ZAKONIK
O KRIVIČNOM POSTUPKU
("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013 i 45/2013)
Deo prvi
OPŠTI DEO
Glava I
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakonika
Član 1
Ovaj zakonik utvrđuje pravila čiji je cilj da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu
krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje propisuje krivični zakon, na
osnovu zakonito i pravično sprovedenog postupka.
Ovim zakonikom utvrđuju se i pravila o uslovnom otpustu, rehabilitaciji, prestanku mere
bezbednosti i pravnih posledica osude, ostvarivanju prava lica neosnovano lišenog slobode i
neosnovano osuđenog, oduzimanju imovinske koristi, rešavanju imovinskopravnog zahteva i
izdavanju poternice i objave.
Značenje izraza
Član 2
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakoniku imaju sledeće značenje:
1) "osumnjičeni" je lice prema kome je zbog postojanja osnova sumnje da je učinilo krivično
delo nadležni državni organ u predistražnom postupku preduzeo radnju propisanu ovim
zakonikom i lice protiv koga se vodi istraga;
2) "okrivljeni" je lice protiv koga je podignuta optužnica koja još nije potvrđena, ili protiv koga
je podnet optužni predlog, privatna tužba ili predlog za izricanje mere bezbednosti
obaveznog psihijatrijskog lečenja, a glavni pretres ili ročište za izricanje krivične sankcije još
nije određeno, odnosno izraz koji služi kao opšti naziv za osumnjičenog, okrivljenog,
optuženog i osuđenog;
3) "optuženi" je lice protiv koga je optužnica potvrđena i lice za koje je povodom optužnog
predloga, privatne tužbe ili predloga za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog
lečenja određen glavni pretres ili ročište za izricanje krivične sankcije u skraćenom krivičnom
postupku;
4) "osuđeni" je lice za koje je pravnosnažnom odlukom suda utvrđeno da je učinilac krivičnog
dela ili protivpravnog dela određenog u zakonu kao krivično delo, osim ako se na osnovu
odredaba Krivičnog zakonika smatra neosuđivanim;
5) "tužilac" je javni tužilac, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac;
6) "javni tužilac" je Republički javni tužilac, apelacioni javni tužilac, viši javni tužilac, osnovni
javni tužilac, javni tužilac posebne nadležnosti, zamenici javnih tužilaca i lica koja su
zakonom ovlašćena da ih zamenjuju;
7) "privatni tužilac" je lice koje je podnelo privatnu tužbu zbog krivičnog dela za koje je
zakonom propisano krivično gonjenje po privatnoj tužbi;
8) "oštećeni kao tužilac" je lice koje je preuzelo krivično gonjenje od javnog tužioca;
9) "stranka" je tužilac i okrivljeni;
10) "optužba" je optužnica, optužni predlog, privatna tužba i predlog za izricanje mere
bezbednosti, odnosno izraz koji služi kao opšti naziv za akt tužioca u kome su navedena
obeležja krivičnog dela ili protivpravnog dela određenog u zakonu kao krivično delo;
11) "oštećeni" je lice čije je lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo;
12) "zastupnik oštećenog" je zakonski zastupnik i punomoćnik oštećenog, oštećenog kao
tužioca i privatnog tužioca;
13) "policija" je organ ministarstva unutrašnjih poslova, službenik tog organa i službenik
odgovarajućeg inostranog organa koji, u skladu sa međunarodnim pravom i ovim zakonikom,
preduzima radnje na teritoriji Republike Srbije, na njenom brodu ili vazduhoplovu, kao i drugi
državni organ sa policijskim ovlašćenjima, ako je to ovim zakonikom ili drugim zakonom
određeno;
14) "postupak" je predistražni postupak i krivični postupak;
15) "organ postupka" je javni tužilac, sud ili drugi državni organ pred kojim se vodi postupak;
16) "nadležna advokatska komora" je advokatska komora u čiji imenik je advokat upisan;
17) "osnov sumnje" je skup činjenica koje posredno ukazuju da je učinjeno krivično delo ili da
je određeno lice učinilac krivičnog dela;
18) "osnovana sumnja" je skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice
učinilac krivičnog dela;
19) "opravdana sumnja" je skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i
opravdavaju podizanje optužbe;
20) "izvesnost" je zaključak o nesumnjivom postojanju ili nepostojanju činjenica, zasnovan na
objektivnim merilima rasuđivanja;
21) "osnovno ispitivanje" je postavljanje pitanja svedoku, veštaku ili drugom ispitivanom licu
od strane stranke, branioca ili oštećenog koji je predložio ispitivanje;
22) "unakrsno ispitivanje" je postavljanje pitanja svedoku, veštaku ili drugom ispitivanom licu
od strane suprotne stranke ili oštećenog, posle osnovnog ispitivanja;
23) "lišenje slobode" je hapšenje, zadržavanje, zabrana napuštanja stana, pritvor i boravak u
ustanovi koji se, u skladu sa ovim zakonikom, uračunava u pritvor;
24) "vanbračna zajednica" je trajna zajednica života određena zakonom, kao i zajednica u
kojoj je rođeno zajedničko dete bez obzira na njeno trajanje;
25) "druga trajna zajednica života" je zajednica dva lica koja po trajanju i uzajamnim
obavezama ima odlike porodičnog života;
26) "isprava" je svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao
dokaz činjenice koja se utvrđuje u postupku (član 83. st. 1. i 2.);
27) "optičko snimanje" je fotografsko, filmsko, televizijsko i svako drugo snimanje tehničkim
uređajima koji stvaraju video zapis, ili video-tonski zapis;
28) "tonsko snimanje" je snimanje govora i drugih zvučnih efekata tehničkim uređajima koji
stvaraju tonski zapis;
29) "elektronski zapis" je zvučni, video ili grafički podatak dobijen u elektronskom (digitalnom)
obliku;
30) "elektronska adresa" je niz znakova, slova, cifara i signala koji je namenjen za
određivanje odredišta veze;
31) "elektronski dokument" je skup podataka koji je određen kao elektronski dokument u
skladu sa zakonom koji uređuje elektronski dokument;
32) "elektronski potpis" je skup podataka koji je određen kao elektronski potpis, u skladu sa
zakonom koji uređuje elektronski potpis;
33) "organizovana kriminalna grupa" je grupa od tri ili više lica, koja postoji određeno vreme i
deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je propisana kazna
zatvora od četiri godine ili teža kazna, radi neposrednog ili posrednog sticanja finansijske ili
druge koristi;
34) "organizovani kriminal" predstavlja vršenje krivičnih dela od strane organizovane
kriminalne grupe ili njenih pripadnika;
35) "krivični zakon" je Krivični zakonik i drugi zakon Republike Srbije u kojem su sadržane
krivičnopravne odredbe;
36) "transakcija" je postupanje sa imovinom određeno kao traksankcija, u skladu sa
zakonom koji uređuje sprečavanje pranja novca;
37) "evidencija podataka" je evidencija podataka o strankama, poslovnim odnosima i
transakcijama koju vode obveznici, u skladu sa zakonom koji uređuje sprečavanje pranja
novca;
38) "tajni podatak" je tajni podatak i strani tajni podatak određen u skladu sa zakonom koji
uređuje tajnost podataka.
Kada se u odredbama ovog zakonika navodi više organa postupka ovlašćenih za
preduzimanje iste procesne radnje, ovlašćenje se odnosi samo na onaj organ postupka koji
je u odgovarajućem delu postupka nadležan za njeno preduzimanje.
Pretpostavka nevinosti
Član 3
Svako se smatra nevinim sve dok se njegova krivica za krivično delo ne utvrdi
pravnosnažnom odlukom suda.
Državni i drugi organi i organizacije, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja i javne
ličnosti dužni su da se pridržavaju pravila iz stava 1. ovog člana i da svojim javnim izjavama
o okrivljenom, krivičnom delu i postupku ne povređuju prava okrivljenog.
Ne bis in idem
Član 4
Niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen
ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno
obustavljen.
Pravnosnažna sudska odluka ne može biti izmenjena na štetu okrivljenog.
Preduzimanje i početak krivičnog gonjenja
Član 5
Za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti ovlašćeni tužilac je javni tužilac, a za
krivična dela za koja se goni po privatnoj tužbi ovlašćeni tužilac je privatni tužilac.
Krivično gonjenje započinje:
1) prvom radnjom javnog tužioca, ili ovlašćenih službenih lica policije na osnovu zahteva
javnog tužioca, preduzetom u skladu sa ovim zakonikom radi provere osnova sumnje da je
učinjeno krivično delo ili da je određeno lice učinilo krivično delo;
2) podnošenjem privatne tužbe.
Ako javni tužilac izjavi da odustaje od optužbe (član 52.), na njegovo mesto može stupiti
oštećeni kao tužilac, pod uslovima propisanim ovim zakonikom.
Zakonitost krivičnog gonjenja
Član 6
Javni tužilac je dužan da preduzme krivično gonjenje kada postoje osnovi sumnje da je
učinjeno krivično delo ili da je određeno lice učinilo krivično delo za koje se goni po službenoj
dužnosti.
Za pojedina krivična dela, kada je to propisano zakonom, javni tužilac može preduzeti
krivično gonjenje samo na osnovu predloga oštećenog.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, javni tužilac može odlučiti da odloži ili ne preduzme krivično
gonjenje, pod uslovima propisanim ovim zakonikom.
Javni tužilac i policija dužni su da nepristrasno razjasne sumnju o krivičnom delu za koje
sprovode službene radnje, i da sa jednakom pažnjom ispituju činjenice koje terete okrivljenog
i činjenice koje mu idu u korist.
Pokretanje krivičnog postupka
Član 7
Krivični postupak je pokrenut:
1) donošenjem naredbe o sprovođenju istrage (član 296.);
2) potvrđivanjem optužnice kojoj nije prethodila istraga (član 341. stav 1.);
3) donošenjem rešenja o određivanju pritvora pre podnošenja optužnog predloga u
skraćenom postupku (član 498. stav 2.);
4) određivanjem glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije u skraćenom
postupku (član 504. stav 1, član 514. stav 1. i član 515. stav 1.);
5) određivanjem glavnog pretresa u postupku za izricanje mere bezbednosti obaveznog
psihijatrijskog lečenja (član 523.).
Pouka o pravima
Član 8
Organ postupka je dužan da u skladu sa odredbama ovog zakonika pouči okrivljenog ili
drugog učesnika u postupku o pravima koja mu pripadaju.
Ako bi okrivljeni ili drugi učesnik u postupku usled neznanja mogao da propusti neku radnju
ili ne iskoristi svoja prava, organ postupka je dužan da ga upozori na posledice propuštanja.
Zabrana mučenja, nečovečnog postupanja i iznude
Član 9
Zabranjena je i kažnjiva svaka primena mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja,
sile, pretnje, prinude, obmane, medicinskih zahvata i drugih sredstava kojima se utiče na
slobodu volje ili iznuđuje priznanje ili kakva druga izjava ili radnja od okrivljenog ili drugog
učesnika u postupku.
Ograničenje sloboda i prava okrivljenog u postupku
Član 10
Pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti
ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod
uslovima propisanim ovim zakonikom.
Podatak o tome da li se protiv nekog lica vodi istraga javni tužilac će na zahtev dostaviti
samo sudu, drugom javnom tužiocu ili policiji, a okrivljenom, njegovom braniocu ili
oštećenom kada su ispunjeni uslovi propisani u članu 297. ovog zakonika.
Kada je propisano da pokretanje krivičnog postupka ima za posledicu ograničenje određenih
sloboda i prava, ovo ograničenje se primenjuje od:
1) potvrđivanja optužnice;
2) određivanja glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije u skraćenom
postupku;
3) određivanja glavnog pretresa u postupku za izricanje mere bezbednosti obaveznog
psihijatrijskog lečenja.
O okolnostima iz stava 3. tač. 1) do 3) ovog člana i o stavljanju okrivljenog u pritvor, sud će u
roku od tri dana od donošenja odluke obavestiti po službenoj dužnosti organ ili poslodavca
kod koga je okrivljeni zaposlen. Ove podatke sud će na zahtev dostaviti okrivljenom i
njegovom braniocu.
Jezik i pismo u postupku
Član 11
U postupku su u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo, a drugi jezici i pisma u
službenoj upotrebi su u skladu sa Ustavom i zakonom.
Postupak se vodi na jeziku i pismu koji su u službenoj upotrebi u organu postupka, u skladu
sa zakonom.
Stranke, svedoci i druga lica koja učestvuju u postupku imaju pravo da u toku postupka
upotrebljavaju svoj jezik i pismo, a ako se postupak ne vodi na njihovom jeziku i ako, nakon
pouke o pravu na prevođenje, ne izjave da znaju jezik na kome se postupak vodi i da se
odriču prava na prevođenje, obezbediće im se na teret budžetskih sredstava prevođenje
onoga što oni ili drugi iznose, kao i prevođenje isprava i drugog pisanog dokaznog materijala.
Prevođenje obavlja prevodilac.
Ovlašćenje za izricanje krivičnih sankcija
Član 12
Krivičnu sankciju učiniocu krivičnog dela može izreći samo nadležni sud u krivičnom
postupku koji je pokrenut i sproveden u skladu sa ovim zakonikom.
Suđenje u prisustvu okrivljenog
Član 13
Okrivljenom koji je dostupan sudu može se suditi samo u njegovom prisustvu, osim kada je
suđenje u odsustvu ovim zakonikom izuzetno dozvoljeno.
Okrivljenom koji je dostupan sudu ne može biti izrečena krivična sankcija ako mu nije
omogućeno da bude saslušan i da se brani.
Suđenje u razumnom roku
Član 14
Sud je dužan da krivični postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku
zloupotrebu prava usmerenu na odugovlačenje postupka.
Krivični postupak protiv okrivljenog koji je u pritvoru je hitan.
Dokazivanje
Član 15
Dokazi se prikupljaju i izvode u skladu sa ovim zakonikom.
Teret dokazivanja optužbe je na tužiocu.
Sud izvodi dokaze na predlog stranaka.
Sud može dati nalog stranci da predloži dopunske dokaze ili izuzetno sam odrediti da se
takvi dokazi izvedu, ako oceni da su izvedeni dokazi protivrečni ili nejasni i da je to
neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio.
Ocena dokaza i utvrđivanje činjenica
Član 16
Sudske odluke se ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po
sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim
zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim
ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza.
Sud je dužan da nepristrasno oceni izvedene dokaze i da na osnovu njih sa jednakom
pažnjom utvrdi činjenice koje terete ili idu u korist okrivljenom.
Izvedene dokaze koji su od značaja za donošenje sudske odluke sud ocenjuje po slobodnom
sudijskom uverenju.
Presudu, ili rešenje koje odgovara presudi, sud može zasnovati samo na činjenicama u čiju
je izvesnost uveren.
Sumnju u pogledu činjenica od kojih zavisi vođenje krivičnog postupka, postojanje obeležja
krivičnog dela ili primena neke druge odredbe krivičnog zakona, sud će u presudi, ili rešenju
koje odgovara presudi, rešiti u korist okrivljenog.
Prethodno pitanje
Član 17
Ako primena krivičnog zakona zavisi od pravnog pitanja za čije rešavanje je nadležan sud u
drugoj vrsti postupka ili neki drugi državni organ, sud koji sudi u krivičnom predmetu može
sam rešiti i to pitanje, prema odredbama koje važe za dokazivanje u krivičnom postupku.
Rešenje pravnog pitanja iz stava 1. ovog člana ima dejstvo samo u krivičnom postupku u
kojem je to pitanje raspravljeno.
Ako je o pravnom pitanju iz stava 1. ovog člana već doneo odluku sud u drugoj vrsti
postupka ili drugi državni organ, takva odluka ne obavezuje krivični sud u pogledu ocene da
li je učinjeno određeno krivično delo.
Pravo na naknadu štete
Član 18
Lice koje je neosnovano lišeno slobode ili osuđeno za krivično delo, ima pravo na naknadu
štete od države i druga prava propisana zakonom.
Dužnost pružanja pomoći učesniku u postupku
Član 19
Svi državni organi dužni su da javnom tužiocu, sudu ili drugom organu postupka, kao i
okrivljenom i njegovom braniocu na njihov zahtev, pruže potrebnu pomoć u cilju prikupljanja
dokaza.
Obustava postupka usled smrti okrivljenog
Član 20
Ako se u toku krivičnog postupka utvrdi da je okrivljeni umro, organ postupka će rešenjem
obustaviti postupak.
Glava II
SUDSKA NADLEŽNOST
1. Sastav suda
Sastav sudskih veća
Član 21
U prvom stepenu sud sudi u veću:
1) od jednog sudije i dvoje sudija-porotnika za krivična dela za koja je propisana kazna
zatvora preko osam godina, a do dvadeset godina;
2) od dvoje sudija i troje sudija-porotnika za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora
od trideset do četrdeset godina;
3) od troje sudija za krivična dela za koja je posebnim zakonom određeno da postupa javno
tužilaštvo posebne nadležnosti.
U drugom stepenu sud sudi u veću:
1) od troje sudija, ako ovim zakonikom nije drugačije određeno;
2) od petoro sudija za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora od trideset do
četrdeset godina i za krivična dela koja je posebnim zakonom određeno da postupa javno
tužilaštvo posebne nadležnosti.
U trećem stepenu sud sudi u veću:
1) od troje sudija, ako ovim zakonikom nije drugačije određeno;
2) od petoro sudija za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora od trideset do
četrdeset godina i za krivična dela koja je posebnim zakonom određeno da postupa javno
tužilaštvo posebne nadležnosti.
U veću od troje sudija sud odlučuje o žalbama protiv rešenja sudije za prethodni postupak i
drugih rešenja u skladu sa ovim zakonikom, donosi odluke van glavnog pretresa i stavlja
predloge u slučajevima predviđenim u ovom zakoniku ili u drugom zakonu.
Vrhovni kasacioni sud odlučuje o zahtevu za zaštitu zakonitosti u veću od petoro sudija.
Ako ovim zakonikom nije drugačije određeno, sud višeg stepena odlučuje u veću od troje
sudija i u slučajevima koji nisu predviđeni u st. 1. do 5. ovog člana.
Sudije
Član 22
U prvom stepenu sudi sudija pojedinac za krivična dela za koja je propisana novčana kazna
ili kazna zatvora do osam godina.
U predistražnom postupku i istrazi odlučuje sudija za prethodni postupak u slučajevima
predviđenim u ovom zakoniku.
Predsednik suda i predsednik veća odlučuju u slučajevima predviđenim u ovom zakoniku.
U postupku izvršenja krivičnih sankcija i u drugim slučajevima predviđenim zakonom
odlučuje sudija za izvršenje krivičnih sankcija.
2. Mesna nadležnost
Mesto izvršenja krivičnog dela
Član 23
Mesno nadležan je, po pravilu, sud na čijem području je krivično delo izvršeno ili pokušano.
Privatna tužba može se podneti i sudu na čijem području okrivljeni ima prebivalište ili
boravište.
Ako je krivično delo izvršeno ili pokušano na područjima raznih sudova ili na granici tih
područja ili je neizvesno na kom je području izvršeno ili pokušano, nadležan je sud na čijem
području je prvo pokrenut krivični postupak.
Prebivalište ili boravište okrivljenog
Član 24
Ako nije poznato mesto izvršenja krivičnog dela ili ako je to mesto van teritorije Republike
Srbije, nadležan je sud na čijem području okrivljeni ima prebivalište ili boravište.
Ako je u skladu sa stavom 1. ovog člana već pokrenut postupak, sud koji je pokrenuo
postupak ostaje nadležan i ako se saznalo za mesto izvršenja krivičnog dela.
Mesto rođenja, hapšenja ili samoprijavljivanja okrivljenog
Član 25
Ako nije poznato mesto izvršenja krivičnog dela, ni prebivalište ili boravište okrivljenog ili su
oba van teritorije Republike Srbije, nadležan je sud na čijem području se nalazi mesto
rođenja okrivljenog ili mesto gde bude uhapšen ili se sam prijavi.
Krivično delo izvršeno na domaćem brodu ili vazduhoplovu
Član 26
Ako je krivično delo izvršeno na domaćem brodu ili domaćem vazduhoplovu dok se nalazi u
domaćem pristaništu, nadležan je sud na čijem području se nalazi to pristanište, a u ostalim
slučajevima nadležan je sud na čijem se području nalazi matična luka broda, odnosno
vazduhoplova ili domaće pristanište u kome se brod, odnosno vazduhoplov prvi put zaustavi.
Krivično delo izvršeno putem sredstava javnog informisanja
Član 27
Ako je krivično delo izvršeno putem sredstava javnog informisanja, nadležan je sud na čijem
području se nalazi sedište javnog glasila, a ako to mesto nije poznato ili se nalazi u
inostranstvu, nadležan je sud na čijem području je objavljena informacija.
Ako po zakonu odgovara autor informacije, nadležan je i sud mesta u kome autor ima
prebivalište ili boravište ili sud mesta gde se desio događaj na koji se odnosi informacija.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju i na krivično delo izvršeno putem drugog
štampanog materijala.
Krivična dela izvršena u Republici Srbiji i inostranstvu
Član 28
Ako je neko lice izvršilo krivična dela u Republici Srbiji i u inostranstvu, nadležan je sud koji
je nadležan za krivično delo izvršeno u Republici Srbiji.
Određena nadležnost
Član 29
Ako se prema odredbama ovog zakonika ne može ustanoviti koji je sud mesno nadležan,
Vrhovni kasacioni sud odrediće jedan od stvarno nadležnih sudova pred kojim će se
sprovesti krivični postupak.
3. Spajanje i razdvajanje krivičnog postupka
Spajanje krivičnog postupka
Član 30
Jedinstveni krivični postupak će se po pravilu sprovesti:
1) ako je isto lice okrivljeno za više krivičnih dela;
2) ako je više lica okrivljeno za jedno krivično delo;
3) prema saučesnicima, prikrivačima, licima koja su pomogla učiniocu posle izvršenja
krivičnog dela, kao i licima koja nisu prijavila pripremanje krivičnog dela, izvršenje krivičnog
dela ili učinioca;
4) ako je oštećeni istovremeno učinio krivično delo prema okrivljenom.
Jedinstveni krivični postupak se može sprovesti i u slučaju kad je više lica okrivljeno za više
krivičnih dela, ali samo ako između izvršenih krivičnih dela postoji međusobna veza i ako
postoje isti dokazi.
Ako je za neka od krivičnih dela iz st. 1. i 2. ovog člana nadležan niži, a za neka viši sud, za
sprovođenje jedinstvenog krivičnog postupka nadležan je viši sud. Ako su nadležni sudovi
iste vrste, za sprovođenje jedinstvenog postupka nadležan je sud na čijem području je prvo
pokrenut krivični postupak (član 7.)
O spajanju krivičnog postupka odlučuje sud koji je nadležan za sprovođenje jedinstvenog
postupka. Protiv rešenja kojim je određeno spajanje postupka ili kojim je odbijen predlog za
spajanje nije dozvoljena žalba.
Razdvajanje krivičnog postupka
Član 31
Na predlog stranaka i branioca ili po službenoj dužnosti, sud koji je po članu 30. ovog
zakonika nadležan, može zbog pravičnosti, celishodnosti ili drugih važnih razloga, do
završetka glavnog pretresa, odlučiti da se krivični postupak za pojedina krivična dela ili protiv
pojedinih okrivljenih razdvoji i posebno dovrši ili preda drugom nadležnom sudu.
Rešenje kojim je određeno razdvajanje krivičnog postupka ili je odbijen predlog za
razdvajanje postupka, sud donosi nakon saslušanja prisutnog tužioca i okrivljenog.
Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana žalba nije dozvoljena.
4. Prenošenje mesne nadležnosti
Sprečenost nadležnog suda da postupa
Član 32
Kad je nadležan sud iz pravnih ili stvarnih razloga sprečen da postupa, dužan je da o tome
izvesti neposredno viši sud, koji će rešenjem odrediti drugi stvarno nadležan sud na svom
području.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana žalba nije dozvoljena.
Razlozi celishodnosti
Član 33
Na predlog sudije za prethodni postupak, sudije pojedinca ili predsednika veća, Vrhovni
kasacioni sud može za vođenje krivičnog postupka odrediti drugi stvarno nadležan sud, ako
je očigledno da će se tako lakše sprovesti postupak ili ako postoje drugi važni razlozi.
5. Ocena i sukob nadležnosti
Ocena nadležnosti
Član 34
Sud je dužan da pazi na svoju stvarnu i mesnu nadležnost i da se, čim primeti da nije
nadležan, rešenjem oglasi nenadležnim i da po pravnosnažnosti tog rešenja, predmet uputi
nadležnom sudu.
Ako u toku glavnog pretresa sud ustanovi da je za suđenje nadležan niži sud, neće uputiti
predmet tom sudu nego će sam sprovesti postupak i doneti odluku.
Posle potvrđivanja optužnice, sud se ne može oglasiti mesno nenadležnim niti stranke mogu
isticati prigovor mesne nenadležnosti.
Sud koji se oglasio nenadležnim dužan je da preduzme one radnje u postupku za koje
postoji opasnost od odlaganja.
Ako je rešenjem iz stava 1. ovog člana određeno da predmet bude upućen neposredno
višem sudu, o žalbi protiv rešenja odlučuje zajednički neposredno viši sud.
Sukob nadležnosti
Član 35
Ako sud kome je kao nadležnom predmet ustupljen smatra da je nadležan sud koji mu je
predmet ustupio ili neki drugi sud, pokrenuće postupak za rešavanje sukoba nadležnosti.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, postupak za rešavanje sukoba nadležnosti ne može se
pokrenuti ako je odluku o osnovanosti žalbe protiv rešenja iz člana 34. stav 1. ovog zakonika
doneo sud koji bi bio nadležan za rešavanje sukoba nadležnosti.
Rešavanje sukoba nadležnosti
Član 36
Sukob nadležnosti rešava:
1) neposredno viši zajednički sud za sudove između kojih sukob nadležnosti postoji;
2) apelacioni sud za sukob nadležnosti između posebnih odeljenja višeg suda sa svoje
teritorije ili posebnog i drugog odeljenja tog višeg suda;
3) Vrhovni kasacioni sud za sukob nadležnosti između posebnih odeljenja istog apelacionog
suda, ili posebnog odeljenja i drugog odeljenja tog apelacionog suda.
Pre nego što donese rešenje povodom sukoba nadležnosti, sud će zatražiti mišljenje javnog
tužioca po čijem zahtevu se vodi postupak pred tim sudom ili posebnim odeljenjem.
Prilikom odlučivanja o sukobu nadležnosti Vrhovni kasacioni sud može po službenoj dužnosti
doneti i odluku o prenošenju mesne nadležnosti ako su ispunjeni uslovi iz člana 33. ovog
zakonika.
Dok se ne reši sukob nadležnosti između sudova, svaki od njih je dužan da preduzima one
radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.
Protiv rešenja donetog povodom sukoba nadležnosti žalba nije dozvoljena.
Glava III
IZUZEĆE
Razlozi za izuzeće
Član 37
Sudija ili sudija-porotnik biće izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu:
1) ako je oštećen krivičnim delom;
2) ako mu je okrivljeni, njegov branilac, tužilac, oštećeni, njihov zakonski zastupnik ili
punomoćnik, bračni drug ili lice sa kojim živi u vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života ili
srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, a po
tazbini do drugog stepena;
3) ako je sa okrivljenim, njegovim braniocem, tužiocem ili oštećenim u odnosu staratelja,
štićenika, usvojitelja, usvojenika, hranitelja ili hranjenika;
4) ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o
potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se
pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac,
zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili
kao veštak, ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.
Sudija ili sudija-porotnik može biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ako
postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost.
Postupanje sudije kada sazna za razlog za izuzeće
Član 38
Sudija ili sudija-porotnik čim sazna da postoji neki od razloga za njegovo izuzeće (član 37.
stav 1.), dužan je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika
suda, koji će ga rešenjem izuzeti i odrediti da se predmet dodeli drugom sudiji po redosledu.
Ako sudija ili sudija-porotnik smatra da postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu
nepristrasnost (član 37. stav 2.), obavestiće o tome predsednika suda.
Zahtev za izuzeće
Član 39
Izuzeće mogu tražiti stranke i branilac.
Zahtev za izuzeće sudije ili sudije-porotnika stranke i branilac mogu podneti do početka
glavnog pretresa, a ako su za razlog za izuzeće saznale kasnije, zahtev podnose odmah po
saznanju.
Stranke i branilac mogu tražiti izuzeće samo poimenično određenog sudije ili sudije-porotnika
koji u predmetu postupa.
Zahtev za izuzeće sudije suda koji odlučuje o žalbi, stranke i branilac mogu podneti u žalbi ili
u odgovoru na žalbu.
Stranke i branilac dužni su da u zahtevu za izuzeće navedu dokaze i okolnosti zbog kojih
smatraju da postoji neki od razloga za izuzeće sudije, sudije-porotnika ili predsednika suda.
U ponovljenom zahtevu ne mogu se navoditi razlozi koji su isticani u ranijem zahtevu za
izuzeće koji je odbijen, osim ako se podnesu novi dokazi koji podnosiocu ranije nisu bili
poznati.
Postupanje sudije kada sazna za zahtev za izuzeće
Član 40
Kad sudija ili sudija-porotnik sazna da je podnet zahtev za njegovo izuzeće, dužan je da
odmah obustavi svaki rad na predmetu, a ako se radi o izuzeću zbog postojanja okolnosti iz
člana 37. stav 2. ovog zakonika, može do donošenja rešenja o zahtevu preduzimati samo
one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.
Odlučivanje o zahtevu za izuzeće
Član 41
O zahtevu za izuzeće iz člana 39. ovog zakonika odlučuje predsednik suda.
Ako se traži izuzeće samo predsednika suda ili predsednika suda i sudije ili sudije-porotnika,
odluku o izuzeću donosi predsednik neposredno višeg suda, a ako se traži izuzeće
predsednika Vrhovnog kasacionog suda, odluku o izuzeću donosi Opšta sednica.
Pre donošenja rešenja o izuzeću pribaviće se izjava sudije, sudije-porotnika, odnosno
predsednika suda, a po potrebi sprovešće se i druge radnje.
Ako je postupljeno protivno odredbama člana 39. st. 3. i 5. ovog zakonika, zahtev će se u
celini ili delimično odbaciti rešenjem koje donosi predsednik suda, a ako se zahtev odnosi na
predsednika suda - zamenik predsednika suda. Od otvaranja zasedanja takvo rešenje
donosi veće u čijem sastavu može biti sudija čije izuzeće se traži.
Rešenje kojim se zahtev za izuzeće odbija može se pobijati posebnom žalbom o kojoj
odlučuje apelacioni sud. Ako je takvo rešenje doneseno posle podignute optužbe, može se
pobijati samo žalbom na presudu.
Protiv rešenja predsednika Vrhovnog kasacionog suda ili Opšte sednice kojim je zahtev za
izuzeće odbijen žalba nije dozvoljena.
Protiv rešenja kojim se zahtev za izuzeće odbacuje ili usvaja, žalba nije dozvoljena.
Shodna primena odredaba o izuzeću
Član 42
Odredbe o izuzeću sudija i sudija-porotnika shodno se primenjuju i na javne tužioce i lica
koja su na osnovu zakona ovlašćena da javnog tužioca zamenjuju u postupku, zapisničare,
prevodioce, tumače i stručna lica, kao i na veštake, ako ovim zakonikom nije drugačije
određeno (član 116.).
Javni tužilac odlučuje o izuzeću lica koja su na osnovu zakona ovlašćena da ga zamenjuju u
postupku. O izuzeću javnog tužioca odlučuje neposredno viši tužilac. O izuzeću Republičkog
javnog tužioca odlučuje Državno veće tužilaca po pribavljenom mišljenju Kolegijuma
Republičkog javnog tužilaštva.
O izuzeću zapisničara, prevodioca, tumača, stručnog lica i veštaka odlučuje javni tužilac ili
sud.
Kad ovlašćena službena lica policije preduzimaju dokazne radnje na osnovu ovog zakonika,
o njihovom izuzeću odlučuje javni tužilac. Ako prilikom preduzimanja ovih radnji učestvuje
zapisničar, o njegovom izuzeću odlučuje ovlašćeno službeno lice policije koje preduzima
radnju.
Glava IV
JAVNI TUŽILAC
Prava i dužnosti javnog tužioca
Član 43
Osnovno pravo i osnovna dužnost javnog tužioca je gonjenje učinilaca krivičnih dela.
Za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti, javni tužilac je nadležan da:
1) rukovodi predistražnim postupkom;
2) odlučuje o nepreduzimanju ili odlaganju krivičnog gonjenja;
3) sprovodi istragu;
4) zaključi sporazum o priznanju krivičnog dela i sporazum o svedočenju;
5) podiže i zastupa optužbu pred nadležnim sudom;
6) odustane od optužbe;
7) izjavljuje žalbe protiv nepravnosnažnih sudskih odluka i da podnosi vanredne pravne
lekove protiv pravnosnažnih sudskih odluka;
8) preduzima druge radnje kada je to određeno ovim zakonikom.
Dužnost postupanja po zahtevu javnog tužioca
Član 44
Svi organi koji učestvuju u predistražnom postupku dužni su da o svakoj radnji preduzetoj u
cilju otkrivanja krivičnog dela ili pronalaženja osumnjičenog obaveste nadležnog javnog
tužioca. Policija i drugi državni organi nadležni za otkrivanje krivičnih dela dužni su da
postupe po svakom zahtevu nadležnog javnog tužioca.
Ako policija ili drugi državni organ ne postupi po zahtevu javnog tužioca iz stava 1. ovog
člana, javni tužilac će odmah obavestiti starešinu koji rukovodi organom, a po potrebi može
obavestiti nadležnog ministra, Vladu ili nadležno radno telo Narodne skupštine.
Ako u roku od 24 časa od kada je primljeno obaveštenje iz stava 2. ovog člana, policija i
drugi državni organ ne postupi po zahtevu javnog tužioca iz stava 1. ovog člana, javni tužilac
može zatražiti pokretanje disciplinskog postupka protiv lica za koje smatra da je odgovorno
za nepostupanje po njegovom zahtevu.
Stvarna nadležnost javnog tužioca
Član 45
Stvarna nadležnost javnog tužioca određuje se u skladu sa odredbama zakona koje važe za
utvrđivanje stvarne nadležnosti suda, osim kada je zakonom drugačije određeno.
Mesna nadležnost javnog tužioca
Član 46
Mesna nadležnost javnog tužioca određuje se u skladu sa odredbama ovog zakonika koje
važe za utvrđivanje mesne nadležnosti suda pred kojim javni tužilac postupa.
Ako je krivično delo izvršeno ili pokušano na područjima raznih sudova ili na granici tih
područja ili je neizvesno na kom je području izvršeno ili pokušano, nadležan je javni tužilac
na čijem području je preduzeta prva radnja radi provere osnova sumnje da je neko lice
učinilo krivično delo (član 5. stav 2. tačka 1.).
Sukob nadležnosti između javnih tužilaca
Član 47
Sukob nadležnosti između javnih tužilaca rešava zajednički neposredno viši javni tužilac.
Sukob nadležnosti između javnih tužilaca posebne nadležnosti ili javnog tužioca posebne
nadležnosti i drugog javnog tužioca, rešava Republički javni tužilac.
Način preduzimanja radnji
Član 48
Javni tužilac preduzima radnje u postupku neposredno ili preko svog zamenika, a u postupku
za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do pet godina i preko tužilačkog
saradnika, odnosno u postupku za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do osam
godina i preko višeg tužilačkog saradnika.
Radnje u postupku koje ne trpe odlaganje preduzeće i nenadležni javni tužilac, ali o tome
mora odmah obavestiti nadležnog javnog tužioca.
Odustanak javnog tužioca od optužbe
Član 49
Javni tužilac može odustati od optužbe:
1) od potvrđivanja optužnice pa do završetka glavnog pretresa;
2) na pretresu pred drugostepenim sudom u skladu sa članom 450. stav 5. ovog zakonika.
U slučaju odustanka javnog tužioca u skladu sa stavom 1. ovog člana, oštećeni ima pravo da
preuzme krivično gonjenje (član 52.).
Glava V
OŠTEĆENI, OŠTEĆENI KAO TUŽILAC I PRIVATNI TUŽILAC
1. Oštećeni
Prava oštećenog
Član 50
Oštećeni ima pravo da:
1) podnese predlog i dokaze za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva i da predloži
privremene mere za njegovo obezbeđenje;
2) ukaže na činjenice i da predlaže dokaze koji su od važnosti za predmet dokazivanja;
3) angažuje punomoćnika iz reda advokata;
4) razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz;
5) bude obavešten o odbacivanju krivične prijave ili o odustanku javnog tužioca od krivičnog
gonjenja;
6) podnese prigovor protiv odluke javnog tužioca da ne preduzme ili da odustane od
krivičnog gonjenja;
7) bude poučen o mogućnosti da preuzme krivično gonjenje i zastupa optužbu;
8) prisustvuje pripremnom ročištu;
9) prisustvuje glavnom pretresu i učestvuje u izvođenju dokaza;
10) podnese žalbu protiv odluke o troškovima krivičnog postupka i dosuđenom
imovinskopravnom zahtevu;
11) bude obavešten o ishodu postupka i da mu se dostavi pravnosnažna presuda;
12) preduzima druge radnje kada je to određeno ovim zakonikom.
Oštećenom se može uskratiti pravo da razmatra spise i razgleda predmete dok ne bude
ispitan kao svedok.
Javni tužilac i sud upoznaće oštećenog sa pravima navedenim u stavu 1. ovog člana.
Prigovor oštećenog
Član 51
Ako javni tužilac, za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, odbaci krivičnu
prijavu, obustavi istragu ili odustane od krivičnog gonjenja do potvrđivanja optužnice, dužan
je da u roku od osam dana o tome obavesti oštećenog i da ga pouči da može da podnese
prigovor neposredno višem javnom tužiocu.
Oštećeni ima pravo da podnese prigovor u roku od osam dana od dana kada je primio
obaveštenje i pouku iz stava 1. ovog člana. Ako oštećeni nije obavešten, može da podnese
prigovor u roku od tri meseca od dana kada je javni tužilac odbacio prijavu, obustavio istragu
ili odustao od krivičnog gonjenja.
Neposredno viši javni tužilac će u roku od 15 dana od dana prijema prigovora iz stava 2.
ovog člana odbiti ili usvojiti prigovor rešenjem protiv kojeg nije dozvoljena žalba ni prigovor.
Rešenjem kojim usvaja prigovor javni tužilac će izdati obavezno uputstvo nadležnom javnom
tužiocu da preduzme, odnosno nastavi krivično gonjenje.
Preuzimanje krivičnog gonjenja od strane oštećenog
Član 52
Ako nakon potvrđivanja optužnice javni tužilac izjavi da odustaje od optužbe, sud će pitati
oštećenog da li hoće da preuzme krivično gonjenje i zastupa optužbu. Ako oštećeni nije
prisutan, sud će ga u roku od osam dana obavestiti o odustanku javnog tužioca od optužbe i
poučiti da može da se izjasni da li hoće da preuzme gonjenje i zastupa optužbu.
Oštećeni je dužan da se odmah ili u roku od osam dana od dana kada je primio obaveštenje
i pouku iz stava 1. ovog člana izjasni da li hoće da preuzme krivično gonjenje i zastupa
optužbu, a ako nije obavešten - u roku od tri meseca od dana kada je javni tužilac izjavio da
odustaje od optužbe.
Ako oštećeni izjavi da preuzima krivično gonjenje sud će nastaviti, odnosno odrediti glavni
pretres. U slučaju da se oštećeni ne izjasni u roku iz stava 2. ovog člana ili izjavi da ne želi
da preuzme krivično gonjenje, sud donosi rešenje o obustavi postupka odnosno presudu
kojom se optužba odbija.
Ako oštećeni nije prisutan na pripremnom ročištu ili glavnom pretresu, a uredno je pozvan ili
mu se poziv nije mogao uručiti zbog neprijavljivanja sudu promene adrese prebivališta ili
boravišta, smatraće se da neće da nastavi gonjenje i sud će doneti rešenje o obustavi
postupka, odnosno presudu kojom se optužba odbija.
Predlog za krivično gonjenje
Član 53
Za krivična dela za koja se goni po predlogu oštećenog, predlog se podnosi nadležnom
javnom tužiocu.
Predlog za krivično gonjenje podnosi se u roku od tri meseca od dana kad je oštećeni
saznao za krivično delo i osumnjičenog.
Ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva
u krivičnom postupku, smatraće se da je time podneo i predlog za krivično gonjenje.
Blagovremeno podneta privatna tužba smatraće se blagovremeno podnetim predlogom
oštećenog, ako se u toku postupka utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po
predlogu za krivično gonjenje.
Ako je krivičnim delom oštećeno više lica, gonjenje će se preduzeti, odnosno nastaviti po
predlogu bilo kog oštećenog.
Odustanak od predloga za krivično gonjenje
Član 54
Oštećeni može odustati od predloga za krivično gonjenje svojom izjavom datom javnom
tužiocu, odnosno sudu pred kojim se vodi krivični postupak, najkasnije do završetka glavnog
pretresa. U tom slučaju, on gubi pravo da ponovo podnese predlog.
Dužnost oštećenog
Član 55
Oštećeni, kao i njegov zakonski zastupnik i punomoćnik dužni su da o svakoj promeni
adrese prebivališta ili boravišta obaveste javnog tužioca ili sud pred kojim se vodi krivični
postupak.
Zakonski zastupnik oštećenog
Član 56
Ako je oštećeni maloletnik ili lice koje je potpuno lišeno poslovne sposobnosti, njegov
zakonski zastupnik je ovlašćen da daje sve izjave i da preduzima sve radnje na koje je po
ovom zakoniku ovlašćen oštećeni. Zakonski zastupnik može svoja prava da vrši preko
punomoćnika.
Pravni sledbenik oštećenog
Član 57
Ako oštećeni umre u toku roka za davanje izjave o preuzimanju krivičnog gonjenja ili za
podnošenje predloga za krivično gonjenje odnosno u toku postupka, njegov bračni drug, lice
sa kojim živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici života, deca, roditelji, usvojenici,
usvojitelji, braća, sestre i zakonski zastupnik mogu u roku od tri meseca posle njegove smrti
dati izjavu da preuzimaju gonjenje ili podneti predlog, odnosno dati izjavu da ostaju pri
predlogu.
Odredbe stava 1. ovog člana shodno se primenjuju i na pravnog sledbenika pravnog lica koje
je prestalo da postoji.
2. Oštećeni kao tužilac
Prava oštećenog kao tužioca
Član 58
Oštećeni kao tužilac ima pravo da:
1) zastupa optužbu, u skladu sa odredbama ovog zakonika;
2) podnese predlog i dokaze za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva i da predloži
privremene mere za njegovo obezbeđenje;
3) angažuje punomoćnika iz reda advokata;
4) zahteva postavljanje punomoćnika;
5) preduzima druge radnje, kada je to određeno ovim zakonikom.
Pored prava iz stava 1. ovog člana, oštećeni kao tužilac ima prava koja pripadaju javnom
tužiocu, osim onih koja javni tužilac ima kao državni organ.
Postavljeni punomoćnik
Član 59
Oštećenom kao tužiocu, kada se krivični postupak vodi za krivično delo za koje se po zakonu
može izreći kazna zatvora u trajanju preko pet godina, može se, na njegov zahtev, postaviti
punomoćnik ako je to u interesu postupka i ako oštećeni kao tužilac, prema svom imovnom
stanju, ne može snositi troškove zastupanja.
O zahtevu iz stava 1. ovog člana odlučuje predsednik pretresnog veća ili sudija pojedinac, a
punomoćnika rešenjem postavlja predsednik suda iz reda advokata po redosledu sa spiska
advokata koji sudu dostavlja nadležna advokatska komora za određivanje branilaca po
službenoj dužnosti (član 76.).
Prestanak svojstva oštećenog kao tužioca
Član 60
Svojstvo oštećenog kao tužioca prestaje:
1) odustankom od optužbe;
2) preuzimanjem krivičnog gonjenja od strane javnog tužioca;
3) smrću, odnosno prestankom pravnog lica.
Odustanak od optužbe
Član 61
Oštećeni kao tužilac može svojom izjavom sudu pred kojim se vodi krivični postupak odustati
od optužbe do završetka glavnog pretresa ili pretresa pred drugostepenim sudom (član 450.
stav 5.). Izjava o odustanku je neopoziva.
Ako oštećeni kao tužilac ne dođe na pripremno ročište ili glavni pretres, iako je uredno
pozvan ili mu se poziv nije mogao uručiti zbog neprijavljivanja sudu promene adrese
prebivališta ili boravišta, smatraće se da je odustao od optužbe i sud će doneti rešenje o
obustavi postupka, odnosno presudu kojom se optužba odbija.
Preuzimanje krivičnog gonjenja od strane javnog tužioca
Član 62
U postupku koji se vodi po optužbi oštećenog kao tužioca, javni tužilac ima pravo da do
završetka glavnog pretresa preuzme krivično gonjenje i zastupanje optužbe.
Shodna primena odredaba o oštećenom
Član 63
Na oštećenog kao tužioca shodno se primenjuju odredbe člana 53. stav 5. i čl. 55. do 57.
ovog zakonika.
3. Privatni tužilac
Prava privatnog tužioca
Član 64
Privatni tužilac ima pravo da:
1) podnese i zastupa privatnu tužbu;
2) podnese predlog i dokaze za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva i da predloži
privremene mere za njegovo obezbeđenje;
3) angažuje punomoćnika iz reda advokata;
4) preduzima druge radnje kada je to određeno ovim zakonikom.
Pored prava iz stava 1. ovog člana, privatni tužilac ima prava koja pripadaju javnom tužiocu,
osim onih koja javni tužilac ima kao državni organ.
Privatna tužba
Član 65
Privatna tužba podnosi se nadležnom sudu.
Privatna tužba se podnosi u roku od tri meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično
delo i osumnjičenog.
Ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za krivično gonjenje, a u toku postupka se
utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi, prijava, odnosno predlog
smatraće se blagovremenom privatnom tužbom ako su podneti u roku predviđenom za
privatnu tužbu.
Protivtužba
Član 66
Okrivljeni protiv koga je podneta privatna tužba za krivično delo može do završetka glavnog
pretresa i posle proteka roka iz člana 65. stav 2. ovog zakonika, podneti protivtužbu protiv
privatnog tužioca koji je prema njemu istom prilikom učinio krivično delo za koje se goni po
privatnoj tužbi.
O privatnoj tužbi i protivtužbi sud donosi jednu odluku.
Shodna primena odredaba o oštećenom i oštećenom kao tužiocu
Član 67
Na privatnog tužioca shodno se primenjuju odredbe člana 53. stav 5, čl. 55. do 57. i člana
61. ovog zakonika.
Glava VI
OKRIVLJENI I BRANILAC
1. Okrivljeni
Prava okrivljenog
Član 68
Okrivljeni ima pravo da:
1) u najkraćem roku, a uvek pre prvog saslušanja, podrobno i na jeziku koji razume bude
obavešten o delu koje mu se stavlja na teret, o prirodi i razlozima optužbe, kao i da sve što
izjavi može da bude korišćeno kao dokaz u postupku;
2) ništa ne izjavi, uskrati odgovor na pojedino pitanje, slobodno iznese svoju odbranu, prizna
ili ne prizna krivicu;
3) se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama ovog zakonika;
4) njegovom saslušanju prisustvuje branilac;
5) u najkraćem mogućem roku bude izveden pred sud i da mu bude suđeno nepristrasno,
pravično i u razumnom roku;
6) neposredno pre prvog saslušanja pročita krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju i nalaz i
mišljenje veštaka;
7) mu se osigura dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane;
8) razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz;
9) prikuplja dokaze za svoju odbranu;
10) se izjasni o svim činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznosi činjenice i dokaze u
svoju korist, da ispituje svedoke optužbe i zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci
optužbe, u njegovom prisustvu ispitaju svedoci odbrane;
11) koristi pravna sredstva i pravne lekove;
12) preduzima druge radnje kada je to određeno ovim zakonikom.
Organ postupka je dužan da pre prvog saslušanja okrivljenog pouči o pravima iz stava 1. tač.
2) do 4) i tačka 6) ovog člana.
Prava uhapšenog
Član 69
Uhapšeni, pored prava iz člana 68. stav 1. tač. 2) do 4) i tačka 6) i stav 2. ovog zakonika, ima
pravo da:
1) odmah na jeziku koji razume bude obavešten o razlogu hapšenja;
2) pre nego što bude saslušan, ima sa braniocem poverljiv razgovor koji se nadzire samo
gledanjem, a ne i slušanjem;
3) zahteva da bez odlaganja o hapšenju bude obavešten neko od članova njegove porodice
ili drugo njemu blisko lice, kao i diplomatsko-konzularni predstavnik države čiji je državljanin,
odnosno predstavnik ovlašćene međunarodne organizacije javnopravnog karaktera, ako je u
pitanju izbeglica ili lice bez državljanstva;
4) zahteva da ga bez odlaganja pregleda lekar koga slobodno izabere, a ako on nije
dostupan, lekar koga odredi javni tužilac, odnosno sud.
Lice uhapšeno bez odluke suda, odnosno lice uhapšeno na osnovu odluke suda koje nije
saslušano, mora biti bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, predato nadležnom
sudiji za prethodni postupak ili ako se to ne dogodi, pušteno na slobodu.
Dužnosti okrivljenog
Član 70
Okrivljeni je dužan da:
1) se odazove na poziv organa postupka;
2) obavesti organ postupka o promeni adrese prebivališta ili boravišta, odnosno o nameri da
promeni adresu prebivališta ili boravišta.
2. Branilac
Prava branioca
Član 71
Branilac ima pravo da:
1) sa uhapšenim, pre njegovog prvog saslušanja, obavi poverljiv razgovor (član 69. stav 1.
tačka 2);
2) neposredno pre prvog saslušanja osumnjičenog pročita krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju
i nalaz i mišljenje veštaka;
3) posle donošenja naredbe o sprovođenju istrage ili posle neposrednog podizanja optužnice
(član 331. stav 5.), a i pre toga ako je okrivljeni saslušan, u skladu sa odredbama ovog
zakonika, razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz;
4) sa okrivljenim koji je u pritvoru na poverljiv način razgovara (član 69. stav 1. tačka 2) i
neometano vodi prepisku, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno;
5) u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni;
6) preduzima druge radnje kada je to određeno ovim zakonikom.
Dužnosti branioca
Član 72
Branilac je dužan da:
1) podnese organu postupka punomoćje, bez odlaganja;
2) pruži okrivljenom pomoć u odbrani stručno, savesno i blagovremeno;
3) ne zloupotrebi prava u cilju odugovlačenja postupka;
4) upozori okrivljenog na posledice odricanja ili odustajanja od prava;
5) pruža pravnu pomoć okrivljenom u roku od 30 dana od dana kada je otkazao punomoćje,
ako pre isteka tog roka ne bude izabran branilac u skladu sa članom 75. stav 1. ovog
zakonika.
Ako okrivljeni izjavi organu postupka da odbija branioca postavljenog po službenoj dužnosti i
da želi da se brani isključivo sam, branilac po službenoj dužnosti je dužan da:
1) bude upoznat sa sadržajem dokaznih radnji i sadržajem i tokom glavnog pretresa;
2) okrivljenom daje objašnjenja i savete pisanim putem, ako okrivljeni odbija da sa njim
razgovara;
3) prisustvuje radnjama u postupku i da iznese završnu reč, ako se okrivljeni tome izričito ne
protivi;
4) na zahtev okrivljenog ili uz njegovu izričitu saglasnost izjavi redovni pravni lek i preduzme
druge radnje u postupku.
Sposobnost da se bude branilac
Član 73
Branilac može biti samo advokat.
U postupku za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina, advokata
može da zameni advokatski pripravnik.
Branilac ne može biti:
1) saokrivljeni, oštećeni, bračni drug ili lice koje sa saokrivljenim, oštećenim ili tužiocem živi u
vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života, njihov srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog
stepena, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena ili po tazbini do drugog stepena;
2) lice koje je kao svedok pozvano na glavni pretres, osim ako po ovom zakoniku ne može
biti ispitano kao svedok ili je oslobođeno dužnosti svedočenja i izjavilo da neće da svedoči;
3) lice koje je u istom predmetu postupalo kao sudija, javni tužilac, zastupnik oštećenog,
službenik policije ili drugo lice koje je preduzimalo radnje u predistražnom postupku;
4) branilac saokrivljenog koji se u istom predmetu tereti za isto krivično delo, osim ako organ
postupka zaključi da to ne bi štetilo interesima odbrane.
Obavezna odbrana
Član 74
Okrivljeni mora imati branioca:
1) ako je nem, gluv, slep ili nesposoban da se sam uspešno brani - od prvog saslušanja, pa
do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka;
2) ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam
godina ili teža kazna - od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog
postupka;
3) ako je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren - od lišenja slobode, pa
do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere;
4) ako mu se sudi u odsustvu - od donošenja rešenja o suđenju u odsustvu, pa dok suđenje
u odsustvu traje;
5) ako se glavni pretres održava u njegovoj odsutnosti zbog nesposobnosti koju je sam
prouzrokovao - od donošenja rešenja da se glavni pretres održi u njegovoj odsutnosti, pa do
pravnosnažnosti rešenja kojim sud utvrđuje prestanak nesposobnosti za učestvovanje na
glavnom pretresu;
6) ako je zbog narušavanja reda udaljen iz sudnice do završetka dokaznog postupka ili
završetka glavnog pretresa - od donošenja naredbe o udaljenju, pa do povratka u sudnicu ili
do saopštavanja presude;
7) ako se protiv njega vodi postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog
lečenja - od podnošenja predloga za izricanje takve mere, pa do donošenja odluke iz člana
526. st. 2. i 3. ovog zakonika ili do pravnosnažnosti rešenja o izricanju mere bezbednosti
obaveznog psihijatrijskog lečenja;
8) od početka pregovora sa javnim tužiocem o zaključenju sporazuma iz člana 313. stav 1,
člana 320. stav 1. i člana 327. stav 1. ovog zakonika, pa do donošenja odluke suda o
sporazumu;
9) ako se pretres održava u njegovoj odsutnosti (član 449. stav 3.) - od donošenja rešenja da
se pretres održi u njegovoj odsutnosti, pa do donošenja odluke suda o žalbi na presudu.
Izabrani branilac
Član 75
Jednog ili više branilaca može izabrati i punomoćjem ovlastiti okrivljeni sam, ili njegov
zakonski zastupnik, bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojitelj, usvojenik, brat,
sestra, hranitelj i lice sa kojim okrivljeni živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici
života, osim ako se tome okrivljeni izričito protivi.
Okrivljeni može dati braniocu i usmeno punomoćje izjavom na zapisnik kod organa postupka.
Branilac po službenoj dužnosti
Član 76
Ako u slučajevima iz člana 74. ovog zakonika branilac ne bude izabran ili u toku krivičnog
postupka okrivljeni ostane bez branioca ili se u slučaju iz člana 73. stav 3. tačka 4) ovog
zakonika, ako je reč o obaveznoj odbrani, ne sporazume sa saokrivljenima o braniocu ili ne
izabere drugog branioca, javni tužilac ili predsednik suda pred kojim se vodi postupak će mu
za dalji tok postupka rešenjem postaviti branioca po službenoj dužnosti, po redosledu sa
spiska advokata koji dostavlja nadležna advokatska komora.
Advokatska komora je dužna da u spisku iz stava 1. ovog člana navede datum upisa
advokata u imenik advokata i da prilikom sastavljanja spiska vodi računa o tome da praktični
ili stručni rad advokata u oblasti krivičnog prava daje osnova za pretpostavku da će odbrana
biti delotvorna.
Branilac postavljen po službenoj dužnosti može tražiti da bude razrešen samo iz opravdanih
razloga.
Spisak iz stava 1. ovog člana objavljuje se na internet stranici i oglasnoj tabli nadležne
advokatske komore i suda.
Odbrana siromašnog
Član 77
Okrivljenom koji prema svom imovinskom stanju ne može da plati nagradu i troškove
branioca, postaviće se na njegov zahtev branilac iako ne postoje razlozi za obaveznu
odbranu, ako se krivični postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora
preko tri godine ili ako to nalažu razlozi pravičnosti. U tom slučaju, troškovi odbrane padaju
na teret budžetskih sredstava suda.
O zahtevu iz stava 1. ovog člana odlučuje sudija za prethodni postupak, predsednik veća ili
sudija pojedinac, a branioca rešenjem postavlja predsednik suda pred kojim se vodi
postupak po redosledu sa spiska advokata koji dostavlja nadležna advokatska komora.
Postavljeni branilac iz stava 1. ovog člana ima svojstvo branioca po službenoj dužnosti.
Zajednički branilac i više branilaca
Član 78
Više okrivljenih mogu u istom predmetu imati zajedničkog branioca samo ako to ne ometa
stručno, savesno i blagovremeno pružanje pravne pomoći u odbrani.
Ako više okrivljenih ima zajedničkog branioca suprotno stavu 1. ovog člana ili članu 73. stav
3. tačka 4) ovog zakonika, organ postupka će ih pozvati da se u roku od tri dana dogovore
koga od njih će braniti dotadašnji zajednički branilac ili da svako od njih izabere drugog
branioca. Ako u slučaju obavezne odbrane to ne učine, postaviće im se branilac po službenoj
dužnosti.
Jedan okrivljeni može imati istovremeno u postupku najviše pet branilaca, a smatra se da je
odbrana obezbeđena kad u postupku učestvuje jedan od branilaca.
Ako jedan okrivljeni ima više od pet branioca, organ postupka pozvaće ga da se u roku od tri
dana opredeli koje će branioce zadržati, uz upozorenje da će, u slučaju da to ne učini,
braniocima smatrati prvih pet advokata po redosledu predaje ili davanja punomoćja na
zapisnik.
Prestanak prava i dužnosti branioca
Član 79
Braniocu prestaju prava i dužnosti u slučaju:
1) opoziva ili otkaza punomoćja;
2) razrešenjem.
Razlozi za razrešenje branioca
Član 80
Izabrani branilac će biti razrešen ako:
1) postoji neki od razloga iz člana 73. stav 3. ovog zakonika;
2) posle opomene i izrečene novčane kazne nastavi da narušava red;
3) protiv njega bude pokrenut krivični postupak zbog osnovane sumnje da je u vezi sa istim
predmetom učinio krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja ili bekstvo i
omogućavanje bekstva lica lišenog slobode;
4) mu je punomoćje ponovo dato nakon opoziva ili otkaza punomoćja, a do toga je očigledno
došlo u cilju zloupotrebe prava (član 14. stav 1.);
5) se radi o zajedničkom braniocu, a okrivljeni ne postupe u skladu sa članom 78. stav 2.
ovog zakonika;
6) se okrivljeni koji ima više od pet branilaca ne opredeli koje će branioce zadržati (član 78.
stav 4.).
Pored razloga predviđenih u stavu 1. tač. 1) do 3) ovog člana, branilac postavljen po
službenoj dužnosti će biti razrešen ako:
1) okrivljeni ili lice iz člana 75. stav 1. ovog zakonika uzme drugog branioca;
2) ne izvršava dužnost iz člana 72. stav 1. tačka 2) ovog zakonika;
3) su usled promene imovinskog stanja okrivljenog prestali da postoje razlozi za odbranu
siromašnih (član 77. stav 1.).
Odlučivanje o razrešenju
Član 81
O razrešenju branioca odlučuje na predlog javnog tužioca ili po službenoj dužnosti, sudija za
prethodni postupak, predsednik veća, pretresno veće, odnosno sudija pojedinac.
Pre donošenja odluke sud je dužan da pozove okrivljenog i branioca da se o razlozima za
razrešenje izjasne u roku od 24 časa i prilože dokaze za svoje tvrdnje, i upozori ih da će u
slučaju da izjašnjenje izostane ili da uz njega ne budu priloženi dokazi, odluka biti doneta na
osnovu raspoloživih podataka.
Žalba protiv rešenja o razrešenju branioca ne zadržava njegovo izvršenje.
Protiv rešenja o razrešenju branioca iz razloga navedenih u članu 80. stav 1. tačka 1) ovog
zakonika žalba nije dozvoljena.
O razrešenju branioca iz razloga navedenih u članu 80. stav 1. tač. 2) do 4) i stav 2. tačka 2)
ovog zakonika javni tužilac ili predsednik suda će izvestiti nadležnu advokatsku komoru.
Glava VII
DOKAZI
1. Osnovne odredbe
Dokazivanje činjenica u postupku
Član 82
U postupku se dokazi prikupljaju i izvode u skladu sa odredbama ovog zakonika, kao i na
drugi zakonom predviđen način.
Predmet dokazivanja
Član 83
Predmet dokazivanja su činjenice koje čine obeležje krivičnog dela, ili od kojih zavisi primena
neke druge odredbe krivičnog zakona.
Predmet dokazivanja su i činjenice od kojih zavisi primena odredaba krivičnog postupka.
Ne dokazuju se činjenice za koje sud oceni da su opštepoznate, u dovoljnoj meri
raspravljene, da ih okrivljeni priznaje na način koji ne zahteva dalje dokazivanje (član 88.) ili
da saglasnost stranaka o tim činjenicama nije u suprotnosti sa drugim dokazima.
Nezakoniti dokazi
Član 84
Dokazi koji su pribavljeni protivno članu 16. stav 1. ovog zakonika (nezakoniti dokazi) ne
mogu biti korišćeni u krivičnom postupku.
Nezakoniti dokazi se izdvajaju iz spisa, stavljaju u poseban zapečaćeni omot i čuvaju kod
sudije za prethodni postupak do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, a nakon toga
se uništavaju i o tome se sastavlja zapisnik.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, nezakoniti dokazi se čuvaju do pravnosnažnog okončanja
sudskog postupka koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza.
2. Dokazne radnje
a) Saslušanje okrivljenog
Pretpostavke za saslušanje okrivljenog
Član 85
Kad se okrivljeni prvi put saslušava, pitaće se za ime i prezime, jedinstveni matični broj
građana ili broj ličnog dokumenta, nadimak, ime i prezime roditelja, devojačko porodično ime
majke, gde je rođen, gde stanuje, dan, mesec i godinu rođenja, državljanstvo, zanimanje,
porodične prilike, da li je pismen, kakve je škole završio, šta on i članovi njegovog
porodičnog domaćinstva poseduju od imovine, da li je, kad i zašto osuđivan, da li je i kad
izrečena krivična sankcija izvršena i da li se protiv njega vodi postupak za koje drugo krivično
delo.
Okrivljenom će se saopštiti i omogućiti da koristi prava iz člana 68. stav 1. ovog zakonika, a
upozoriće se na dužnosti koje ima (član 70.) i na posledice ako ih ne ispuni.
Okrivljeni će se nakon toga pozvati da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po<
