ZAKON O OBAVEZNOM OSIGURANJU U SAOBRAĆAJU
("Sl. glasnik RS", br. 51/2009, 78/2011, 101/2011, 93/2012 i 7/2013 - odluka US)
I OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređivanja
Član 1
Ovim zakonom uređuje se obavezno osiguranje u saobraćaju, osniva se Garantni fond, uređuje se njegova nadležnost i način finansiranja i poveravaju se javna ovlašćenja Udruženju osiguravača Srbije (u daljem tekstu: Udruženje).
Vrste obaveznog osiguranja u saobraćaju
Član 2
Vrste obaveznog osiguranja u saobraćaju (u daljem tekstu: obavezno osiguranje), u smislu ovog zakona, su:
1) osiguranje putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja;
2) osiguranje vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima;
3) osiguranje vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima i putnicima;
4) osiguranje vlasnika čamaca od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima.
Pod vlasnikom iz stava 1. ovog člana podrazumeva se i korisnik ili drugo lice na koje je registrovano prevozno sredstvo u skladu sa propisima.
Osiguranjem vlasnika prevoznog sredstva od odgovornosti za štetu nanesenu trećim licima pokrivene su, pod uslovima i na način propisan ovim zakonom, štete koje to prevozno sredstvo pričini trećim licima, nezavisno od toga ko upravlja prevoznim sredstvom.
Značenje pojedinih pojmova
Član 3
Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeće značenje:
1) "saobraćajna nezgoda" je događaj u kome je nastala šteta zbog upotrebe prevoznog sredstva;
2) "prevozno sredstvo" koje obuhvata motorno vozilo, vazduhoplov, čamac i drugo prevozno sredstvo predviđeno ovim zakonom ima značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuje odgovarajuća vrsta saobraćaja, s tim što motorno vozilo obuhvata i priključno vozilo;
3) "korisnik prevoznog sredstva" je fizičko ili pravno lice koje voljom vlasnika koristi prevozno sredstvo;
4) "odgovorno društvo za osiguranje" je društvo za osiguranje sa kojim je vlasnik prevoznog sredstva, kojim je prouzrokovana šteta, zaključio ugovor o obaveznom osiguranju;
5) "oštećeno lice" je svako lice koje ima pravo na naknadu štete na osnovu ovog zakona;
6) "Multilateralni sporazum" je sporazum zaključen između nacionalnih biroa osiguranja država članica Evropskog privrednog prostora i drugih pridruženih država, prema kome svaki nacionalni biro osiguranja garantuje za štete koje nastanu na njegovom području upotrebom motornog vozila koje se uobičajeno nalazi na teritoriji druge države potpisnice sporazuma, bez obzira da li su ta vozila osigurana ili ne;
7) "teritorija na kojoj se motorno vozilo uobičajeno nalazi" predstavlja teritoriju države članice Evropske unije:
- čiju registarsku tablicu motorno vozilo nosi, bez obzira da li su tablice trajne ili privremene,
- u kojoj je izdata oznaka osiguranja ili znak raspoznavanja sličan registarskoj tablici koju motorno vozilo nosi, u slučaju kad registracija za određeni tip tog vozila nije potrebna,
- u kojoj korisnik motornog vozila ima prebivalište, u slučaju kad za određeni tip tog vozila nije potrebna registarska tablica niti drugi znak raspoznavanja sličan registarskoj tablici,
- u kojoj se saobraćajna nezgoda dogodila, u slučaju kad motorno vozilo koje je učestvovalo u saobraćajnoj nezgodi nema nikakvu registarsku tablicu ili ima registarsku tablicu koja ne odgovara ili više ne odgovara vozilu;
8) "Specijalno pravo vučenja (Special Drawing Rights - u daljem tekstu: SDR)" je obračunska jedinica koju određuje Međunarodni monetarni fond;
9) "Najviša dopuštena masa vazduhoplova pri uzletanju (Maximum Take Off Mass - u daljem tekstu: MTOM)" je najviša dopuštena masa vazduhoplova pri poletanju koja odgovara odobrenoj masi specifičnoj za svaki tip vazduhoplova i koja je utvrđena u uverenju o plovidbenosti vazduhoplova.
Ugovor o obaveznom osiguranju
Član 4
Vlasnici prevoznih sredstava kojima se obavlja javni prevoz putnika i vlasnici drugih prevoznih sredstava iz člana 2. stav 1. ovog zakona, dužni su da zaključe ugovor o obaveznom osiguranju pre nego što se prevozno sredstvo stavi u saobraćaj.
U slučaju pokretanja stečajnog postupka nad društvom za osiguranje, zaključeni ugovori o obaveznom osiguranju ostaju na snazi do isteka vremena na koje su zaključeni.
Dejstvo ugovora o obaveznom osiguranju
Član 5
Društvo za osiguranje dužno je da zaključi ugovor o obaveznom osiguranju u skladu sa uslovima osiguranja i tarifama premija koji su na snazi u vreme zaključenja tog ugovora.
Društvo za osiguranje ne može odbiti ponudu za zaključenje ugovora o obaveznom osiguranju ako ugovarač osiguranja prihvata uslove osiguranja i tarifu premija društva za odnosnu vrstu osiguranja koji važe u vreme dostavljanja ponude za zaključenje ugovora o osiguranju.
Uslovi osiguranja sastavni su deo ugovora o obaveznom osiguranju i društvo za osiguranje dužno je da iste uruči ugovaraču osiguranja pri zaključenju ugovora.
Odredbe uslova osiguranja kojima se utvrđuju manja prava oštećenih lica od prava predviđenih ovim zakonom, nemaju pravno dejstvo.
Obaveza društva za osiguranje iz ugovora o obaveznom osiguranju počinje po isteku dvadeset četvrtog časa dana koji je u ispravi o osiguranju naveden kao početak osiguranja, a prestaje po isteku dvadeset četvrtog časa dana koji je u ispravi o osiguranju naveden kao dan isteka trajanja osiguranja, ako nije drukčije ugovoreno.
Obaveštavanje o uslovima osiguranja i tarifama premija
Član 6
Društvo za osiguranje dužno je da dostavi Narodnoj banci Srbije uslove obaveznog osiguranja, tarifu i premijski sistem sa tehničkim osnovama premije tog osiguranja, najkasnije 90 dana pre početka primene, i to isključivo radi provere njihove usaglašenosti sa propisima, aktuarskim načelima i pravilima struke osiguranja.
Društvo za osiguranje istovremeno dostavlja Narodnoj banci Srbije i mišljenje ovlašćenog aktuara o dovoljnosti premije osiguranja za trajno izmirenje svih obaveza iz ugovora o obaveznom osiguranju i troškova sprovođenja tog osiguranja, kao i trogodišnji poslovni plan društva koji pokazuje dovoljnost obračunatih premija.
Ako Narodna banka Srbije utvrdi da uslovi osiguranja, tarifa i premijski sistem osiguranja iz stava 1. ovog člana nisu sačinjeni u skladu sa propisima, aktuarskim načelima i pravilima struke osiguranja, izdaje nalog društvu za osiguranje da ih uskladi sa istima u roku od 30 dana.
Ako Narodna banka Srbije izda nalog iz stava 3. ovog člana, društvo za osiguranje ne može primenjivati uslove obaveznog osiguranja i premijski sistem tog osiguranja zbog kojih je taj nalog izdat, do ispunjenja naloga iz tog stava.
Suma osiguranja i osigurana suma
Član 7
Obaveza društva za osiguranje po osnovu obaveznog osiguranja ograničena je sumom osiguranja, odnosno osiguranom sumom važećom na dan nastanka štetnog događaja, ako ugovorom o osiguranju nije ugovorena viša suma.
Suma osiguranja, odnosno osigurana suma iz stava 1. ovog člana predstavlja maksimalnu obavezu društva za osiguranje, po jednom štetnom događaju.
Dinarska protivvrednost sume osiguranja, odnosno osigurane sume, odštetnog zahteva za male štete i učešća u šteti iz člana 92. stav 2. ovog zakona, obračunava se po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan nastanka štetnog događaja.
Obaveze vlasnika, odnosno lica koje upravlja prevoznim sredstvom
Član 8
Lice koje upravlja prevoznim sredstvom (u daljem tekstu: vozač) dužno je da za vreme upotrebe prevoznog sredstva u saobraćaju ima polisu osiguranja ili drugi dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju koji mora predočiti na zahtev ovlašćenog službenog lica.
U slučaju kad prevoznim sredstvom upravlja vozač koji nije vlasnik tog prevoznog sredstva, vlasnik prevoznog sredstva dužan je da vozaču omogući da za vreme upotrebe prevoznog sredstva ima polisu osiguranja ili drugi dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju, a vlasnik motornog vozila i Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, lice koje upravlja vazduhoplovom dužno je da polisu osiguranja ili drugi dokaz o zaključenom ugovoru o obaveznom osiguranju iz člana 2. stav 1. tač. 1) i 3) ovog zakona predoči na zahtev ovlašćenog službenog lica pre poletanja ili posle sletanja vazduhoplova.
U slučaju saobraćajne nezgode, vozač je dužan da svim učesnicima saobraćajne nezgode koji imaju pravo podnošenja odštetnog zahteva po ovom zakonu, da lične podatke i podatke o obaveznom osiguranju.
Obaveza prikupljanja podataka od strane društva za osiguranje
Član 9
Društvo za osiguranje dužno je da prikuplja, obrađuje i čuva podatke o osiguranicima, osiguranim prevoznim sredstvima, štetnim događajima i likvidaciji šteta, po osnovu obaveznog osiguranja.
U obavljanju posla iz stava 1. ovog člana društvo za osiguranje organizuje, čuva i održava bazu podataka:
1) o osiguranicima;
2) o prevoznim sredstvima;
3) o štetnim događajima;
4) za procenu i likvidaciju šteta.
Podaci iz stava 2. ovog člana prikupljaju se, obrađuju, čuvaju i koriste, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti i propisima o načinu prikupljanja, čuvanja i dostavljanja podataka iz oblasti osiguranja, predviđenim ovim zakonom.
Udruženje bliže propisuje sadržinu podataka iz stava 2. ovog člana i način njihovog prikupljanja, čuvanja i dostavljanja.
Način prikupljanja, čuvanja i korišćenja baze podataka društva za osiguranje
Član 10
Podaci iz člana 9. stav 2. ovog zakona prikupljaju se neposredno od lica na koja se ti podaci odnose i od drugih lica (učesnika i svedoka štetnog događaja).
Kad o podacima iz stava 1. ovog člana odgovarajuće evidencije vode organi nadležni za bezbednost saobraćaja, pravosudni organi, organizacije za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstvene ustanove i ustanove za socijalni rad, podaci se pribavljaju od tih organa i organizacija.
Organi, organizacije i pojedinci koji poseduju podatke ili baze podataka iz stava 1. ovog člana dužni su da, na zahtev, proslede te podatke društvu za osiguranje.
Podaci iz stava 1. ovog člana čuvaju se deset godina po isteku ugovora o osiguranju, odnosno po okončanju postupka naknade štete.
Podatke iz stava 1. ovog člana mogu koristiti, bez naknade, i oštećena lica, prilikom podnošenja zahteva za naknadu štete društvu za osiguranje.
Izuzetak od obaveznog osiguranja
Član 11
Odredbe ovog zakona ne odnose se na prevozna sredstva Vojske Srbije.
Primena odredaba Zakona o osiguranju
Član 12
Na osnivanje, poslovanje i vršenje nadzora nad poslovanjem društva za osiguranje koje obavlja poslove obaveznog osiguranja, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje delatnost osiguranja (u daljem tekstu: Zakon o osiguranju), ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukčije uređena.
Primena drugih zakona
Član 13
Na ugovore o obaveznom osiguranju primenjuje se zakon kojim se uređuju obligacioni odnosi i drugi odgovarajući zakoni kojima se uređuju ugovori u pojedinim vrstama osiguranja, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukčije uređena.
II OSIGURANJE PUTNIKA U JAVNOM PREVOZU OD POSLEDICA NESREĆNOG SLUČAJA
Obaveza osiguranja putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja
Član 14
Vlasnici prevoznih sredstava kojima se obavlja javni prevoz putnika dužni su da zaključe ugovor o osiguranju putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja.
Ugovor iz stava 1. ovog člana dužni su da zaključe vlasnici:
1) autobusa kojim se obavlja javni prevoz u gradskom, prigradskom, međugradskom i međunarodnom linijskom i vanlinijskom prevozu;
2) autobusa kojim se obavlja prevoz zaposlenih na posao i sa posla;
3) autobusa kojim se obavlja prevoz dece i učenika do predškolskih, odnosno školskih ustanova i od predškolskih, odnosno školskih ustanova;
4) autobusa za prevoz turista;
5) putničkih automobila kojima se obavlja auto-taksi prevoz i "rent-a-kar" vozila;
6) šinskih vozila za prevoz putnika;
7) svih vrsta plovnih objekata, kojima se na redovnim linijama ili slobodno prevoze putnici, uključujući i krstarenja i prevoz turista;
8) svih vrsta "rent-a-kar" plovnih objekata iz tačke 7) ovog stava;
9) vazduhoplova čija je namena javni avio-prevoz (redovni, čarter, avio-taksi);
10) turističkih vazduhoplova koji se koriste za kraće prelete i panoramske letove i "rent-a-kar" vazduhoplova;
11) drugih prevoznih sredstava, bez obzira na vrstu pogona, kojima se prevoze putnici, uz naplatu prevoza, u vidu registrovane delatnosti.
Zaključenje ugovora iz stava 1. ovog člana, ne isključuje obavezu zaključenja ugovora o osiguranju od odgovornosti.
Dozvola za stavljanje u saobraćaj, odnosno drugi akt nadležnog organa kojim se utvrđuje sposobnost za stavljanje u saobraćaj prevoznog sredstva iz stava 2. ovog člana može se izdati po podnošenju dokaza tom organu o zaključenom ugovoru o osiguranju iz stava 1. ovog člana.
Vlasnik prevoznog sredstva iz stava 2. ovog člana, dužan je da na vidnom mestu u prevoznom sredstvu i voznoj karti naznači podatke o zaključenom ugovoru o osiguranju iz stava 1. ovog člana, a naročito naziv društva za osiguranje i prava putnika po osnovu tog ugovora.
Pojam putnika u javnom prevozu
Član 15
Putnici u javnom prevozu, u smislu ovog zakona, su:
1) lica koja se nalaze u prevoznom sredstvu kojim se obavlja javni prevoz i koja imaju nameru da putuju, bez obzira da li su kupila voznu kartu ili nisu;
2) lica koja se nalaze u krugu stanice, pristaništa, luke, aerodroma ili u neposrednoj blizini prevoznog sredstva, pre ukrcavanja, koja imaju nameru da putuju;
3) lica koja su obavila putovanje i napustila prevozno sredstvo, a nalaze se u neposrednoj blizini prevoznog sredstva, u krugu stanice, pristaništa, luke ili aerodroma.
Putnicima iz stava 1. ovog člana smatraju se i lica koja imaju pravo na besplatnu vožnju.
Putnicima iz stava 1. ovog člana ne smatraju se lica kojima je mesto rada na prevoznom sredstvu.
Visina osigurane sume
Član 16
Iznos najniže osigurane sume na koju može biti ugovoreno osiguranje putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja, po jednom putniku utvrđuje Vlada, na predlog Narodne banke Srbije.
Osigurana suma iz stava 1, ovog člana ne može biti niža od:
|
1) za slučaj smrti putnika |
8.000 evra; |
|
2) za slučaj trajnog gubitka opšte radne sposobnosti (invaliditeta) putnika |
16.000 evra; |
|
3) za slučaj privremene sprečenosti za rad i stvarnih i nužnih troškova lečenja putnika |
4.000 evra. |
Odluka iz stava 1. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Pravo na isplatu osigurane sume
Član 17
Putnik koga zadesi nesrećni slučaj, odnosno određeni korisnik prema uslovima osiguranja u slučaju smrti putnika, ima pravo da zahteva da društvo za osiguranje sa kojim je zaključen ugovor o osiguranju iz člana 14. stav 1. ovog zakona, neposredno njemu izvrši svoju obavezu iz ugovora o osiguranju.
Ako vlasnik prevoznog sredstva nije zaključio ugovor o osiguranju iz člana 14. stav 1. ovog zakona, ili je zaključio ugovor o osiguranju sa društvom za osiguranje nad kojim je pokrenut stečajni postupak, a desio se nesrećni slučaj, lice iz stava 1. ovog člana može zahtevati isplatu osigurane sume iz sredstava Garantnog fonda, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Pravo na osiguranu sumu iz člana 16. ovog zakona ima putnik, odnosno korisnik osiguranja, nezavisno od toga da li ima pravo na naknadu štete po osnovu odgovornosti prevozioca.
III OSIGURANJE VLASNIKA MOTORNIH VOZILA OD ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU PRIČINJENU TREĆIM LICIMA
Obaveza osiguranja od autoodgovornosti
Član 18
Vlasnik motornog vozila dužan je da zaključi ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu koju upotrebom motornog vozila pričini trećim licima usled smrti, povrede tela, narušavanja zdravlja, uništenja ili oštećenja stvari, osim za štete na stvarima koje je primio na prevoz (u daljem tekstu: osiguranje od autoodgovornosti).
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, osiguranje od autoodgovornosti pokriva i štete na stvarima koje su primljene na prevoz, ukoliko te stvari služe za ličnu upotrebu lica koja su se nalazila u vozilu.
Pod štetom iz stava 1. ovog člana, podrazumeva se i šteta koja je pričinjena trećem licu usled pada stvari sa motornog vozila.
Ugovor o osiguranju od autoodgovornosti - polisa osiguranja
Član 19
Ugovor o osiguranju od autoodgovornosti - polisa osiguranja jednoobrazna je za teritoriju Republike Srbije.
Sadržinu obrasca polise osiguranja iz stava 1. ovog člana i način vođenja evidencije preuzetih polisa propisuje Narodna banka Srbije.
Obrazac polise osiguranja iz stava 1. ovog člana štampa Narodna banka Srbije - Zavod za izradu novčanica i kovanog novca.
Zaključenje ugovora o osiguranju od autoodgovornosti i registracija motornog vozila
Član 20
Vlasnik motornog vozila, čije vozilo podleže obavezi registracije, dužan je da, pri registraciji motornog vozila, produženju registracije i izdavanju probnih tablica, organu nadležnom za registraciju podnese dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od autoodgovornosti.
Vlasnik motornog vozila koje ne podleže obavezi registracije svake godine dužan je da zaključi ugovor o osiguranju od autoodgovornosti prilikom dobijanja odgovarajuće dozvole za upotrebu i da obnavlja to osiguranje za sve vreme dok je motorno vozilo u saobraćaju.
Lica koja nemaju pravo na naknadu štete
Član 21
Pravo na naknadu štete, po osnovu osiguranja od autoodgovornosti, nema:
1) vlasnik motornog vozila čijom mu je upotrebom pričinjena šteta, za štete na stvarima;
2) vozač motornog vozila čijom mu je upotrebom pričinjena šteta;
3) lice koje je svojevoljno ušlo u motorno vozilo čijom mu je upotrebom pričinjena šteta, a koje je znalo da je to vozilo protivpravno oduzeto;
4) lice koje je štetu pretrpelo:
(1) upotrebom motornog vozila za vreme zvanično odobrenih auto-moto i karting takmičenja i delova tih takmičenja na zatvorenim stazama, na kojima je cilj postizanje maksimalne brzine, kao i na probama (treningu) za ta takmičenja,
(2) usled dejstva nuklearne energije tokom prevoza nuklearnog materijala, odnosno usled dejstva opasnog tereta tokom njegovog transporta,
(3) usled vojnih operacija, vojnih manevara, pobuna ili terorističkih akcija, ako postoji uzročna veza između tih dejstava i nastale štete.
Visina sume osiguranja
Član 22
Iznos najniže sume osiguranja na koju može biti ugovoreno osiguranje od autoodgovornosti utvrđuje Vlada, na predlog Narodne banke Srbije.
Iznos iz stava 1, ovog člana ne može biti niži od:
|
1) za štetu na licima, po jednom štetnom događaju, bez obzira na broj oštećenih lica |
1.000.000 evra; |
|
2) za štetu na stvarima, po jednom štetnom događaju, bez obzira na broj oštećenih lica |
200.000 evra. |
Druge najniže sume osiguranja na koje može biti ugovoreno osiguranje definisane kriterijumima iz člana 26. za novčanu naknadu šteta na licima utvrđuje Vlada Republike Srbije na predlog Narodne banke Srbije.
Ako ima više oštećenih lica, a ukupna naknada štete je veća od iznosa iz stava 1. ovog člana, prava oštećenih lica prema društvu za osiguranje srazmerno se smanjuju, do iznosa iz tog stava.
Odluka iz stava 1. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Obaveštenje o saobraćajnoj nezgodi
Član 23
Vlasnik motornog vozila, odnosno učesnik u saobraćajnoj nezgodi, dužan je da odgovorno društvo za osiguranje obavesti o saobraćajnoj nezgodi u roku od 15 dana od dana kada se dogodila saobraćajna nezgoda.
Zahtev za naknadu štete i pravo na podnošenje tužbe
Član 24
Potraživanje po osnovu osiguranja od autoodgovornosti oštećeno lice ostvaruje podnošenjem odštetnog zahteva neposredno društvu za osiguranje.
Oštećeno lice može podneti zahtev za naknadu štete društvu za osiguranje sa kojim je to lice zaključilo ugovor o osiguranju od autoodgovornosti, ako je takva mogućnost predviđena tim ugovorom, saglasno aktima poslovne politike društva.
Ako društvo za osiguranje ne dostavi obrazloženu ponudu za naknadu štete, odnosno obaveštenje iz člana 25. stav 5. ovog zakona u roku od 90 dana od dana prijema odštetnog zahteva, odnosno ne isplati malu štetu u roku iz člana 27. ovog zakona, oštećeno lice može podneti tužbu sudu i o tome obavestiti Narodnu banku Srbije.
Tužba iz stava 3. ovog člana dostavljena pre isteka roka iz stava 3. ovog člana smatra se preuranjenom.
Društvo za osiguranje dužno je da zahtev iz stava 1. ovog člana evidentira u posebnoj knjizi šteta sa danom prijema zahteva, po redosledu prijema.
U slučaju naknade štete po zahtevu iz stava 2. ovog člana, društvo za osiguranje koje je isplatilo štetu ima pravo na regres od društva za osiguranje čiji je osiguranik odgovoran za štetu.
Postupak i rokovi za odlučivanje o zahtevu za naknadu štete
Član 25
Društvo za osiguranje je dužno da u roku od 14 dana od dana prijema odštetnog zahteva utvrdi osnov i visinu tog zahteva, da dostavi podnosiocu zahteva obrazloženu ponudu za naknadu štete i da isplati naknadu štete.
Ukoliko podneti odštetni zahtev nije potpun, društvo za osiguranje je dužno da se u roku od osam dana od dana prijema zahteva pismeno obrati podnosiocu zahteva i zatraži kompletiranje dokumentacije.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako u roku od 14 dana od dana prijema odštetnog zahteva nije moguće utvrditi osnov i visinu tog zahteva, društvo za osiguranje je dužno da ih utvrdi u roku od 45 dana od dana prijema tog zahteva za štetu na stvarima, a u roku od 90 dana od dana prijema tog zahteva za štetu na licima i da dostavi podnosiocu zahteva obrazloženu ponudu za naknadu štete, a u daljem roku od 14 dana da isplati naknadu štete.
U slučaju kada je ponuđena visina naknade štete iz st. 1. i 3. ovog člana manja od potraživanja oštećenog lica, društvo za osiguranje je dužno da oštećenom licu ponudi i izvrši isplatu nespornog dela svoje obaveze na ime predujma, u rokovima utvrđenim tim stavovima. Prihvatanje nespornog dela naknade štete ne utiče na pravo na potraživanje spornog dela naknade.
U slučaju kada društvo za osiguranje oceni da nema osnova za naknadu štete o tome će pismeno, sa obrazloženjem, obavestiti podnosioca odštetnog zahteva, u roku od osam dana od utvrđivanja nepostojanja osnova, a saglasno rokovima za odlučivanje o odštetnom zahtevu utvrđenim odredbama st. 1. i 3. ovog člana.
Naknada šteta na licima
Član 26**
Društvo za osiguranje novčanu naknadu šteta na licima utvrđuje primenom propisanih kriterijuma za naknadu te štete.
Naknada male štete
Član 27
Štete za koje odštetni zahtev iznosi manje od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i za koje su uz zahtev dostavljeni dokazi na osnovu kojih se može utvrditi obaveza društva za osiguranje, smatraju se malim štetama.
Društvo za osiguranje je dužno da naknadu štete iz stava 1. ovog člana isplati u roku od osam dana od dana prijema zahteva.
Društvo za osiguranje je dužno da štetu isplati u roku iz stava 2. ovog člana i u slučaju kad u postupku naknade štete utvrdi da je iznos štete do 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, iako zahtev za naknadu štete nije opredeljen kao zahtev za naknadu štete iz stava 1. ovog člana.
Prigovor i subrogacija društva za osiguranje
Član 28
Kad oštećeno lice podnese odštetni zahtev društvu za osiguranje, društvo ne može u odgovoru na takav zahtev isticati prigovore koje bi na osnovu zakona ili ugovora o osiguranju moglo istaći prema osiguraniku zbog nepridržavanja zakona ili ugovora.
Društvo za osiguranje koje naknadi štetu oštećenom licu stupa u njegovo pravo prema licu odgovornom za štetu, za iznos isplaćene naknade, kamatu od isplate naknade i troškove postupka, ako obaveza društva nije nastupila prema uslovima ugovora o osiguranju od autoodgovornosti.
Naknada štete u slučaju gubitka prava iz osiguranja
Član 29
Osigurano lice gubi prava iz osiguranja u sledećim slučajevima:
1) ako vozač nije koristio motorno vozilo u skladu sa njegovom namenom;
2) ako vozač nije imao vozačku dozvolu za upravljanje motornim vozilom određene kategorije, osim ako je vozilom upravljalo lice koje je kandidat za vozača za vreme obuke za upravljanje vozilom, uz poštovanje propisa kojima je ta obuka regulisana;
3) ako je vozaču oduzeta vozačka dozvola ili je isključen iz saobraćaja ili mu je izrečena zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom, odnosno zaštitna mera zabrane upotrebe inostrane vozačke dozvole na teritoriji Republike Srbije;
4) ako je vozač upravljao motornim vozilom pod uticajem alkohola iznad dozvoljene granice, opojnih droga, odnosno zabranjenih lekova ili drugih psihoaktivnih supstanci;
5) ako je vozač štetu prouzrokovao namerno;
6) ako je šteta nastala zbog toga što je motorno vozilo bilo tehnički neispravno, a ta je okolnost vozaču vozila bila poznata;
7) ako je vozač posle saobraćajne nezgode napustio mesto događaja, a da nije dao svoje lične podatke i podatke o osiguranju.
Gubitak prava iz osiguranja na osnovu stava 1. ovog člana nema uticaja na pravo oštećenog lica na naknadu štete.
Društvo za osiguranje koje naknadi štetu oštećenom licu iz stava 2. ovog člana, stupa u prava oštećenog lica prema licu koje je odgovorno za štetu, za iznos isplaćene naknade, kamatu od isplate naknade i troškove postupka.
Naknada štete koju prouzrokuje neovlašćeno lice
Član 30
Osiguranjem od autoodgovornosti obuhvaćene su, u skladu sa odredbama ovog zakona, i štete prouzrokovane upotrebom motornog vozila koje je koristilo, odnosno kojim je upravljalo neovlašćeno lice.
Društvo za osiguranje koje naknadi oštećenom licu štetu iz stava 1. ovog člana, stupa u prava oštećenog lica prema licu koje je odgovorno za štetu, za iznos isplaćene naknade, kamatu od isplate naknade i troškove postupka.
Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi
Član 31
U slučaju saobraćajne nezgode, učesnici su dužni da popune, potpišu i međusobno razmene Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi, saglasno zakonu kojim se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima. Uredno popunjen Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi oštećeno lice i osiguranik mogu koristiti kao odštetni zahtev po osnovu osiguranja od autoodgovornosti.
Društvo za osiguranje dužno je da ugovaraču osiguranja, uz polisu osiguranja od autoodgovornosti, uruči Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi.
Za vreme upotrebe motornog vozila u saobraćaju, vozač je dužan da ima Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi i da ga predoči na zahtev ovlašćenog službenog lica.
Promena vlasnika motornog vozila
Član 32
Ako se u toku važenja ugovora o osiguranju od autoodgovornosti promeni vlasnik motornog vozila, prava i obaveze iz tog ugovora prelaze na novog vlasnika i traju do isteka tekućeg perioda osiguranja.
Teritorijalna važnost osiguranja od autoodgovornosti
Član 33
Osiguranje od autoodgovornosti pokriva štete nastale na teritoriji država članica Evropske unije i teritoriji država članica Sistema međunarodne karte osiguranja ili država čiji je nacionalni biro osiguranja potpisnik Multilateralnog sporazuma, bez plaćanja dodatne premije osiguranja.
Naknada štete prouzrokovane u inostranstvu
Član 34
Odgovorno društvo za osiguranje dužno je da naknadi štetu koja je upotrebom motornog vozila prouzrokovana na teritoriji država članica Evropske unije i teritoriji država članica Sistema međunarodne karte osiguranja ili država čiji je nacionalni biro osiguranja potpisnik Multilateralnog sporazuma, do visine određene propisima o osiguranju od autoodgovornosti države u kojoj je šteta nastala. Ako je najniža suma osiguranja te države niža od sume osiguranja iz člana 22. ovog zakona, šteta će se naknaditi do iznosa iz tog člana.
Ako odgovorno društvo za osiguranje iz stava 1. ovog člana ne isplati naknadu štete, štetu će naknaditi Udruženje.
Za štetu koju prouzrokuje vozač neosiguranog motornog vozila koje se uobičajeno nalazi na teritoriji Republike Srbije na teritoriji država članica Evropske unije ili država čiji je nacionalni biro osiguranja potpisnik Multilateralnog sporazuma ili države u kojoj registarska tablica zamenjuje važeću međunarodnu ispravu o osiguranju od autoodgovornosti, odgovara Garantni fond, u skladu sa zaključenim međunarodnim sporazumima.
Isticanje regresnih zahteva pravnih lica iz oblasti socijalnog osiguranja
Član 35
Pravna lica koja obavljaju poslove zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja mogu, na ime isplaćenih obaveza za svoje osiguranike, prema društvu za osiguranje isticati regresne zahteve po osnovu osiguranja od autoodgovornosti u iznosu stvarne štete, do iznosa najviše obaveze društva, u slučajevima kad te zahteve, prema odgovarajućim propisima, mogu isticati prema licu odgovornom za štetu.
Stvarnom štetom iz stava 1. ovog člana smatraju se troškovi lečenja i drugi nužni troškovi prouzrokovani lečenjem, kao i srazmeran iznos penzije oštećenog lica odnosno članova njegove porodice, a koji se određuje u kapitalizovanom iznosu prema preostalom vremenu staža osiguranja i godinama života lica potrebnih za sticanje prava na starosnu penziju.
Društvo za osiguranje dužno je da 5% bruto premije osiguranja od autoodgovornosti uplaćuje na račun pravnog lica koje obezbeđuje i sprovodi obavezno zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: Republički fond) u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavezno zdravstveno osiguranje.
Procenat iz stava 3. ovog člana obračunat na iznos bruto premije osiguranja od autoodgovornosti u prethodnom mesecu društvo za osiguranje uplaćuje do 20. u mesecu.
Uplatom iznosa iz stava 3. ovog člana smatra se da su izmirene sve stvarne štete iz stava 2. ovog člana prema Republičkom fondu.
Međunarodna isprava o osiguranju od autoodgovornosti
Član 36
Vozač koji ulazi na teritoriju Republike Srbije motornim vozilom koje se uobičajeno nalazi na teritoriji države čiji nacionalni biro osiguranja nije potpisnik Multilateralnog sporazuma, dužan je da ima valjanu međunarodnu ispravu o osiguranju od autoodgovornosti koja važi za teritoriju Evropske unije ili neki drugi dokaz o postojanju takvog osiguranja.
Međunarodnu ispravu iz stava 1. ovog člana, za motorno vozilo koje se uobičajeno nalazi na teritoriji države čiji je nacionalni biro osiguranja potpisnik Multilateralnog sporazuma, zamenjuje registarska tablica.
U slučaju kad je motorno vozilo poslato sa teritorije države članice Evropske unije na teritoriju Republike Srbije, smatra se da se rizik nalazi u Republici Srbiji za vreme od trideset dana od neposrednog prijema vozila od strane kupca, i kad vozilo nije registrovano u Republici Srbiji.
Valjanost međunarodne isprave o osiguranju od autoodgovornosti
Član 37
Međunarodnom ispravom i dokazom iz člana 36. stav 1. ovog zakona smatra se isprava i dokaz čiju valjanost priznaje Udruženje, u skladu sa zaključenim međunarodnim sporazumima.
Udruženje je garant za obaveze zasnovane na ispravi iz stava 1. ovog člana, do iznosa iz člana 22. ovog zakona.
Granično osiguranje
Član 38
Vozač motornog vozila koje se uobičajeno nalazi na teritoriji države čiji nacionalni biro osiguranja nije potpisnik Multilateralnog sporazuma koji nema valjanu međunarodnu ispravu ili dokaz o postojanju osiguranja od autoodgovornosti iz člana 36. ovoga zakona, dužan je da zaključi ugovor o osiguranju od autoodgovornosti (granično osiguranje) koje važi na teritoriji država članica Evropske unije s važnošću za vreme njegovog boravka na teritoriji države članice Evropske unije, a najmanje na 15 dana.
Nadzor nad ispunjavanjem obaveza vozača motornog vozila sa inostranom registracijom iz stava 1. ovog člana i iz člana 36. ovog zakona, sprovodi organ nadležan za unutrašnje poslove. Kad motorna vozila, koja se uobičajeno nalaze na teritoriji druge države članice Evropske unije ili treće države, ulaze u Republiku Srbiju sa teritorije druge države članice, organ nadležan za unutrašnje poslove obavlja nadzor nesistematičnim proveravanjem, koje nije usmereno isključivo na proveravanje osiguranja od autoodgovornosti.
Naknada štete prouzrokovane upotrebom motornog vozila inostrane registracije
Član 39
Lice kome je pričinjena šteta upotrebom motornog vozila inostrane registracije na teritoriji Republike Srbije, za koje postoji valjana međunarodna isprava ili drugi dokaz o osiguranju od autoodgovornosti, podnosi odštetni zahtev društvu za osiguranje koje je dobilo ovlašćenje Udruženja za obavljanje poslova koji proizlaze iz međunarodnog sporazuma o osiguranju vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štete nastale upotrebom motornih vozila u zemlji ili inostranstvu.
Ako je najniža suma osiguranja te države viša od sume osiguranja iz člana 22. ovog zakona, šteta će se naknaditi do iznosa na koji je zaključeno osiguranje, odnosno u skladu sa polisom osiguranja motornog vozila inostrane registracije.
Ako društvo za osiguranje kome je podnet odštetni zahtev iz stava 1. ovog člana u roku od 60 dana od dana prijema tog zahteva ne isplati naknadu štete, oštećeno lice ima pravo da odštetni zahtev podnese Udruženju.
Ako Udruženje ne isplati naknadu štete u roku od 30 dana od dana prijema odštetnog zahteva, oštećeno lice može podneti tužbu protiv Udruženja ili društva za osiguranje iz stava 1. ovog člana i o tome obavestiti Narodnu banku Srbije.
Naknada štete po osnovu graničnog osiguranja
Član 40
Štetu prouzrokovanu upotrebom motornog vozila inostrane registracije, čiji se vlasnik osigurao od autoodgovornosti kod domaćeg društva za osiguranje, naknađuje to društvo, prema odredbama ovog zakona koje važe za osiguranje vlasnika motornog vozila domaće registracije.
Naknada štete od neosiguranog motornog vozila inostrane registracije
Član 41
Štetu koja je prouzrokovana upotrebom motornog vozila inostrane registracije, čiji se vlasnik nije osigurao od autoodgovornosti, naknađuje Garantni fond.
Utvrđivanje i propisivanje premije za obavezno osiguranje
Član 42
Društvo za osiguranje dužno je da obračun premije za svaku tarifnu grupu premijskog sistema obaveznog osiguranja vrši na osnovu odgovarajućih podataka za tu tarifnu grupu.
Podatke za obračun premije za svaku tarifnu grupu premijskog sistema čine podaci o zaključenim ugovorima o osiguranju, prijavljenim, rešenim, isplaćenim i rezervisanim štetama, troškovima u vezi sa rešavanjem i isplatom šteta, kao i ostali podaci potrebni za procenu rizika i utvrđivanje premije.
Podatke iz stava 2. ovog člana društvo za osiguranje dužno je da dostavlja Udruženju, u roku koji propiše to udruženje.
Udruženje obrađuje podatke iz stava 2. ovog člana i objavljuje ih na svom veb sajtu najmanje jednom godišnje.
Bonus - malus sistem
Član 43
Društvo za osiguranje dužno je da u svoj premijski sistem, odnosno tarifu uključi i prilikom zaključivanja osiguranja od autoodgovornosti primenjuje bonus - malus sistem.
Osnovne kriterijume bonus - malus sistema, podatke za primenu tog sistema, kao i najviši bonus, utvrđuje Narodna banka Srbije.
Društvo za osiguranje može da utvrdi i druge dodatne kriterijume koji nisu u suprotnosti sa kriterijumima iz stava 2. ovog člana.
Član 44
Prodaju polisa osiguranja od autoodgovornosti, pored lica predviđenih Zakonom o osiguranju, mogu obavljati i pravna lica koja su u skladu sa propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima ovlašćena za vršenje tehničkog pregleda vozila (u daljem tekstu: tehnički pregled).
Prodaja polisa osiguranja od autoodgovornosti od strane tehničkih pregleda ne smatra se poslovima zastupanja u osiguranju u smislu Zakona o osiguranju.
Prodaju polisa osiguranja od autoodgovornosti kod tehničkog pregleda mogu vršiti samo zaposleni u tom licu, koji imaju ovlašćenje za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju izdato saglasno Zakonu o osiguranju.
Društvo za osiguranje i tehnički pregled, kao i sa njima povezana lica, ne mogu, osim ugovora o prodaji polisa osiguranja, zaključivati ugovore o zakupu poslovnog prostora, niti druge pravne poslove kojima tehnički pregled ostvaruje druge prihode i pogodnosti iz sredstava društva za osiguranje ili sa njim povezanog lica.
Tehnički pregled ne može naplaćivati premiju osiguranja.
Član 45
Režijski dodatak u obavljanju poslova osiguranja od autoodgovornosti može iznositi do 23% bruto premije tog osiguranja.
Troškovi sprovođenja osiguranja od autoodgovornosti, uključujući i troškove pribave, ne mogu biti veći od ostvarenog režijskog dodatka iz stava 1. ovog člana, a provizija za prodaju polisa osiguranja od autoodgovornosti ne može iznositi više od 5% bruto premije tog osiguranja.
Društvo za osiguranje dužno je da u okviru finansijskih izveštaja posebno sastavlja uporedni pregled prihoda i rashoda i da utvrđuje i iskazuje dobit, odnosno višak i gubitak, odnosno manjak za obavljanje poslova osiguranja od autoodgovornosti.
Društvo za osiguranje dužno je da 1,2% bruto premije osiguranja od autoodgovornosti izdvoji kao deo preventive i da kvartalno uplaćuje na poseban račun za uvođenje, funkcionisanje i unapređenje sistema za praćenje, kontrolu i regulisanje saobraćaja - video nadzor nad putevima.
Društva za osiguranje će izdvajanja iz stava 4. ovog člana vršiti u roku od pet godina.
Sredstva iz stava 4. ovog člana koriste se u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima.
1) Ovlašćeni predstavnik za odlučivanje o odštetnom zahtevu
Član 46
Ovlašćeni predstavnik za odlučivanje o odštetnom zahtevu po osnovu osiguranja od autoodgovornosti (u daljem tekstu: ovlašćeni predstavnik) je lice koje u ime i za račun odgovornog društva za osiguranje prikuplja informacije, preduzima mere potrebne za odlučivanje o odštetnom zahtevu i u državi prebivališta oštećenog lica vrši odgovarajuće isplate u slučaju šteta nastalih zbog saobraćajne nezgode u državi članici Evropske unije koja nije država prebivališta oštećenog lica, odnosno u trećim državama čiji je nacionalni biro osiguranja član Sistema međunarodne karte osiguranja, a prouzrokovanih upotrebom motornih vozila koja su osigurana i uobičajeno se nalaze u nekoj od država članica Evropske unije različitoj od države prebivališta oštećenog lica.
Ovlašćeni predstavnik mora imati sva potrebna ovlašćenja za zastupanje društva za osiguranje u odnosu na oštećeno lice i državne organe, i u toj državi mora imati svoje sedište, odnosno prebivalište.
Ovlašćeni predstavnik mora biti osposobljen za obradu odštetnih zahteva na službenom jeziku države za koju je imenovan.
Ovlašćeni predstavnik može raditi za jedno ili za više društava za osiguranje.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, oštećeno lice može odštetni zahtev ostvarivati neposredno od onog ko je prouzrokovao saobraćajnu nezgodu ili od odgovornog društva za osiguranje.
Pravna lica iz člana 35. ovog zakona i druga pravna lica na koja su, na osnovu ovog zakona, preneta prava oštećenog lica na naknadu, nemaju pravo da ostvaruju naknadu štete od ovlašćenog predstavnika.
Član 47
Društvo za osiguranje koje obavlja poslove osiguranja od autoodgovornosti na teritoriji Republike Srbije, dužno je da u svim drugim državama članicama Evropske unije imenuje ovlašćene predstavnike.
Društvo za osiguranje preko Informacionog centra iz člana 50. ovog zakona, obaveštava informacione centre drugih država članica Evropske unije o imenu i prebivalištu, odnosno sedištu ovlašćenog predstavnika iz stava 1. ovog člana.
Član 48
Imenovanje ovlašćenih predstavnika u državama članicama Evropske unije ne utiče na materijalno pravo koje se primenjuje pri obradi odštetnih zahteva, niti menja sudsku nadležnost.
Član 49
Odgovorno društvo za osiguranje ili njegov ovlašćeni predstavnik, dužni su da u roku od tri meseca od dana podnošenja odštetnog zahteva, oštećenom licu dostave:
1) obrazloženu ponudu za naknadu štete, ako su osnov i visina štete nesporni;
2) obrazloženi odgovor, ako su osnov i visina štete sporni.
Ako društvo za osiguranje ili njegov ovlašćeni predstavnik, u roku iz stava 1. ovog člana, oštećenom licu ne dostave obrazloženu ponudu za naknadu štete, odnosno obrazloženi odgovor, oštećeno lice protiv odgovornog društva za osiguranje može podneti tužbu u mestu svog prebivališta.
Narodna banka Srbije će obavestiti nadzorni organ države članice Evropske unije ako odgovorno društvo za osiguranje ili njegov ovlašćeni predstavnik postupaju suprotno obavezi iz stava 1. ovog člana.
2) Informacioni centar
Član 50
Informacioni centar organizuje se u okviru Udruženja radi što efikasnijeg ostvarivanja odštetnog zahteva u slučaju štete nastale upotrebom motornih vozila.
Informacioni centar:
1) prikuplja podatke od značaja za ostvarivanje odštetnih zahteva i vodi registar tih podataka;
2) omogućuje uvid u podatke iz tačke 1) ovog stava;
3) pruža pomoć oštećenim licima pri prikupljanju podataka iz registra iz tačke 1) ovog stava i iz registara informacionih centara drugih država članica Evropske unije.
Registar iz stava 2. tačka 1) ovog člana sadrži podatke o:
1) registarskim oznakama, vrstama, markama, tipovima i brojevima šasija motornih vozila registrovanih u Republici Srbiji;
2) brojevima polisa osiguranja od autoodgovornosti za vozila iz tačke 1) ovog stava;
3) trajanju osiguravajućeg pokrića na osnovu ugovora o osiguranju od autoodgovornosti;
4) poslovnom imenu i sedištu društva za osiguranje koje pruža osiguravajuće pokriće na osnovu ugovora o osiguranju iz tačke 3) ovog stava;
5) imenu i prezimenu, datumu rođenja, prebivalištu, odnosno poslovnom imenu i sedištu osiguranika;
6) imenu i prebivalištu, odnosno sedištu ovlašćenih predstavnika koje su imenovala društva za osiguranje iz Republike Srbije u drugim državama članicama Evropske unije;
7) spisku vlasnika motornih vozila koji su u Republici Srbiji izuzeti od obaveze osiguranja od autoodgovornosti.
Podaci iz stava 3. ovog člana prikupljaju se od društava za osiguranje i iz evidencije registrovanih motornih vozila u Republici Srbiji.
Na zahtev oštećenog lica, podatke iz stava 3. ovog člana Udruženje će zatražiti i iz registara informacionih centara drugih država članica Evropske unije.
Društvo za osiguranje i organ nadležan za evidenciju registrovanih motornih vozila u Republici Srbiji, dužni su da podatke iz stava 3. ovog člana redovno dostavljaju Udruženju.
Podatke iz stava 3. tač. 1) do 5) ovog člana, Informacioni centar čuva najmanje deset godina od dana odjave registracije motornog vozila ili prestanka važenja polise osiguranja.
Radi pružanja pomoći pri prikupljanju podataka iz stava 2. tačka 3) ovog člana, Informacioni centar sarađuje sa informacionim centrima drugih država članica Evropske unije.
Član 51
Informacioni centar je dužan da oštećenim licima, u roku od deset godina od dana saobraćajne nezgode, iz svog ili iz registra informacionog centra druge države članice Evropske unije, bez odlaganja omogući uvid u sledeće podatke:
1) poslovno ime i sedište odgovornog društva za osiguranje;
2) broj polise osiguranja društva iz tačke 1) ovog stava;
3) ime i prezime, odnosno poslovno ime i prebivalište, odnosno sedište ovlašćenog predstavnika u Republici Srbiji, koga je imenovalo odgovorno društvo za osiguranje.
Informacioni centar, na zahtev oštećenog lica, prikuplja podatke o imenu i prezimenu, odnosno poslovnom imenu i prebivalištu, odnosno sedištu vlasnika, uobičajenog vozača ili evidentiranog korisnika motornog vozila, ako je oštećeno lice iskazalo pravni interes za prikupljanje takve informacije. Informacioni centar podatke prikuplja, pre svega, od društava za osiguranje i od organa nadležnog za registraciju motornih vozila.
Informacioni centar prikuplja za oštećeno lice podatke o imenu i prezimenu, odnosno poslovnom imenu i prebivalištu, odnosno sedištu lica koje je odgovorno za štetu prouzrokovanu upotrebom motornog vozila za koje važi izuzetak od obaveze osiguranja od autoodgovornosti.
Član 52
Informacioni centar je dužan da svim oštećenim licima i drugim učesnicima saobraćajne nezgode omogući uvid u podatke i korišćenje podataka, u skladu sa ovim zakonom.
Obrada i čuvanje podataka, omogućavanje uvida u podatke i korišćenje podataka koji su po svojoj prirodi lični podaci, obavlja se saglasno odredbama člana 9. stav 3. ovoga zakona.
3) Biro za naknadu štete
Član 53
Biro za naknadu štete organizuje se u okviru Udruženja.
Oštećeno lice sa prebivalištem u Republici Srbiji odštetni zahtev može podneti Birou za naknadu štete, ako je saobraćajna nezgoda nastala u drugoj državi članici Evropske unije, odnosno u trećoj državi čiji je nacionalni biro osiguranja član Sistema međunarodne karte osiguranja, a prouzrokovana je motornim vozilom koje je osigurano, odnosno uobičajeno se nalazi u drugoj državi članici Evropske unije.
Biro za naknadu štete odgovoran je samo u izuzetnim slučajevima kad odgovorno društvo za osiguranje, odnosno njegov ovlašćeni predstavnik nisu ispunili svoje obaveze propisane ovim zakonom.
Oštećeno lice iz stava 2. ovog člana može odštetni zahtev podneti Birou za naknadu štete ako:
1) u roku od tri meseca od dana podnošenja odštetnog zahteva odgovornom društvu za osiguranje ili njegovom ovlašćenom predstavniku, to društvo za osiguranje ili njegov ovlašćeni predstavnik nisu postupili u skladu sa članom 49. ovoga zakona;
2) odgovorno društvo za osiguranje u Republici Srbiji nije imenovalo ovlašćenog predstavnika, osim ako je oštećeno lice već podnelo odštetni zahtev neposredno odgovornom društvu za osiguranje i ako je to lice u roku od tri meseca od dana podnošenja odštetnog zahteva dobilo obrazložen odgovor odgovornog društva za osiguranje;
3) u roku od dva meseca od dana podnošenja odštetnog zahteva, nije bilo moguće identifikovati motorno vozilo, odnosno odgovorno društvo za osiguranje.
Član 54
Biro za naknadu štete dužan je da se izjasni o odštetnom zahtevu u roku od dva meseca od dana podnošenja odštetnog zahteva. Biro za naknadu štete obustaviće postupak ako društvo za osiguranje ili njegov ovlašćeni predstavnik ispune svoje obaveze iz člana 49. ovoga zakona.
Biro za naknadu štete o prijemu odštetnog zahteva i o tome da će u roku od dva meseca od dana prijema odštetnog zahteva postupiti na odgovarajući način odmah obaveštava:
1) odgovorno društvo za osiguranje ili njegovog ovlašćenog predstavnika;
2) organ za naknadu štete u državi članici Evropske unije u kojoj je registrovano sedište društva za osiguranje kod kojeg je zaključen ugovor o osiguranju od autoodgovornosti;
3) lice koje je prouzrokovalo saobraćajnu nezgodu, ako je ono poznato.
Član 55
Oštećeno lice iz člana 53. stav 2. ovoga zakona ne može podneti Birou za naknadu štete odštetni zahtev ako je pokrenulo sudski postupak neposredno protiv lica koje je prouzrokovalo saobraćajnu nezgodu ili odgovornog društva za osiguranje.
Pravna lica, na koja su na osnovu zakona prešla prava oštećenih lica na naknadu štete prema licu koje je prouzrokovalo saobraćajnu nezgodu ili odgovornom društvu za osiguranje i pravna lica iz člana 35. ovog zakona, nemaju pravo na naknadu štete od Biroa za naknadu štete.
Ako je Biro za naknadu štete oštećenom licu iz člana 53. stav 2. ovog zakona isplatio štetu, ima pravo na naknadu isplaćenog iznosa štete i troškova od organa za naknadu štete one države članice Evropske unije kod čijeg je društva za osiguranje, u skladu sa zaključenim međunarodnim sporazumima, zaključen ugovor o osiguranju od autoodgovornosti.
Biro za naknadu štete dužan je da, u skladu sa zaključenim međunarodnim sporazumima, naknadi isplaćeni iznos štete organu za naknadu štete države članice Evropske unije, ako se radi o obavezi na osnovu ugovora o osiguranju od autoodgovornosti društva za osiguranje koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije.
Član 56
Ako nije moguće identifikovati motorno vozilo koje je prouzrokovalo štetu, odnosno ako u roku od dva meseca od dana podnošenja odštetnog zahteva nije bilo moguće utvrditi odgovorno društvo za osiguranje, oštećeno lice iz člana 53. stav 2. ovog zakona može svoj odštetni zahtev podneti Birou za naknadu štete.
Biro za naknadu štete koji naknadi štetu oštećenom licu ima pravo na naknadu isplaćenog iznosa štete i troškova, u skladu sa zaključenim međunarodnim sporazumima, i to:
1) u slučaju da nije bilo moguće utvrditi odgovorno društvo za osiguranje - od garantnog fonda države članice Evropske unije u kojoj se motorno vozilo uobičajeno nalazi;
2) u slučaju da nije moguće identifikovati motorno vozilo - od garantnog fonda države članice Evropske unije u kojoj se saobraćajna nezgoda dogodila;
3) u slučaju motornog vozila iz trećih država - od garantnog fonda države članice Evropske unije u kojoj se saobraćajna nezgoda dogodila.
Član 57
Sredstva potrebna za rad Biroa za naknadu štete formiraju se iz doprinosa društava za osiguranje koja obavljaju poslove osiguranja od autoodgovornosti. Visinu potrebnih sredstava utvrđuje Udruženje i o tome obaveštava društva za osiguranje. Doprinos pojedinog društva za osiguranje srazmeran je njegovom udelu u broju zaključenih ugovora o osiguranju od autoodgovornosti u Republici Srbiji u prethodnoj godini.
Društva za osiguranje dužna su da uplate doprinose iz stava 1. ovog člana, u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja Udruženja.
Sredstva Biroa za naknadu štete vode se na posebnom računu Udruženja.
4) Registar štetnih događaja
Član 58
Registar štetnih događaja organizuje se u okviru Udruženja, radi obezbeđenja podataka o štetnim događajima, odnosno odštetnim zahtevima oštećenih lica po osnovu osiguranja od autoodgovornosti, a obuhvata podatke za period od poslednjih pet godina u kome osiguranik ima zaključen ugovor o osiguranju od autoodgovornosti.
Društvo za osiguranje dužno je da, za potrebe Registra iz stava 1. ovog člana, dostavi Udruženju podatke o štetnim događajima, po osnovu zaključenih ugovora o osiguranju od autoodgovornosti, za pojedino motorno vozilo i osiguranika, odnosno o postavljenim odštetnim zahtevima.
Član 59
Društvo za osiguranje dužno je da osiguraniku izda potvrdu o podnetim odštetnim zahtevima po osnovu njegovog osiguranja od autoodgovornosti, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva, a koja se odnosi na period iz člana 58. stav 1. ovog zakona.
5) Obavljanje poslova osiguranja od autoodgovornosti od strane lica iz Evropske unije, odnosno strane države
Član 60
Društvo za osiguranje države članice Evropske unije, odnosno strane države i ogranak tog društva koji prema Zakonu o osiguranju mogu obavljati poslove obaveznog osiguranja na teritoriji Republike Srbije, mora biti član Udruženja i na njih se shodno primenjuju odredbe člana 75. ovog zakona.
Društvo za osiguranje, odnosno ogranak iz stava 1. ovog člana, dužno je da imenuje predstavnika koji ima sedište, odnosno prebivalište u Republici Srbiji i da njegovo ime, odnosno poslovno ime i prebivalište, odnosno sedište prosledi Narodnoj banci Srbije i Udruženju.
Imenovani predstavnik iz stava 2. ovog člana, u ime i za račun društva za osiguranje, odnosno ogranka iz stava 1. ovog člana, obrađuje odštetne zahteve i isplaćuje štete oštećenim licima, zastupa društvo pred sudovima i nadležnim organima u Republici Srbiji.
Imenovani predstavnik iz stava 2. ovog člana može obavljati i poslove ovlašćenog predstavnika iz člana 46. ovog zakona.
Imenovani predstavnik iz stava 2. ovog člana, dužan je da poslove iz st. 3. i 4. ovog člana obavlja na srpskom jeziku.
IV OSIGURANJE VLASNIKA VAZDUHOPLOVA OD ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU PRIČINJENU TREĆIM LICIMA I PUTNICIMA
Obaveza osiguranja vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima i putnicima
Član 61
Vlasnik vazduhoplova dužan je da zaključi ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu koju upotrebom vazduhoplova pričini trećim licima i putnicima.
Treće lice iz stava 1. ovog člana je svako lice, osim putnika i članova letačke i kabinske posade vazduhoplova koji su na dužnosti u toku leta.
Putnik iz stava 1. ovog člana je svako lice koje se prevozi vazduhoplovom, uz saglasnost vlasnika vazduhoplova, osim članova letačke i kabinske posade vazduhoplova koji su na dužnosti u toku leta.
Ugovor o osiguranju iz stava 1. ovog člana pokriva i štete pričinjene teretu i prtljagu.
Ugovor o osiguranju iz stava 1. ovog člana ne mora pokrivati štete pričinjene teretu i prtljagu, ako se vazduhoplov ne koristi u komercijalne svrhe.
Ugovorom o osiguranju iz stava 1. ovog člana pokrivene su i štete zbog rizika rata i terorizma, otmice vazduhoplova, sabotaže, protivpravnog prisvajanja vazduhoplova i građanskih nemira.
Izuzetno od stava 6. ovog člana, za vazduhoplove kojima MTOM iznosi do 500 kg, a koji se ne koriste u komercijalne svrhe, odnosno koji se koriste za obuku pilota, sportsko ili amatersko letenje, unutar vazdušnog prostora Republike Srbije, ugovor o osiguranju iz stava 1. ovog člana ne mora pokrivati štete zbog rizika rata i terorizma.
Vlasnik inostranog vazduhoplova koji ulazi u vazdušni prostor Republike Srbije mora biti osiguran od odgovornosti za štetu iz stava 1. ovog člana, ako nema drugo obezbeđenje za naknadu štete ili ako međunarodnim ugovorom nije drukčije uređeno.
Izuzetno od stava 8. ovog člana, vlasnik vazduhoplova koji nije registrovan u Republici Srbiji, odnosno državi članici Evropske unije, odnosno čiji je vazduhoplov registrovan izvan teritorije Evropske unije i čiji letovi ne uključuju sletanje na teritoriju ili poletanje sa teritorije Evropske unije, odnosno Republike Srbije, nego samo let u vazdušnom prostoru Republike Srbije, ne mora ugovorom o osiguranju iz stava 1. ovog člana imati pokrivene štete pričinjene putnicima, teretu i prtljagu.
Registracija vazduhoplova i produženje registracije može se izvršiti kad se organu nadležnom za registraciju podnese dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju iz stava 1. ovog člana.
Vlasnik vazduhoplova koji ne podleže obaveznoj godišnjoj registraciji, dužan je da zaključi ugovor o osiguranju iz stava 1. ovog člana prilikom dobijanja odgovarajuće dozvole za upotrebu.
Visina sume osiguranja
Član 62
Iznos najniže sume osiguranja, po jednom štetnom događaju, određene ugovorom o osiguranju iz člana 61. stav 1. ovog zakona utvrđuje Vlada, na predlog Narodne banke Srbije.
Najniža suma osiguranja iz stava 1. ovog člana ne može biti niža od:
|
1) za štete pričinjene trećim licima: |
|
|
(1) za motorne jedrilice kojima MTOM iznosi više od 20 kg |
10.000 SDR |
|
(2) za slobodne balone sa posadom |
20.000 SDR |
|
(3) za vazduhoplove kojima MTOM iznosi: |
|
|
- manje od 500 kg |
750.000 SDR |
|
- manje od 1.000 kg |
1.500.000 SDR |
|
- manje od 2.700 kg |
3.000.000 SDR |
|
- manje od 6.000 kg |
7.000.000 SDR |
|
- manje od 12.000 kg |
18.000.000 SDR |
|
- manje od 25.000 kg |
80.000.000 SDR |
|
- manje od 50.000 kg |
150.000.000 SDR |
|
- manje od 200.000 kg |
300.000.000 SDR |
|
- manje od 500.000 kg |
500.000.000 SDR |
|
- 500.000 kg i više |
700.000.000 SDR |
|
2) za pojedinog putnika |
250.000 SDR |
|
3) za lične stvari putnika koje se nalaze u kabini vazduhoplova |
1.000 SDR |
|
4) za teret i registrovan prtljag, po kg |
17 SDR |
Izuzetno od stava 2. tačka 2) ovog člana, najniža suma osiguranja, po jednom štetnom događaju, određena ugovorom o osiguranju iz člana 61. stav 1. ovog zakona za vazduhoplove kojima MTOM iznosi 2.700 kg ili manje, koji se ne koriste u komercijalne svrhe, za pojedinog putnika iznosi 100.000 SDR.
Odluka iz stava 1. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Primena odredaba o naknadi štete
Član 63
Na pitanja odgovornosti vlasnika vazduhoplova za štetu koju pričini trećim licima i putnicima, koja nisu uređena odredbama ovog odeljka, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na naknadu štete pričinjene trećim licima upotrebom motornog vozila, kao i odredbe zakona kojima su uređeni obligacioni odnosi i osnovi svojinskopravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju.
V OSIGURANJE VLASNIKA ČAMACA OD ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU PRIČINJENU TREĆIM LICIMA
Obaveza osiguranja vlasnika čamaca od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima
Član 64
Vlasnik čamca sa sopstvenim pogonom snage motora preko 15 kW, koji se saglasno propisima o registraciji čamaca upisuje u odgovarajući registar, dužan je da zaključi ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu koju upotrebom čamca pričini trećim licima usled smrti, povrede tela ili narušavanja zdravlja.
Pod štetom iz stava 1. ovog člana podrazumeva se i šteta koja je pričinjena trećem licu usled pada ili izbacivanjem stvari iz čamca.
Trećim licem iz stava 1. ovog člana ne smatra se lice koje se prevozi čamcem.
Vlasnik inostranog čamca koji plovi u domaćim teritorijalnim vodama mora biti osiguran od odgovornosti za štetu iz stava 1. ovog člana, ako nema drugo obezbeđenje za naknadu štete ili ako međunarodnim ugovorom nije drukčije uređeno.
Registracija čamca i produženje registracije može se izvršiti kad se organu nadležnom za registraciju podnese dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju iz stava 1. ovog člana.
Visina sume osiguranja
Član 65
Iznos najniže sume osiguranja, po jednom štetnom događaju, na koju može biti ugovoreno osiguranje iz člana 64. stav 1. ovog zakona utvrđuje Vlada, na predlog Narodne banke Srbije.
Najniža suma osiguranja iz stava 1. ovog člana ne može biti niža od 200.000 evra.
Odluka iz stava 1. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Primena odredaba o naknadi štete
Član 66
Na pitanja odgovornosti vlasnika čamca za štetu koju pričini trećim licima, koja nisu uređena odredbama ovog odeljka, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na naknadu štete pričinjene trećim licima upotrebom motornog vozila, kao i odredbe zakona kojima su uređeni obligacioni odnosi i osnovi svojinskopravnih odnosa u unutrašnjoj i pomorskoj plovidbi.
VI MERE NADZORA
Vrste mera
Član 67
Kad u vršenju nadzora utvrdi da je
