kao posebna organizacija.
Član 2
Agencija obavlja poslove koji se odnose na: zaštitu bezbednosti Republike Srbije i otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije; istraživanje, prikupljanje, obradu i procenu bezbednosno-obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost Republike Srbije i informisanje nadležnih državnih organa o tim podacima, kao i druge poslove određene zakonom.
Član 3
Agencija ima svojstvo pravnog lica, u skladu sa zakonom.
Član 4
Kontrolu rada Agencije ostvaruju nadležni organi, u skladu sa zakonom i drugim propisima.
U obavljanju poslova iz svog delokruga Agencija ostvaruje saradnju sa drugim nadležnim državnim organima i službama.
Agencija ostvaruje saradnju sa organima, organizacijama i službama drugih država i međunarodnih organizacija, u skladu sa smernicama Vlade Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) i bezbednosno-obaveštajnom politikom Republike Srbije.
II ORGANIZACIJA RADA
Član 5
Radom Agencije rukovodi direktor, koga postavlja i razrešava Vlada.
Član 6
U Agenciji se obrazuju posebne organizacione jedinice za obavljanje bezbednosnih poslova iz njenog delokruga.
Član 7
Na unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u Agenciji primenjuju se načela za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima i posebnim organizacijama, osim ukoliko obavljanje određenih poslova u Agenciji ne zahteva drugačiji način organizovanja.
Akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji donosi direktor Agencije, uz prethodnu saglasnost Vlade.
Aktom iz stava 2. ovog člana se utvrđuju, naročito, organizacione jedinice, poslovi koji se u njima obavljaju, način rukovođenja, ovlašćenja i odgovornosti rukovodilaca, unutrašnja kontrola i interna revizija, međusobni odnosi organizacionih jedinica, način saradnje Agencije sa drugim organima i organizacijama, podela radnih mesta, vrste radnih mesta, ukupan broj radnih mesta sa nazivom, opis poslova, raspon zvanja, zaštitni režim, status pripadnika, potreban broj izvršilaca i uslovi za svako radno mesto, kao i podaci o stepenu uvećanja staža osiguranja.
Podaci sadržani u aktu iz stava 2. ovog člana jesu tajni podaci, koji se određuju i sa kojima se postupa u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.
Član 8
Direktor internim uputstvima bliže uređuje pojedina pitanja koja se odnose na unutrašnje organizovanje i obavljanje poslova iz delokruga Agencije i daje pripadnicima Agencije obavezne instrukcije o načinu obavljanja poslova.
III NAČIN OBAVLJANJA POSLOVA
Član 9
Agencija u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti primenjuje odgovarajuće operativne metode, mere i radnje, kao i odgovarajuća operativno-tehnička sredstva kojima se obezbeđuje prikupljanje podataka i obaveštenja radi otklanjanja i sprečavanja delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije, ugrožavanje bezbednosti u zemlji i, u vezi s tim, preduzima druge potrebne mere i radnje na osnovu zakona i propisa donetih u skladu sa zakonom.
Odluku o primeni mera i metoda iz stava 1. ovog člana donosi direktor Agencije ili lice koje on ovlasti.
Član 10
U obavljanju poslova iz svog delokruga, pripadnici Agencije ovlašćeni su da od državnih i drugih organa, pravnih i fizičkih lica traže i dobiju obaveštenja, podatke i stručnu pomoć od značaja za razjašnjavanje činjenica vezanih za obavljanje poslova iz delokruga Agencije.
Na pružanje pomoći, davanje obaveštenja i podataka iz stava 1. ovog člana niko ne može biti prinuđen, a uskraćivanje ili odbijanje pomoći, davanja obaveštenja ili podataka mora biti zasnovano na zakonom utvrđenim razlozima.
Član 11
O poslovima iz svoje nadležnosti Agencija obrađuje, čuva i koristi prikupljene informacije i dokumentaciju, o čemu vodi odgovarajuće evidencije i obezbeđuje zaštitu njihove tajnosti.
Način evidentiranja, obrade, čuvanja, korišćenja, zaštite i dostavljanja drugim nadležnim državnim organima informacija i dokumenata iz stava 1. ovog člana utvrđuje Vlada.
Član 12
Pripadnici Agencije raspoređeni u posebne organizacione jedinice iz člana 6. ovog zakona u otkrivanju, praćenju, dokumentovanju, sprečavanju, suzbijanju i presecanju delatnosti organizacija i lica usmerenih na vršenje organizovanog kriminala i krivičnih dela sa elementom inostranosti, unutrašnjeg i međunarodnog terorizma i najtežih oblika krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava i protiv Ustavom utvrđenog poretka i bezbednosti Republike primenjuju ovlašćenja utvrđena zakonom i drugim propisima koje primenjuju ovlašćena službena lica i radnici na određenim dužnostima ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, u skladu sa propisima o unutrašnjim poslovima.
Član 13
Posebne mere kojima se odstupa od nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava opštenja (u daljem tekstu: posebne mere) su:
1) tajni nadzor i snimanje komunikacije bez obzira na oblik i tehnička sredstva preko kojih se obavlja ili nadzor elektronske ili druge adrese;
2) tajni nadzor i snimanje komunikacije na javnim mestima i mestima kojima je pristup ograničen ili u prostorijama;
3) statistički elektronski nadzor komunikacije i informacionih sistema u cilju pribavljanja podataka o komunikaciji ili lokaciji korišćene mobilne terminalne opreme;
4) računarsko pretraživanje već obrađenih ličnih i drugih podataka i njihovo upoređivanje sa podacima koji su prikupljeni primenom mera iz tač. 1)-3) ovog stava.
Uz posebne mere iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana može se odobriti tajni nadzor i snimanje mesta, prostorija i predmeta, uključujući i uređaje za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi.
Član 14
Posebne mere mogu se odrediti prema licu, grupi ili organizaciji za koju postoje osnovi sumnje da preduzima ili priprema radnje usmerene protiv bezbednosti Republike Srbije, a okolnosti slučaja ukazuju da se na drugi način te radnje ne bi mogle otkriti, sprečiti ili dokazati ili bi to izazvalo nesrazmerne teškoće ili veliku opasnost.
Prilikom odlučivanja o određivanju i trajanju posebnih mera posebno će se ceniti da li bi se isti rezultat mogao postići na način kojim se manje ograničavaju prava građana, u obimu neophodnom da se svrha ograničavanja zadovolji u demokratskom društvu.
Član 15
Ako su ispunjeni uslovi iz člana 14. ovog zakona, na obrazloženi predlog direktora Agencije, sud može odrediti primenu posebne mere.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži naziv posebne mere, raspoložive podatke o licu, grupi ili organizaciji prema kojoj će biti primenjivana, postojanje uslova za njeno određivanje i rok trajanja.
O predlogu iz stava 1. ovog člana odlučuje predsednik Višeg suda u Beogradu, odnosno sudija kojeg on odredi među sudijama koji su raspoređeni u Posebno odeljenje tog suda za koje je zakonom određeno da postupa u predmetima krivičnih dela organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela.
Odluka o predlogu iz stava 1. ovog člana donosi se u roku od 48 časova od časa podnošenja predloga.
Član 15a
Ako usvoji predlog za određivanje posebne mere sud donosi naredbu.
Naredba o određivanju posebne mere sadrži naziv posebne mere, raspoložive podatke o licu, grupi ili organizaciji prema kojoj će biti primenjivana, razloge o ispunjenosti uslova iz člana 14. ovog zakona, način primene, obim i trajanje posebne mere.
Posebna mera može trajati tri meseca, a zbog neophodnosti otkrivanja, sprečavanja ili prikupljanja dokaza o radnji iz člana 14. stav 1. ovog zakona, može se produžiti najviše još tri puta u trajanju od po tri meseca. Primena posebne mere se prekida čim prestanu razlozi za njenu primenu.
Ako ne usvoji predlog za određivanje posebne mere sud donosi rešenje.
Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana direktor Agencije može izjaviti žalbu Apelacionom sudu u Beogradu.
Odluku o žalbi iz stava 5. ovog člana donosi veće sastavljeno od troje sudija Posebnog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu za koje je zakonom određeno da postupa u predmetima krivičnih dela organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, u roku od 48 časova od časa izjavljivanja žalbe.
Član 15b
Ako u toku primene posebne mere pripadnik Agencije dođe do saznanja da lice, grupa ili organizacija koristi drugo sredstvo komunikacije, elektronsku ili drugu adresu, ili da se komunikacija obavlja na drugim mestima kojima je pristup ograničen ili u drugim prostorijama, obavestiće o tome odmah direktora Agencije koji može narediti proširenje posebne mere.
U slučaju donošenja naredbe iz stava 1. ovog člana, direktor Agencije u roku od 48 časova podnosi predlog za naknadno odobrenje proširenja primene posebne mere. O predlogu odlučuje sudija iz člana 15. stav 3. ovog zakona u roku od 48 časova od časa prijema predloga.
Ako usvoji predlog iz stava 2. ovog člana sudija će naknadno odobriti proširenje primene posebne mere, a ako odbije predlog, materijal koji je prikupljen u skladu sa stavom 1. ovog člana se uništava.
Materijal iz stava 3. ovog člana uništava se u prisustvu sudije koji o tome sastavlja zapisnik.
Član 15v
Ako je prilikom primene posebnih mera prikupljen materijal o krivičnom delu u odnosu na koje se mogu odrediti posebne dokazne radnje, takav materijal se dostavlja nadležnom javnom tužilaštvu. Sa materijalom se postupa u skladu sa odredbama koje uređuju krivični postupak.
Član 15g
Predlog za određivanje ili proširenje posebnih mera, odluka o predlogu, naredba o proširenju posebne mere i zapisnik o uništavanju materijala iz člana 15b stav 4. ovog zakona beleže se u posebnom upisniku i čuvaju se zajedno sa materijalom o primeni posebnih mera u posebnom omotu sa naznakom "posebne mere" i oznakom stepena tajnosti, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje tajnost podataka.
Podaci o predlaganju, odlučivanju i primeni posebnih mera predstavljaju tajne podatke.
Podatke iz stava 2. ovog člana dužna su da čuvaju kao tajne i druga lica koja ih u bilo kom svojstvu saznaju.
Član 16
Kad posebni razlozi bezbednosti Republike Srbije to zahtevaju, Agencija može da preuzme i neposredno obavi poslove koji su u nadležnosti ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.
Odluku o preuzimanju i obavljanju poslova iz delokruga ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove sporazumno donose direktor Agencije i ministar nadležan za unutrašnje poslove.
U slučaju sukoba nadležnosti odlučuje Vlada, u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Preuzete poslove iz st. 1. i 2. ovog člana pripadnici Agencije obavljaju pod uslovima i na način, kao i primenom ovlašćenja, utvrđenih zakonom i drugim propisima koje primenjuju ovlašćena službena lica i radnici na određenim dužnostima ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, u skladu sa propisima o unutrašnjim poslovima.
Direktor Agencije i ministar nadležan za unutrašnje poslove sporazumno će bliže urediti svojim aktom obavezne oblike i način ostvarivanja saradnje Agencije i ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove u pitanjima od interesa za bezbednost i ustavni poredak Republike Srbije, odnosno bezbednost ljudi i imovine.
IV KONTROLA RADA
Član 17
Direktor Agencije dužan je da dva puta godišnje podnese izveštaj o radu Agencije i o stanju bezbednosti Republike Srbije, Narodnoj skupštini i Vladi Republike Srbije.
Član 18
U obavljanju poslova iz svog delokruga Agencija je obavezna da se pridržava načelnih stavova i smernica Vlade koje se odnose na bezbednosno-obaveštajnu politiku Republike Srbije.
Član 19
Lica koja učestvuju u vršenju kontrole rada Agencije, obavezna su da štite i čuvaju poverljivost podataka i informacija do kojih dolaze u vršenju poslova kontrole i po prestanku svojih funkcija.
V PRIPADNICI AGENCIJE
Član 20
Pripadnici Agencije ne mogu biti članovi političkih stranaka.
Pripadnici Agencije nemaju pravo na sindikalno organizovanje niti pravo na štrajk.
Član 20a
Pripadnici Agencije su ovlašćena službena lica, lica na određenim dužnostima i lica bez ovlašćenja.
Na prava, dužnosti i odgovornosti po osnovu radnog odnosa pripadnika Agencije u statusu ovlašćenih službenih lica i lica na određenim dužnostima koja nisu uređena ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, shodno se primenjuju odredbe zakona koji važe za policijske službenike.
Na prava, dužnosti i odgovornosti po osnovu radnog odnosa pripadnika Agencije u statusu lica bez ovlašćenja koja nisu uređena ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, shodno se primenjuju propisi kojima se uređuju radni odnosi u državnim organima.
Bliži uslovi i način ostvarivanja prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa pripadnika Agencije uređuju se pravilnikom o radu.
Član 20b
Za popunjavanje radnih mesta u Agenciji nije obavezan konkurs.
O zasnivanju radnog odnosa u Agenciji rešenjem odlučuje direktor.
Na uslove za zasnivanje radnog odnosa u Agenciji, primenjuju se propisi kojima se uređuju uslovi za zasnivanje radnog odnosa u ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove.
Član 20v
Postojanje bezbednosne smetnje, kao činjenice koja predstavlja stvarni i neprihvatljiv bezbednosni rizik u slučaju prijema lica u radni odnos, uključujući i lice koje se vraća na rad na osnovu pravosnažne odluke nadležnog organa, utvrđuje Agencija u postupku bezbednosnog proveravanja.
Bezbednosno proveravanje može se vršiti samo uz prethodnu pisanu saglasnost lica, datu putem popunjavanja i potpisivanja upitnika o identifikacionim podacima, na obrascu koji utvrđuje direktor Agencije.
Ako lice iz stava 1. ovog člana odbije da popuni ili potpiše upitnik iz stava 2. ovog člana, smatraće se da je odustalo od zasnivanja radnog odnosa, odnosno nastavka rada u Agenciji.
U postupku bezbednosnog proveravanja prikupljaju se i proveravaju podaci navedeni u upitniku iz stava 2. ovog člana, kao i drugi podaci u pogledu lica koje se bezbednosno proverava, putem obavljanja razgovora sa licem koje se proverava, sa licima koja su sa njim u vezi i drugim licima, kao i prikupljanjem podataka od drugih organa ili iz registara, evidencija, zbirki i baza podataka koje se vode na osnovu zakona.
Podaci prikupljeni bezbednosnim proveravanjem evidentiraju se, čuvaju i štite u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka i zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti, a koriste samo u svrhu za koju su prikupljeni.
Član 20g
Pripadnici Agencije dužni su da, zbog potrebe rada u Agenciji, pohađaju stručnu obuku, kao i da se stručno usavršavaju i da polože poseban stručni ispit.
Postupak, program i način pohađanja stručne obuke, stručnog usavršavanja i polaganja posebnog stručnog ispita utvrđuje se aktom direktora.
Član 20d
Rad pripadnika Agencije ocenjuje se jedanput godišnje.
Postupak, merila i način ocenjivanja pripadnika Agencije uređuje se aktom koji donosi direktor.
Član 20đ
Zvanja ovlašćenih službenih lica i lica na određenim dužnostima uređuju se ovim zakonom.
Zvanja su:
1) sa srednjim obrazovanjem - mlađi referent, referent, stariji referent, viši referent, samostalni referent i viši samostalni referent;
2) sa prvim stepenom visokog obrazovanja - mlađi saradnik, saradnik, stariji saradnik, viši saradnik, samostalni saradnik i viši samostalni saradnik;
3) sa drugim stepenom visokog obrazovanja - mlađi savetnik, savetnik, viši savetnik, samostalni savetnik, viši samostalni savetnik i glavni savetnik.
Pripadnicima Agencije u statusu ovlašćenog službenog lica i lica na određenim dužnostima utvrđuju se zvanja odgovarajućeg naziva za svako sistematizovano radno mesto.
Uslovi za sticanje i gubitak zvanja utvrđuju se aktom direktora, uz prethodnu saglasnost Vlade.
Član 20e
Pripadnik Agencije ima pravo na platu, uvećanu platu, naknadu plate, naknadu troškova i druga primanja, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje sistem plata u javnom sektoru.
Plata se sastoji od osnovne plate i uvećane plate.
Osnovna plata određuje se množenjem osnovice sa koeficijentima za obračun plata.
Koeficijenti za obračun plata sastoje se od osnovnog, dodatnog i korektivnog koeficijenta u odnosu na radna mesta, zvanje, naročito rizične uslove rada, opasnost, odgovornost i složenost poslova.
Koeficijenti za obračun plate, utvrđuju se aktom direktora, uz prethodnu saglasnost Vlade.
Član 21
Pripadnik Agencije svoje svojstvo dokazuje službenom legitimacijom.
Vrste, oblik i sadržaj službenih legitimacija propisuje Vlada.
Član 22
Pripadnik Agencije je dužan da poslove i zadatke koji su mu određeni izvršava u skladu sa zakonom, drugim propisom i opštim aktom, nalogom direktora, odnosno neposredno nadređenog rukovodioca u Agenciji.
Pripadnik Agencije je samostalan u radu i za svoj rad lično odgovoran.
Član 23
Pripadnik Agencije je dužan da čuva podatke Agencije koji predstavljaju državnu, vojnu, službenu ili poslovnu tajnu, metode, mere i radnje koje predstavljaju ili sadrže koju od ovih tajni, kao i druge podatke čije bi saopštavanje načinilo štetu po interese fizičkih ili pravnih lica ili za uspešno obavljanje poslova Agencije.
Obaveza čuvanja podataka, mera i radnji iz stava 1. ovog člana prihvata se prilikom prijema na rad, a važi i po prestanku rada u Agenciji.
Od obaveze čuvanja tajne pripadnika Agencije može osloboditi direktor Agencije.
Član 23a
Pripadnik Agencije može biti trajno ili privremeno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto.
Odgovarajućim radnim mestom smatra se radno mesto čiji se poslovi obavljaju u istom zvanju, kao poslovi radnog mesta sa kojeg se pripadnik Agencije premešta i za koje ispunjava sve uslove za rad na tim poslovima.
Za premeštaj zbog potrebe posla, nije potrebna saglasnost pripadnika Agencije.
Član 23b
Pripadnik Agencije može biti trajno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto, na lični zahtev ili na predlog nadležnog rukovodioca, u slučaju potrebe posla, kada se oceni da njegove radne sposobnosti i osposobljenost u većoj meri mogu da doprinesu poboljšanju procesa rada na radnom mestu na koje se trajno premešta.
Zahtev, odnosno predlog za trajni premeštaj mora biti posebno obrazložen.
Za trajni premeštaj pripadnika Agencije, u slučaju kada je razdaljina mesta rada od mesta premeštaja veća od 50 kilometara, neophodna je saglasnost pripadnika.
Član 23v
Pripadnik Agencije može biti privremeno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto na lični zahtev ili na predlog nadležnog rukovodioca u slučaju potrebe posla, zbog zamene odsutnog pripadnika, povećanog obima posla ili privremene zdravstvene nesposobnosti, pri čemu zadržava sva prava radnog mesta sa koga je premešten, ako je to za njega povoljnije.
Privremeni premeštaj traje najduže godinu dana.
Zahtev, odnosno predlog za privremeni premeštaj, mora biti posebno obrazložen.
Posle isteka vremena na koje je privremeno premešten, pripadnik se vraća na radno mesto sa koga je premešten.
Žalba na rešenje o privremenom premeštaju ne odlaže njegovo izvršenje.
Član 24
Disciplinski postupak protiv pripadnika Agencije vodi se u skladu sa zakonom i drugim propisima.
U disciplinskom postupku protiv pripadnika Agencije isključuje se javnost.
Vlada bliže uređuje pitanja koja se odnose na disciplinsku odgovornost pripadnika Agencije.
Član 25
Ako se protiv aktivnih i bivših pripadnika Agencije vodi krivični ili drugi postupak zbog primene odgovarajućih mera, odnosno upotrebe sredstava prinude, Agencija će mu obezbediti besplatnu pravnu pomoć u tom postupku, izuzev ako je Agencija inicirala ili pokrenula postupak.
Ako su život, odnosno lična i imovinska bezbednost pripadnika Agencije ili članova njegove porodice dovedene u opasnost zbog vršenja službe, Agencija će pripadniku, pored pravne pomoći iz stava 1. ovog člana, obezbediti i drugu pomoć i zaštitu radi otklanjanja opasnosti.
Prava iz st. 1. i 2. ovog člana imaju i građani koji Agenciji pružaju pomoć u obavljanju poslova iz njenog delokruga.
VI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 26
Podzakonski akti za izvršavanje ovog zakona doneće se u roku od 90 dana od dana njegovog stupanja na snagu.
Do donošenja akata iz stava 1. ovog člana primenjivaće se važeći akti koji nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Član 27
Radnici Ministarstva unutrašnjih poslova - Resora državne bezbednosti koji u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona ne budu preuzeti u Agenciju, rasporediće se u Ministarstvo unutrašnjih poslova na radna mesta koja odgovaraju njihovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima.
Agencija će preuzeti prostorije, predmete, arhivu i drugi registraturski materijal, opremu, sredstva za rad i druga sredstva koja je na dan stupanja na snagu ovog zakona koristilo Ministarstvo unutrašnjih poslova - Resor državne bezbednosti.
Član 28
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Zakona o izmenama
Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji
("Sl. glasnik RS", br. 111/2009)
Član 3[s1]
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2010. godine.
Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji
("Sl. glasnik RS", br. 66/2014)
Član 5[s2]
Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji
("Sl. glasnik RS", br. 36/2018)
Član 5[s3]
Do početka primene zakona kojim se uređuje sistem plata u javnom sektoru, pravo pripadnika na platu, uvećanu platu, naknade i ostala primanja, utvrđuje se u skladu sa propisima koji važe na dan stupanja na snagu ovog zakona.
Član 6[s3]
Podzakonski akti za izvršavanje ovog zakona doneće se u roku od 90 dana od dana njegovog stupanja na snagu.
Do donošenja akata iz stava 1. ovog člana primenjivaće se važeći akti, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Član 7[s3]
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana njegovog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
