KRIVIČNI ZAKONIK
(Sl. glasnik RS br. 85/05 , 88/05 - ispravka, 107/05 - ispravka, 72/09 , 111/09 , 121/12 , 104/13 )
Prečišćen tekst zaključno sa izmenama iz Sl. gl. RS br. 104/13 koje su u primeni od 05/12/2013
(izmene u čl.: 204 , 221 , 279 , 288 , 290 );
- izuzev pojedinih odredbi[!] .
OPŠTI DEO
GLAVA PRVA
OSNOVNE ODREDBE
Nema krivičnog dela niti kazne bez zakona
Član 1.
Nikome ne može biti izrečena kazna ili druga krivična sankcija za delo koje pre nego što je učinjeno zakonom
nije bilo određeno kao krivično delo, niti mu se može izreći kazna ili druga krivična sankcija koja zakonom nije
bila propisana pre nego što je krivično delo učinjeno.
Nema kazne bez krivice
Član 2.
Kazna i mere upozorenja mogu se izreći samo učiniocu koji je kriv za učinjeno krivično delo.
Osnov i granice krivičnopravne prinude
Član 3.
Zaštita čoveka i drugih osnovnih društvenih vrednosti predstavlja osnov i granice za određivanje krivičnih dela,
propisivanje krivičnih sankcija i njihovu primenu, u meri u kojoj je to nužno za suzbijanje tih dela.
Krivične sankcije i njihova opšta svrha
Član 4.
(1) Krivične sankcije su: kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere.
(2) Opšta svrha propisivanja i izricanja krivičnih sankcija je suzbijanje dela kojima se povređuju ili ugrožavaju
vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom.
(3) Krivične sankcije se ne mogu izreći licu koje u vreme kada je delo učinjeno nije navršilo četrnaest godina.
Vaspitne mere i druge krivične sankcije mogu se izreći maloletniku pod uslovima propisanim posebnim
zakonom.
GLAVA DRUGA
VAŽENJE KRIVIČNOG ZAKONODAVSTVA REPUBLIKE SRBIJE
Vremensko važenje krivičnog zakonodavstva
Član 5.
(1) Na učinioca krivičnog dela primenjuje se zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.
(2) Ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži
za učinioca.
(3) Na učinioca krivičnog dela koje je predviđeno zakonom sa određenim vremenskim trajanjem primenjuje se taj
zakon, bez obzira na to kad mu se sudi, ako tim zakonom nije drukčije određeno.
Važenje krivičnog zakonodavstva na teritoriji Srbije
Član 6.
(1) Krivično zakonodavstvo Republike Srbije važi za svakog ko na njenoj teritoriji učini krivično delo.
(2) Krivično zakonodavstvo Srbije važi i za svakog ko učini krivično delo na domaćem brodu, bez obzira gde se
brod nalazi u vreme izvršenja dela.
(3) Krivično zakonodavstvo Srbije važi i za svakog ko učini krivično delo u domaćem civilnom vazduhoplovu dok
je u letu ili u domaćem vojnom vazduhoplovu, bez obzira gde se vazduhoplov nalazio u vreme izvršenja
krivičnog dela.
(4) Ako je u slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana u stranoj državi pokrenut ili dovršen krivični postupak, krivično
gonjenje u Srbiji preduzeće se samo po odobrenju republičkog javnog tužioca.
(5) Krivično gonjenje stranca u slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana može se, pod uslovom uzajamnosti, ustupiti
stranoj državi.
Važenje krivičnog zakonodavstva Srbije za učinioce određenih krivičnih dela izvršenih u
inostranstvu
Član 7.
Krivično zakonodavstvo Srbije važi za svakog ko u inostranstvu učini krivično delo iz čl. 305. do 316 , čl. 318. do
321. i čl. 391. do 393a ovog zakonika ili iz člana 223. ovog zakonika, ako se falsifikovanje odnosi na domaći
novac.
Važenje krivičnog zakonodavstva Srbije za državljanina Srbije koji učini krivično delo u
inostranstvu
Član 8.
(1) Krivično zakonodavstvo Srbije važi za državljanina Srbije i kad u inostranstvu učini koje drugo krivično delo,
osim krivičnih dela navedenih u članu 7. ovog zakonika, ako se zatekne na teritoriji Srbije ili bude izručen Srbiji.
(2) Pod uslovima iz stava 1. ovog člana krivično zakonodavstvo Srbije važi i za učinioca koji je postao
državljanin Srbije pošto je učinio krivično delo.
Važenje krivičnog zakonodavstva Srbije za stranca koji učini krivično delo u inostranstvu
Član 9.
(1) Krivično zakonodavstvo Srbije važi i za stranca koji van teritorije Srbije učini prema njoj ili njenom
državljaninu krivično delo i kad nisu u pitanju krivična dela navedena u članu 7. ovog zakonika, ako se zatekne
na teritoriji Srbije ili bude izručen Srbiji.
(2) Krivično zakonodavstvo Srbije važi i za stranca koji prema stranoj državi ili prema strancu učini u
inostranstvu krivično delo za koje se po zakonu zemlje u kojoj je učinjeno može izreći kazna zatvora od pet
godina ili teža kazna, ako se zatekne na teritoriji Srbije, a ne bude izručen stranoj državi. Ako ovim zakonikom
nije drukčije određeno, sud u takvom slučaju ne može izreći težu kaznu od one koja je propisana zakonom
zemlje u kojoj je krivično delo učinjeno.
Posebni uslovi za krivično gonjenje za krivično delo učinjeno u inostranstvu
Član 10.
(1) U slučaju iz čl. 8. i 9. ovog zakonika krivično gonjenje se neće preduzeti, ako je:
1) učinilac potpuno izdržao kaznu na koju je u inostranstvu osuđen;
2) učinilac u inostranstvu pravnosnažnom presudom oslobođen ili mu je kazna zastarela ili oproštena;
3) prema neuračunljivom učiniocu u inostranstvu izvršena odgovarajuća mera bezbednosti;
4) za krivično delo po stranom zakonu za krivično gonjenje potreban zahtev oštećenog, a takav zahtev
nije podnet.
(2) U slučaju iz člana 8. i člana 9. stav 1. ovog zakonika krivično gonjenje se može preduzeti samo ako se za
krivično delo kažnjava i po zakonu zemlje u kojoj je ono učinjeno, osim kada postoji odobrenje republičkog
javnog tužioca ili kada je to predviđeno potvrđenim međunarodnim ugovorom.
(3) U slučaju iz člana 9. stav 2. ovog zakonika, ako je u pitanju delo koje je u vreme kad je izvršeno smatrano
krivičnim delom prema opštim pravnim načelima priznatim u međunarodnom pravu, gonjenje se može preduzeti
u Srbiji po odobrenju republičkog javnog tužioca, bez obzira na zakon zemlje u kojoj je krivično delo učinjeno.
Uračunavanje pritvora i kazne izdržane u inostranstvu
Član 11.
Pritvor, svako drugo lišenje slobode u vezi sa krivičnim delom, lišenje slobode u toku postupka izručenja, kao i
kazna koju je učinilac izdržao po presudi inostranog suda ili međunarodnog krivičnog suda uračunaće se u
kaznu koju izrekne domaći sud za isto krivično delo, a ako kazne nisu iste vrste, uračunavanje će se izvršiti po
oceni suda.
Odgovornost pravnih lica za krivična dela
Član 12.
Odgovornost pravnih lica za krivična dela, kao i sankcije pravnih lica za krivična dela uređuju se posebnim
zakonom.
Važenje opšteg dela ovog zakonika
Član 13.
Odredbe opšteg dela ovog zakonika važe za sva krivična dela određena ovim zakonikom ili drugim zakonom.
GLAVA TREĆA
KRIVIČNO DELO
1. Opšte odredbe o krivičnom delu
Krivično delo
Član 14.
(1) Krivično delo je ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je
skrivljeno.
(2) Nema krivičnog dela ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva obeležja krivičnog dela
određena zakonom.
Izvršenje krivičnog dela nečinjenjem
Član 15.
(1) Krivično delo je učinjeno nečinjenjem kad zakon propuštanje da se preduzme određeno činjenje predviđa
kao krivično delo.
(2) Nečinjenjem može biti učinjeno i krivično delo koje je zakonom određeno kao činjenje, ako je učinilac
propuštanjem dužnog činjenja ostvario obeležja tog krivičnog dela.
Vreme izvršenja krivičnog dela
Član 16.
(1) Krivično delo je izvršeno u vreme kad je izvršilac radio ili bio dužan da radi, bez obzira kad je posledica dela
nastupila.
(2) Saučesnik je krivično delo učinio u vreme kad je radio ili bio dužan da radi.
Mesto izvršenja krivičnog dela
Član 17.
(1) Krivično delo je izvršeno kako u mestu gde je izvršilac radio ili bio dužan da radi, tako i u mestu gde je u
celini ili delimično nastupila posledica dela.
(2) Pokušaj krivičnog dela smatra se izvršenim kako u mestu gde je učinilac radio, tako i u mestu gde je
posledica po njegovom umišljaju trebalo da nastupi ili je mogla da nastupi.
(3) Saučesnik je krivično delo učinio i u mestu u kojem je preduzeo radnju saučesništva.
Delo malog značaja
Član 18.
(1) Nije krivično delo ono delo koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja.
(2) Delo je malog značaja ako je stepen krivice učinioca nizak, ako su štetne posledice odsutne ili neznatne i ako
opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije.
(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog člana mogu se primeniti na krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet
godina ili novčana kazna.
Nužna odbrana
Član 19.
(1) Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u nužnoj odbrani.
(2) Nužna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije
istovremen protivpravan napad.
(3) Učiniocu koji je prekoračio granice nužne odbrane može se kazna ublažiti. Ako je učinilac prekoračio granice
nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom može se i osloboditi od kazne.
Krajnja nužda
Član 20.
(1) Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u krajnjoj nuždi.
(2) Krajnja nužda postoji kad je delo učinjeno radi toga da učinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugoga
istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, a pri tom učinjeno zlo nije veće od
zla koje je pretilo.
(3) Učiniocu koji je sam izazvao opasnost, ali iz nehata ili je prekoračio granice krajnje nužde, može se kazna
ublažiti. Ako je učinilac prekoračio granice krajnje nužde pod naročito olakšavajućim okolnostima može se i
osloboditi od kazne.
(4) Nema krajnje nužde ako je učinilac bio dužan da se izlaže opasnosti koja je pretila.
Sila i pretnja
Član 21.
(1) Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno pod dejstvom neodoljive sile.
(2) Ako je krivično delo učinjeno pod dejstvom sile koja nije neodoljiva ili pretnje, učiniocu se kazna može
ublažiti.
(3) U slučaju iz stava 1. ovog člana kao izvršilac krivičnog dela smatraće se lice koje je primenilo neodoljivu silu.
Krivica
Član 22.
(1) Krivica postoji ako je učinilac u vreme kada je učinio krivično delo bio uračunljiv i postupao sa umišljajem, a
bio je svestan ili je bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno.
(2) Krivično delo je učinjeno sa krivicom i ako je učinilac postupao iz nehata, ukoliko zakon to izričito predviđa.
Neuračunljivost
Član 23.
(1) Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u stanju neuračunljivosti.
(2) Neuračunljiv je onaj učinilac koji nije mogao da shvati značaj svog dela ili nije mogao da upravlja svojim
postupcima usled duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti, zaostalog duševnog razvoja ili druge
teže duševne poremećenosti.
(3) Učiniocu krivičnog dela čija je sposobnost da shvati značaj svog dela ili sposobnost da upravlja svojim
postupcima bila bitno smanjena usled nekog stanja iz stava 2. ovog člana (bitno smanjena uračunljivost) može
se ublažiti kazna.
Skrivljena neuračunljivost
Član 24.
(1) Krivica učinioca krivičnog dela koji se upotrebom alkohola, droga ili na drugi način doveo u stanje u kojem
nije mogao da shvati značaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima utvrđuje se prema vremenu neposredno
pre dovođenja u takvo stanje.
(2) Učiniocu koji je pod okolnostima iz stava 1. ovog člana učinio krivično delo u stanju bitno smanjene
uračunljivosti ne može se po tom osnovu ublažiti kazna.
Umišljaj
Član 25.
Krivično delo je učinjeno sa umišljajem kad je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje ili kad je
učinilac bio svestan da može učiniti delo pa je na to pristao.
Nehat
Član 26.
Krivično delo je učinjeno iz nehata kad je učinilac bio svestan da svojom radnjom može učiniti delo, ali je olako
držao da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti ili kad nije bio svestan da svojom radnjom može učiniti delo
iako je prema okolnostima pod kojima je ono učinjeno i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti
svestan te mogućnosti.
Odgovornost za težu posledicu
Član 27.
Kad je iz krivičnog dela proizašla teža posledica zbog koje zakon za to delo propisuje težu kaznu, ta se kazna
može izreći ako je učinilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata, a i sa umišljajem ako time nisu
ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela.
Stvarna zabluda
Član 28.
(1) Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u neotklonjivoj stvarnoj zabludi.
(2) Stvarna zabluda je neotklonjiva ako učinilac nije bio dužan i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu neke
stvarne okolnosti koja predstavlja obeležje krivičnog dela ili u pogledu neke stvarne okolnosti koja bi, da je zaista
postojala, činila delo dozvoljenim.
(3) Ako je učinilac bio u stvarnoj zabludi usled nehata, postojaće krivično delo učinjeno iz nehata kad zakon
takvo krivično delo predviđa.
Pravna zabluda
Član 29.
(1) Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi.
(2) Pravna zabluda je neotklonjiva ako učinilac nije bio dužan i nije mogao da zna da je njegovo delo
zabranjeno.
(3) Učiniocu koji nije znao da je delo zabranjeno, ali je to bio dužan i mogao da zna, kazna se može ublažiti.
2. Pokušaj krivičnog dela
Pokušaj
Član 30.
(1) Ko sa umišljajem započne izvršenje krivičnog dela, ali ga ne dovrši, kazniće se za pokušaj krivičnog dela za
koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a za pokušaj drugog krivičnog dela
samo kad zakon izričito propisuje kažnjavanje i za pokušaj.
(2) Učinilac će se za pokušaj kazniti kaznom propisanom za krivično delo, ili ublaženom kaznom.
Nepodoban pokušaj
Član 31.
Učinilac koji pokuša da izvrši krivično delo nepodobnim sredstvom ili prema nepodobnom predmetu može se
osloboditi od kazne.
Dobrovoljni odustanak
Član 32.
(1) Izvršilac koji je pokušao izvršenje krivičnog dela ali je dobrovoljno odustao od daljeg preduzimanja radnje
izvršenja ili je sprečio nastupanje posledice, može se osloboditi od kazne.
(2) Odredba stava 1. ovog člana neće se primeniti ukoliko učinilac krivično delo nije dovršio zbog okolnosti koje
onemogućavaju ili znatno otežavaju izvršenje krivičnog dela, ili zbog toga što je smatrao da takve okolnosti
postoje.
(3) Osloboditi se od kazne može i saizvršilac, podstrekač ili pomagač koji je dobrovoljno sprečio izvršenje
krivičnog dela.
(4) Ako je u slučaju iz st. 1. i 3. učinilac dovršio neko drugo samostalno krivično delo koje nije obuhvaćeno
krivičnim delom od čijeg izvršenja je odustao, učinilac se ne može osloboditi od kazne za to drugo delo po istom
osnovu.
3. Saučesništvo u krivičnom delu
Saizvršilaštvo
Član 33.
Ako više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo, ili
ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela, svako od
njih kazniće se kaznom propisanom za to delo.
Podstrekavanje
Član 34.
(1) Ko drugog sa umišljajem podstrekne da izvrši krivično delo, kazniće se kaznom propisanom za to krivično
delo.
(2) Ko drugog sa umišljajem podstrekava na izvršenje krivičnog dela čiji pokušaj je po zakonu kažnjiv, a delo ne
bude ni pokušano, kazniće se kao za pokušaj krivičnog dela.
Pomaganje
Član 35.
(1) Ko drugom sa umišljajem pomogne u izvršenju krivičnog dela, kazniće se kaznom propisanom za to krivično
delo, ili ublaženom kaznom.
(2) Kao pomaganje u izvršenju krivičnog dela smatra se naročito: davanje saveta ili uputstava kako da se izvrši
krivično delo, stavljanje učiniocu na raspolaganje sredstava za izvršenje krivičnog dela, stvaranje uslova ili
otklanjanje prepreka za izvršenje krivičnog dela, kao i unapred obećano prikrivanje krivičnog dela, učinioca,
sredstava kojima je krivično delo izvršeno, tragova krivičnog dela ili predmeta pribavljenih krivičnim delom.
Granice odgovornosti i kažnjivosti saučesnika
Član 36.
(1) Saizvršilac je odgovoran za izvršeno krivično delo u granicama svog umišljaja ili nehata, a podstrekač i
pomagač u granicama svog umišljaja.
(2) Osnovi koji isključuju krivicu izvršioca (čl. 23 , 28. i 29. ovog zakonika) ne isključuju krivično delo saizvršioca,
podstrekača, ili pomagača kod kojeg krivica postoji.
(3) Lični odnosi, svojstva i okolnosti usled kojih zakon dozvoljava oslobođenje od kazne, ili koje utiču na
odmeravanje kazne, mogu se uzeti u obzir samo onom izvršiocu, saizvršiocu, podstrekaču ili pomagaču kod
kojeg takvi odnosi, svojstva i okolnosti postoje.
(4) Lični odnosi, svojstva i okolnosti koji predstavljaju bitno obeležje krivičnog dela ne moraju postojati kod
podstrekača ili pomagača. Podstrekaču ili pomagaču koji nema takvo lično svojstvo, kazna se može ublažiti.
4. Kažnjavanje podstrekača i pomagača za pokušaj
Pokušaj i lakše krivično delo
Član 37.
(1) Ako je krivično delo ostalo u pokušaju podstrekač i pomagač će se kazniti za pokušaj.
(2) Ako je izvršilac izvršio lakše krivično delo od onog na koje se podstrekavanje ili pomaganje odnosi, a koje bi
bilo njime obuhvaćeno, podstrekač i pomagač će se kazniti za krivično delo koje je učinjeno.
(3) Odredba stava 2. ovog člana neće se primeniti ako bi se podstrekač strože kaznio primenom člana 34. stav
2. ovog zakonika.
5. Posebne odredbe o krivičnim delima učinjenim putem štampe ili drugih sredstava javnog
informisanja
Odgovornost urednika
Član 38.
(1) Izvršiocem krivičnog dela izvršenog objavljivanjem informacije u novinama, na radiju, televiziji ili drugom
javnom glasilu smatra se autor informacije.
(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana izvršiocem krivičnog dela učinjenog putem novina, radija, televizije
ili drugog javnog glasila smatraće se odgovorni urednik, odnosno lice koje ga je zamenjivalo u vreme
objavljivanja informacije:
1) ako je do završetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom autor ostao nepoznat;
2) ako je informacija objavljena bez saglasnosti autora;
3) ako su u vreme objavljivanja informacije postojale stvarne ili pravne smetnje za gonjenje autora, koje i
dalje traju.
(3) Isključena je krivica odgovornog urednika, odnosno lica koje ga zamenjuje ukoliko je bio u neotklonjivoj
zabludi u pogledu neke od okolnosti navedenih u stavu 2. tač. 1. do 3. ovog člana.
Odgovornost izdavača, štampara i proizvođača
Član 39.
(1) Kad postoje uslovi iz člana 38. ovog zakonika izvršiocem se smatraju:
1) izdavač - za krivično delo izvršeno putem nepovremene štampane publikacije, a ako nema izdavača ili
postoje stvarne ili pravne smetnje za njegovo gonjenje - štampar koji je za to znao;
2) proizvođač - za krivično delo izvršeno putem kompakt diska, gramofonske ploče, magnetofonske trake
i drugih auditivnih sredstava, filma za javno i privatno prikazivanje, dijapozitiva, video-sredstava ili sličnih
sredstava namenjenih širem krugu lica.
(2) Ako je izdavač, štampar ili proizvođač pravno lice ili državni organ, izvršilac je lice koje odgovara za
izdavanje, štampanje ili proizvodnju.
Primenjivanje odredaba čl. 38. i 39.
Član 40.
Odredbe čl. 38. i 39. ovog zakonika primenjuju se samo ako se ta lica po opštim odredbama ovog zakonika ne
mogu smatrati učiniocem krivičnog dela.
Zaštita izvora informacija
Član 41.
Lica iz čl. 38. i 39. ovog zakonika neće se smatrati izvršiocem krivičnog dela zbog toga što sudu ili drugom
nadležnom organu nisu otkrila identitet autora informacije ili izvor informacije, osim u slučaju da je učinjeno
krivično delo za koje je kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od pet ili više godina, ili je to
neophodno da bi se izvršenje takvog krivičnog dela sprečilo.
GLAVA ČETVRTA
KAZNE
1. Svrha kažnjavanja, vrste kazni i uslovi za njihovo izricanje
Svrha kažnjavanja
Član 42.
U okviru opšte svrhe krivičnih sankcija ( član 4. stav 2), svrha kažnjavanja je:
1) sprečavanje učinioca da čini krivična dela i uticanje na njega da ubuduće ne čini krivična dela;
2) uticanje na druge da ne čine krivična dela;
3) izražavanje društvene osude za krivično delo, jačanje morala i učvršćivanje obaveze poštovanja
zakona.
Vrste kazni
Član 43.
Učiniocu krivičnog dela mogu se izreći sledeće kazne:
1) kazna zatvora;
2) novčana kazna;
3) rad u javnom interesu;
4) oduzimanje vozačke dozvole.
Glavne i sporedne kazne
Član 44.
(1) Kazna zatvora može se izreći samo kao glavna kazna.
(2) Novčana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvole mogu se izreći i kao glavna i kao
sporedna kazna.
(3) Ako je za jedno krivično delo propisano više kazni, samo se jedna može izreći kao glavna kazna.
Kazna zatvora
Član 45.
(1) Kazna zatvora ne može biti kraća od trideset dana niti duža od dvadeset godina.
(2) Kazna zatvora iz stava 1. ovog člana izriče se na pune godine i mesece, a do šest meseci i na dane.
(3) Za najteža krivična dela i najteže oblike teških krivičnih dela može se uz kaznu iz stava 1. ovog člana
izuzetno propisati i kazna zatvora od trideset do četrdeset godina. Kazna zatvora od trideset do četrdeset godina
izriče se na pune godine.
(4) Zatvor od trideset do četrdeset godina ne može se izreći licu koje u vreme izvršenja krivičnog dela nije
navršilo dvadeset jednu godinu života.
(5) Ako učiniocu krivičnog dela izrekne kaznu zatvora do jedne godine, sud može istovremeno odrediti da će se
ona izvršiti tako što će je osuđeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje ukoliko se s obzirom na ličnost
učinioca, njegov raniji život, njegovo držanje posle učinjenog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je
delo učinio može očekivati da će se i na taj način ostvariti svrha kažnjavanja.
(6) Osuđeni kojem je određeno izvršenje kazne zatvora na način predviđen u stavu 5. ovog člana ne sme
napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih
sankcija. Ukoliko osuđeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno
napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne
zatvora.
(7) Osuđenom za krivično delo protiv braka i porodice koji živi sa oštećenim u istom porodičnom domaćinstvu ne
može se odrediti izvršenje kazne zatvora na način propisan u stavu 5. ovog člana.
Uslovni otpust
Član 46.
(1) Osuđenog koji je izdržao dve trećine kazne zatvora sud će uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne, ako se u
toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a
naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo. Pri oceni da li će se
osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih
obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje pokazuju da je u odnosu na njega
postignuta svrha kažnjavanja. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta
disciplinski kažnjavan i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.
(2) Ukoliko ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, sud može uslovno otpustiti osuđenog:
- koji izdržava kaznu zatvora od 30 do 40 godina;
- koji je osuđen za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom ( čl.
370. do 393a ), krivična dela protiv polne slobode ( čl. 178. do 185b ), krivično delo nasilje u porodici (
član 194. st. 2. do 4), krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga ( član
246. stav 4), krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije ( čl. 305. do 321 ),
krivično delo primanje mita ( član 367 ) i krivično delo davanje mita ( član 368 );
- koji je osuđen od strane nadležnih sudova, odnosno njihovih posebnih odeljenja, u postupcima vođenim
u skladu sa nadležnošću određenom Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju
organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela;
- koji je više od tri puta pravnosnažno osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje ili ne
postoje uslovi za brisanje neke od osuda.
(3) Sud može u odluci o uslovnom otpustu odrediti da je osuđeni dužan da ispuni obaveze predviđene
krivičnopravnim odredbama.
(4) U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, ako uslovni otpust ne bude opozvan, smatra se da je osuđeni izdržao
kaznu.
Opozivanje uslovnog otpusta
Član 47.
(1) Sud će opozvati uslovni otpust ako osuđeni, dok je na uslovnom otpustu, učini jedno ili više krivičnih dela za
koja je izrečena kazna zatvora preko jedne godine.
(2) Sud može opozvati uslovni otpust, ako uslovno otpušteni učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena
kazna zatvora do jedne godine, odnosno ne ispuni neku od obaveza koje mu je sud odredio u skladu sa članom
46. stav 3. ovog zakonika. Pri oceni da li će opozvati uslovni otpust sud će naročito uzeti u obzir srodnost
učinjenih krivičnih dela, pobude iz kojih su učinjena i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost opozivanja
uslovnog otpusta.
(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjivaće se i kad se uslovno otpuštenom sudi za krivično delo koje je
učinio pre nego što je uslovno otpušten.
(4) Kad sud opozove uslovni otpust izreći će kaznu primenom odredaba čl. 60. i 62. stav 2. ovog zakonika,
uzimajući ranije izrečenu kaznu kao već utvrđenu. Deo kazne koji je osuđeni izdržao po ranijoj osudi uračunava
se u novu kaznu, a vreme provedeno na uslovnom otpustu ne uračunava se.
(5) Ako uslovno otpušteni bude osuđen na kaznu zatvora do jedne godine, a sud ne opozove uslovni otpust,
produžava se uslovni otpust za vreme koje je osuđeni proveo na izdržavanju te kazne zatvora.
(6) U slučaju iz st. 1. do 3. ovog člana uslovni otpust se može opozvati najkasnije u roku od dve godine od dana
kad je uslovni otpust istekao.
Opšte odredbe o novčanoj kazni
Član 48.
(1) Novčana kazna se može odmeriti i izreći ili u dnevnim iznosima (član 49) ili u određenom iznosu ( član 50 ).
(2) Za krivična dela učinjena iz koristoljublja novčana kazna kao sporedna kazna može se izreći i kad nije
propisana zakonom ili kad je zakonom propisano da će se učinilac kazniti kaznom zatvora ili novčanom kaznom,
a sud kao glavnu kaznu izrekne kaznu zatvora.
Novčana kazna u dnevnim iznosima
Član 49.
(1) Novčana kazna u dnevnim iznosima odmerava se tako što se prvo utvrđuje broj dnevnih iznosa, a zatim
visina jednog dnevnog iznosa. Do iznosa novčane kazne sud će doći množenjem utvrđenog broja dnevnih
iznosa sa utvrđenom vrednošću jednog dnevnog iznosa.
(2) Broj dnevnih iznosa ne može biti manji od deset, niti veći od tristašezdeset. Broj dnevnih iznosa za učinjeno
krivično delo odmerava se na osnovu opštih pravila za odmeravanje kazne ( član 54 ).
(3) Visina jednog dnevnog iznosa novčane kazne utvrđuje se tako što se razlika između prihoda i nužnih
rashoda učinioca krivičnog dela u protekloj kalendarskoj godini podeli sa brojem dana u godini. Jedan dnevni
iznos ne može biti manji od petsto dinara, niti veći od pedeset hiljada dinara.
(4) U cilju utvrđivanja visine dnevnog iznosa novčane kazne sud može da zahteva podatke od banaka ili drugih
finansijskih ustanova, državnih organa i pravnih lica koji su dužni da dostave tražene podatke i ne mogu se
pozivati na zaštitu poslovne ili druge tajne.
(5) Ukoliko se ne mogu pribaviti verodostojni podaci o prihodima i rashodima učinioca krivičnog dela, ili ukoliko
on ne ostvaruje nikakav prihod ali je vlasnik imovine ili nosilac imovinskih prava, sud će na osnovu raspoloživih
podataka po slobodnoj proceni utvrditi visinu jednog dnevnog iznosa novčane kazne.
(6) Broj dnevnih iznosa novčane kazne se utvrđuje u okviru sledećih raspona:
1) do šezdeset dnevnih iznosa za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do tri meseca;
2) od trideset do stodvadeset dnevnih iznosa za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do
šest meseci;
3) od šezdeset do stoosamdeset dnevnih iznosa za krivična dela za koja se može izreći zatvor do jedne
godine;
4) od stodvadeset do dvestačetrdeset dnevnih iznosa za krivična dela za koja se može izreći kazna
zatvora do dve godine;
5) najmanje stoosamdeset dnevnih iznosa za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do tri
godine;
6) u okviru propisanog broja dnevnih iznosa za krivična dela za koja je kao jedina kazna propisana
novčana kazna.
Novčana kazna u određenom iznosu
Član 50.
(1) Ako nije moguće utvrditi visinu dnevnog iznosa novčane kazne ni na osnovu slobodne procene suda (član
49. stav 5), ili bi pribavljanje takvih podataka znatno produžilo trajanje krivičnog postupka, sud će izreći novčanu
kaznu u određenom iznosu u okviru propisane najmanje i najveće mere novčane kazne.
(2) Novčana kazna ne može biti manja od deset hiljada dinara. Novčana kazna ne može biti veća od milion
dinara, a za krivična dela učinjena iz koristoljublja veća od deset miliona dinara.
(3) Novčana kazna kao glavna kazna izriče se u sledećim iznosima:
1) do sto hiljada dinara za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do tri meseca;
2) od dvadeset hiljada do dvesta hiljada dinara za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do
šest meseci;
3) od trideset hiljada do trista hiljada dinara za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do
jedne godine;
4) od pedeset hiljada do petsto hiljada dinara za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do
dve godine;
5) najmanje sto hiljada dinara za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do tri godine;
6) u okviru propisanog iznosa za krivična dela za koja je kao jedina kazna propisana novčana kazna.
Izvršenje novčane kazne
Član 51.
(1) U presudi se određuje rok plaćanja novčane kazne koji ne može biti kraći od petnaest dana niti duži od tri
meseca. U opravdanim slučajevima sud može dozvoliti da osuđeni plati novčanu kaznu u ratama, s tim da rok
isplate ne može biti duži od jedne godine.
(2) Ako osuđeni ne plati novčanu kaznu u određenom roku, sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora,
tako što će za svakih započetih hiljadu dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna
zatvora ne može biti duža od šest meseci, a ako je izrečena novčana kazna u iznosu većem od sedamsto
hiljada dinara, kazna zatvora ne može biti duža od jedne godine.
(3) Ako osuđeni plati samo deo novčane kazne, sud će ostatak kazne srazmerno zameniti kaznom zatvora, a
ako osuđeni isplati ostatak novčane kazne, izvršenje kazne zatvora će obustaviti.
(4) Neplaćena novčana kazna može se, umesto kaznom zatvora, zameniti kaznom rada u javnom interesu tako
što će za svakih započetih hiljadu dinara novčane kazne odrediti osam časova rada u javnom interesu, s tim da
rad u javnom interesu ne može biti duži od tristašezdeset časova.
(5) Posle smrti osuđenog novčana kazna neće se izvršiti.
Rad u javnom interesu
Član 52.
(1) Rad u javnom interesu može se izreći za krivična dela za koja je propisan zatvor do tri godine ili novčana
kazna.
(2) Rad u javnom interesu je svaki onaj društveno koristan rad kojim se ne vređa ljudsko dostojanstvo i koji se
ne vrši u cilju sticanja dobiti.
(3) Rad u javnom interesu ne može biti kraći od šezdeset časova niti duži od tristašezdeset časova. Rad u
javnom interesu traje šezdeset časova u toku jednog meseca i određuje se da bude obavljen za vreme koje ne
može biti kraće od mesec dana, niti duže od šest meseci.
(4) Prilikom izricanja ove kazne sud će imajući u vidu svrhu kažnjavanja, uzeti u obzir vrstu učinjenog krivičnog
dela, ličnost učinioca, kao i njegovu spremnost da obavlja rad u javnom interesu. Rad u javnom interesu se ne
može izreći bez pristanka učinioca.
(5) Ako osuđeni ne obavi deo ili sve časove izrečene kazne rada u javnom interesu, sud će ovu kaznu zameniti
kaznom zatvora tako što će za svakih započetih osam časova rada u javnom interesu odrediti jedan dan
zatvora.
(6) Ukoliko učinilac ispunjava sve svoje obaveze vezane za rad u javnom interesu, sud mu može dužinu
izrečenog rada u javnom interesu umanjiti za jednu četvrtinu.
Oduzimanje vozačke dozvole
Član 53.
(1) Učiniocu krivičnog dela u vezi sa čijim izvršenjem ili pripremanjem je korišćeno motorno vozilo može se izreći
kazna oduzimanja vozačke dozvole.
(2) Sud određuje trajanje kazne iz stava 1. ovog člana koje ne može biti kraće od jedne niti duže od tri godine,
računajući od dana pravosnažnosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme
trajanja ove kazne.
(3) Kazna iz stava 1. ovog člana može se izreći kao sporedna kazna uz kaznu zatvora ili uz novčanu kaznu, a
može se izreći i kao glavna kazna za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do dve godine ili novčana
kazna. Kazna oduzimanja vozačke dozvole ne može se izreći zajedno sa merom bezbednosti zabrane
upravljanja motornim vozilom.
(4) Ako osuđeni upravlja motornim vozilom za vreme dok traje kazna oduzimanja vozačke dozvole, sud će
kaznu oduzimanja vozačke dozvole zameniti kaznom zatvora tako što će se za jednu godinu oduzimanja
vozačke dozvole odrediti jedan mesec zatvora.
2. Odmeravanje kazne
Opšta pravila o odmeravanju kazne
Član 54.
(1) Sud će učiniocu krivičnog dela odmeriti kaznu u granicama koje su zakonom propisane za to delo, imajući u
vidu svrhu kažnjavanja i uzimajući u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća (olakšavajuće i
otežavajuće okolnosti), a naročito: stepen krivice, pobude iz kojih je delo učinjeno, jačinu ugrožavanja ili povrede
zaštićenog dobra, okolnosti pod kojima je delo učinjeno, raniji život učinioca, njegove lične prilike, njegovo
držanje posle učinjenog krivičnog dela a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela, kao i druge okolnosti
koje se odnose na ličnost učinioca.
(2) Pri odmeravanju novčane kazne u određenom iznosu ( član 50 ) sud će posebno uzeti u obzir i imovno stanje
učinioca.
(3) Okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može se uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća
okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog
dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg
oblika krivičnog dela.
Posebna okolnost za odmeravanje kazne za krivično delo učinjeno iz mržnje
Član 54a
Ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti,
pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost,
osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela.
Povrat
Član 55.
Kad sud odmerava kaznu učiniocu za krivično delo koje je učinio posle izdržane, oproštene ili zastarele kazne ili
oslobođenja od kazne, po proteku roka za opozivanje uslovne osude ili posle izrečene sudske opomene, može
tu okolnost uzeti kao otežavajuću, ceneći pri tom posebno težinu ranije učinjenog krivičnog dela, da li je ranije
delo iste vrste kao i novo delo, da li su oba dela učinjena iz istih pobuda, okolnosti pod kojima su dela učinjena i
koliko je vremena proteklo od ranije osude, odnosno od izrečene, oproštene ili zastarele kazne, oslobođenja od
kazne, od proteka roka za opozivanje ranije uslovne osude ili od izrečene sudske opomene.
Ublažavanje kazne
Član 56.
Sud može učiniocu krivičnog dela izreći kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne, kad:
1) zakon predviđa da se kazna može ublažiti;
2) zakon predviđa da se učinilac može osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne;
3) utvrdi da postoje naročito olakšavajuće okolnosti i oceni da se i sa ublaženom kaznom može postići
svrha kažnjavanja.
Granice ublažavanja kazne
Član 57.
(1) Kad postoje uslovi za ublažavanje kazne iz člana 56. ovog zakonika, sud će ublažiti kaznu u ovim granicama:
1) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od deset ili više godina,
kazna se može ublažiti do sedam godina zatvora;
2) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od pet godina, kazna se
može ublažiti do tri godine zatvora;
3) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od tri godine, kazna se
može ublažiti do jedne godine zatvora;
4) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor od dve godine, kazna se može
ublažiti do šest meseci zatvora;
5) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor od jedne godine, kazna se može
ublažiti do tri meseca zatvora;
6) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor ispod jedne godine, kazna se može
ublažiti do trideset dana zatvora;
7) ako je za krivično delo propisana kazna zatvora bez naznačenja najmanje mere, umesto zatvora može
se izreći novčana kazna ili rad u javnom interesu;
8) ako je za krivično delo propisana novčana kazna sa naznačenjem najmanje mere, kazna se može
ublažiti do deset dnevnih iznosa, odnosno deset hiljada dinara.
(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana, ne može se ublažiti kazna za krivična dela iz čl. 134. st 2. i 3, 178 , 179 ,
180 , 214. st. 2. i 3, 246. st. 1. i 3, 350. st. 3. i 4. i 388. ovog zakonika.
(3) Izuzetno od stava 1. ovog člana ne može se ublažiti kazna učiniocu krivičnog dela koji je ranije osuđivan za
istovrsno krivično delo.
(4) Kad je sud ovlašćen da učinioca krivičnog dela oslobodi od kazne može mu kaznu ublažiti, bez ograničenja
propisanih u st. 1. do 3. ovog člana.
Oslobođenje od kazne
Član 58.
(1) Sud može osloboditi od kazne učinioca krivičnog dela samo kad to zakon izričito predviđa.
(2) Sud može osloboditi od kazne i učinioca krivičnog dela učinjenog iz nehata kad posledice dela tako teško
pogađaju učinioca da izricanje kazne u takvom slučaju očigledno ne bi odgovaralo svrsi kažnjavanja.
(3) Sud može osloboditi od kazne i učinioca krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora do pet godina,
ako posle izvršenog krivičnog dela, a pre nego što je saznao da je otkriven, otkloni posledice dela ili nadoknadi
štetu prouzrokovanu krivičnim delom.
Poravnanje učinioca i oštećenog
Član 59.
Sud može osloboditi od kazne učinioca krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora do tri godine ili
novčana kazna ako je na osnovu postignutog sporazuma sa oštećenim ispunio sve obaveze iz tog sporazuma.
Sticaj krivičnih dela
Član 60.
(1) Ako je učinilac jednom radnjom ili sa više radnji učinio više krivičnih dela za koja mu se istovremeno sudi,
sud će prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela, pa će za sva ta dela izreći jedinstvenu kaznu.
(2) Jedinstvenu kaznu sud će izreći po sledećim pravilima:
1) ako je za neko od krivičnih dela u sticaju utvrdio kaznu zatvora od trideset do četrdeset godina izreći
će samo tu kaznu;
2) ako je za krivična dela u sticaju utvrdio kazne zatvora, povisiće najtežu utvrđenu kaznu, s tim da
jedinstvena kazna ne sme dostići zbir utvrđenih kazni, niti preći dvadeset godina zatvora;
3) ako su za sva krivična dela u sticaju propisane kazne zatvora do tri godine, jedinstvena kazna ne
može biti veća od deset godina zatvora;
4) ako je za krivična dela u sticaju utvrdio samo novčane kazne, izreći će jednu novčanu kaznu u visini
zbira utvrđenih kazni, s tim da ona ne sme preći osamnaest miliona dinara, a ako je utvrdio samo
novčane kazne u određenim iznosima ( član 50 ), ona ne sme preći milion dinara odnosno deset miliona
dinara kad su jedno ili više krivičnih dela izvršeni iz koristoljublja;
5) ako je za krivična dela u sticaju utvrdio samo kazne rada u javnom interesu, izreći će jednu kaznu rada
u javnom interesu u visini zbira utvrđenih časova rada, s tim da ona ne sme preći tristašezdeset časova,
a vreme u kome se rad mora obaviti ne sme biti duže od šest meseci;
6) ako je za neka krivična dela u sticaju utvrdio kazne zatvora, a za druga dela novčane kazne, izreći će
jednu kaznu zatvora i jednu novčanu kaznu po odredbama tač. 2. do 4. ovog stava.
(3) Novčanu kaznu kao sporednu kaznu sud će izreći ako je utvrđena makar i za jedno krivično delo u sticaju, a
ako je utvrdio više novčanih kazni, izreći će jednu novčanu kaznu u skladu sa odredbom stava 2. tačka 4. ovog
člana. Ako sud utvrdi novčanu kaznu kao glavnu kaznu, a utvrdi i novčanu kaznu kao sporednu kaznu, izreći će
jednu novčanu kaznu primenjujući pravila iz stava 2. tačka 4. ovog člana.
(4) Ako je sud za krivična dela u sticaju utvrdio kazne zatvora i maloletničkog zatvora, izreći će kaznu zatvora
kao jedinstvenu kaznu primenom pravila predviđenih u stavu 2. tačka 2. ovog člana.
Produženo krivično delo
Član 61.
(1) Produženo krivično delo čini više istih ili istovrsnih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od
strane istog učinioca koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od sledećih okolnosti: istovetnosti
oštećenog, istovrsnosti predmeta dela, korišćenja iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstva mesta ili
prostora izvršenja dela ili jedinstvenog umišljaja učinioca.
(2) Krivična dela upravljena protiv ličnosti mogu činiti produženo krivično delo samo ako su učinjena prema istom
licu.
(3) Ne mogu činiti produženo krivično delo ona dela koja po svojoj prirodi ne dopuštaju spajanje u jedno delo.
(4) Ako produženo krivično delo obuhvata lakše i teže oblike istog dela, smatraće se da je produženim krivičnim
delom učinjen najteži oblik od učinjenih dela.
(5) Ako produženo krivično delo obuhvata krivična dela čije je bitno obeležje određeni novčani iznos, smatraće
se da je produženim krivičnim delom ostvaren zbir iznosa ostvarenih pojedinačnim delima ukoliko je to
obuhvaćeno jedinstvenim umišljajem učinioca.
(6) Krivično delo koje nije obuhvaćeno produženim krivičnim delom u pravnosnažnoj sudskoj presudi, predstavlja
posebno krivično delo, odnosno ulazi u sastav posebnog produženog krivičnog dela.
Odmeravanje kazne osuđenom licu
Član 62.
(1) Ako se osuđenom licu sudi za krivično delo učinjeno pre nego što je započelo izdržavanje kazne po ranijoj
osudi ili za krivično delo učinjeno za vreme izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora, sud će izreći
jedinstvenu kaznu za sva krivična dela primenom odredaba člana 60. ovog zakonika, uzimajući ranije izrečenu
kaznu kao već utvrđenu. Kazna ili deo kazne koju je osuđeni izdržao uračunaće se u izrečenu kaznu zatvora.
(2) Za krivično delo učinjeno u toku izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora sud će učiniocu izreći
kaznu, nezavisno od ranije izrečene kazne, ako se primenom odredaba člana 60. ovog zakonika, s obzirom na
težinu krivičnog dela i neizdržani deo ranije izrečene kazne, ne bi mogla ostvariti svrha kažnjavanja.
(3) Osuđeni koji za vreme izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora učini krivično delo za koje zakon
propisuje novčanu kaznu ili kaznu zatvora do jedne godine, kazniće se disciplinski.
Uračunavanje pritvora i ranije kazne
Član 63.
(1) Vreme provedeno u pritvoru, na izdržavanju mere zabrane napuštanja stana, kao i svako drugo lišenje
slobode u vezi sa krivičnim delom uračunavaju se u izrečenu kaznu zatvora, novčanu kaznu i kaznu rada u
javnom interesu.
(2) Ako je krivični postupak vođen za više krivičnih dela u sticaju, a pritvor nije određen za svako od njih, vreme
provedeno u pritvoru uračunava se u izrečenu kaznu zatvora, novčanu kaznu i kaznu rada u javnom interesu za
krivično delo za koje je okrivljeni osuđen.
(3) Zatvor ili novčana kazna koju je osuđeni izdržao, odnosno platio za prekršaj ili privredni prestup, kao i kazna
ili disciplinska mera lišenja slobode koju je izdržao zbog povrede vojne discipline uračunava se u kaznu izrečenu
za krivično delo čija obeležja obuhvataju i obeležja prekršaja, privrednog prestupa, odnosno povrede vojne
discipline.
(4) Pri svakom uračunavanju izjednačava se dan pritvora, dan lišenja slobode, dan zatvora, dan izdržavanja
mere zabrane napuštanja stana, osam časova rada u javnom interesu i hiljadu dinara novčane kazne.
GLAVA PETA
MERE UPOZORENJA
1. Uslovna osuda i sudska opomena
Svrha uslovne osude i sudske opomene
Član 64.
(1) Mere upozorenja su: uslovna osuda i sudska opomena.
(2) U okviru opšte svrhe krivičnih sankcija ( član 4. stav 2), svrha uslovne osude i sudske opomene je da se
prema učiniocu lakšeg krivičnog dela ne primeni kazna kad se može očekivati da će upozorenje uz pretnju
kazne (uslovna osuda) ili samo upozorenje (sudska opomena) dovoljno uticati na učinioca da više ne vrši
krivična dela.
Uslovna osuda
Član 65.
(1) Uslovnom osudom sud učiniocu krivičnog dela utvrđuje kaznu i istovremeno određuje da se ona neće izvršiti,
ako osuđeni za vreme koje odredi sud, a koje ne može biti kraće od jedne niti duže od pet godina (vreme
proveravanja) ne učini novo krivično delo.
(2) Sud može u uslovnoj osudi odrediti da će se kazna izvršiti i ako osuđeni u određenom roku ne vrati
imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela, ne naknadi štetu koju je prouzrokovao krivičnim delom ili
ne ispuni druge obaveze predviđene u krivičnopravnim odredbama. Rok za ispunjenje tih obaveza utvrđuje sud
u okviru određenog vremena proveravanja.
(3) Mere bezbednosti, izrečene uz uslovnu osudu, izvršavaju se.
Uslovi za izricanje uslovne osude
Član 66.
(1) Uslovna osuda se može izreći kad je učiniocu utvrđena kazna zatvora u trajanju manjem od dve godine.
(2) Za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od deset godina ili teža kazna ne može se
izreći uslovna osuda.
(3) Uslovna osuda se ne može izreći ako nije proteklo više od pet godina od pravosnažnosti osude kojom je
učiniocu izrečena kazna zatvora za umišljajno krivično delo.
(4) Pri odlučivanju da li će izreći uslovnu osudu sud će, vodeći računa o svrsi uslovne osude, posebno uzeti u
obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenog krivičnog dela, stepen krivice i
druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno.
(5) Ako je učiniocu utvrđena i kazna zatvora i novčana kazna, uslovna osuda može se izreći samo za kaznu
zatvora.
Opozivanje uslovne osude zbog novog krivičnog dela
Član 67.
(1) Sud će opozvati uslovnu osudu, ako osuđeni u vreme proveravanja učini jedno ili više krivičnih dela za koja
je izrečena kazna zatvora od dve godine ili u dužem trajanju.
(2) Ako osuđeni u vreme proveravanja učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora manja
od dve godine ili novčana kazna, sud će, pošto oceni sve okolnosti koje se odnose na učinjena krivična dela i
učinioca, a posebno srodnost učinjenih krivičnih dela, njihov značaj i pobude iz kojih su učinjena, odlučiti da li će
opozvati uslovnu osudu. Pri tome sud je vezan zabranom izricanja uslovne osude, ako učiniocu za krivična dela
utvrđena u uslovnoj osudi i za nova krivična dela treba izreći kaznu zatvora od dve godine ili u dužem trajanju (
član 66. stav 1).
(3) Ako opozove uslovnu osudu, sud će, primenom odredaba člana 60. ovog zakonika, izreći jedinstvenu kaznu
zatvora i za ranije učinjeno i za novo krivično delo, uzimajući kaznu iz opozvane uslovne osude kao utvrđenu.
(4) Ako ne opozove uslovnu osudu, sud može za novo učinjeno krivično delo izreći uslovnu osudu ili kaznu.
Osuđenom, kome za novo krivično delo bude izrečen zatvor, vreme provedeno na izdržavanju ove kazne ne
računa se u vreme proveravanja utvrđeno uslovnom osudom za ranije delo.
(5) Ako sud nađe da i za novo krivično delo treba izreći uslovnu osudu, primenom odredaba člana 60. ovog
zakonika, utvrdiće jedinstvenu kaznu i za ranije učinjeno i za novo krivično delo i odrediće novo vreme
proveravanja koje ne može biti kraće od jedne ni duže od pet godina, računajući od dana pravnosnažnosti nove
presude. Ukoliko osuđeni u toku novog vremena proveravanja ponovo učini krivično delo, sud će opozvati
uslovnu osudu i izreći kaznu zatvora, primenom odredbe stava 3. ovog člana.
Opozivanje uslovne osude zbog ranije učinjenog krivičnog dela
Član 68.
(1) Sud će opozvati uslovnu osudu, ako posle njenog izricanja utvrdi da je osuđeni izvršio krivično delo pre nego
što je uslovno osuđen i ako oceni da ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude da se znalo za to delo. U tom
slučaju primeniće odredbu člana 67. stav 3. ovog zakonika.
(2) Ako sud ne opozove uslovnu osudu, primeniće odredbu člana 67. stav 4. ovog zakonika.
Opozivanje uslovne osude zbog neispunjenja određenih obaveza
Član 69.
Ako je uslovnom osudom osuđenom određeno ispunjenje neke obaveze iz člana 65. stav 2. ovog zakonika, a on
ne ispuni tu obavezu u roku određenom u presudi, sud može, u okviru vremena proveravanja, produžiti rok za
ispunjenje obaveze ili može opozvati uslovnu osudu i izreći kaznu koja je utvrđena u uslovnoj osudi. Ako utvrdi
da osuđeni, iz opravdanih razloga, ne može da ispuni postavljenu obavezu, sud će ga osloboditi od ispunjenja te
obaveze ili je zameniti drugom odgovarajućom obavezom predviđenom zakonom.
Rokovi za opozivanje uslovne osude
Član 70.
(1) Uslovna osuda može se opozvati u toku vremena proveravanja. Ako osuđeni u tom vremenu učini krivično
delo koje povlači opozivanje uslovne osude, a to je presudom utvrđeno tek posle isteka vremena proveravanja,
uslovna osuda može se opozvati najkasnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja.
(2) Ako osuđeni u određenom roku ne ispuni neku obavezu iz člana 65. stav 2. ovog zakonika, sud može,
najdocnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja, odrediti da se izvrši utvrđena
kazna u uslovnoj osudi.
(3) Ako se posle izricanja uslovne osude utvrdi da je osuđeni izvršio krivično delo pre nego što je uslovno
osuđen, zbog čega ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude, uslovna osuda može se opozvati najkasnije u
roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja.
Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom
Član 71.
(1) Sud može odrediti da se učinilac kome je izrečena uslovna osuda stavi pod zaštitni nadzor za određeno
vreme u toku vremena proveravanja.
(2) Zaštitni nadzor obuhvata zakonom predviđene mere pomoći, staranja, nadzora i zaštite.
(3) Ako u toku trajanja zaštitnog nadzora sud utvrdi da je ispunjena svrha ove mere, može zaštitni nadzor ukinuti
pre isteka određenog vremena.
(4) Ako osuđeni kome je izrečen zaštitni nadzor ne ispunjava obaveze koje mu je sud odredio, sud ga može
opomenuti ili može ranije obaveze zameniti drugim ili produžiti trajanje zaštitnog nadzora u okviru vremena
proveravanja ili opozvati uslovnu osudu.
Uslovi za određivanje zaštitnog nadzora
Član 72.
(1) Kad izrekne uslovnu osudu, sud može odrediti da se učinilac stavi pod zaštitni nadzor, ako se, s obzirom na
njegovu ličnost, raniji život, držanje posle izvršenog krivičnog dela, a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog
dela i okolnosti izvršenja dela, može očekivati da će se zaštitnim nadzorom potpunije ostvariti svrha uslovne
osude.
(2) Zaštitni nadzor određuje sud u presudi kojom izriče uslovnu osudu i određuje mere zaštitnog nadzora,
njihovo trajanje i način njihovog ispunjavanja.
Sadržina zaštitnog nadzora
Član 73.
Zaštitni nadzor može obuhvatiti jednu ili više od sledećih obaveza:
1) javljanje organu nadležnom za izvršenje zaštitnog nadzora u rokovima koje taj organ odredi;
2) osposobljavanje učinioca za određeno zanimanje;
3) prihvatanje zaposlenja koje odgovara sposobnostima učinioca;
4) ispunjavanje obaveza izdržavanja porodice, čuvanja i vaspitanja dece i drugih porodičnih obaveza;
5) uzdržavanje od posećivanja određenih mesta, lokala ili priredbi, ako to može biti prilika ili podsticaj za
ponovno vršenje krivičnih dela;
6) blagovremeno obaveštavanje o promeni mesta boravka, adrese ili radnog mesta;
7) uzdržavanje od upotrebe droge ili alkoholnih pića;
8) lečenje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi;
9) posećivanje određenih profesionalnih i drugih savetovališta ili ustanova i postupanje po njihovim
uputstvima;
10) otklanjanje ili ublažavanje štete pričinjene krivičnim delom, a naročito izmirenje sa žrtvom učinjenog
krivičnog dela.
Izbor mera zaštitnog nadzora
Član 74.
Pri izboru obaveza iz člana 73. ovog zakonika i određivanja njihovog trajanja, sud će naročito uzeti u obzir
godine života učinioca, njegovo zdravstveno stanje, sklonosti i navike, pobude iz kojih je izvršio krivično delo,
držanje posle izvršenog krivičnog dela, raniji život, lične i porodične prilike, uslove za ispunjenje naloženih
obaveza, kao i druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca, a od značaja su za izbor mera zaštitnog
nadzora i njihovo trajanje.
Trajanje zaštitnog nadzora
Član 75.
(1) Vreme trajanja mera zaštitnog nadzora određuje se u okviru roka proveravanja utvrđenog u uslovnoj osudi.
(2) Zaštitni nadzor prestaje opozivanjem uslovne osude.
(3) U toku trajanja zaštitnog nadzora sud može, s obzirom na ostvarene rezultate, pojedine obaveze ukinuti ili
zameniti drugim.
(4) Ako u toku trajanja zaštitnog nadzora sud utvrdi da je ispunjena svrha ove mere, može zaštitni nadzor ukinuti
pre isteka određenog vremena.
Posledice neispunjavanja obaveze zaštitnog nadzora
Član 76.
Ako osuđeni kome je izrečen zaštitni nadzor ne ispunjava obaveze koje mu je sud odredio, sud ga može
opomenuti ili može ranije obaveze zameniti drugim ili produžiti trajanje zaštitnog nadzora u okviru vremena
proveravanja ili opozvati uslovnu osudu.
Sudska opomena
Član 77.
(1) Sudska opomena može se izreći za krivična dela za koja je propisan zatvor do jedne godine ili novčana
kazna, a učinjena su pod takvim olakšavajućim okolnostima koje ih čine naročito lakim.
(2) Za određena krivična dela i pod uslovima predviđenim zakonom sudska opomena može se izreći i kad je
propisan zatvor do tri godine.
(3) Sudsku opomenu sud može izreći za više krivičnih dela učinjenih u sticaju, ako za svako od tih dela postoje
uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana.
(4) Pri odlučivanju da li će izreći sudsku opomenu sud će, vodeći računa o svrsi sudske opomene, posebno uzeti
u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenja krivičnog dela, a naročito njegov
odnos prema žrtvi krivičnog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno.
(5) Sudska opomena ne može se izreći vojnim licima za krivična dela protiv Vojske Srbije.
GLAVA ŠESTA
MERE BEZBEDNOSTI
Svrha mera bezbednosti
Član 78.
U okviru opšte svrhe krivičnih sankcija ( član 4. stav 2), svrha mera bezbednosti je da se otklone stanja ili uslovi
koji mogu biti od uticaja da učinilac ubuduće ne vrši krivična dela.
Vrste mera bezbednosti
Član 79.
(1) Učiniocu krivičnog dela mogu se izreći ove mere bezbednosti:
1) obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi;
2) obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi;
3) obavezno lečenje narkomana;
4) obavezno lečenje alkoholičara;
5) zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti;
6) zabrana upravljanja motornim vozilom;
7) oduzimanje predmeta;
8) proterivanje stranca iz zemlje;
9) javno objavljivanje presude;
10) zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim;
11) zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama.
(2) Pod uslovima predviđenim ovim zakonikom određene mere bezbednosti mogu se izreći i neuračunljivom licu
koje je učinilo protivpravno delo u zakonu predviđeno kao krivično delo (član 80. stav 2).
Izricanje mera bezbednosti
Član 80.
(1) Sud može učiniocu krivičnog dela izreći jednu ili više mera bezbednosti kad postoje uslovi za njihovo
izricanje predviđeni ovim zakonikom.
(2) Obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi i obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi
neuračunljivom učiniocu izriču se samostalno. Uz ove mere mogu se izreći zabrana vršenja poziva, delatnosti i
dužnosti, zabrana upravljanja motornim vozilom i oduzimanje predmeta.
(3) Mere iz stava 2. ovog člana mogu se izreći učiniocu krivičnog dela čija je uračunljivost bitno smanjena, ako
mu je izrečena kazna ili uslovna osuda.
(4) Obavezno lečenje narkomana, obavezno lečenje alkoholičara, zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti,
zabrana upravljanja motornim vozilom, oduzimanje predmeta i javno objavljivanje presude mogu se izreći ako je
učiniocu izrečena kazna, uslovna osuda, sudska opomena ili je učinilac oslobođen od kazne.
(5) Proterivanje stranca iz zemlje i zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama može se izreći ako
je učiniocu izrečena kazna ili uslovna osuda.
(6) Mera zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenim može se izreći ako je učiniocu izrečena novčana
kazna, rad u javnom interesu, oduzimanje vozačke dozvole, uslovna osuda i sudska opomena.
(7) Za krivična dela u sticaju mera bezbednosti će se izreći ako je utvrđena za jedno od krivičnih dela u sticaju.
Obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi
Član 81.
(1) Učiniocu koji je krivično delo učinio u stanju bitno smanjene uračunljivosti sud će izreći obavezno
psihijatrijsko lečenje i čuvanje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi, ako, s obzirom na učinjeno krivično delo i
stanje duševne poremećenosti, utvrdi da postoji ozbiljna opasnost da učinilac učini teže krivično delo i da je radi
otklanjanja ove opasnosti potrebno njegovo lečenje u takvoj ustanovi.
(2) Ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana, sud će izreći obavezno lečenje i čuvanje u zdravstvenoj
ustanovi učiniocu koji je u stanju neuračunljivosti učinio protivpravno delo predviđeno u zakonu kao krivično
delo.
(3) Meru iz st. 1. i 2. ovog člana sud će obustaviti kad utvrdi da je prestala potreba za lečenjem i čuvanjem
učinioca u zdravstvenoj ustanovi.
(4) Mera iz stava 1. ovog člana izrečena uz kaznu zatvora može trajati i duže od izrečene kazne.
(5) Učiniocu koji je krivično delo izvršio u stanju bitno smanjene uračunljivosti i koji je osuđen na kaznu zatvora,
vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi uračunava se u vreme trajanja izrečene kazne. Ako je vreme
provedeno u zdravstvenoj ustanovi kraće od trajanja izrečene kazne, sud će, po prestanku mere bezbednosti,
odrediti da se osuđeni uputi na izdržavanje ostatka kazne ili da se pusti na uslovni otpust. Pri odlučivanju o
puštanju na uslovni otpust sud će, pored uslova iz člana 46. ovog zakonika, naročito uzeti u obzir uspeh lečenja
osuđenog, njegovo zdravstveno stanje, vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi i ostatak kazne koju osuđeni
nije izdržao.
Obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi
Član 82.
(1) Učiniocu koji je u stanju neuračunljivosti učinio protivpravno delo određeno u zakonu kao krivično delo, sud
će izreći obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi, ako utvrdi da postoji ozbiljna opasnost da učinilac učini
protivpravno delo koje je u zakonu predviđeno kao krivično delo i da je radi otklanjanja ove opasnosti dovoljno
njegovo lečenje na slobodi.
(2) Mera iz stava 1. ovog člana može se izreći i neuračunljivom učiniocu prema kojem je određeno obavezno
psihijatrijsko lečenje i čuvanje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi kad sud, na osnovu rezultata lečenja,
utvrdi da više nije potrebno njegovo čuvanje i lečenje u takvoj ustanovi, nego samo njegovo lečenje na slobodi.
(3) Pod uslovima iz stava 1. ovog člana sud može izreći obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi i učiniocu čija
je uračunljivost bitno smanjena, ako mu je izrečena uslovna osuda ili je na osnovu člana 81. stav 5. ovog
zakonika pušten na uslovni otpust.
(4) Obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi može se povremeno sprovoditi i u odgovarajućoj zdravstvenoj
ustanovi, ako je to potrebno radi uspešnijeg lečenja, s tim da povremeno lečenje u ustanovi ne može neprekidno
trajati duže od petnaest dana, niti ukupno duže od dva meseca.
(5) Obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi traje dok postoji potreba lečenja, ali ne duže od tri godine.
(6) Ako se u slučaju iz st. 1. do 3. ovog člana učinilac ne podvrgne lečenju na slobodi ili ga samovoljno napusti ili
i pored lečenja nastupi opasnost da ponovo učini protivpravno delo predviđeno u zakonu kao krivično delo, tako
da je potrebno njegovo
