ZAKON O IZVRŠENJU KRIVIČNIH SANKCIJA
("Sl. glasnik RS", br. 55/2014 i 35/2019)
Deo prvi
OPŠTI DEO
Glava prva
OSNOVNE ODREDBE
Sadržina zakona
Član 1
Ovim zakonom uređuje se, ako posebnim zakonom nije drugačije određeno, postupak izvršenja krivičnih sankcija prema punoletnim licima, prava i obaveze lica prema kojima se izvršavaju krivične sankcije, organizacija Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, nadzor nad njenim radom, izvršenje sankcija izrečenih za privredne prestupe i prekršaje, oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivičnim delom ili privrednim prestupom i primena mere pritvora.
U postupku izvršenja krivičnih sankcija prema maloletnicima, kao i u postupku izvršenja kazne zatvora izrečene za prekršaj primenjuju se odredbe ovog zakona, ako posebnim zakonom nije drugačije određeno.
Ako je potvrđenim međunarodnim ugovorom pitanje iz stava 1. ovog člana drugačije uređeno, primenjuju se odredbe tog ugovora.
Svrha izvršenja krivičnih sankcija
Član 2
Izvršenjem krivičnih sankcija ostvaruje se opšta i individualna svrha njihovog izricanja u cilju uspešne reintegracije osuđenih u društvo.
Izvršenje odluka stranih sudova
Član 3
Odredbe ovog zakona primenjuju se i prilikom izvršenja krivičnih sankcija koje izreknu strani sudovi, kad je to određeno posebnim zakonom i međunarodnim ugovorom.
Pretpostavke za izvršenje
Član 4
Sa izvršenjem krivične sankcije otpočinje se kad odluka kojom je sankcija izrečena postane izvršna, ako za izvršenje krivične sankcije nema zakonskih smetnji.
Sa izvršenjem odluke, pre njene pravnosnažnosti, može se otpočeti kada je to zakonom izričito propisano.
Odlaganje i prekid izvršenja krivičnih sankcija
Član 5
Izvršenje krivičnih sankcija može se odložiti i prekinuti samo pod uslovima određenim ovim zakonom.
Osnovne odredbe o položaju lica prema kome se izvršava krivična sankcija
Član 6
Krivična sankcija se izvršava na način kojim se jemči poštovanje dostojanstva lica prema kome se ona izvršava.
Zabranjeni su i kažnjivi postupci kojima se lice prema kome se izvršava krivična sankcija podvrgava bilo kakvom obliku mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg kažnjavanja ili postupanja, zlostavljanja ili eksperimentisanja.
Kažnjiva je prinuda prema licu prema kome se izvršava krivična sankcija, ako je nesrazmerna potrebama njenog izvršenja.
Zabrana diskriminacije
Član 7
Lice prema kome se izvršava krivična sankcija ne sme biti stavljeno u neravnopravan položaj zbog rase, boje kože, pola, jezika, vere, političkih i drugih uverenja, nacionalnog ili socijalnog porekla, imovnog stanja, obrazovanja, društvenog položaja ili drugog ličnog svojstva.
Zaštita i ograničenje osnovnih prava
Član 8
Lice prema kome se izvršava krivična sankcija ima pravo na zaštitu osnovnih prava propisanih Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorima, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i ovim zakonom.
Lice prema kome se izvršava krivična sankcija može biti ograničeno u osnovnim pravima samo u meri neophodnoj za izvršenje krivične sankcije i u postupku propisanom ovim zakonom.
Protiv pojedinačnih akata kojima se rešava o pravima i obavezama lica prema kome se izvršava krivična sankcija dozvoljena je sudska zaštita, koju u skladu sa ovim zakonom obezbeđuje sudija za izvršenje krivičnih sankcija (u daljem tekstu: sudija za izvršenje).
Za podneske, službene radnje i rešenja u vezi sa primenom odredaba ovog zakona ne plaća se taksa, ako zakonom nije drugačije određeno.
Vođenje evidencija i glavna knjiga
Član 9
Zavodi vode evidencije o licima prema kojima se izvršavaju krivične sankcije i primenjuju mere iz člana 12. st. 1. i 2. ovog zakona, osobama koje posećuju zavod, kao i postupcima i događajima u zavodu koji su od značaja za izvršenje krivičnih sankcija.
Evidencije iz stava 1. ovog člana sadrže podatke o ličnosti, izrečenoj krivičnoj sankciji i meri, kao i podatke od značaja za njihovo izvršenje.
Uprava i zavodi vode i evidencije o zaposlenima, opremi i naoružanju.
Evidencije o izrečenim krivičnim sankcijama i merama, kao i licima lišenim slobode vode se kroz glavnu knjigu.
Evidencije se vode ručno i elektronski.
Glavna knjiga obuhvata matičnu knjigu prema vrsti krivične sankcije ili mere i lični list.
Lični list sadrži dosije osuđenog u koji se ulažu svi dokumenti, odluke i rešenja od značaja za izvršenje kazne.
U glavnu knjigu se upisuju sledeći podaci o ličnosti: ime, prezime i nadimak lica, pol, ime oca, devojačko prezime i ime majke, datum rođenja, jedinstveni matični broj građana, mesto, opština i država rođenja, adresa prebivališta, odnosno boravišta, državljanstvo, nacionalna i verska pripadnost (ukoliko lice želi da se izjasni), bračno stanje, broj dece, školska sprema, zanimanje, završene obuke i specijalnosti, posao koje je lice obavljalo, posebne potrebe i lični opis.
U lični list se, u cilju izvršenja krivične sankcije, upisuju i sledeći podaci o ličnosti članova porodice lica lišenog slobode: ime i prezime člana porodice, jedinstveni matični broj građana, srodstvo, adresa prebivališta, odnosno boravišta i broj telefona.
Propis o načinu vođenja evidencija iz stava 1. i stava 3. ovog člana donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.
Pomoćna knjiga evidencija
Član 10
Evidencije o postupcima i događajima od značaja za izvršenje krivičnih sankcija i mera, evidencije o osobama koje posećuju zavod ili lica lišena slobode vode se kroz pomoćne knjige.
Pomoćne knjige su: evidencije dnevnog brojnog stanja, rokovnik isteka kazne, evidencija izvršenih bekstava, evidencija izvršenih udaljenja, evidencija umrlih lica, evidencija prekida kazne, evidencija lica uslovno otpuštenih sa izdržavanja kazne zatvora, evidencija disciplinskog kažnjavanja lica lišenih slobode, evidencija podnesaka, pritužbi, žalbi i zahteva za sudsku zaštitu lica lišenih slobode, evidencija pružanja pomoći u zavodu, evidencija pružanja pomoći od drugih organa, evidencija primene sredstava prinude, evidencija primene posebnih mera za održavanje reda i bezbednosti, evidencija o upotrebi testa za identifikaciju upotrebe narkotika od strane lica lišenih slobode, evidencija izvršenih testiranja lica lišenih slobode i zaposlenih na prisustvo alkohola u krvi, evidencija o izvršenim obilascima zavoda i lica smeštenih u posebno osiguranu prostoriju od strane upravnika i načelnika službe obezbeđenja, evidencija obilaska lica u samici i usamljenju, evidencije prijema paketa i poseta za lica lišena slobode, evidencija lekarskih pregleda, evidencija kontrole kvaliteta hrane, evidencija o licima koja odbijaju lečenje, hranu ili vodu, evidencije o organizovanju i sprovođenju kulturnih i sportskih aktivnosti, evidencije o stručnom usavršavanju i obrazovanju osuđenih, evidencija povreda na radu, evidencija radnog angažovanja osuđenih u zavodu i van zavoda, evidencija korišćenja godišnjih odmora osuđenih lica, evidencija poseta branilaca i evidencija osoba koje posećuju zavod ili lica lišenih slobode.
U evidencije prijema paketa i poseta licima lišenim slobode, evidenciju branilaca i evidenciju o osobama koje posećuju zavod i lica prema kojima se izvršavaju krivične sankcije i mere upisuju se: ime i prezime posetioca, jedinstveni matični broj građana, broj lične karte i broj advokatske legitimacije.
Sredstva za izvršenje krivičnih sankcija
Član 11
Sredstva za izvršenje krivičnih sankcija obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Lice prema kome se izvršava krivična sankcija ne plaća troškove izvršenja, osim ako zakonom nije drugačije određeno.
Glava druga
DRŽAVNI ORGANI NADLEŽNI ZA IZVRŠENJE KRIVIČNIH SANKCIJA
I UPRAVA ZA IZVRŠENJE KRIVIČNIH SANKCIJA
Delatnost Uprave
Član 12
Uprava za izvršenje krivičnih sankcija (u daljem tekstu: Uprava) organizuje, sprovodi i nadzire izvršenje kazne zatvora, maloletničkog zatvora, kazne rada u javnom interesu, uslovne osude sa zaštitnim nadzorom, mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog lečenja narkomana i obaveznog lečenja alkoholičara, kao i vaspitne mere upućivanja u vaspitno-popravni dom (u daljem tekstu: krivične sankcije).
Uprava sprovodi meru pritvora i druge mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog u krivičnom postupku u skladu sa zakonom i obavlja druge poslove određene zakonom.
Uprava je uključena u postupke socijalne reintegracije i prihvata osuđenih lica.
Uprava je organ u sastavu ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa.
Unutrašnje uređenje, organizaciju i delokrug organizacionih jedinica u sastavu Uprave, propisuje Vlada.
Uprava organizuje i sprovodi programe stalnog stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih.
Uprava ostvaruje saradnju sa odgovarajućim ustanovama, udruženjima i organizacijama koje se bave problemima izvršenja krivičnih sankcija.
1.1 Zavodi
Vrste zavoda
Član 13
U Upravi postoje sledeće vrste zavoda za izvršenje krivičnih sankcija (u daljem tekstu: zavodi):
1) kazneno-popravni zavod i okružni zatvor - za izvršenje kazne zatvora i mere pritvora;
2) kazneno-popravni zavod za žene - za izvršenje kazne zatvora i maloletničkog zatvora;
3) kazneno-popravni zavod za maloletnike - za izvršenje kazne maloletničkog zatvora;
4) Specijalna zatvorska bolnica - za lečenje osuđenih i pritvorenih lica, za izvršenje mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog lečenja alkoholičara i obaveznog lečenja narkomana;
5) vaspitno-popravni dom - za izvršenje vaspitne mere upućivanja u vaspitno-popravni dom.
Tipovi zavoda prema stepenu obezbeđenja
Član 14
Prema stepenu obezbeđenja zavodi mogu biti otvorenog, poluotvorenog, zatvorenog i zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem.
U zavodima otvorenog tipa ne postoje fizičko-tehničke prepreke za bekstvo.
U zavodima poluotvorenog tipa zaposleni u službi za obezbeđenje predstavlja osnovnu prepreku za bekstvo.
U zavodima zatvorenog tipa, pored zaposlenih u službi za obezbeđenje, postoje i druge fizičko-tehničke prepreke za sprečavanje bekstva, a u zavodima zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem postoje fizičko-tehničke prepreke, kojima se postiže najviši stepen obezbeđenja.
Tipovi pojedinih vrsta zavoda
Član 15
Kazneno-popravni zavod za žene, okružni zatvor i vaspitno-popravni dom su poluotvorenog tipa.
Specijalna zatvorska bolnica i kazneno-popravni zavod za maloletnike su zatvorenog tipa.
Odeljenja u zavodima
Član 16
U zavodima mogu postojati otvorena, poluotvorena i zatvorena odeljenja.
Centar za obuku i stručno osposobljavanje
Član 17
Stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih u Upravi obavljaju se u Centru za obuku i stručno osposobljavanje Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (u daljem tekstu: Centar za obuku).
Centar za obuku, po potrebi, organizuje i sprovodi stručno osposobljavanje, obuku i usavršavanje zaposlenih i u drugim državnim organima.
Centar za obuku koordinira aktivnosti zavoda u sprovođenju obuke i stručnog osposobljavanja osuđenih lica.
Propis koji uređuje rad Centra za obuku, kao i organizovanje i sprovođenje obuke, stručnog osposobljavanja i usavršavanja donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.
Osnivanje zavoda i Centra za obuku
Član 18
Zavod i Centar za obuku osnivaju se propisom Vlade.
Propisom o osnivanju zavoda određuje se vrsta, tip, odeljenja i sedište zavoda, odnosno delatnost i sedište Centra za obuku.
1.2. Službe u zavodima
Vrste službi
Član 19
U zavodima mogu postojati sledeće službe:
1) služba za tretman;
2) služba za obezbeđenje;
3) služba za obuku i upošljavanje;
4) služba za zdravstvenu zaštitu;
5) služba za opšte poslove.
Za dva ili više zavoda mogu se obrazovati zajedničke službe.
Služba za tretman
Član 20
Služba za tretman procenjuje individualne potrebe, kapacitete za promenu i stepen rizika osuđenog za ponavljanje krivičnog dela, utvrđuje i sprovodi individualizovani program postupanja i primenjuje metode i postupke u cilju ostvarivanja individualne prevencije.
Služba za tretman utvrđuje program postupanja prema osuđenom, usklađuje rad ostalih službi i drugih učesnika u sprovođenju programa i obavlja druge poslove određene ovim zakonom.
Služba za obezbeđenje
Član 21
Služba za obezbeđenje, kao jedinstvena formacija Uprave, stara se o bezbednosti ljudi i imovine u zavodu, sprovodi osuđena i pritvorena lica, učestvuje u utvrđivanju i sprovođenju programa postupanja prema osuđenom i obavlja druge poslove određene zakonom.
Služba za obezbeđenje sprovodi osuđena i pritvorena lica u službenim vozilima koja su opremljena uređajima za davanje posebnih svetlosnih i zvučnih signala, propisanom ventilacijom i osvetljenjem.
Pripadnici službe za obezbeđenje imaju status ovlašćenog službenog lica i ovlašćeni su da nose oružje, vrše pregled prostorija u zavodu sa pretresom, pregled lica sa pretresom i pregledom tela, osim pregleda telesnih otvora, koji obavlja zdravstveni radnik, primenjuju mere za održavanje reda i bezbednosti u zavodu i obavljaju druge poslove određene zakonom.
Služba za obezbeđenje sprovodi pripreme i plan za delovanje u vanrednim situacijama ili u vreme vanrednog stanja. Za postupanje u vanrednim situacijama ili u vreme vanrednog stanja mogu se formirati posebne jedinice sastavljene od pripadnika službe za obezbeđenje i zaposlenih u drugim službama.
Služba za obezbeđenje može da koristi službene pse za pronalaženje opojnih droga ili psihoaktivnih supstanci, kao i eksplozivnih sredstava ili naprava.
Nošenje oružja i uniforme u Službi za obezbeđenje
Član 22
Služba za obezbeđenje je naoružana i uniformisana.
Po odobrenju direktora Uprave pripadnik službe za obezbeđenje može nositi službeno oružje za ličnu bezbednost i van radnog vremena.
O izdatom odobrenju iz stava 2. ovog člana, obaveštava se nadležna policijska uprava, radi vođenja evidencije izdatih odobrenja.
Pripadnik službe za obezbeđenje kome je dato odobrenje za nošenje službenog oružja za ličnu bezbednost van radnog vremena dužan je da ga nosi na bezbedan način, kao i da preduzme sve bezbednosne mere da ne bi došlo do zloupotrebe oružja, odnosno da oružje ne bi došlo u posed neovlašćenog lica.
Izuzetno, pripadnici službe za obezbeđenje mogu, po naređenju direktora Uprave ili upravnika zavoda, vršiti dužnost u civilnom odelu.
Direktor Uprave određuje u kojim se slučajevima nosi svečana uniforma.
Služba za obuku i upošljavanje
Član 23
Služba za obuku i upošljavanje obučava osuđene za rad, organizuje njihov rad i obavlja druge poslove određene zakonom, saglasno programu postupanja prema osuđenom.
Osuđeni se obučavaju i rade u zavodima ili izvan zavoda.
Rad Službe za obuku i upošljavanje se obavlja u okviru zakonom dozvoljenih delatnosti i u skladu sa propisima koji uređuju obavljanje svake pojedine delatnosti.
Na predlog upravnika zavoda, direktor Uprave odlučuje o vrsti i obimu obavljanja delatnosti.
Proizvodi i usluge iz rada Službe za obuku i upošljavanje mogu se koristiti za potrebe Uprave, sopstvene potrebe zavoda i za potrebe drugih zavoda.
Zavod može da prodaje na tržištu proizvode i usluge nastale u toku obuke i rada osuđenih.
Prihod od prodaje proizvoda i usluga iz obuke i rada osuđenih koristi zavod, u skladu sa finansijskim planom zavoda donetim uz saglasnost direktora Uprave. Prihodi se koriste za plaćanje troškova nastalih radom osuđenih, naknade za rad i nagrade za rad osuđenih, tehnološko unapređenje rada i poboljšanje uslova života, obrazovanja i rada osuđenih.
Ostvarivanje prihoda od obuke i rada osuđenih ne sme štetno uticati na ostvarenje svrhe obuke i upošljavanja.
Propis koji uređuje rad Službe za obuku i upošljavanje donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.
Služba za zdravstvenu zaštitu
Član 24
Služba za zdravstvenu zaštitu vrši zdravstvenu prevenciju, leči osuđena i pritvorena lica, nadzire higijenu i kvalitet hrane i vode i učestvuje u utvrđivanju i sprovođenju programa postupanja prema osuđenom.
Zavod ima najmanje jednog lekara i dva medicinska tehničara, a mora omogućiti usluge i jednog psihijatra.
Kad je bolničko lečenje organizovano u zavodu, zavod mora imati lekara i bolničko osoblje sa odgovarajućom stručnom spremom i raspolagati potrebnim bolničkim prostorijama i medicinskim materijalom, priborom, uređajima i lekovima.
Zavod mora raspolagati posebnom prostorijom za izdvajanje obolelih osuđenih, u zavisnosti od prirode oboljenja.
Zavod za žene mora raspolagati posebnom opremom za negu trudnica, porodilja i lečenje žena.
Zdravstvenom radniku koji pregleda i leči osuđenog garantuje se i obezbeđuje puna profesionalna nezavisnost, saglasno zakonu i etičkom kodeksu.
Služba za opšte poslove
Član 25
Služba za opšte poslove obavlja pravne, administrativne, računovodstvene, finansijske, evidencijske i druge poslove od opšteg značaja za zavod i pruža pravnu pomoć osuđenim i pritvorenim licima.
1.3. Propis o kućnom redu zavoda
Član 26
Način života i rada osuđenih bliže se propisuje propisom koji uređuje kućni red zavoda.
Način života i rada lica koja se nalaze u Specijalnoj zatvorskoj bolnici na izvršenju mera bezbednosti i lica upućenih na lečenje iz drugih zavoda bliže se uređuje propisom koji uređuje kućni red Specijalne zatvorske bolnice.
Propise koji uređuju kućni red zavoda, odnosno Specijalne zatvorske bolnice donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.
1.4. Rukovođenje u Upravi
Direktor Uprave
Član 27
Upravom rukovodi direktor Uprave.
Direktora Uprave, na predlog ministra nadležnog za poslove pravosuđa, postavlja Vlada, na period od pet godina.
Direktor Uprave predstavlja Upravu i odgovoran je za zakonito i pravilno izvršenje krivičnih sankcija u Republici Srbiji.
Direktor ima status državnog službenika na položaju.
Za direktora Uprave može biti postavljeno lice koje ima završen pravni fakultet, na studijama drugog stepena (master akademske studije, master strukovne studije, specijalističke akademske studije), osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, najmanje devet godina radnog iskustva u struci posle stečenog visokog obrazovanja od kojih najmanje sedam godina radnog iskustva na rukovodećim radnim mestima.
Upravnik zavoda
Član 28
Zavodom rukovodi upravnik zavoda.
Upravnika zavoda, na predlog direktora Uprave, raspoređuje ministar nadležan za poslove pravosuđa.
Upravnik zavoda zastupa zavod i odgovoran je za zakonit i pravilan rad u zavodu.
Upravnik zavoda može imati zamenika koga, na predlog direktora Uprave, raspoređuje ministar nadležan za poslove pravosuđa.
Za upravnika zavoda i zamenika upravnika može biti raspoređeno lice koje ima sedam godina radnog iskustva na poslovima izvršenja krivičnih sankcija, u pravosuđu, advokaturi, vojsci ili policiji posle stečenog visokog obrazovanja na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od četiri godine.
Načelnik službe
Član 29
Službom u zavodu rukovodi načelnik službe.
Načelnika službe, na predlog upravnika zavoda, raspoređuje direktor Uprave.
Za načelnika službe može biti raspoređeno lice koje je steklo visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od četiri godine i koje ima pet godina radnog iskustva na istim ili odgovarajućim poslovima.
Službena legitimacija
Član 30
Direktor Uprave, pripadnici službe za obezbeđenje, zaposleni u organizacionim jedinicama Uprave nadležnim za nadzor, bezbednost, kao i načelnici i zamenici načelnika odeljenja u sedištu Uprave, upravnici zavoda i njegovi zamenici imaju službenu legitimaciju i značku, čiju sadržinu, izgled, obrazac i način vođenja evidencije o izdatim službenim legitimacijama i značkama propisuje ministar nadležan za poslove pravosuđa.
O izdatim legitimacijama i značkama Uprava vodi evidenciju, koja sadrži:
1) redni broj pod kojim je zavedena službena legitimacija i značka;
2) ime i prezime lica kome je izdata službena legitimacija i značka;
3) datum izdavanja službene legitimacije i značke;
4) potpis lica kome je izdata legitimacija;
5) napomenu.
Imalac službene legitimacije i značke dužan je da za vreme obavljanja poslova nosi službenu legitimaciju i značku.
II JAVNOST RADA UPRAVE
Član 31
Rad Uprave je javan.
Ministar nadležan za poslove pravosuđa i direktor Uprave, neposredno ili preko lica koje ovlaste, obaveštavaju javnost o izvršenju krivičnih sankcija, pod uslovom da se time ne povređuju propisi koji uređuju tajnost podataka, ozbiljno ne ugrožava bezbednost ili održavanje reda u zavodu.
Posete zavodu
Član 32
Pojedinačne i grupne posete zavodu odobrava direktor Uprave.
Predstavnicima domaćih i stranih institucija i udruženja koja se bave zaštitom ljudskih prava omogućava se poseta zavodu.
Izuzetno, poseta se može uskratiti ako to nalažu razlozi bezbednosti i sigurnosti u zavodu. Obrazloženi odgovor se dostavlja instituciji ili udruženju iz stava 2. ovog člana u roku od tri dana od dana prijema zahteva za posetu.
U cilju obezbeđivanja javnosti rada Uprave vodiće se računa da se omogući poseta predstavnika sredstava javnog informisanja, naučnih radnika koji se bave proučavanjem kriminaliteta, kao i studenata odgovarajućih fakulteta.
Direktor Uprave može licima koja posećuju zavod odobriti razgovor sa osuđenim licima, uz prisustvo ili bez prisustva zaposlenog u zavodu.
III SUDIJA ZA IZVRŠENJE
Pojam sudije za izvršenje krivičnih sankcija
Član 33
Pri svakom višem sudu, u skladu sa ovim zakonom, određuje se sudija za izvršenje krivičnih sankcija (u daljem tekstu: sudija za izvršenje).
Sudiju za izvršenje određuje predsednik višeg suda iz reda sudija tog suda.
U predmetima za koje je nadležan, sudija za izvršenje postupa kao sudija pojedinac.
Sudiji za izvršenje u radu može pomagati posebna stručna služba, iz reda zaposlenih u sudu.
Sudija za izvršenje, u skladu sa Sudskim poslovnikom, vodi posebnu evidenciju o predmetima u kojima postupa.
Stvarna nadležnost
Član 34
Sudija za izvršenje štiti prava pritvorenika, osuđenika, lica kojem je izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog lečenja narkomana ili obaveznog lečenja alkoholičara kada se sprovodi u zavodu, nadzire zakonitost u postupku izvršenja krivičnih sankcija i obezbeđuje ravnopravnost i jednakost ovih lica pred zakonom.
Sudija za izvršenje odlučuje i o:
1) zaštiti prava po pritužbi pritvorenika i zahtevu za sudsku zaštitu osuđenika, lica kojem je izrečena mera obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog lečenja narkomana ili obaveznog lečenja alkoholičara kada se sprovodi u zavodu;
2) zaštiti prava osuđenika odlučivanjem o žalbi protiv odluke upravnika zavoda ili direktora Uprave, u slučajevima predviđenim ovim zakonom;
3) drugim slučajevima predviđenim zakonom.
Mesna nadležnost
Član 35
Za zaštitu prava osuđenog tokom izdržavanja kazne zatvora nadležan je viši sud prema sedištu zavoda u kome osuđeni izvršava kaznu zatvora.
Za zaštitu prava pritvorenika tokom trajanja mere pritvora nadležan je viši sud prema sedištu zavoda u kome se mera izvršava.
U slučaju promene mesta izvršenja kazne zatvora ili mere pritvora, za dalje postupanje prema osuđenom, odnosno pritvorenom, nadležan je viši sud prema mestu sedišta zavoda u koji je osuđeni, odnosno pritvoreni, premešten. Sudija za izvršenje iz mesta sedišta zavoda iz koga je osuđeni, odnosno pritvoreni premešten odmah dostavlja spise predmeta sudiji za izvršenje u mestu sedišta zavoda u koga je osuđeni, odnosno pritvoreni, premešten.
Postupak pred sudijom za izvršenje
Član 36
Postupak pred sudijom za izvršenje pokreće se na zahtev osuđenog ili po pritužbi pritvorenog, a u drugom stepenu po žalbi.
Tokom postupka sudija za izvršenje omogućava osuđenom, odnosno pritvorenom ili zavodu da se pismenim putem izjasne o činjenicama na koje se ukazuje u zahtevu ili pritužbi.
Na postupak pred sudijom za izvršenje shodno se primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.
Pritužba pritvorenika i zahtev za sudsku zaštitu osuđenika
Član 37
Ako pritvorenik smatra da je povređeno neko njegovo pravo tokom izvršenja mere pritvora u zavodu ima pravo da usmeno na zapisnik ili pismeno podnese pritužbu sudiji za izvršenje.
Osuđeni ima pravo da podnese zahtev za sudsku zaštitu protiv odluke direktora Uprave, u roku od tri dana, od dana dostavljanja odluke, ako smatra da je time nezakonito ograničeno ili povređeno neko od njegovih prava predviđeno čl. 76. do 125. ovog zakona.
Pre nego što podnese zahtev za sudsku zaštitu, osuđeni je dužan da se za zaštitu svojih prava obrati organima i u postupku propisanom čl. 126. i 127. ovog zakona.
Izuzetno, osuđeni može podneti zahtev za sudsku zaštitu direktno sudiji za izvršenje u slučaju kada mu je pravo na život ili telesni integritet ozbiljno ugroženo.
Osuđeni ili pritvoreni ima pravo da podnese pritužbu sudiji za izvršenje u roku od tri meseca od dana nastanka povrede prava, a izuzetno u roku od šest meseci ako je postojala objektivna sprečenost.
Ročište pred sudijom za izvršenje
Član 38
Sudija za izvršenje može održati ročište na kome će se učesnici u postupku usmeno izjasniti o činjenicama i dokazima važnim za donošenje sudske odluke.
Sudija za izvršenje će održati ročište ako iz navoda pritužbe, odnosno zahteva za sudsku zaštitu i drugih dokaza proceni da je pravo na život, telesni integritet ili zdravlje pritvorenika ili osuđenika ugroženo.
Ako pritvoreno ili osuđeno lice ima punomoćnika, na ročište se poziva i punomoćnik. Ako se uredno pozvani punomoćnik ne odazove pozivu suda, ročište će se održati u njegovom odsustvu.
Ročište se može održati u sudu ili u prostorijama zavoda.
Sudija za izvršenje tokom postupka može saslušati u svojstvu svedoka lica zaposlena u zavodu, druge osuđene, pribaviti ili izvršiti uvid u dokumentaciju zavoda i drugih državnih organa, posetiti prostorije zavoda i utvrđivati činjenice na drugi način.
Odluke sudije za izvršenje
Član 39
U postupku pred sudijom za izvršenje odlučuje se u obliku rešenja.
Sudija za izvršenje će odbaciti pritužbu pritvorenika, zahtev za sudsku zaštitu ili žalbu osuđenika ako je neblagovremena, neuredna ili nedozvoljena.
Kada odlučuje o pritužbi pritvorenika, odnosno zahtevu za sudsku zaštitu osuđenika, sudija će odbiti pritužbu ili zahtev za sudsku zaštitu ako utvrdi da je neosnovan.
Ako sudija za izvršenje utvrdi da je pritužba pritvorenika, odnosno zahtev za sudsku zaštitu osnovan, naložiće zavodu da u određenom roku otkloni utvrđenu nezakonitost i da ga obavesti o merama preduzetim da se ta nezakonitost otkloni. Ako otklanjanje nezakonitosti nije moguće, sudija za izvršenje će utvrditi nezakonitost i zabraniti njeno dalje ponavljanje.
Kada odlučuje po žalbi na odluku upravnika zavoda ili direktora Uprave, sudija za izvršenje će:
1) odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi odluku prvostepenog organa;
2) usvojiti žalbu i ukinuti pobijanu odluku i uputiti predmet prvostepenom organu na ponovno odlučivanje ili usvojiti žalbu i preinačiti prvostepenu odluku.
Postupak po žalbi protiv odluke upravnika zavoda i direktora Uprave
Član 40
Osuđenik može da podnese žalbu sudiji za izvršenje protiv odluke upravnika zavoda ili direktora Uprave u roku od tri dana od dana dostavljanja odluke, u slučajevima predviđenim ovim zakonom.
Žalba mora da sadrži podatak o odluci protiv koje se podnosi, razlog zbog koga se žalba izjavljuje i potpis lica koje izjavljuje žalbu.
Blagovremeno izjavljena žalba protiv odluke iz stava 1. ovog člana ne zadržava izvršenje odluke.
Osuđeni žalbu podnosi preko zavoda prvostepenom organu, koji je dužan da žalbu sa spisima predmeta odmah dostavi sudiji za izvršenje.
Podnosilac žalbe može u žalbi da predloži utvrđivanje novih činjenica i pribavljanje novih dokaza, ako nisu bili poznati u vreme donošenja pobijane odluke.
Postupak po žalbi na odluku sudije za izvršenje
Član 41
Protiv odluke sudije za izvršenje o pritužbi pritvorenika (član 37. stav 1.) i zahtevu za sudsku zaštitu (član 37. stav 4.) može se izjaviti žalba.
Žalba se podnosi vanraspravnom veću istog suda, preko sudije za izvršenje koji je doneo prvostepenu odluku, u roku od tri dana od dana prijema prvostepene odluke.
Veće iz stava 2. ovog člana odlučuju o žalbi u roku od osam dana od dana prijema žalbe.
Postupak po molbi za izvršenje kazne zatvora u prostorijama u kojima stanuje osuđeno lice
Član 41a
Nakon pravnosnažnosti presude, do stupanja na izvršenje kazne zatvora, osuđeni može podneti molbu da izrečenu kaznu zatvora do jedne godine izvršava u prostorijama u kojima stanuje.
O molbi iz stava 1. ovog člana odlučuje sudija za izvršenje suda koji je doneo prvostepenu presudu, odnosno ukoliko je presudu doneo osnovni sud, odluku donosi sudija za izvršenje neposredno višeg suda.
Sudija za izvršenje pre donošenja odluke pribaviće mišljenje javnog tužioca.
Prilikom donošenja odluke po molbi iz stava 1. ovog člana, sudija za izvršenje vodiće računa da li se promenom načina izvršenja kazne zatvora može ostvariti svrha kažnjavanja.
U odluci kojom se usvaja molba iz stava 1. ovog člana, sudija za izvršenje će odrediti da se izvršenje kazne zatvora u prostorijama u kojima osuđeni stanuje određuje uz primenu mera elektronskog nadzora ili bez njegove primene.
Pre donošenja odluke iz stava 5. ovog člana, sudija za izvršenje vodiće računa o tehničkim mogućnostima izvršenja kazne, kao i o drugim okolnostima od značaja za njeno izvršenje.
Protiv odluke sudije za izvršenje iz stava 2. ovog člana, osuđeni i javni tužilac mogu izjaviti žalbu vanraspravnom veću istog suda, preko sudije za izvršenje koji je doneo prvostepenu odluku, u roku od tri dana od dana prijema odluke.
O žalbi na odluku sudije za izvršenje odlučuje vanraspravno veće istog suda, shodnom primenom zakona koji uređuje krivični postupak.
Na izvršenje kazne zatvora do jedne godine u prostorijama u kojima osuđeni stanuje na način određen u odluci iz stava 5. ovog člana, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje izvršenje vanzavodskih sankcija i mera.
Obaveštavanje o stanju prava osuđenika
Član 42
Sudija za izvršenje najmanje jednom u svaka četiri meseca u toku godine obilazi zavode na teritoriji svoje mesne nadležnosti, razgovara sa osuđenima i informiše ih o načinima ostvarivanja njihovih prava.
Deo drugi
IZVRŠENJE KRIVIČNIH SANKCIJA
Glava treća
IZVRŠENJE KAZNE ZATVORA
I OPŠTE ODREDBE
Svrha izvršenja kazne zatvora
Član 43
Svrha izvršenja kazne zatvora je da osuđeni tokom izvršenja kazne, primenom odgovarajućih programa postupanja, usvoji društveno prihvatljive vrednosti u cilju lakšeg uključivanja u uslove života posle izvršenja kazne kako ubuduće ne bi činio krivična dela.
Postupanje i razvrstavanje osuđenog
Član 44
Sa osuđenim se na osnovu utvrđenih kapaciteta, potreba i stepena rizika postupa na način koji u najvećoj meri odgovara njegovoj ličnosti, u cilju ostvarivanja programa postupanja.
Radi ostvarivanja individualnog programa postupanja osuđeni se razvrstava u odeljenje i grupu.
Zabrana obavljanja dužnosti koja sadrži disciplinska ovlašćenja
Član 45
Osuđeno lice ne može u okviru službe zavoda obavljati dužnost koja sadrži disciplinska ovlašćenja.
Izdržavanje kazne osuđenog
Član 46
Osuđeni izdržavaju kaznu po pravilu zajedno.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, kad to zahteva program postupanja, zdravstveno stanje osuđenog ili kad je to predviđeno ovim zakonom, može se odrediti da osuđeni izdržava kaznu odvojeno od ostalih osuđenih.
Osuđena muška i ženska lica izdržavaju kaznu odvojeno.
Uslovni otpust
Član 47
Osuđenog za koga se osnovano može očekivati da ubuduće neće vršiti krivična dela, sud će uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne, u skladu sa zakonom.
U postupku odlučivanja o uslovnom otpustu zavod je dužan da sudu u svom izveštaju da i mišljenje o stepenu ispunjenosti programa postupanja i opravdanosti uslovnog otpusta.
Pružanje pomoći licu otpuštenom sa izdržavanja kazne
Član 48
Licu otpuštenom sa izdržavanja kazne pruža se neophodna pomoć i podrška kako bi se umanjio rizik vršenja novih krivičnih dela i kako bi mu se olakšao uspešan povratak u zajednicu.
II UPUĆIVANJE I RASPOREĐIVANJE OSUĐENIH U ZAVODE
Upućivanje osuđenih u zavode
Član 49
Osuđeni se upućuje na izvršenje kazne zatvora u skladu sa propisom ministra nadležnog za poslove pravosuđa kojim se uređuje upućivanje osuđenih u zavode.
Izuzetno, na molbu osuđenog iz opravdanih razloga, odnosno po zahtevu policije ili službi bezbednosti iz razloga bezbednosti, direktor Uprave može odstupiti od propisa iz stava 1. ovog člana i rešenjem promeniti mesto izvršenja kazne.
Protiv rešenja direktora Uprave kojim se određuje promena mesta izvršenja kazne, osuđeni ima pravo žalbe sudiji za izvršenje.
Raspoređivanje osuđenih u zavode
Član 50
Osuđeni kojem je izrečena kazna zatvora čije trajanje ili ostatak trajanja posle uračunatog pritvora i drugog lišenja slobode u vezi s krivičnim delom ne prelazi jednu, a izuzetno dve godine, po pravilu, raspoređuje se u okružni zatvor.
Osuđeni kojem je izrečena kazna zatvora čije trajanje prelazi jednu godinu po pravilu se raspoređuje u kazneno-popravni zavod.
Osuđena žena se raspoređuje u kazneno-popravni zavod za žene.
Posebni slučajevi raspoređivanja
Član 51
Osuđeni koji je učinio krivično delo iz nehata i lice koje je prvi put osuđeno na kaznu zatvora do tri godine, raspoređuje se u zavod otvorenog tipa.
U vaspitno-popravni dom raspoređuje se lice kojem je izrečena vaspitna mera upućivanja u vaspitno-popravni dom.
U kazneno-popravni zavod za maloletnike raspoređuje se lice kojem je izrečena kazna maloletničkog zatvora.
U kazneno-popravni zavod za maloletnike raspoređuje se i lice kojem je izrečena kazna zatvora do deset godina, ako u vreme upućivanja nije navršilo dvadeset tri godine života, niti mu je ranije izricana kazna zatvora.
Ostali osuđeni raspoređuju se u kazneno-popravne zavode zatvorenog tipa i zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem.
Naknadno raspoređivanje u zavode
Član 52
Direktor Uprave može naknadno rasporediti osuđenog u drugi zavod, ako se prilikom ispitivanja ličnosti osuđenog utvrdi da bi se program postupanja uspešnije realizovao u drugom zavodu, odnosno iz razloga bezbednosti.
Protiv odluke direktora Uprave kojom se određuje naknadno raspoređivanje, osuđeni ima pravo žalbe sudiji za izvršenje.
III POSTUPAK UPUĆIVANJA NA IZVRŠENJE KAZNE ZATVORA
Radnje koje prethode upućivanju osuđenog u zavod
Član 53
Ako sud koji je doneo prvostepenu odluku nije nadležan za upućivanje osuđenog na izvršenje kazne zatvora, dužan je da izvršnu odluku, s podacima o ličnosti osuđenog pribavljenim tokom krivičnog postupka, dostavi nadležnom sudu za upućivanje na izvršenje kazne u roku od tri dana od dana kada je odluka postala izvršna.
Nadležni sud je dužan da u roku od 15 dana od prijema odluke iz stava 1. ovog člana uputi osuđenog na izvršenje kazne.
U postupku upućivanja osuđenog na izvršenje kazne zatvora sud sarađuje sa Upravom. Pri određivanju dana javljanja osuđenog radi izdržavanja kazne zatvora, sud je dužan da zatraži izveštaj Uprave o broju raspoloživih mesta u zavodima i da vodi računa o prioritetu izvršenja, s obzirom na prirodu krivičnog dela, izrečenu kaznu i rok zastarelosti izvršenja kazne.
Propis o načinu upućivanja lica lišenih slobode u zavod donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.
Nadležnost za upućivanje na izvršenje kazne
Član 54
Za upućivanje osuđenog na izvršenje kazne zatvora nadležan je osnovni sud prema prebivalištu, odnosno boravištu osuđenog u vreme kada je odluka kojom je kazna izrečena postala pravnosnažna.
Isti sud zadržava nadležnost i ako se prebivalište ili boravište osuđenog kasnije izmene.
Posebni slučajevi upućivanja na izvršenje kazne
Član 55
Kad su prebivalište i boravište osuđenog nepoznati, za upućivanje osuđenog na izvršenje kazne zatvora nadležan je osnovni sud koji je doneo prvostepenu odluku, a ako je tu odluku doneo viši sud, za upućivanje je nadležan osnovni sud u mestu sedišta tog višeg suda.
Osuđenog koji je u pritvoru na izvršenje kazne zatvora upućuje osnovni sud na čijem području je sedište zavoda u kome je osuđeni pritvoren.
Nalog za izvršenje kazne
Član 56
Nadležni sud pismeno nalaže osuđenom da se određenog dana javi na izvršenje kazne zatvora.
Uz nalog se dostavlja i obaveštenje o vremenu kada osuđeni treba da se javi u zavod, o dozvoljenim stvarima koje može da unese u zavod, i drugim okolnostima značajnim za izvršenje kazne.
Rok između prijema naloga i dana javljanja ne može biti kraći od osam ni duži od 15 dana.
Nadležni sud obaveštava zavod o datumu kada osuđeni treba da se javi i uz obaveštenje dostavlja izvršnu odluku s podacima o ličnosti osuđenog pribavljenim tokom krivičnog postupka, kao i odluku kojom je odloženo izvršenje kazne.
Početak izvršenja kazne i troškovi prevoza
Član 57
Zavod odmah obaveštava nadležni sud da se osuđeni javio na izvršenje kazne zatvora.
Početak izvršenja kazne računa se od dana kada se osuđeni javio u zavod na izvršenje kazne.
Ako se osuđeni ne javi na izvršenje kazne u roku od tri dana od dana kada je trebalo da se javi na izvršenje, zavod obaveštava nadležni sud.
Zavod nadoknađuje osuđenom troškove prevoza javnim saobraćajem od prebivališta, odnosno boravišta do sedišta zavoda.
Troškove dovođenja u zavod snosi osuđeni.
Početak izvršenja kazne u slučaju dovođenja, odnosno izdavanja poternice
Član 58
U slučaju iz člana 57. stav 3. ovog zakona sud naređuje dovođenje, a ako se osuđeni krije ili je u bekstvu, naređuje izdavanje poternice i o tome obaveštava zavod.
U slučaju iz stava 1. ovog člana početak izvršenja kazne zatvora računa se od dana kada je osuđeni lišen slobode.
IV ODLAGANJE IZVRŠENJA KAZNE ZATVORA
Razlozi i trajanje odlaganja izvršenja kazne zatvora
Član 59
Izvršenje kazne zatvora može se odložiti:
1) ako je osuđeni oboleo od teške akutne bolesti - dok bolest traje ili zbog teške hronične bolesti, ako se stanje osuđenog znatno pogorša, a nema uslova za lečenje u zavodu ili Specijalnoj zatvorskoj bolnici;
2) ako je osuđena žena navršila šesti mesec trudnoće ili ima dete mlađe od jedne godine - najduže do navršene treće godine života deteta;
3) zbog smrti ili teške bolesti bračnog druga, deteta, usvojenika, roditelja ili usvojitelja osuđenog - najduže tri meseca od dana odlaganja;
4) ako je supruga osuđenog na tri meseca pred porođajem ili je od njenog porođaja proteklo manje od šest meseci, a nema drugih članova domaćinstva koji bi joj pomogli - najduže šest meseci od dana odlaganja;
5) ako su zajedno sa osuđenim na izvršenje kazne pozvani njegov bračni drug ili drugi član zajedničkog domaćinstva ili je neko od njih već u zatvoru - najduže šest meseci od dana odlaganja;
6) ako je osuđenom odlaganje potrebno zbog neodložnih poljskih ili sezonskih radova ili radova izazvanih kakvim udesom, a u porodici osuđenog nema potrebne radne snage - najduže tri meseca od dana odlaganja;
7) ako je osuđeni obavezan da završi započeti posao usled čijeg neizvršenja može nastati znatna šteta - najduže tri meseca od dana odlaganja;
8) ako je osuđenom odlaganje potrebno zbog završetka školovanja - najduže šest meseci od dana odlaganja;
9) ako je osuđenom odlaganje potrebno za polaganje već prijavljenog ispita - najduže dva meseca od dana odlaganja.
Danom odlaganja izvršenja kazne zatvora smatra se dan kada je doneto rešenje o odlaganju.
Postupak odlaganja izvršenja kazne zatvora
Član 60
Molbu za odlaganje izvršenja kazne zatvora podnosi osuđeni.
U molbi se navode razlozi za odlaganje, prilažu se dokazi koji potvrđuju navedene razloge i naznačava vreme za koje se odlaganje traži.
Osuđeni koji se nalazi na izdržavanju kazne zatvora ne može podneti molbu za odlaganje naredne kazne zatvora.
Rok za podnošenje molbe za odlaganje
Član 61
Molba za odlaganje izvršenja kazne zatvora podnosi se u roku od tri dana od prijema naloga za izvršenje kazne.
Ako je teška akutna bolest osuđenog ili smrt njegovog bračnog druga, deteta, usvojenika, roditelja ili usvojitelja usledila posle isteka roka od tri dana, molba se može podneti do dana kada osuđeni treba da se javi na izvršenje kazne.
Podnošenje molbe za odlaganje
Član 62
Molba za odlaganje izvršenja kazne zatvora podnosi se predsedniku nadležnog osnovnog suda.
Kad uz molbu nisu priloženi dokazi, predsednik osnovnog suda nalaže osuđenom da dokaze dostavi u roku od osam dana, sa upozorenjem da će se molba odbaciti.
Donošenje odluke po molbi
Član 63
Predsednik osnovnog suda je dužan da povodom molbe za odlaganje izvršenja kazne zatvora donese rešenje u roku od tri dana od prijema molbe.
Neblagovremenu molbu, molbu koju podnese neovlašćeno lice i molbu uz koju nisu blagovremeno priloženi dokazi, predsednik osnovnog suda odbacuje.
Žalba na prvostepeno rešenje
Član 64
Osuđeni može protiv prvostepenog rešenja izjaviti žalbu predsedniku nadležnog višeg suda.
Žalba se podnosi u roku od tri dana od prijema rešenja.
Predsednik višeg suda je dužan da o žalbi odluči u roku od tri dana od njenog prijema.
Rešenje kojim se odlučuje o odlaganju dostavlja se zavodu bez odlaganja.
Odložno dejstvo molbe
Član 65
Molba za odlaganje izvršenja kazne zatvora zadržava izvršenje kazne do pravnosnažnosti rešenja o molbi.
Predsednik nadležnog osnovnog suda koji prilikom odbijanja drugi put podnete molbe utvrdi da se pravo na molbu zloupotrebljava, odlučiće da žalba ne zadržava izvršenje kazne.
Obaveza podnošenja izveštaja
Član 66
Osuđeni kome je izvršenje kazne zatvora odloženo zbog teške akutne bolesti dužan je da jednom u tri meseca, a na zahtev nadležnog suda i češće, sudu podnosi izveštaj ustanove u kojoj se leči o svom zdravstvenom stanju.
Opoziv i obustava odlaganja izvršenja kazne zatvora
Član 67
Predsednik nadležnog osnovnog suda opoziva odlaganje izvršenja kazne zatvora ako naknadno utvrdi da nisu postojali ili su prestali razlozi zbog kojih je odlaganje odobrio ili osuđeni odlaganje koristi protivno odobrenoj svrsi.
Ako je u slučajevima iz člana 59. stav 1. tačka 2) ovog zakona došlo do smrti novorođenčeta ili deteta, odlaganje se obustavlja kada isteknu šest meseci od tog dana.
Žalba na rešenje o opozivu i obustavi odlaganja izvršenja kazne zatvora
Član 68
Protiv rešenja o opozivu i obustavi odlaganja izvršenja kazne zatvora osuđeni ima pravo žalbe pod istim uslovima kao protiv rešenja kojim je odlučeno o molbi za odlaganje.
Žalba odlaže izvršenje rešenja.
Član 69
Sud koji odlučuje o zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka podnetog u korist osuđenog može odložiti izvršenje kazne zatvora i pre pravnosnažnosti rešenja o dozvoli ponavljanja postupka.
Član 70
Nadležni sud uvek dozvoljava odlaganje izvršenja kazne na zahtev nadležnog javnog tužioca do donošenja odluke o upotrebljenom pravnom sredstvu.
Odluka o odlaganju izvršenja kazne prestaje da važi ako javni tužilac pravno sredstvo ne upotrebi u roku od 30 dana od dana prijema odluke o odlaganju.
V PRIJEM I RAZVRSTAVANJE OSUĐENOG U ZAVODU
Prijem osuđenog
Član 71
Prilikom stupanja u zavod najpre se utvrđuje identitet osuđenog, obavlja lekarski pregled i otvara zdravstveni karton, posle čega mu se određuje matični broj koji se određuje prema redosledu dolaska osuđenog u zavod u toku kalendarske godine i koristi se sve vreme izdržavanja kazne.
Osuđeni se prilikom stupanja u zavod upoznaje s pravima i obavezama koje ima za vreme izdržavanja kazne.
Tekst ovog zakona i propisa o kućnom redu zavoda dostupni su osuđenom sve vreme izdržavanja kazne, na jeziku koji je u upotrebi u zavodu, u skladu sa zakonom koji uređuje službenu upotrebu jezika i pisma.
Osuđeni koji je nepismen, ne može da čita ili je gluvonem, ili ne poznaje jezik, o pravima i obavezama biće upoznat usmeno ili uz pomoć tumača, odnosno prevodioca.
Zavod je dužan da omogući osuđenom da se odmah po prijemu javi porodici ili licu koje on odredi.
Ako osuđeni ima maloletnu decu ili lice o kome se isključivo stara, zavod o tome izveštava nadležni organ starateljstva.
Fotografisanje, merenje i beleženje osobenih znaka
Član 72
Osuđeni se fotografiše, uzimaju mu se otisci papilarnih linija sa prstiju, meri se njegova telesna težina, visina, beleži lični opis, osobeni znaci, tetovaže, i druga obeležja ako ih ima.
Postupanje sa ličnim stvarima osuđenog
Član 73
Lične stvari osuđenog, koje prema propisu o kućnom redu zavoda osuđeni ne sme da poseduje, stavljaju se na depozit ili se predaju, odnosno dostavljaju o trošku osuđenog, licu koje on odredi, o čemu se izdaje potvrda. Kvarljive stvari se uništavaju, o čemu se sastavlja zapisnik čiji primerak se uručuje osuđenom.
Propisom koji uređuje kućni red zavoda uređuje se koje stvari osuđeni može zadržati.
Razvrstavanje i naknadno razvrstavanje osuđenog
Član 74
Nakon stupanja u zavod, osuđeni se upućuje u prijemno odeljenje, gde se može zadržati najduže 30 dana.
U prijemnom odeljenju se upoznaje ličnost osuđenog, utvrđuje stepen rizika, kapacitet za promenu i individualne potrebe u cilju određivanja individualizovanog programa postupanja i njegovog razvrstavanja u zatvoreno, poluotvoreno ili otvoreno odeljenje, u skladu sa propisom ministra nadležnog za poslove pravosuđa koji uređuje tretman, program postupanja, razvrstavanje i naknadno razvrstavanje osuđenih.
Razvrstavanje osuđenog vrši se na osnovu procenjenog stepena rizika, vrste krivičnog dela, visine izrečene kazne, zdravstvenog stanja, odnosa osuđenog prema krivičnom delu, oblika krivice, ranije osuđivanosti i drugih kriterijuma utvrđenih propisom ministra nadležnog za poslove pravosuđa koji uređuje tretman, program postupanja, razvrstavanje i naknadno razvrstavanje osuđenih.
Tokom izvršenja kazne zatvora, u zavisnosti od stepena ostvarivanja programa postupanja, program postupanja može se izmeniti i naknadno razvrstavati osuđenog u grupu sa većim ili manjim stepenom posebnih prava i pogodnosti.
Osuđeni se naknadno razvrstava u grupu sa većim stepenom posebnih prava i pogodnosti kada ostvaruje program postupanja, individualne ciljeve ili kada mu je naknadno utvrđen manji stepen rizika.
Osuđeni se naknadno razvrstava u grupu sa manjim stepenom posebnih prava i pogodnosti na osnovu izrečene disciplinske kazne za teži disciplinski prestup ili naknadno utvrđenog povećanog stepena rizika.
Osuđeni se može naknadno razvrstati u grupu sa manjim stepenom posebnih prava i pogodnosti na osnovu izrečene disciplinske kazne za lakši disciplinski prestup, pokretanja novog krivičnog postupka ili izrečene nove kazne zatvora.
Odluka o programu postupanja, razvrstavanju i naknadnom razvrstavanju
Član 75
Odluku o programu postupanja i naknadnom razvrstavanju donosi upravnik zavoda na obrazložen predlog stručnog tima, koji se zasniva na oceni ispunjenosti uslova propisanih propisom ministra nadležnog za poslove pravosuđa koji uređuje tretman, program postupanja, razvrstavanje i naknadno razvrstavanje osuđenih.
Stručni tim sastavljen je od predstavnika službi zavoda. U zavodima gde nema službi za tretman i zdravstvenu zaštitu, članove stručnog tima čine zaposleni odgovarajuće struke koji procenjuju stepen rizika i zdravstveno stanje osuđenog.
Odluka o programu postupanja i odluka o naknadnom razvrstavanju dostavlja se osuđenom najkasnije u roku od tri dana od dana donošenja odluke.
Protiv odluke o naknadnom razvrstavanju osuđeni ima pravo žalbe direktoru Uprave, u roku od tri dana od dana prijema odluke. Žalba ne odlaže izvršenje odluke.
Protiv odluke direktora Uprave po žalbi na odluku o naknadnom razvrstavanju, osuđeni može podneti zahtev za sudsku zaštitu sudiji za izvršenje.
Ministar nadležan za poslove pravosuđa donosi propis koji uređuje tretman, program postupanja, razvrstavanje i naknadno razvrstavanje osuđenih.
VI POLOŽAJ OSUĐENOG
Pravo na čovečno postupanje
Član 76
Svako mora poštovati dostojanstvo osuđenog.
Niko ne sme ugroziti telesno i duševno zdravlje osuđenog.
Smeštaj
Član 77
Osuđeni ima pravo na smeštaj koji odgovara savremenim higijenskim uslovima i mesnim klimatskim prilikama.
Razvrstavanje osuđenog u prostorije za zajednički boravak i spavaonice sprovešće se uz brižljivu ocenu svih okolnosti i podataka evidentiranih u prijemnom odeljenju, posebno imajući u vidu uzrast, lične osobine i sklonosti, kao i druga svojstva od kojih zavisi međusobni uticaj i opasnost od međusobnog fizičkog i psihičkog ugrožavanja.
Osuđeni sa invaliditetom ima pravo na smeštaj primeren vrsti i stepenu njegovih potreba.
Smeštaj trudnica, porodilja i majki
Član 78
Trudnice, porodilje i majke koje neguju decu smeštaju se odvojeno od ostalih osuđenih žena.
Prostorije u kojima osuđeni žive i rade
Član 79
Prostorije u kojima osuđeni žive i rade moraju biti čiste, suve, provetrene, zagrejane i dovoljno osvetljene, kako prirodnim, tako i veštačkim svetlom koje omogućava čitanje i rad bez smetnji za vid. Spavaonica mora biti toliko prostrana da na svakog osuđenog dođe najmanje osam kubnih metara i četiri kvadratna metra prostora.
Prostorije moraju imati primerene sanitarne uređaje i sredstva za ličnu higijenu.
Svaki osuđeni ima pravo na zaseban ležaj.
Slobodno vreme osuđenog
Član 80
Osuđeni ima pravo da izvan zatvorenih prostorija na svežem vazduhu, u slobodno vreme, provede najmanje dva časa dnevno.
Osuđeni, kome godine i telesne sposobnosti to dozvoljavaju, ima pravo u slobodno vreme na organizovanu fizičku aktivnost, uključujući i pravo da zajedno sa drugim osuđenicima koristi sportske terene i opremu.
Higijena u zavodu
Član 81
Osuđeni moraju održavati ličnu higijenu i higijenu odeće i prostorija u kojima borave.
Zavod je dužan da obezbedi pribor i sredstva za održavanje higijene.
U zavodima se redovno kontrolišu higijena osuđenih i prostorija u kojima borave.
Ishrana
Član 82
Osuđeni ima pravo na ishranu podobnu da održi njegovo dobro zdravlje i snagu, na tri obroka dnevno čija ukupna vrednost ne sme biti manja od 12.500 džula.
Osuđeni koji radi na težim poslovima, bolesnik, trudnica i porodilja ima pravo na ishranu koju im odredi lekar.
Osuđenom se obezbeđuje ishrana vodeći računa o njegovim verskim uverenjima, a prema mogućnostima zavoda.
Lekar ili drugo stručno lice proverava, pre deobe obroka, kvalitet ishrane i nalaz unosi u odgovarajuću knjigu.
Voda za piće
Član 83
Osuđenom u svako doba mora biti dostupna voda za piće.
Zdravstvena ispravnost hrane i vode u zavodima redovno se nadziru.
Propis koji uređuje ishranu osuđenih donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.
Odeća, rublje i obuća
Član 84
Osuđeni ima pravo na besplatno rublje, odeću i obuću koji su prilagođeni mesnim klimatskim prilikama.
Ako to zahteva posao koji obavlja, osuđeni ima pravo na posebnu radnu odeću, obuću i opremu.
Propis koji uređuje odeću, obuću, rublje i posteljinu osuđenih donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.
Izgled odeće i nošenje sopstvene odeće
Član 85
Odeća osuđenog ne sme delovati omalovažavajuće ni ponižavajuće.
U zavodu i odeljenjima otvorenog i poluotvorenog tipa osuđeni ima pravo da nosi sopstvenu odeću i obuću.
Dopisivanje
Član 86
Osuđeni ima pravo da nadležnim organima upućuje podneske.
Strani državljanin se može podneskom obratiti diplomatsko-konzularnom predstavniku zemlje čiji je državljanin, odnosno države koja štiti njegove interese, a osuđeni čije interese ne štiti nijedna država može se podneskom obratiti nadležnim organima Republike Srbije i nadležnim međunarodnim organizacijama.
Zavod izdaje osuđenom potvrdu o prijemu pismena koja sadrži ime pošiljaoca, datum i broj pod kojim je zavedeno pismo.
Osuđeni podneske prima i upućuje preko zavoda, o svom trošku.
Upravnik zavoda na molbu osuđenog koji nema novčanih sredstava može odobriti slanje podnesaka o trošku zavoda.
Ograničenje prava na dopisivanje
Član 87
Osuđeni ima neograničeno pravo na dopisivanje o svom trošku.
U zavodu zatvorenog i zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem ili zatvorenom odeljenju zavoda, na predlog upravnika zavoda ili direktora Uprave, sudija za izvršenje nadležan prema sedištu zavoda može doneti odluku da se tekst pisama nadzire ako se na taj način doprinosi otkrivanju ili sprečavanju novih krivičnih dela. Iz istih razloga sudija za izvršenje može uskratiti dopisivanje.
Odluka iz stava 2. ovog člana preispituje se na svaka dva meseca.
Protiv odluke suda iz stava 2. ovog člana, osuđeni ima pravo žalbe u roku od tri dana veću suda. Žalba ne odlaže izvršenje odluke.
U slučaju sumnje da se pismena korespondencija koristi za slanje i primanje nedozvoljenih stvari, pismo upućeno osuđenom, kao i pismo koje on upućuje, otvoriće se u njegovom prisustvu i pregledati. Nedozvoljene stvari će se oduzeti.
Telefonski razgovor
Član 88
Osuđeni ima pravo na telefonski razgovor u skladu sa odredbama propisa koji uređuje kućni red zavoda, o svom trošku.
Odredbe člana 87. st. 2. do 4. ovog zakona shodno se primenjuju i na nadziranje telefonskog razgovora.
Pravna pomoć
Član 89
Osuđeni ima pravo na pravnu pomoć u vezi sa izvršenjem kazne zatvora, a zavod je dužan da mu takvu pomoć pruža.
Zavod upućuje osuđenog na način ostvarivanja drugih oblika pravne pomoći.
Posete
Član 90
Osuđeni ima pravo dvaput mesečno na posetu bračnog druga, dece, roditelja, usvojenika, usvojitelja i ostalih srodnika u pravoj liniji i u pobočnoj liniji do četvrtog stepena krvnog i tazbinskog srodstva, kao i hranitelja, hranjenika i staratelja.
Upravnik zavoda može osuđenom odobriti i posete drugih lica.
Posete branioca ili punomoćnika
Član 91
Osuđeni ima pravo da ga poseti branilac ili punomoćnik koji ga zastupa, ili koga je on pozvao radi davanja punomoćja o zastupanju.
Posete stranom državljaninu
Član 92
Strani državljanin ima pravo na posetu i diplomatsko-konzularnog predstavnika zemlje čiji je državljanin, odnosno države koja štiti njegove interese, a osuđeni čije interese ne štiti nijedna država ima pravo na posetu nadležnih organa i organizacija Republike Srbije i nadležnih međunarodnih organizacija.
Osuđeni daje pismenu saglasnost na posetu iz stava 1. ovog člana.
Diplomatsko-konzularni predstavnik strane države i predstavnik nadležne međunarodne organizacije pismeno će obavestiti zavod o datumu i vremenu posete.
Trajanje posete
Član 93
Poseta traje najkraće jedan čas.
Vreme, trajanje, način posete i izgled prostorije za posetu uređuju se propisom o kućnom redu zavoda.
Posete u posebnoj prostoriji
Član 94
Osuđeni ima pravo da jednom u dva meseca boravi s bračnim drugom, decom ili drugim bliskim licem tri časa u posebnim prostorijama zavoda.
Način ostvarenja prava lica iz stava 1. ovog člana, izgled posebne prostorije i određivanje kruga bliskih lica uređuju se propisom o kućnom redu zavoda.
Ograničenje prava na boravak u posebnoj prostoriji
Član 95
Za vreme izdržavanja disciplinske mere upućivanja u samicu osuđeni nema pravo na boravak u posebnoj prostoriji.
Prijem paketa
Član 96
Osuđeni ima pravo na prijem paketa dvaput mesečno.
Paketi se pre uručenja pregledaju u prisustvu osuđenog.
Težina i dopuštena sadržina paketa uređuju se propisom o kućnom redu zavoda.
Prijem novčanih pošiljki
Član 97
Osuđeni ima pravo na neograničen prijem i slanje novčanih pošiljki.
Novac koji osuđeni prima deponuje se na novčani depozit.
Mesečni iznos novca kojim osuđeni slobodno raspolaže je iznos prosečne zarade u Republici Srbiji za prethodni mesec prema poslednjim podacima organa nadležnog za poslove statistike.
Rad i prava na osnovu rada
Član 98
Rad osuđenog je sastavni deo programa postupanja.
Svrha rada je da osuđeni stekne, održi i
