ZAKON O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U POSTUPKU ZA RATNE ZLOČINE
("Sl. glasnik RS", br. 67/2003, 135/2004, 61/2005, 101/2007, 104/2009, 101/2011 - dr. zakon, 6/2015 i 10/2023)
I UVODNE ODREDBE
Član 1
Ovim zakonom uređuje se obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja državnih organa i njihovih organizacionih jedinica radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela određena ovim zakonom.
Član 2
Ovaj zakon primenjuje se radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za:
1) krivična dela iz čl. 370. do 384. i čl. 385. i 386. Krivičnog zakonika;
2) teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava izvršena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1. januara 1991. godine koja su navedena u Statutu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju;
3) krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. Krivičnog zakonika, ako je izvršeno u vezi sa krivičnim delima iz tač. 1) i 2) ovog člana.
Član 3
Državni organi Republike Srbije određeni ovim zakonom nadležni su za vođenje postupka za krivična dela iz člana 2. ovog zakona, koja su izvršena na teritoriji bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, bez obzira na državljanstvo učinioca ili žrtve.
II ORGANIZACIJA I NADLEŽNOST DRŽAVNIH ORGANA
- Javno tužilaštvo za ratne zločine
Član 4
Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona nadležno je Javno tužilaštvo za ratne zločine.
Radom Javnog tužilaštva za ratne zločine rukovodi Glavni javni tužilac Javnog tužilaštva za ratne zločine (u daljem tekstu: Glavni javni tužilac).
Ako ovim zakonom nije drugačije određeno, na Javno tužilaštvo za ratne zločine primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje javno tužilaštvo.
Član 5
Prilikom izbora Glavnog javnog tužioca, odnosno javnog tužioca Javnog tužilaštva za ratne zločine (u daljem tekstu: javni tužilac), prednost imaju kandidati koji poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo u oblasti krivičnog prava, međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.
Član 6
Glavni javni tužilac donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Javnom tužilaštvu za ratne zločine, uz saglasnost ministra nadležnog za pravosuđe.
Član 7
Svi državni organi i organizacije dužni su da na zahtev Glavnog javnog tužioca ili Službe za otkrivanje ratnih zločina:
1) bez odlaganja omoguće upotrebu svakog tehničkog sredstva kojim raspolažu,
2) obezbede blagovremeno odazivanje svog pripadnika, odnosno zaposlenog, uključujući i starešine organa ili organizacija, radi davanja obaveštenja i saslušanja, odnosno ispitivanja u svojstvu građanina, osumnjičenog ili svedoka,
3) bez odlaganja predaju svako pismeno ili drugi dokaz koji poseduju, ili na drugi način saopšte informacije koje mogu da pomognu u otkrivanju učinilaca ratnih zločina.
- Služba za otkrivanje ratnih zločina
Član 8
U ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove radi otkrivanja krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona obrazuje se Služba za otkrivanje ratnih zločina (u daljem tekstu: Služba).
Služba postupa po zahtevima Glavnog javnog tužioca, u skladu sa zakonom.
Ministar nadležan za unutrašnje poslove postavlja i razrešava starešinu službe, po pribavljenom mišljenju Glavnog javnog tužioca.
Rad Službe uređuje se aktom koji donosi ministar nadležan za unutrašnje poslove, po pribavljenom mišljenju Glavnog javnog tužioca.
- Nadležnost i organizacija sudova
Član 9
Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona nadležan je Viši sud u Beogradu, kao prvostepeni.
Za odlučivanje u drugom stepenu nadležan je Apelacioni sud u Beogradu.
Član 10
U Višem sudu u Beogradu, za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona, obrazuje se Odeljenje za ratne zločine (u daljem tekstu: Odeljenje Višeg suda).
Radom Odeljenja Višeg suda rukovodi predsednik Odeljenja Višeg suda.
Predsednika Odeljenja Višeg suda postavlja predsednik Višeg suda u Beogradu iz reda sudija Višeg suda u Beogradu, na četiri godine. Predsednik Odeljenja Višeg suda mora imati najmanje deset godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava, međunarodnog humanitarnog prava ili ljudskih prava.
Sudija Odeljenja Višeg suda mora imati najmanje osam godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava, međunarodnog humanitarnog prava ili ljudskih prava.
U skladu sa odredbama Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može privremeno uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Odeljenje Višeg suda. Sudija koji se privremeno upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 4. ovog člana.
Prilikom privremenog upućivanja u Odeljenje Višeg suda, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava ili ljudskih prava.
Predsednik Višeg suda u Beogradu bliže uređuje rad Odeljenja Višeg suda.
Član 10a
U Apelacionom sudu u Beogradu, za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona, obrazuje se Odeljenje za ratne zločine (u daljem tekstu: Odeljenje Apelacionog suda).
Radom Odeljenja Apelacionog suda rukovodi predsednik Odeljenja Apelacionog suda.
Predsednika Odeljenja Apelacionog suda postavlja predsednik Apelacionog suda u Beogradu iz reda sudija Apelacionog suda u Beogradu, na četiri godine. Predsednik Odeljenja Apelacionog suda mora imati najmanje 12 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava, međunarodnog humanitarnog prava ili ljudskih prava.
Sudija Odeljenja Apelacionog suda mora imati najmanje deset godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava, međunarodnog humanitarnog prava ili ljudskih prava.
U skladu sa odredbama Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može privremeno uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Odeljenje Apelacionog suda. Sudija koji se privremeno upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 4. ovog člana.
Prilikom privremenog upućivanja u Odeljenje Apelacionog suda, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.
Predsednik Apelacionog suda u Beogradu bliže uređuje rad Odeljenja Apelacionog suda.
Član 11
U Višem sudu u Beogradu obrazuje se Služba za pomoć i podršku oštećenim i svedocima (u daljem tekstu: Služba za pomoć i podršku), koja obavlja administrativno-tehničke poslove, poslove vezane za pomoć i podršku oštećenima i svedocima, kao i poslove obezbeđenja uslova za primenu procesnih odredaba ovog zakona.
Rad Službe za pomoć i podršku uređuje se aktom koji donosi predsednik Višeg suda u Beogradu, uz saglasnost ministra nadležnog za pravosuđe.
- Posebna pritvorska jedinica
Član 12
U Okružnom zatvoru u Beogradu obrazuje se Posebna pritvorska jedinica za izdržavanje pritvora određenog u krivičnom postupku za krivična dela iz člana 2. ovog zakona (u daljem tekstu: Posebna pritvorska jedinica).
Ministar nadležan za pravosuđe bliže određuje organizaciju, rad i postupanje sa pritvorenicima u Posebnoj pritvorskoj jedinici, u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku i Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija.
III PRAVILA POSTUPKA
Čl. 13-14*
(Prestali da važe)
Član 14a
U slučaju kada Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, u skladu sa svojim Statutom i Pravilima o postupku i dokazima, ustupi određeni predmet Republici Srbiji, Glavni javni tužilac će preduzeti krivično gonjenje na osnovu činjenica i dokaza na kojima se zasnivala optužba pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.
Glavni javni tužilac može preduzeti krivično gonjenje na osnovu podataka i dokaza prikupljenih od strane Tužioca Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.
U krivičnom postupku koji se nakon ustupanja predmeta vodi u Republici Srbiji primenjivaće se domaće pravo.
Dokazi prikupljeni ili izvedeni od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju mogu se, nakon ustupanja, koristiti kao dokazi u krivičnom postupku pred domaćim sudom, pod uslovom da su prikupljeni ili izvedeni na način predviđen Statutom i Pravilima o postupku i dokazima Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Postojanje ili nepostojanje činjenica koje se dokazuju tim dokazima sud ceni u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.
Mere zaštite svedoka ili oštećenog i stepen poverljivosti dokaza određeni od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju ostaju na snazi. O izmeni ili ukidanju mera zaštite ili poverljivosti dokaza može odlučiti domaći sud, samo nakon pribavljene saglasnosti Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.
Lice koje ima prebivalište ili boravište u inostranstvu ne može biti lišeno slobode, pritvoreno ili krivično gonjeno za ranije učinjeno krivično delo dok se nalazi na teritoriji Republike Srbije radi davanja iskaza u svojstvu oštećenog, svedoka ili veštaka u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona. U pozivu će se posebno naznačiti da oštećeni, svedok ili veštak ima navedena prava.
Predstavnici Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju imaju pravo da prisustvuju svim fazama krivičnog postupka pred domaćim sudom i da budu obavešteni o njegovom toku.
Član 14b
Vreme koje je lice provelo u pritvoru u postupku pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju ne uračunava se u trajanje pritvora koji je u postupku pred domaćim sudom određen u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.
Vreme koje je lice provelo u pritvoru u postupku pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju uračunava se u kaznu izrečenu od strane domaćeg suda.
Član 14v
Ako okrivljeni, odnosno osumnjičeni, sam ne uzme branioca, predsednik suda će mu postaviti branioca po službenoj dužnosti iz reda advokata koji ima najmanje 10 godina profesionalnog iskustva iz oblasti krivičnog prava i poseduje potrebna znanja i iskustvo iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.
Advokatska komora dostavlja spisak advokata za koje smatra da ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana.
Čl. 15-16*
(Prestali da važe)
Član 16a
Snimanje glavnog pretresa u cilju javnog prikazivanja može odobriti predsednik suda po pribavljenom mišljenju stranaka.
Snimanje iz stava 1. ovog člana mogu obavljati sredstva javnog informisanja.
Ako je odobreno snimanje glavnog pretresa, veće može, iz opravdanih razloga, odlučiti da se pojedini delovi glavnog pretresa ne snimaju.
IV PLATE I DRUGA PRAVA PO OSNOVU RADA
Član 17
Lica koja obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz ovog zakona imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarila lica zaposlena na odgovarajućim poslovima i zadacima u Javnom tužilaštvu za ratne zločine, Višem sudu u Beogradu, Apelacionom sudu u Beogradu, ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove i Okružnom zatvoru u Beogradu.
Plate lica iz stava 1. ovog člana uređuje Vlada.
Član 18
Sudije raspoređene u Odeljenje Višeg suda i Odeljenje Apelacionog suda, Glavni javni tužilac i javni tužioci, imaju pravo na staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, i to tako što se 12 meseci provedenih na radu u odeljenjima za ratne zločine, odnosno Javnom tužilaštvu za ratne zločine računa kao 16 meseci staža osiguranja.
V SREDSTVA ZA RAD
Član 19
Ministarstvo nadležno za pravosuđe obezbeđuje odgovarajuće prostorije i sve druge tehničke uslove potrebne za efikasan i bezbedan rad Javnog tužilaštva za ratne zločine, Odeljenja Višeg suda, Odeljenja Apelacionog suda, Službe za pomoć i podršku i Posebne pritvorske jedinice.
Član 20
Sredstva za rad Javnog tužilaštva za ratne zločine, Odeljenja Višeg suda, Odeljenja Apelacionog suda, Službe za pomoć i podršku, Službe i Posebne pritvorske jedinice obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
VI PRELAZNA I ZAVRŠNA ODREDBA
Član 21
Krivični postupci za krivična dela iz člana 2. ovog zakona u kojima je optužnica stupila na pravnu snagu do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se pred sudovima koji su bili stvarno i mesno nadležni pre stupanja na snagu ovog zakona.
Član 22
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Zakona o izmenama
Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine
("Sl. glasnik RS", br. 61/2005)
Član 2
Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine
("Sl. glasnik RS", br. 101/2007)
Član 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine
("Sl. glasnik RS", br. 104/2009)
Član 21
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", izuzev odredaba čl. 2. i 3, čl. 5. do 8. i čl. 17. do 20. ovog zakona koje stupaju na snagu 1. januara 2010. godine.
Samostalni član Zakona o dopunama
Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine
("Sl. glasnik RS", br. 6/2015)
Član 2
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Zakona o izmenama
Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine
("Sl. glasnik RS", br. 10/2023)
Član 8
Rešenje o upućivanju zamenika javnog tužioca u Tužilaštvo za ratne zločine doneto pre dana konstituisanja Visokog saveta tužilaštva važi do isteka vremena upućivanja.
Rešenje o raspoređivanju sudije u Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, odnosno Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu doneto pre konstituisanja Visokog saveta sudstva važi do isteka vremena raspoređivanja, odnosno upućivanja na rad u taj sud.
Odredbe ovog zakona kojim se uređuje položaj osoblja u Javnom tužilaštvu za ratne zločine važe do stupanja na snagu posebnog zakona koji uređuje položaj osoblja u javnom tužilaštvu.
Član 9
Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva.
