ZAKON O ŽELEZNICI
("Sl. glasnik RS", br. 41/2018 i 62/2023)
I UVODNE ODREDBE
Predmet
Član 1
Ovim zakonom uređuje se upravljanje železničkom infrastrukturom, obavljanje delatnosti železničkog prevoza, licenciranje železničkih prevoznika, pristup železničkoj infastrukturi, uslužnim objektima i uslugama, načela i postupci za određivanje i obračun cena pristupa javnoj železničkoj infrastrukturi (u daljem tekstu: cena pristupa) i cena usluga u vezi sa obavljanjem železničkog prevoza, dodela kapaciteta javne železničke infrastrukture, industrijske železnice i industrijski koloseci, nadležnosti Direkcije za železnice (u daljem tekstu: Direkcija), prava putnika i usluge javnog prevoza putnika železnicom od opšteg ekonomskog interesa.
Odredbe ovog zakona primenjuju se na unutrašnji i međunarodni železnički saobraćaj, ako potvrđenim međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno.
Značenje pojedinih izraza
Član 2
Pojedini izrazi, u smislu ovog zakona, imaju sledeće značenje:
1) alternativni prevozni put je drugi prevozni put između istog polazišta i odredišta, ako postoji mogućnost zamene između dva prevozna puta u pružanju usluge prevoza robe ili putnika od strane železničkog prevoznika, što je bliže određeno u Izjavi o mreži;
2) voz je propisno sastavljen i zakvačen niz vučenih vozila sa jednim ili više vučnih vozila ili samo vučno vozilo ili više zakvačenih vučnih vozila propisno signalisan, sa pripadajućim voznim osobljem, koji saobraća po propisanim pravilima;
3) gradska železnica je železnica sa posebnim saobraćajno-tehničkim karakteristikama kojom se vrši javni prevoz na teritoriji jedinice lokalne samouprave, odnosno području naseljenih mesta u sastavu jedinice lokalne samouprave;
4) gradski i prigradski prevozi su prevozi čija je osnovna svrha zadovoljenje prevoznih potreba gradske sredine ili konurbacije, uključujući pograničnu konurbaciju, kao i prevoznih potreba između gradske sredine ili konurbacije i njihove okoline;
4a) zona potrebne preglednosti je trodimenzionalni prostor preglednosti u kome se vrši bezbedno zaustavljanje drumskih vozila ispred saobraćajnog znaka koji označava mesto na kome put prelazi preko železničke pruge na putnom prelazu;
5) jedinstvena karta predstavlja jednu ili više karata koje predstavljaju ugovor o prevozu za korišćenje uzastopnih železničkih usluga koje pruža jedan ili više železničkih prevoznika;
6) dodatne usluge su usluge u vezi sa obavljanjem železničkog prevoza iz člana 15. stav 4. ovog zakona;
7) dodela kapaciteta je dodela kapaciteta železničke infrastrukture u obliku trase voza koju vrši upravljač infrastrukture;
8) eksploatacija javne železničke infrastrukture je dodela trase voza, upravljanje saobraćajem i naplata cena pristupa;
9) železnička vozna sredstva su vučna, vučena i železnička vozila za posebne namene;
10) železnički prevoznik je privredno društvo ili drugo pravno lice koje je registrovano za pretežnu delatnost pružanja usluga železničkog prevoza robe i/ili putnika i kome je izdata licenca, uz obavezu da obezbedi vuču, ili koje obezbeđuje samo vuču. Železničkim prevoznikom, sa aspekta pristupa železničkoj infrastrukturi, uslužnim objektima i uslugama u vezi sa obavljanjem železničkog prevoza, smatra se i privredno društvo ili drugo pravno lice koje obavlja železnički prevoz za sopstvene potrebe i kome je izdata licenca za prevoz za sopstvene potrebe;
11) (brisana)
12) zagušena infrastruktura je deo javne železničke infrastrukture za koji se potražnja za kapacitetom infrastrukture ne može u potpunosti zadovoljiti tokom određenih perioda vremena, pa čak i posle usklađivanja različitih zahteva za kapacitetima infrastrukture;
13) zaštitni pružni pojas je zemljišni pojas sa obe strane pruge u širini od 100 m, računajući od ose krajnjih koloseka;
14) izvodljiva alternativa je pristup drugom uslužnom objektu koji je ekonomski prihvatljiv železničkom prevozniku i omogućuje mu pružanje predmetne usluge prevoza robe ili putnika;
15) Izjava o mreži je dokument kojim se detaljno utvrđuju opšta pravila, rokovi, postupci i kriterijumi koji se tiču načina obračuna cena i dodele kapaciteta, uključujući i druge relevantne informacije koje su neophodne da bi se mogao podneti zahtev za kapacitet infrastrukture;
16) industrijska železnica je železnica kojom upravlja privredni subjekat i koristi je za prevoz robe i/ili lica za sopstvene potrebe;
17) industrijski kolosek je železnički kolosek koji se priključuje na mrežu i služi za dopremanje i otpremanje robe, kao i za početne, završne i druge radnje (utovar, istovar, manevrisanje i sl.) u železničkom prevozu robe;
18) industrijski kolosek za sopstvene potrebe je industrijski kolosek koji se koristi isključivo za potrebe njegovog vlasnika, odnosno korisnika;
19) infrastrukturni pojas je zemljišni pojas sa obe strane pruge u širini od 25 m, mereći od ose krajnjih koloseka koji funkcionalno služi za upotrebu, održavanje i tehnološki razvoj kapaciteta infrastrukture;
20) javna železnička infrastruktura obuhvata celokupnu železničku infrastrukturu koja čini mrežu kojom upravlja upravljač infrastrukture, isključujući pruge i sporedne koloseke (industrijske pruge i koloseke), koji su priključeni na mrežu;
21) javni prevoz je prevoz lica ili stvari koji je dostupan svakom pod jednakim uslovima i vrši se na osnovu zaključenog ugovora o prevozu putnika ili robe između železničkog prevoznika i korisnika njegovih usluga;
22) javni prevoz putnika od opšteg interesa obuhvata usluge železničkog prevoza putnika od opšteg ekonomskog interesa koje se pružaju javnosti na nediskriminatorskoj osnovi i kontinuirano;
23) kapacitet infrastrukture je mogući broj trasa vozova za raspoređivanje na određenom delu javne železničke infrastrukture u određenom periodu;
24) kolosek za gariranje je sporedni kolosek posebno namenjen za privremeni smeštaj železničkih vozila između dva uvrštavanja u voz;
25) Kompjuterizovani sistem za informacije i rezervacije u železničkom prevozu (KSIRŽP) je kompjuterizovani sistem koji sadrži informacije o železničkim putničkim uslugama koje nude železnički prevoznici, kao što su: plan i red vožnje za prevoz putnika, raspoloživost sedišta za prevoz putnika, cene i posebni uslovi, pristupačnost vozova za osobe sa invaliditetom i osobe sa smanjenom pokretljivošću i načini na koje se mogu izvršiti rezervacije ili izdati karte ili jedinstvene karte u meri u kojoj su pojedini ili svi načini na raspolaganju korisnicima;
26) konurbacija je spajanje dvaju ili više naselja u jednu urbanu celinu;
27) koordinacija je postupak tokom kojeg upravljač infrastrukture i podnosioci zahteva za kapacitetom infrastrukture pokušavaju da reše sukobljene zahteve;
28) licenca je isprava kojom organ nadležan za licenciranje potvrđuje sposobnost privrednog društva ili drugog pravnog lica koje je registrovano za obavljanje delatnosti javnog prevoza robe i/ili putnika da pruža usluge železničkog prevoza kao železnički prevoznik, koje mogu biti ograničene na pružanje određene vrste usluga ili obavljanje železničkog prevoza za sopstvene potrebe;
29) manipulativna pruga je deo železničke infrastrukture koji služi za prevoz robe za potrebe privrednih subjekata, po potrebi i bez utvrđenog reda vožnje;
30) međunarodni prevoz putnika obuhvata uslugu prevoza putnika vozom koji prelazi najmanje jednu državnu granicu i kod koje je osnovna svrha usluge da prevozi putnike između stanica u različitim državama, pri čemu voz može biti sastavljen od različitih delova koji mogu imati različita polazišta i odredišta, ako sva putnička kola pređu najmanje jednu državnu granicu;
31) međunarodni prevoz robe obuhvata transportnu uslugu u okviru koje voz prelazi najmanje jednu državnu granicu. Voz može biti spojen i/ili razdvojen, a različiti delovi mogu imati različita polazišta i odredišta, pod uslovom da svi vagoni pređu najmanje jednu državnu granicu;
32) metro je prostorno nezavisan šinski sistem visokog kapaciteta za prevoz putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju sa posebnim konstruktivnim i energetsko-pogonskim karakteristikama;
33) mreža je mreža pruga, uključujući vezne i sporedne koloseke, sa elementima železničke infrastrukture, kojom upravlja upravljač infrastrukture, namenjena železničkom prevozu robe i/ili putnika, kao i prevozu za sopstvene potrebe, koji mogu vršiti železnički prevoznici prema načelu transparentnog i nediskriminatorskog pristupa mreži;
34) nadoknada za obavezu javnog prevoza obuhvata korist, naročito finansijsku, koju nadležni organ neposredno ili posredno pruža iz sredstava javnih fondova tokom perioda sprovođenja obaveze javnog prevoza ili u vezi sa tim periodom;
35) neposredno dodeljivanje je dodeljivanje ugovora o obavezi javnog prevoza određenom železničkom prevozniku bez prethodnog tenderskog postupka;
36) obaveza javnog prevoza putnika je zahtev koji je definisan ili utvrđen od strane nadležnog organa u cilju obezbeđivanja usluga javnog prevoza železnicom od opšteg interesa, a koji železnički prevoznik, ako bi postupao rukovodeći se samo komercijalnim interesima, ne bi prihvatio ili ga ne bi prihvatio u istoj meri ili pod istim uslovima bez nadoknade;
37) obnova železničke infrastrukture obuhvata radove velikog obima zamene elementa na postojećoj infrastrukturi, kojima se ne menja njeno celokupno funkcionisanje;
38) održavanje železničke infrastrukture obuhvata radove koji se izvode u cilju očuvanja stanja i kapaciteta postojeće infrastrukture;
39) okvirni sporazum je pravno obavezujući opšti sporazum kojim se utvrđuju prava i obaveze podnosilaca zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture i upravljača infrastrukture u pogledu kapaciteta infrastrukture koji će se dodeljivati i cenama koje će se naplaćivati u periodu dužem od perioda primene jednog važećeg reda vožnje;
40) operator uslužnog objekta je subjekt odgovoran za upravljanje jednim ili više uslužnih objekata ili pružanje jedne ili više usluga železničkim prevoznicima iz člana 15. ovog zakona, uključujući i upravljanje železničkom infrastrukturom koja čini deo infrastrukture uslužnog objekta;
41) operator javnog prevoza putnika je železnički prevoznik koji pruža usluge javnog prevoza putnika;
42) opšte pravilo je mera koja se bez diskriminacije primenjuje na sve usluge javnog prevoza putnika iste vrste na određenim relacijama za koje je odgovoran nadležni organ;
43) osnovne usluge su usluge u vezi sa obavljanjem železničkog prevoza iz člana 15. st. 1. i 2. ovog zakona;
44) plan poboljšanja kapaciteta infrastrukture obuhvata meru ili niz mera sa rokovima za njihovo sprovođenje sa ciljem ublažavanja ograničenja kapaciteta infrastrukture koja dovode to toga da se jedan deo infrastrukture proglasi zagušenom infrastrukturom;
45) podnosilac zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture podrazumeva železničkog prevoznika ili međunarodnu grupaciju železničkih prevoznika ili druga lica i pravne subjekte, kao što su nadležni organi, pošiljaoci, špediteri i operatori u kombinovanom transportu, koji imaju interes za obavljanje javne usluge ili komercijalni interes za pribavljanje kapaciteta infrastrukture;
46) prateće usluge su usluge u vezi sa obavljanjem železničkog prevoza iz člana 15. stav 5. ovog zakona;
47) prevoz putnika je prevoz putnika železnicom, koji je dostupan javnosti, na osnovu ugovora o prevozu, isključujući prevoz putnika drugim vrstama šinskog prevoza kao što su metro ili tramvaji;
48) prevoz robe je prevoz robe železnicom, koji je dostupan javnosti, na osnovu ugovora o prevozu;
49) prevoz za sopstvene potrebe je prevoz železnicom koji vrši privredno društvo ili drugo pravno lice za sopstvene potrebe, odnosno za potrebe obavljanja njegove delatnosti, što obuhvata i delatnosti u vezi sa izgradnjom, ispitivanjem, održavanjem ili obnovom železničke infrastrukture ili u vezi sa pružanjem usluga iz člana 15. ovog zakona;
50) pogranični sporazum je svaki sporazum između dve ili više država čija je svrha da olakša pružanje prekograničnih železničkih usluga;
51) prodavac karata je svaki posrednik u prodaji železničkih usluga koji zaključuje ugovore o prevozu putnika i prodaje karte u ime železničkog prevoznika ili za sopstveni račun;
52) pružni pojas je zemljišni pojas sa obe strane pruge u širini od 8 m, u naseljenom mestu 6 m, mereći od ose krajnjih koloseka, zemljište ispod pruge i vazdušni prostor u visini od 14 m. Pružni pojas obuhvata i zemljišni prostor službenih mesta (stanica, ukrsnica, stajališta, rasputnica i slično) koji obuhvata sve tehničko-tehnološke objekte, instalacije i pristupno-požarni put do najbližeg javnog puta;
53) putna propusnica ili sezonska karta je karta za neograničen broj putovanja koja omogućuje ovlašćenom imaocu putovanje železnicom na određenom pravcu ili mreži u toku određenog vremenskog perioda;
54) putni prelaz je mesto ukrštanja železničke pruge koja pripada javnoj železničkoj infrastrukturi, industrijskoj železnici ili industrijskom koloseku i puta u istom nivou, koji obuhvata i ukrštanje tih koloseka sa pešačkom ili biciklističkom stazom, u širini od 3 m mereno od ose koloseka, uključujući i prostor između koloseka kada se na putnom prelazu nalazi više koloseka;
55) razvoj železničke infrastrukture obuhvata planiranje mreže, finansijsko i investiciono planiranje, kao i izgradnju i modernizaciju infrastrukture;
56) razumna dobit je stopa povraćaja sopstvenog kapitala koja uzima u obzir rizik, uključujući rizik na prihod, ili nedostatak takvog rizika, koji trpi operator uslužnog objekta i u skladu je sa prosečnom stopom za dati sektor tokom proteklih godina;
57) regionalni prevoz je prevozna usluga čija je osnovna svrha da ispuni potrebe za prevozom u regionu, uključujući prekogranično područje u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom;
58) red vožnje je akt upravljača javne železničke infrastrukture kojim se utvrđuje plan saobraćaja vozova za prevoz putnika i robe, kao i za sopstvene potrebe na javnoj železničkoj infrastrukturi tokom perioda važenja tog reda vožnje;
59) rezervacija je ovlašćenje, u papirnom ili elektronskom obliku, kojim se daje pravo licu koje se prevozi na prethodno potvrđeni personalizovani aranžman prevoza (sedište, postelja, ležaj i dr.);
60) roba podrazumeva stvari koje se prevoze u železničkom teretnom saobraćaju;
61) teretni koridor predstavlja određene železničke pruge, uključujući železničke trajektne linije na teritoriji između država, koje povezuju dva ili više terminala, duž glavnog prevoznog pravca i, po potrebi, duž alternativnih prevoznih pravaca i deonica koje ih povezuju, uključujući železničku infrastrukturu i uslužne objekte i usluge koje se pružaju železničkim prevoznicima;
61a) teretni terminal je objekat duž pruga sa robnim saobraćajem koji je posebno uređen kako bi se omogućio utovar robe na teretne vozove i/ili istovar robe sa njih, kao i integracija usluga železničkog teretnog transporta sa uslugama drumskog, pomorskog, rečnog i vazdušnog transporta, odnosno formiranje ili promena sastava teretnih vozova i, po potrebi, služi za sprovođenje graničnih postupaka na granicama sa drugim zemljama;
62) tranzit je prelazak preko teritorije Republike Srbije bez utovara ili istovara robe, odnosno bez ukrcavanja ili iskrcavanja putnika na teritoriji Republike Srbije;
63) trasa voza je kapacitet infrastrukture neophodan za saobraćaj voza između dva službena mesta, u predviđenom vremenu i pod tačno utvrđenim tehničko-tehnološkim uslovima na javnoj železničkoj infrastrukturi;
64) turističko-muzejska železnica je železnica sa posebnim saobraćajno-tehničkim karakteristikama, kojom se vrši prevoz putnika u turističke svrhe, uključujući i prevoz železničkim voznim sredstvima muzejske vrednosti;
65) ugovor o uslovima i načinu finansiranja upravljanja javnom železničkom infrastrukturom je ugovor između nadležnog organa i upravljača infrastrukture iz člana 21. ovog zakona kojim se uređuju međusobna prava i obaveze između ugovornih strana;
66) ugovor o obavezi javnog prevoza je ugovor o javnim uslugama prevoza putnika koji zaključuju operator javnog prevoza putnika i nadležni organ u skladu sa ovim zakonom;
67) ugovor o prevozu putnika je ugovor o prevozu uz finansijsku naknadu ili besplatno zaključen između železničkih prevoznika ili prodavca karata i putnika za pružanje jedne ili više usluga prevoza;
68) unapređenje železničke infrastrukture (modernizacija) obuhvata radove velikog obima na infrastrukturi kojima se poboljšava njeno celokupno funkcionisanje;
69) upravljač infrastrukture je javno preduzeće ili privredno društvo odgovorno za građenje, eksploataciju, održavanje i obnovu javne železničke infrastrukture na mreži, kao i za učešće u njenom razvoju u okviru utvrđene opšte politike razvoja i finansiranja infrastrukture;
70) upravljač stanice je organizacioni subjekt kome je poverena odgovornost za upravljanje železničkom stanicom i koji može biti upravljač infrastrukture;
71) uslužni objekat podrazumeva postrojenje, uključujući zemljište, zgrade i opremu, posebno raspoređene, kao celina ili delimično, kako bi omogućili pružanje jedne ili više usluga iz člana 15. st. 2, 4. i 5. ovog zakona, što uključuje i koloseke koji povezuju mrežu sa uslužnim objektima.
Nezavisnost železničkih prevoznika i upravljača infrastrukture
Član 3
Obavljanje delatnosti upravljanja javnom železničkom infrastrukturom i delatnosti obavljanja prevoza putnika i prevoza robe u železničkom saobraćaju uređuje se na načelima razdvajanja poslova upravljanja javnom železničkom infrastrukturom i poslova obavljanja prevoza u železničkom saobraćaju.
U pogledu rukovođenja, upravljanja i kontrole nad administrativnim, ekonomskim i računovodstvenim pitanjima, železnički prevoznici u neposrednom ili posrednom državnom vlasništvu ili pod kontrolom države imaju nezavisan status.
Upravljač infrastrukture odgovoran je za sopstveno rukovođenje, upravljanje i kontrolu, u skladu sa ovim zakonom.
Bilansi uspeha i bilansi stanja vode se i objavljuju odvojeno, sa jedne strane, za delatnost železničkih prevoznika i, sa druge strane, za delatnost upravljanja železničkom infrastrukturom.
Odvojeni bilansi uspeha i bilansi stanja vode se i objavljuju, sa jedne strane, za poslove koji se odnose na pružanje usluga železničkog teretnog prevoza i, sa druge, za delatnosti koje se odnose na pružanje usluga prevoza putnika.
Javna sredstva isplaćena za oblast delatnosti iz stava 4. ovog člana ne mogu se prenositi sa jedne na drugu delatnost.
Javna sredstva isplaćena za aktivnosti koje se odnose na obavezu javnog prevoza putnika, iskazuju se odvojeno na relevantnim računima i ne prenose se na delatnosti koje se odnose na pružanje drugih usluga prevoza niti bilo kojih drugih delatnosti.
Računi za različita područja delatnosti navedena u st. 4. i 5. ovog člana se vode na takav način da omogućuju praćenje zabrane prenosa javnih sredstava isplaćenih na ime jedne delatnosti na drugu i praćenje korišćenja prihoda od cena pristupa i usluga, kao i prihoda iz drugih komercijalnih delatnosti.
II ŽELEZNIČKA INFRASTRUKTURA
Elementi železničke infrastrukture
Član 4
Železnička infrastruktura, u smislu ovog zakona, sastoji se od sledećih elemenata, koji čine prugu i sporedne koloseke na mreži, kao i industrijske koloseke priključene na mrežu:
1) pružni pojas;
2) kolosek i podloga koloseka, naročito nasip, usek, drenažni kanali i rovovi, zidani rovovi, propusti, obloženi zidovi, zasadi za zaštitu bočnih nagiba itd.; platforme za putnike i robu, uključujući i one u putničkim stanicama i teretnim terminalima; ivična staza i pešačke staze; pregradni zidovi, žive ograde, ograde; protivpožarni pojasevi; aparati za zagrevanje skretnica; prelazi; zastori za zaštitu od snega itd.;
3) građevinski objekti: mostovi, propusti i drugi nadvožnjaci, tuneli, pokriveni useci i drugi podvožnjaci; potporni zidovi, strukture za zaštitu od lavina, odrona, buke itd.;
4) putni prelazi, uključujući sredstva za osiguranje putnih prelaza;
5) gornji stroj, a naročito: šine, užlebljene šine i zaštitne šine; pragovi i podužne veze, kolosečni pričvrsni i spojni pribor, zastor uključujući tucanik i pesak; skretnice, prelazi itd.; okretnice i prenosnice (osim onih rezervisanih isključivo za lokomotive);
6) prilazi za putnike i robu, uključujući drumski pristup i pristup za putnike koji dolaze ili odlaze peške;
7) bezbednosne, signalne i telekomunikacione instalacije na otvorenim prugama, u stanicama i ranžirnim stanicama, uključujući postrojenja za stvaranje, transformisanje i distribuciju električne energije za signalizaciju i telekomunikacije; zgrade za takve instalacije ili postrojenja; kolosečne kočnice;
8) instalacije za osvetljenja za potrebe saobraćaja i bezbednosti;
9) postrojenje za transformaciju i prenos električne energije za vuču vozova: dvofazni dalekovodi 110 kV, podstanice izuzev razvodnog postrojenja 110 kV u toj podstanici, napojni kablovi između podstanica i kontaktnih vodova, kontaktna mreža i nosači, treća šina sa nosačima;
10) zgrade ili delovi zgrada koji su u funkciji upravljanja železničkom infrastrukturom, uključujući deo opreme za obračun i naplatu cena.
Železnička infrastruktura ne obuhvata industrijske železnice, industrijske koloseke za sopstvene potrebe, kao ni koloseke smeštene unutar železničkih radionica za popravku, depoa ili garaža za lokomotive, od graničnika u zoni radionice, depoa ili garaže.
Pravo pristupa železničkoj infrastrukturi imaju svi zainteresovani železnički prevoznici pod jednakim uslovima, na način propisan ovim zakonom.
Ministar nadležan za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministar) bliže određuje elemente javne železničke infrastrukture.
Kategorizacija železničkih pruga
Član 5
Železničke pruge na mreži se kategorišu na sledeći način:
1) magistralne pruge - od značaja za međunarodni i nacionalni saobraćaj;
2) regionalne pruge - od značaja za regionalni i lokalni saobraćaj;
3) lokalne pruge - od značaja za lokalni saobraćaj;
4) manipulativne pruge - od značaja za privredne subjekte;
5) pruge turističko - muzejske železnice.
Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministarstvo) donosi akt o kategorizaciji železničkih pruga koje pripadaju javnoj železničkoj infrastrukturi.
Na pruge turističko-muzejske železnice ne primenjuju se odredbe ovog zakona kojima se uređuje pristup železničkoj infrastrukturi i uslugama, obračun cena pristupa i dodela kapaciteta železničke infrastrukture.
Vlada uređuje način i uslove organizovanja javnog prevoza u turističke svrhe na turističko-muzejskoj železnici.
Direkcija uređuje uslove za izgradnju i rekonstrukciju turističko-muzejske železnice.
Javna železnička infrastruktura
Član 6
Javna železnička infrastruktura je dobro u opštoj upotrebi u svojini Republike Srbije, koje mogu koristiti železnički prevoznici pod jednakim uslovima, u skladu sa ovim zakonom.
Javna železnička infrastruktura koristi se pod uslovima i na način utvrđenim ovim zakonom.
Na javnoj železničkoj infrastrukturi železnički saobraćaj odvija se pod uslovima utvrđenim propisima kojima se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju.
Upravljanje javnom železničkom infrastrukturom je delatnost od opšteg interesa.
Delatnost iz stava 4. ovog člana može obavljati javno preduzeće ili privredno društvo, čiji se pravni položaj uređuje zakonom kojim se uređuje položaj javnih preduzeća.
Upravljač infrastrukture mora biti nezavisan u procesu odlučivanja od svih ostalih subjekata na tržištu železničkih usluga, uključujući i druga privredna društva koja s upravljačem infrastrukture čine povezana društva u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva.
Član organa upravljanja subjekta na tržištu železničkih usluga, odnosno član organa upravljanja njegovog kontrolnog društva, ako se radi o povezanim društvima u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva, ne može istovremeno biti član organa upravljanja upravljača infrastrukture.
Ako su upravljač infrastrukture i subjekt na tržištu železničkih usluga povezana društva, član organa upravljanja upravljača infrastrukture i član organa upravljanja subjekta na tržištu železničkih usluga ne mogu istovremeno biti i članovi organa upravljanja njihovog kontrolnog privrednog društva.
Upravljač infrastrukture mora da ima sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, koji izdaje Direkcija.
Sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom izdaje se u skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju.
Nezavisnost osnovnih funkcija upravljača infrastrukture
Član 7
Osnovne funkcije upravljača infrastrukture, koje su odlučujuće za ravnopravni i nediskriminatorski pristup infrastrukturi, su:
1) odlučivanje o dodeli trase voza, uključujući i procenu raspoloživosti kapaciteta infrastrukture i dodelu pojedinačnih trasa vozova, u skladu sa ovim zakonom;
2) utvrđivanje visina cena pristupa, uključujući i naplatu tih cena, u skladu sa ovim zakonom.
Ako upravljač infrastrukture, po svojoj pravnoj formi, organizaciji ili funkcijama odlučivanja nije nezavisan od bilo kog železničkog prevoznika, vršenje osnovnih funkcija upravljača infrastrukture iz stava 1. ovog člana poverava se privrednom društvu koje osniva Vlada i koje mora biti nezavisno po svojoj pravnoj formi, organizaciji i odlučivanju od bilo kog železničkog prevoznika.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na osnovne funkcije upravljača infrastrukture u vezi sa obračunom i naplatom cena pristupa i dodelom kapaciteta železničke infrastrukture, shodno se primenjuju na privredno društvo u slučaju iz stava 2. ovog člana.
Aktivnosti upravljanja javnom železničkom infrastrukturom
Član 8
Upravljanje javnom železničkom infrastrukturom, u smislu ovog zakona, obuhvata:
1) organizovanje, regulisanje i upravljanje železničkim saobraćajem;
2) obezbeđenje pristupa i korišćenja železničke infrastrukture;
3) održavanje železničke infrastrukture;
4) zaštita železničke infrastrukture;
5) vršenje investitorske funkcije na izgradnji i rekonstrukciji, odnosno modernizaciji železničke infrastrukture;
6) druge aktivnosti utvrđene ovim zakonom i zakonima kojima se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju i interoperabilnost železničkog sistema.
Prenos poslova upravljanja
Član 9
Ako upravljač infrastrukture, posle sprovedene analize i procene potreba tržišta, oceni da nema dovoljno interesovanja za pristup i korišćenje određenog dela javne železničke infrastrukture, dužan je da, pre sprovođenja postupka iz člana 11. ovog zakona, o tome obavesti Vladu, zainteresovanu autonomnu pokrajinu, odnosno jedinicu lokalne samouprave.
Ako oceni da postoji interes da se nastavi upravljanje infrastrukturom na konkretnom delu javne železničke infrastrukture iz stava 1. ovog člana, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, može odlučiti da preuzme finansiranje upravljanja tim delom javne železničke infrastrukture i zaključi sa upravljačem infrastrukture ugovor iz člana 21. ovog zakona.
Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave koja oceni da postoji interes da se nastavi upravljanje infrastrukturom na konkretnom delu javne železničke infrastrukture iz stava 1. ovog člana može odlučiti da samostalno osnuje upravljača infrastrukture.
U slučaju iz stava 3. ovog člana, na zahtev autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave, upravljač infrastrukture donosi odluku o prenosu poslova upravljanja infrastrukturom na predmetnom delu železničke infrastrukture novoosnovanom upravljaču infrastrukture, uz saglasnost Vlade.
Prenos poslova upravljanja infrastrukturom iz stava 4. ovog člana se odnosi na regionalne, lokalne i manipulativne pruge.
Upravljanje javnom železničkom infrastrukturom iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa odredbama ovog zakona.
Autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili privredno društvo koje ima interes da učestvuje u finansiranju upravljanja javnom železničkom infrastrukturom na određenom delu mreže, može zaključiti poseban ugovor sa upravljačem infrastrukture na period kraći od pet godina, kojim će se urediti predmet i način finansiranja i međusobna prava i obaveze ugovornih strana u vezi sa učešćem u finansiranju upravljanja na predmetnom delu javne železničke infrastrukture. Upravljač infrastrukture obaveštava Vladu o svim zaključenim ugovorima iz ovog stava i njihovoj realizaciji.
Dužnosti upravljača infrastrukture
Član 10
Upravljač infrastrukture je dužan da obezbedi bezbedno i nesmetano organizovanje, regulisanje i upravljanje železničkim saobraćajem, nesmetan pristup i korišćenje javne železničke infrastrukture i pristup uslužnim objektima koji su mu povereni na upravljanje i uslugama koje on pruža u tim objektima svim zainteresovanim podnosiocima zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture, pod ravnopravnim, nediskriminatorskim i transparentnim uslovima, kao i trajno i neprekidno održavanje i zaštitu železničke infrastrukture, u skladu sa propisima.
Obustavljanje korišćenja dela javne železničke infrastrukture i oduzimanje svojstva dobra u opštoj upotrebi
Član 11
Korišćenje dela javne železničke infrastrukture za vršenje prevoza može biti obustavljeno ako za taj deo ne postoji javni interes ili interes železničkih prevoznika za pružanjem usluga železničkog prevoza, odnosno prevoza za sopstvene potrebe.
Upravljač infrastrukture je dužan da pre donošenja odluke o obustavljanju korišćenja dela javne železničke infrastrukture obavesti o svojoj nameri da obustavi korišćenje dela javne železničke infrastrukture iz stava 1. ovog člana nadležne državne organe, organe teritorijalne autonomije, organe lokalne samouprave, kao i organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja (u daljem tekstu: državni organi), podnosioce zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture, železničke prevoznike i druge zainteresovane strane, kao i da objavi u dnevnim listovima i drugim sredstvima javnog informisanja obaveštenje o toj nameri, radi pružanja mogućnosti zainteresovanim stranama da iznesu svoje stavove, najkasnije šest meseci pre dana predviđenog za obustavljanje korišćenja.
Odluku o obustavljanju korišćenja dela javne železničke infrastrukture iz stava 2. ovog člana donosi upravljač infrastrukture, po isteku roka iz stava 2. ovog člana, uz saglasnost Vlade.
Deo javne železničke infrastrukture iz stava 1. ovog člana, upravljač infrastrukture može da preuredi u manipulativnu prugu ili za druge namene i da propiše uslove i način korišćenja.
Ako se ukaže potreba za ponovnim uspostavljanjem saobraćaja na delu javne železničke infrastrukture iz stava 3. ovog člana upravljač infrastrukture donosi odluku, uz saglasnost Vlade.
Ako ne postoji interes za bilo koju vrstu prevoza na delu javne železničke pruge iz stava 2. ovog člana, upravljač infrastrukture donosi akt kojim se predlaže oduzimanje svojstva dobra u opštoj upotrebi tom delu železničke infrastrukture.
Odluku o oduzimanju svojstva dobra u opštoj upotrebi železničkoj infrastrukturi iz stava 6. ovog člana, donosi Narodna skupština, na predlog Vlade.
Sa delom javne železničke infrastrukture kojem je u skladu sa stavom 7. ovog člana, oduzeto svojstvo dobra u opštoj upotrebi, može se raspolagati u skladu sa zakonom.
Pristup železničkoj infrastrukturi
Član 12
Železnički prevoznici imaju pravo pristupa železničkoj infrastrukturi pod ravnopravnim, nediskriminatorskim i transparentnim uslovima u svrhu obavljanja prevoza robe i putnika, u skladu sa ovim zakonom.
Pristup uslugama
Član 13
Upravljač infrastrukture obezbeđuje svim železničkim prevoznicima, na nediskriminatorski način, minimalni pristupni paket usluga utvrđen članom 14. ovog zakona.
Operatori uslužnih objekata na nediskriminatorski način pružaju svim železničkim prevoznicima pristup uslužnim objektima, uključujući i pristup kolosecima i uslugama koje se pružaju u tim objektima, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje plovidba i luke na unutrašnjim vodama.
Kako bi se garantovala potpuna transparentnost i nediskriminatorski pristup uslužnim objektima iz člana 15. stav 2. tač. 1, 2, 3, 4, 7. i 9. ovog zakona i pružanju usluga u ovim objektima, ako je operator uslužnog objekta pod neposrednom ili posrednom kontrolom železničkog prevoznika koji je aktivan na tržištu usluga železničkog prevoza za koje se koristi objekat, operator uslužnog objekta mora biti nezavisan od tog železničkog prevoznika u pogledu organizacije i odlučivanja, s tim da ova nezavisnost ne podrazumeva uspostavljanje odvojenog pravnog subjekta za uslužni objekat i može se ostvariti organizacijom odvojenih odeljenja u okviru jednog pravnog subjekta.
Za sve uslužne objekte iz člana 15. stav 2. ovog zakona operator uslužnog objekta i privredni subjekat u čijem je sastavu vode odvojene račune, uključujući odvojene bilanse stanja i bilanse uspeha.
Ako funkcionisanje uslužnog objekta iz člana 15. stav 2. tač. 1, 2, 3, 4, 7. i 9. ovog zakona obezbeđuje upravljač infrastrukture ili je operator uslužnog objekta pod neposrednom ili posrednom kontrolom upravljača infrastrukture, smatra se da je garantovana potpuna transparentnost i nediskriminatorski pristup tom uslužnom objektu ako je ostvarena nezavisnost osnovnih funkcija upravljača infrastrukture iz člana 7. ovog zakona.
Na zahteve za pristup i pružanje usluga u uslužnom objektu iz člana 15. stav 2. ovog zakona operator uslužnog objekta odgovara u razumnom roku koji utvrđuje Direkcija.
Zahteve za pristup i pružanje usluga u uslužnom objektu mogu da podnose lica iz člana 2. tačka 45) ovog zakona osnovana, odnosno registrovana u Republici Srbiji, kao i međunarodne grupacije železničkih prevoznika čiji je najmanje jedan član registrovan u Republici Srbiji.
Zahtevi iz stava 6. ovog člana mogu se odbiti isključivo ako postoje izvodljive alternative koje železničkim prevoznicima omogućuju da obavljaju prevoz robe ili putnika na istim ili alternativnim prevoznim putevima pod ekonomski prihvatljivim uslovima.
Operator uslužnog objekta nije obavezan da ulaže u resurse ili objekte kako bi ispunio sve zahteve železničkih prevoznika.
Ako se zahtevi železničkih prevoznika odnose na pristup i pružanje usluga u uslužnom objektu kojim upravlja operator uslužnog objekta iz stava 3. ovog člana, operator uslužnog objekta je dužan da opravda u pisanom obliku odluku o odbijanju i navede izvodljive alternative u drugim objektima.
Operator uslužnog objekta iz člana 15. stav 2. ovog zakona će, u slučaju sukobljenih zahteva železničkih prevoznika, nastojati da ispuni sve zahteve u meri u kojoj je to moguće.
Ako nije dostupna izvodljiva alternativa, i nije moguće ispuniti sve zahteve za kapacitetom za relevantan uslužni objekat, podnosilac zahteva može podneti zahtev za pokretanje postupka (u daljem tekstu: Zahtev) Direkciji, u roku od 30 dana od dana saznanja za odbijanje njegovog zahteva za pristup i pružanje usluga u uslužnom objektu.
Ako se uslužni objekat iz člana 15. stav 2. ovog zakona ne koristi najmanje dve uzastopne godine, a operatoru tog objekta su železnički prevoznici izrazili interes za pristup, vlasnik tog uslužnog objekta je obavezan da objavi da je eksploatacija objekta dostupna za lizing ili zakup kao železnički uslužni objekat, u celosti ili delimično, osim ako operator tog uslužnog objekta dokaže da je u toku postupak vraćanja u prethodno stanje zbog čega nije moguća njegova upotreba od strane bilo kog železničkog prevoznika.
Ako operator uslužnog objekta pruža bilo koju od usluga iz člana 15. stav 4. ovog zakona kao dodatnu uslugu, pruža ih železničkim prevoznicima na njihov zahtev i na nediskriminatorski način.
Železnički prevoznici mogu da zahtevaju, kao pomoćne usluge, usluge navedene u članu 15. stav 5. ovog zakona od upravljača infrastrukture ili drugih operatora uslužnih objekata.
Operator uslužnog objekta nije u obavezi da izvrši tražene pomoćne usluge, ali ako odluči da ponudi bilo koju od ovih usluga, pruža ih železničkim prevoznicima na njihov zahtev i na nediskriminatorski način.
Vlada, radi nesmetanog funkcionisanja tržišta železničkih usluga, svojim aktom bliže uređuje pojedinosti postupka i kriterijume koji se primenjuju za pristup uslugama koje se pružaju u uslužnim objektima navedenim u članu 15. st. 2, 4. i 5. ovog zakona.
Minimalni pristupni paket usluga
Član 14
Upravljač infrastrukture pruža železničkim prevoznicima sa kojima je zaključio ugovor o korišćenju železničke infrastrukture minimalni pristupni paket usluga, koji obuhvata:
1) postupanje sa zahtevima za kapacitetom železničke infrastrukture;
2) pravo da se koristi dodeljeni kapacitet;
3) korišćenje železničke infrastrukture, uključujući skretnice i račvanje;
4) upravljanje saobraćanjem vozova, uključujući signalizaciju, regulisanje, prijem i otpremu vozova, komunikaciju i pružanje informacija o kretanju voza;
5) korišćenje opreme za napajanje električnom energijom za vuču, ako postoji;
6) sve ostale informacije neophodne za realizaciju ili izvršenje prevoza za koji je kapacitet dodeljen.
Cena pristupa uključuje minimalni pristupni paket usluga.
Osnovne, dodatne i prateće usluge
Član 15
Železničkim prevoznicima, na njihov zahtev, mora biti omogućen pristup, uslužnim objektima, uključujući pristupne koloseke, kao i korišćenje osnovnih usluga koje se pružaju u ovim objektima, pod uslovima koji su nediskriminatorski i transparentni, u skladu sa ovim zakonom.
Uslužni objekti iz stava 1. ovog člana su:
1) stanične zgrade, odnosno deo staničnih zgrada, u putničkim stanicama, namenjen putnicima u železničkom saobraćaju, i drugi objekti u funkciji putničkog saobraćaja, uključujući displej za informacije o putovanju i odgovarajuće mesto za usluge izdavanja karata;
2) teretni terminali;
3) ranžirne stanice i koloseci za formiranje vozova, uključujući koloseke za manevrisanje;
4) koloseci za gariranje namenjeni vozilima železničkih prevoznika koja su u funkciji korišćenja dodeljenog kapaciteta infrastrukture;
5) objekti za održavanje, s izuzetkom objekata za održavanje namenjenih vozovima za velike brzine ili za druge vrste voznih sredstava koja zahtevaju specifične objekte, u kojima se vrše radovi koji se ne izvode rutinski kao deo svakodnevnih aktivnosti i zahtevaju da se vozilo isključi iz saobraćaja;
6) ostali tehnički objekti, uključujući objekte za čišćenje i pranje;
7) objekti luka na unutrašnjim vodama povezani sa železničkim aktivnostima;
8) objekti za pružanje pomoći;
9) objekti za skladištenje i snabdevanje gorivom, za koje se cene iskazuju odvojeno.
Železničkim prevoznicima se, pored minimalnog pristupnog paketa usluga i osnovnih usluga, mogu pružati i dodatne i prateće usluge.
Dodatne usluge mogu da obuhvataju:
1) električnu energiju za vuču;
2) predgrevanje putničkih vozova;
3) prilagođene ugovore za:
(1) kontrolu prevoza opasne robe,
(2) pomoć u saobraćanju specijalnih vozova.
Prateće usluge mogu da obuhvataju:
1) pristup telekomunikacionim mrežama;
2) pružanje dodatnih informacija;
3) tehnički pregled voznih sredstava;
4) usluge izdavanja karata u putničkim stanicama;
5) usluge održavanja koje se pružaju u objektima za održavanje namenjenim vozovima za velike brzine ili drugim vrstama voznih sredstava koja zahtevaju specifične objekte, u kojima se vrše radovi koji se ne izvode rutinski kao deo svakodnevnih aktivnosti i zahtevaju da se vozilo isključi iz saobraćaja.
Obezbeđivanje električne energije za vuču železničkim prevoznicima od strane upravljača infrastrukture, odnosno operatora uslužnog objekta, ne smatra se energetskom delatnošću u smislu propisa kojima se uređuje energetika. Upravljač infrastrukture, odnosno operator uslužnog objekta koji poseduje element železničke infrastrukture iz člana 4. stav 1. tačka 9) ovog zakona, je krajnji kupac električne energije u smislu propisa kojima se uređuje energetika.
Upravljač infrastrukture posebno iskazuje cene za osnovne, dodatne i prateće usluge koje on pruža uz minimalni pristupni paket usluga, u skladu sa zaključenim ugovorom o korišćenju infrastrukture.
Operatori uslužnih objekata u svojoj Informaciji iz člana 18. ovog zakona preciziraju minimalni paket osnovnih usluga koje pružaju železničkim prevoznicima.
Železničkim prevoznicima kojima je omogućen pristup kolosecima koji povezuju sa uslužnim objektom, odnosno kolosecima koji su u sklopu infrastrukture uslužnog objekta, operator uslužnog objekta pruža minimalni pristupni paket usluga, na koji se shodno primenjuje član 14. ovog zakona.
Operator uslužnog objekta i podnosilac zahteva za pristup i pružanje usluga u uslužnom objektu, odnosno železnički prevoznik koga odredi podnosilac zahteva koji nije železnički prevoznik, ugovorom uređuju međusobna prava i obaveze u vezi sa dogovorenim uslugama iz ovog člana i pristupom kolosecima koji čine infrastrukturu tog uslužnog objekta.
III OBRAČUN CENA PRISTUPA I DODELA KAPACITETA ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE
Efikasno korišćenje kapaciteta infrastrukture
Član 16
Način obračuna cena pristupa i dodela kapaciteta javne železničke infrastrukture moraju biti u skladu sa načelima utvrđenim ovim zakonom i omogućiti upravljaču infrastrukture optimalno efikasno iskorišćenje raspoloživih kapaciteta infrastrukture.
Član 17
Upravljač infrastrukture, posle konsultacija sa zainteresovanim stranama, izrađuje i objavljuje Izjavu o mreži. Upravljač infrastrukture je dužan da sadržinu radne verzije Izjave o mreži učini dostupnom zainteresovanim stranama objavljivanjem na svojoj internet stranici najkasnije deset dana pre obavljanja konsultacije.
Izjava o mreži se objavljuje na srpskom jeziku i može se pribaviti posle plaćanja cene koja ne premašuje troškove njenog objavljivanja. Tekst Izjave o mreži se stavlja na raspolaganje besplatno u elektronskom obliku na internet stranici upravljača infrastrukture na srpskom i engleskom jeziku, kao i na internet stranici međunarodnog udruženja upravljača infrastrukture.
Izjava o mreži sadrži sledeće informacije:
1) deo kojim se utvrđuje priroda infrastrukture koja je na raspolaganju železničkim prevoznicima i uslove za pristup istoj. Informacije u ovom delu su na godišnjem nivou konzistentne sa registrom železničke infrastrukture koji se objavljuju u skladu sa zakonom kojim se uređuje interoperabilnost železničkog sistema ili se pozivaju na ovaj registar;
2) deo o načelima obračuna cena i visini cena koji sadrži detaljne informacije o načinu obračuna cena, kao i informacije o cenama, kao i ostale relevantne informacije o pristupu koje se odnose na usluge iz člana 15. ovog zakona za koje postoji samo jedan raspoloživi pružalac usluga. Ovaj deo sadrži detalje metodologije, pravila i, po potrebi, skale koje se koriste za primenu čl. 23-27. ovog zakona, u pogledu troškova i cena. Ovaj deo sadrži informacije o promenama cena o kojima je već odlučeno ili koje se predviđaju za period od narednih pet godina, ako su raspoložive;
3) deo o načelima i kriterijumima za dodelu kapaciteta. Ovim se utvrđuju opšte karakteristike kapaciteta infrastrukture koje su na raspolaganju železničkim prevoznicima i sva ograničenja koja se odnose na njenu upotrebu, uključujući moguće zahteve za kapacitetom za održavanje. Takođe se preciziraju postupci i rokovi koji se odnose na postupak dodele kapaciteta. Ovaj deo sadrži specifične kriterijume koji se primenjuju tokom tog postupka, naročito:
(1) postupke u skladu sa kojima podnosioci zahteva mogu da zahtevaju kapacitete od upravljača infrastrukture,
(2) zahteve koji se tiču podnosioca zahteva,
(3) raspored za podnošenje zahteva i postupak dodele i procedure po kojima se zahtevaju informacije o raspoređivanju i procedure za zakazivanje planiranih i nepredviđenih radova na održavanju i ograničenja kapaciteta,
(4) načela kojima se rukovode postupci koordinacije i sistem rešavanja sporova obezbeđen kao deo ovog postupka,
(5) postupke koji se prate i kriterijume koji se koriste kada je infrastruktura zagušena,
(6) detalje o ograničenjima u pogledu korišćenja infrastrukture,
(7) uslove pod kojima se, prilikom određivanja prioriteta za postupak dodele, uzimaju u obzir prethodni nivoi iskorišćenja kapaciteta.
Navode se detalji mera preduzetih da se obezbedi adekvatan tretman usluga prevoza robe, međunarodnih usluga i zahteva u skladu sa ad hoc postupkom. Sadrži šablon obrasca za podnošenje zahteva za dodelu kapaciteta. Upravljač infrastrukture objavljuje i detaljne informacije o postupcima dodele međunarodnih trasa vozova;
4) deo sa informacijama u vezi sa podnošenjem zahteva za licencu i sertifikat o bezbednosti železnice koji se izdaju u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju ili upućivanje na veb sajt na kojem se takve informacije objavljuju u elektronskom obliku besplatno;
5) deo sa informacijama o postupcima za rešavanje sporova i Zahteva koji se odnose na pitanja pristupa železničkoj infrastrukturi i uslugama i sistemu učinka navedenom u članu 26. stav 2. tačka 7) i članu 37. stav 7. ovog zakona;
6) deo sa informacijama o pristupu i obračunu cena usluga u uslužnim objektima iz člana 15. ovog zakona, uključujući i minimalni paket osnovnih usluga koje pružaju železničkim prevoznicima, uključujući i pristup kolosecima. Operatori uslužnih objekata koje ne kontroliše upravljač infrastrukture dostavljaju informacije o cenama pristupa uslužnom objektu i cenama pružanja usluga, kao i informacije o tehničkim uslovima pristupa radi uključivanja u Izjavu o mreži ili ukazuju na veb sajt na kojem se te informacije objavljuju u elektronskom obliku besplatno;
7) model okvirnih sporazuma između upravljača infrastrukture i podnosilaca zahteva u skladu sa članom 33. ovog zakona.
Opštim uslovima ugovora o korišćenju infrastrukture koji zaključuju upravljač infrastrukture i železnički prevoznik kojem je dodeljen kapacitet infrastrukture smatra se deo Izjave o mreži koji sadrži podatke koji se odnose na:
1) uslove za pristup železničkoj infrastrukturi, uslužnim objektima i uslugama koje pruža upravljač infrastrukture;
2) načela i način određivanja i obračuna cena;
3) visinu cene pristupa, cene pristupa uslužnim objektima kojima upravlja upravljač infrastrukture i cene usluga koje u njima pruža, za dodatne i prateće usluge koje pruža upravljač infrastrukture;
4) načela i kriterijume za dodelu infrastrukturnog kapaciteta.
Upravljač infrastrukture je dužan da vrši izmene i dopune Izjave o mreži ako dođe do bilo koje promene podataka koje ona sadrži.
Na izradu i objavljivanje izmena i dopuna Izjave o mreži u delu koji se odnosi na načela i način određivanja i obračuna i visinu cene pristupa, cene pristupa uslužnim objektima kojima upravlja upravljač infrastrukture, cene usluga koje u njima pruža i cene dodatnih i pratećih usluga koje pruža upravljač infrastrukture, shodno se primenjuju odredbe st. 1. i 2. ovog člana. Te izmene i dopune Izjave o mreži moraju biti objavljene najmanje šest meseci pre početka primene.
Upravljač infrastrukture dužan je da objavi tekst izmena i dopuna Izjave o mreži na svojoj internet stranici i/ili da u objavljenom prečišćenom tekstu Izjave o mreži, na početku teksta navede u kom delu su izvršene izmene i kratak sadržaj izmena, a da u samom tekstu Izjave o mreži jasno naznači izmene.
Izjava o mreži se objavljuje u roku koji ne može biti kraći od dva meseca pre poslednjeg dana za podnošenje zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture.
Zahtev koji se odnosi na sadržinu Izjave o mreži može se podneti Direkciji u roku od sedam meseci od dana njenog objavljivanja.
U odnosu na sadržinu izmena i dopuna Izjave o mreži, Zahtev se može podneti Direkciji u roku od 30 dana od dana objavljivanja.
Informacija o uslužnom objektu
Član 18
Lučki operater u smislu zakona kojim se uređuje plovidba i luke na unutrašnjim vodama i koji pruža usluge u luci na unutrašnjim vodama, koja je povezana sa železničkom infrastrukturom i operator teretnog terminala izrađuju i objavljuju Informaciju o tom uslužnom objektu, koja sadrži detaljne informacije neophodne za pristup uslužnom objektu za čije je upravljanje odgovoran i uslugama u vezi sa obavljanjem železničkog prevoza iz člana 15. ovog zakona koje se u tom uslužnom objektu pružaju.
Ako su operator uslužnog objekta i davalac usluga u tom objektu različita pravna lica, dužni su da donesu i objave zajedničku Informaciju za taj uslužni objekat.
Operatori uslužnih objekata koji nisu obuhvaćeni stavom 1. ovog člana obavezni su ili da izrade i objave Informaciju o uslužnom objektu iz stava 1. ovog člana ili da dostave sve relevantne informacije upravljaču infrastrukture radi objavljivanja u Izjavi o mreži.
Ministar propisuje bliže elemente Informacije o uslužnom objektu iz st. 1. i 2. ovog člana.
Ugovor o korišćenju javne železničke infrastrukture
Član 19
Železnički prevoznik kome je dodeljen kapacitet infrastrukture ili železnički prevoznik koji ima zaključen ugovor sa podnosiocem zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture koji nije železnički prevoznik, zaključuje ugovor sa upravljačem infrastrukture o uređivanju međusobnih prava i obaveza u vezi sa korišćenjem dodeljenog kapaciteta infrastrukture i ugovorenim uslugama koje pruža upravljač infrastrukture.
Ugovorom o korišćenju javne železničke infrastrukture bliže se uređuju međusobna prava i obaveze između upravljača infrastrukture i železničkog prevoznika, a koja se posebno odnose na garantovanje tehničkih i drugih uslova za bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja, primenu propisa koji uređuju transport opasne robe, kao i na plaćanje cena pristupa i cena usluga.
Ugovori iz stava 1. ovog člana zaključuju se pod uslovima koji su nediskriminatorski i transparentni, u skladu sa ovom zakonom.
Ugovori iz stava 1. ovog člana zaključuju se najkasnije mesec dana pre početka važenja novog reda vožnje, odnosno odmah po dodeli ad hoc trase.
Ako posle zaključivanja ugovora iz stava 1. ovog člana, a za vreme važenja tog ugovora, železnički prevoznik preko ovlašćenog lica podnese na dokazani način ad hoc zahtev za dodelu trase, smatra se da je zaključen aneks tog ugovora momentom dodele tražene trase od strane upravljača infrastrukture.
Ministar bliže uređuje obavezne elemente ugovora o korišćenju železničke infrastrukture.
Uspostavljanje, određivanje i obračun cena
Član 20
Metodologiju za određivanje cena pristupa iz člana 14. ovog zakona i cena usluga iz člana 15. ovog zakona utvrđuje Vlada, poštujući nezavisnost upravljanja utvrđenu članom 7. ovog zakona.
Vlada može aktom iz stava 1. ovog člana da uređuje vremenski ograničene sisteme kompenzacije za korišćenje železničke infrastrukture, za dokazivo neplaćene troškove konkurentskih vidova transporta koji se tiču zaštite životne sredine, nezgoda i infrastrukture, u meri u kojoj ti troškovi premašuju ekvivalentne troškove železnice.
Upravljač infrastrukture utvrđuje specifična pravila za obračun cena pristupa i cena usluga koja su usklađena sa metodologijom za određivanje cena iz stava 1. ovog člana. Metodologija za određivanje cena i specifična pravila za obračun cena pristupa i pružanja usluga sadržani su u Izjavi o mreži ili se ukazuje na internet stranicu na kojoj se one objavljuju.
Upravljač infrastrukture utvrđuje i naplaćuje cene pristupa iz člana 14. ovog zakona i cene za pružanje svojih usluga iz člana 15. ovog zakona u skladu sa metodologijom za određivanje cena iz stava 1. ovog člana i pravilima za obračun cena iz stava 3. ovog člana.
Visinu cena pristupa i cena pristupa uslužnim objektima kojima upravlja upravljač infrastrukture i, kada je moguće, visinu cena usluga iz člana 15. ovog zakona koje se pružaju u tim uslužnim objektima, upravljač infrastrukture utvrđuje na neodređeno vreme i dostavlja Direkciji na mišljenje. Direkcija daje mišljenje na visine cena iz ovog stava u roku od dva meseca od dana prijema zahteva upravljača infrastrukture za davanje mišljenja.
Vlada daje saglasnost na visinu cene pristupa i cene pristupa delu javne železničke infrastrukture koji povezuje sa uslužnim objektima iz člana 15. ovog zakona.
Izmenu cena iz stava 5. ovog člana vrši upravljač infrastrukture u slučaju promene okolnosti koje utiču na njihovu visinu, po prethodno pribavljenom mišljenju Direkcije. Direkcija daje mišljenje na izmenjenu visinu cena u roku od dva meseca od dana prijema zahteva upravljača infrastrukture za davanje mišljenja. Vlada daje saglasnost na izmenjenu visinu cene pristupa i cene pristupa delu javne železničke infrastrukture koji povezuje sa uslužnim objektima iz člana 15. ovog zakona.
U slučaju povećanja cena koje su objavljene u Izjavi o mreži, upravljač infrastrukture je dužan da objavi izmenu Izjave o mreži u pogledu cena najkasnije šest meseci pre početka primene izmena Izjave o mreži.
Upravljač infrastrukture je dužan da obračun i naplatu cena vrši prema istim načelima za celu mrežu, izuzev u slučajevima iz člana 24. ovog zakona.
Upravljač infrastrukture obavezan je da prilikom utvrđivanja cena primeni takav obračun cena kojim se različitim železničkim prevoznicima, a koji obavljaju iste vrste prevoza, obezbeđuju jednake i nediskriminatorske cene u skladu sa pravilima utvrđenim u Izjavi o mreži.
Upravljač infrastrukture poštuje komercijalnu poverljivost informacija koje mu dostavljaju podnosioci zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture.
Ugovor o uslovima i načinu finansiranja upravljanja javnom železničkom infrastrukturom
Član 21
Međusobna prava i obaveze upravljača infrastrukture i Vlade, odnosno autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave uređuju se upravnim ugovorom o uslovima i načinu finansiranja upravljanja javnom železničkom infrastrukturom za period koji nije kraći od pet godina, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju upravni ugovori.
Upravljač infrastrukture zaključuje ugovor iz stava 1. ovog člana sa autonomnom pokrajinom ili jedinicom lokalne samouprave uz saglasnost Vlade.
Za poslove u vezi sa staranjem o bezbednosti u železničkom saobraćaju, održavanja i poboljšanja kvaliteta usluga upravljača infrastrukture, posebno će se predvideti podsticaji za smanjenje troškova upravljanja železničkom infrastrukturom, za pristup infrastrukturi koja povezuje sa uslužnim objektima i za usluge koje pruža upravljač infrastrukture, ugovorom iz stava 1. ovog člana ili regulatornim merama ili kombinacijom podsticaja, kao i za smanjenje visine cena, putem regulatornih mera.
Podsticaji regulatornim merama iz stava 3. ovog člana treba da budu zasnovani na analizi ostvarivih smanjenja troškova, ne dovodeći u pitanje nadležnosti Direkcije iz člana 121. ovog zakona.
Uslovi ugovora iz stava 1. ovog člana i struktura dogovorenih plaćanja za obezbeđivanje finansiranja upravljača infrastrukture se dogovaraju unapred za čitav ugovorni period, a po usvajanju zakona kojim se utvrđuje budžet Republike Srbije, odnosno odluke kojom se utvrđuje budžet autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave zaključuje se aneks tog ugovora, kojim se opredeljuje obim sredstava na godišnjem nivou za finansiranje upravljanja javnom železničkom infrastrukturom za svaku budžetsku godinu.
Ugovorne strane iz stava 1. ovog člana dužne su da pre potpisivanja predmetnog ugovora obaveste sve poznate podnosioce zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture, i na njihov zahtev, potencijalne podnosioce zahteva za dodelu kapaciteta infrastrukture, da imaju mogućnost da izraze svoje stavove o sadržini predmetnog ugovora.
Ugovor iz stava 1. ovog člana objavljuje se u roku od 30 dana od dana zaključivanja na internet stranicama ugovornih strana. Upravljač infrastrukture je dužan da uskladi Program poslovanja i godišnji Program izgradnje, rekonstrukcije i održavanja železničke infrastrukture, organizovanja i regulisanja železničkog saobraćaja iz člana 48. stav 3. ovog zakona sa ugovorom iz stava 1. ovog člana.
Ugovorom iz stava 1. ovog člana će se osigurati, uzimajući u obzir normalne poslovne uslove, u periodu od pet godina, da stanje na poslovnim računima upravljača infrastrukture bude rezultat ravnoteže prihoda od cena pristupa javnoj železničkoj infrastrukturi, cena usluga iz člana 15. ovog zakona koje pruža upravljač infrastrukture i prihoda od drugih komercijalnih poslova i sredstava obezbeđenih od strane države s jedne strane i rashoda za javnu železničku infrastrukturu s druge strane.
Upravljač infrastrukture uspostavlja i održava registar svojih sredstava i sredstava za čije upravljanje je odgovoran, koji će se koristiti za ocenu potrebnog finansiranja za njihovu popravku ili zamenu. Registar će uključivati i detalje o rashodima usled obnove i unapređenja infrastrukture.
Upravljač infrastrukture određuje način opredeljivanja troškova za različite usluge koje nudi železničkim prevoznicima.
Osnovna načela i elementi ugovora o uslovima i načinu finansiranja upravljanja javnom železničkom infrastrukturom
Član 22
Ugovor o uslovima i načinu finansiranja upravljanja javnom železničkom infrastrukturom sadrži najmanje sledeće elemente:
1) oblast primene ugovora u pogledu infrastrukture i uslužnih objekata, strukturiranih u skladu sa čl. 14. i 15. ovog zakona. Ugovor obuhvata sve aspekte upravljanja infrastrukturom, uključujući održavanje i obnovu infrastrukture koja je već u upotrebi. Po potrebi, može da se obuhvati i izgradnja nove infrastrukture;
2) strukturu plaćanja ili sredstava opredeljenih za usluge upravljača infrastrukture navedene u čl. 14. i 15. ovog zakona, na održavanje i obnavljanje i rešavanje postojećih zaostalih stavki za održavanje i obnovu. Po potrebi, može da se obuhvati struktura plaćanja ili sredstava dodeljenih za novu infrastrukturu;
3) ciljeve efikasnosti usmerene na korisnike, u vidu pokazatelja i kriterijuma kvaliteta koji pokrivaju elemente kao što su:
(1) efikasnost rada vozova, između ostalog u pogledu brzine na pruzi i pouzdanosti, i zadovoljstva korisnika,
(2) kapaciteti mreže,
(3) upravljanje osnovnim sredstvima,
(4) obim aktivnosti,
(5) nivo bezbednosti,
(6) zaštita životne sredine;
4) nivo mogućih kašnjenja u održavanju i sredstva čija će se upotreba postepeno prekinuti i prema tome pokrenuti različite finansijske tokove;
5) podsticaje iz člana 21. stav 3. ovog zakona;
6) minimalne obaveze izveštavanja upravljača infrastrukture u smislu sadržaja i učestalosti izveštavanja, uključujući informacije koje se objavljuju godišnje;
7) trajanje ugovora, koje se sinhronizuje i u skladu je sa trajanjem plana poslovanja, koncesije ili dozvole upravljača infrastrukture, gde je primenljivo, i metodologijom za određivanje cena koju donosi Vlada;
8) pravila postupanja u slučajevima velikih poremećaja u radu i vanrednih situacija, uključujući planove za postupanje u nepredviđenim situacijama i prevremeni raskid ugovora, kao i pravovremeno obaveštavanje korisnika
