ZAKON O RAČUNOVODSTVU
("Sl. glasnik RS", br. 73/2019 i 44/2021 - dr. zakon)
I OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređivanja
Član 1
Ovim zakonom uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika, organizacija računovodstva, računovodstvene isprave i vrste poslovnih knjiga, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, Registar pružalaca računovodstvenih usluga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja, godišnjeg izveštaja o poslovanju, izveštaja o korporativnom upravljanju, izveštaji o plaćanjima autoritetima vlasti i nefinansijsko izveštavanje, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna komisija za računovodstvo i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona.
Definicije
Član 2
Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeća značenja:
1) pravna lica obuhvataju privredna društva, Narodnu banku Srbije, banke, platne institucije, institucije elektronskog novca, društva za osiguranje i društva za reosiguranje (u daljem tekstu: društva za osiguranje), davaoce finansijskog lizinga, penzijske fondove i društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, investicione fondove i društva za upravljanje investicionim fondovima, berze i brokersko-dilerska društva, Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, faktoring društva, zadruge, ustanove koje obavljaju delatnost radi sticanja dobiti, pravna lica koja u skladu sa posebnim propisima primenjuju odredbe ovog zakona, kao i druga pravna lica utvrđena ovim zakonom;
2) drugim pravnim licima smatraju se pravna lica čije se poslovanje delom finansira iz javnih prihoda ili drugih namenskih izvora, a delom ili u celini ostvarenim prihodima na tržištu ili po osnovu učlanjenja i koja se ne osnivaju radi sticanja dobiti (političke organizacije, sindikalne organizacije sa svojstvom pravnog lica, fondacije i zadužbine, udruženja, komore, crkve i verske zajednice u delu obavljanja privredne ili druge delatnosti u skladu sa propisima kojima je uređeno obavljanje tih delatnosti, kao i druge organizacije organizovane po osnovu učlanjenja);
3) preduzetnici su fizička lica u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva, koja poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva, ako posebnim propisima nije drukčije uređeno;
4) Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: MSFI), u smislu ovog zakona, su: Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje (Conceptual Framework for Financial Reporting), Međunarodni računovodstveni standardi - MRS (International Accounting Standards - IAS), Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja - MSFI (International Financial Reporting Standards - IFRS), tumačenja izdata od strane Komiteta za tumačenje računovodstvenih standarda (International Financial Reporting Interpretations Committee - IFRIC), čiji je prevod utvrdilo i objavilo ministarstvo nadležno za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo). Prevod MSFI koji utvrđuje i objavljuje Ministarstvo čine Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje, osnovni tekstovi MRS i MSFI izdati od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde, kao i tumačenja izdata od Komiteta za tumačenje računovodstvenih standarda, u obliku u kojem su izdati, i koji ne uključuju osnove za zaključivanje, ilustrujuće primere, smernice, komentare, suprotna mišljenja, razrađene primere i drugi dopunski objašnjavajući materijal koji može da se usvoji u vezi sa standardima, odnosno tumačenjima, osim ako se izričito ne navodi da je on sastavni deo standarda, odnosno tumačenja;
5) Međunarodni standard finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (u daljem tekstu: MSFI za MSP) je računovodstveni standard finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (International Financial Reporting Standard for Small and Medium-sized entities - IFRS for SMEs), odobren od Odbora za međunarodne računovodstvene standarde (IASB), čiji je prevod utvrdilo i objavilo Ministarstvo. Prevod MSFI za MSP koji utvrđuje i objavljuje Ministarstvo čini osnovni tekst MSFI za MSP izdat od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde;
6) redovan godišnji finansijski izveštaj je izveštaj koji treba da pruži istinit i objektivan pregled finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja (npr. imovine i obaveza pravnog lica, odnosno preduzetnika, kao i dobitak ili gubitak) pravnog lica, odnosno preduzetnika, i koji se sastavlja za poslovnu godinu koja je jednaka kalendarskoj ili koja je različita od kalendarske;
7) konsolidovani godišnji finansijski izveštaj je finansijski izveštaj ekonomske celine (grupe) koju čine matično i sva zavisna pravna lica;
8) vanredni finansijski izveštaj sastavlja se u slučajevima statusnih promena (u slučaju statusne promene pripajanja vanredni finansijski izveštaj sastavlja pravno lice koje prestaje sa poslovanjem, dok u slučaju statusne promene izdvajanja vanredni finansijski izveštaj sastavlja pravno lice koje u postupku promene izdvaja deo svoje imovine i obaveza, osim ako posebnim zakonom nije drukčije propisano), otvaranja, odnosno zaključenja stečajnog postupka ili pokretanja, odnosno zaključenja postupka likvidacije nad pravnim licem, i to sa stanjem na dan koji prethodi danu upisa statusne promene, danu otvaranja, odnosno zaključenja stečajnog postupka ili pokretanja, odnosno zaključenja postupka likvidacije. Vanredni finansijski izveštaj sastavlja se i u slučajevima brisanja ogranka stranog pravnog lica iz člana 4. stav 3. ovog zakona, odnosno preduzetnika iz tačke 3) ovog člana;
9) zakonska regulativa podrazumeva ovaj zakon i podzakonske propise koji se donose za izvršavanje zakona;
10) interna regulativa, u smislu ovog zakona, podrazumeva opšta akta koja donosi pravno lice, odnosno preduzetnik, a koja sadrže posebna uputstva i smernice za organizaciju računovodstva i vođenje poslovnih knjiga, računovodstvene politike za priznavanje i vrednovanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, kao i druga pitanja vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja za koja je ovim zakonom propisano da se uređuju opštim aktom pravnog lica, odnosno preduzetnika;
11) datum bilansa je dan na koji se sastavljaju finansijski izveštaji, tj. dan na koji se završava izveštajni period;
12) Bilans stanja je finansijski izveštaj u kojem su prikazani imovina, obaveze i kapital, na određeni dan (na datum bilansa);
13) Bilans uspeha je finansijski izveštaj u kojem su prikazani prihodi, rashodi i rezultati poslovanja, nastali u izveštajnom periodu;
14) Izveštaj o ostalom rezultatu je finansijski izveštaj koji čine stavke prihoda i rashoda, koje nisu priznate u Bilansu uspeha, već su prema zahtevima pojedinih MSFI, odnosno MSFI za MSP priznate u okviru kapitala;
15) Izveštaj o promenama na kapitalu je finansijski izveštaj u kojem su prikazane informacije o promenama na kapitalu, tokom izveštajnog perioda;
16) Izveštaj o tokovima gotovine je finansijski izveštaj u kojem su prikazane informacije o prilivima i odlivima gotovine i gotovinskih ekvivalenata, tokom izveštajnog perioda;
17) Napomene uz finansijske izveštaje je finansijski izveštaj koji sadrži opise ili raščlanjavanja stavki prezentovanih u ostalim finansijskim izveštajima, primenjene računovodstvene politike, kao i informacije o stavkama koje se nisu kvalifikovale za priznavanje u ovim izveštajima a značajne su za ocenu finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja, kao i ostale informacije u skladu sa zahtevima MSFI, odnosno MSFI za MSP, ovog zakona, odnosno podzakonskog akta iz člana 26. ovog zakona;
18) Statistički izveštaj je izveštaj u kojem su detaljnije iskazane pojedine pozicije Bilansa stanja i Bilansa uspeha, kao i drugi podaci koji se koriste za statističke potrebe;
19) društvo od javnog interesa je pravno lice koje u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje revizija finansijskih izveštaja klasifikovano u društvo od javnog interesa;
20) učešće (akcije, odnosno udeli u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva) predstavlja pravo u kapitalu drugih pravnih lica, bez obzira na to da li su materijalizovana u obliku potvrda ili nisu, koja su, na osnovu trajne povezanosti s tim pravnim licima stečena sa namerom da doprinose poslovanju pravnog lica koje ima ta prava. Smatra se da učešće u kapitalu nekog drugog pravnog lica predstavlja udeo u smislu primene ovog zakona u slučaju kada je to učešće 20 ili više procenata od kapitala tog drugog pravnog lica;
21) povezana strana je fizičko ili pravno lice koje je povezano sa pravnim licem u smislu MSFI;
22) poslovni prihod predstavlja iznos od prodaje proizvoda i roba i pružanja usluga, nakon što se odbiju popusti, porez na dodatu vrednost i ostali porezi direktno povezani sa prihodom;
23) matično pravno lice je pravno lice koje kontroliše jedno ili više zavisnih pravnih lica;
24) zavisno pravno lice je pravno lice koje je pod kontrolom matičnog pravnog lica, uključujući sva zavisna pravna lica krajnjeg matičnog pravnog lica;
25) grupa predstavlja matično pravno lice i sva njegova zavisna pravna lica koja sa matičnim pravnim licem čine jednu ekonomsku celinu;
26) povezana pravna lica su bilo koja dva ili više pravnih lica u okviru grupe;
27) pravno lice povezano udelom je ono pravno lice u kome drugo pravno lice ima udeo i nad čijom operativnom i finansijskom politikom to drugo pravno lice vrši značajan uticaj. Smatra se da neko pravno lice vrši značajan uticaj nad drugim pravnim licem ako ima 20 ili više procenata glasačkih prava akcionara ili članova u tom drugom pravnom licu, osim ako posebnim propisom nije drukčije uređeno;
28) materijalno značajna stavka je ona stavka čije izostavljanje ili pogrešno prikazivanje može da utiče na odluke koje donose korisnici finansijskih izveštaja. Materijalnost pojedinačnih stavki ocenjuje se u kontekstu drugih sličnih stavki;
29) stečajna masa u smislu ovog zakona je imovina stečajnog dužnika nad kojom se nastavlja postupak stečaja u slučaju obustave ili zaključenja tog postupka nad stečajnim dužnikom, u smislu zakona kojim se uređuje stečaj;
30) datum odobrenja za obelodanjivanje finansijskih izveštaja je dan pod kojim je nadležni organ pravnog lica, odnosno preduzetnika (najčešće zakonski zastupnik) dopustio da se finansijski izveštaji obelodane (dostave nadzornom organu, skupštini akcionara i dr.). Datum odobrenja za obelodanjivanje služi za određivanje događaja nakon datuma bilansa;
31) Pravno lice koje deluje u ekstraktivnoj industriji je pravno lice sa delatnošću koja uključuje istraživanje, traženje, otkrivanje, razvoj i vađenje uglja, sirove nafte i prirodnog gasa, metalnih ruda, ruda obojenih metala, ostalo rudarstvo i vađenje kamena, peska, gline, šljunka i dr.;
32) pravno lice koje se bavi sečom primarnih šuma je pravno lice koje obavlja delatnost sečenja drva u šumi (ne uključuje sečenje drva u višegodišnjim zasadima);
33) autoritet vlasti, u smislu ovog zakona, je bilo koji nacionalni, regionalni ili lokalni organ vlasti Republike Srbije, države članice ili treće zemlje. To uključuje i odeljenje, agenciju ili privredno društvo koje kontroliše taj organ vlasti u smislu odredaba čl. 39. i 40. ovog zakona;
34) projekat, u smislu ovog zakona, predstavlja operativne aktivnosti koje su uređene jednim ugovorom, licencom, zakupom, koncesijom ili sličnim sporazumom i čini osnovu za plaćanje obaveza prema autoritetima vlasti. Ukoliko je više takvih ugovora značajno međusobno povezano, onda se smatraju jednim projektom;
35) Plaćanje, u smislu ovog zakona, je iznos koji je plaćen, bilo u novcu, robi, uslugama ili pravima za aktivnosti pravnih lica iz tač. 31) i 32) ovog člana. Plaćanja mogu biti u obliku:
(1) prava na proizvodnju;
(2) poreza na prihod, proizvodnju ili dobit pravnih lica, isključujući poreze na potrošnju kao što je porez na dodatnu vrednost, porez na dohodak građana ili akcize;
(3) povlastica;
(4) dividendi;
(5) bonusa za potpisivanje, otkrivanje i proizvodnju;
(6) naknada za licence, naknade za najam, ulazne naknade i ostale licence i/ili koncesije; i
(7) plaćanja za unapređenje infrastrukture;
36) država članica - država članica Evropske unije.
Utvrđivanje i objavljivanje prevoda MSFI i MSFI za MSP
Član 3
Prevode MSFI, odnosno MSFI za MSP rešenjem utvrđuje Ministarstvo.
Rešenje iz stava 1. ovog člana, kojim se određuje i datum početka primene MSFI, odnosno MSFI za MSP, zajedno sa tekstom prevoda MSFI, odnosno MSFI za MSP, Ministarstvo objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet stranici Ministarstva.
Ukoliko je posebnim zakonom predviđeno dozvoljena je primena MSFI i pre datuma iz stava 2. ovog člana.
Ministarstvo je dužno da na svojoj internet stranici trajno objavi prevode MSFI i MSFI za MSP i da jasno naznači u kom periodu važi konkretno objavljena verzija prevedenih MSFI i MSFI za MSP.
Obveznici primene zakona
Član 4
Odredbe ovog zakona odnose se na pravna lica iz člana 2. tač. 1) i 2) ovog zakona i preduzetnike iz člana 2. tačka 3) ovog zakona.
Odredbe ovog zakona odnose se i na pravna lica i druge oblike organizovanja koje je pravno lice osnovalo u inostranstvu, ako za njih propisima tih država nije utvrđena obaveza vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja.
Odredbe ovog zakona odnose se i na ogranke i druge organizacione delove pravnih lica sa sedištem u inostranstvu, koji obavljaju privrednu delatnost u Republici Srbiji, ako posebnim propisima nije drukčije uređeno.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na pravna lica shodno se primenjuju na pravna lica u stečaju sa stečajnim masama iz člana 2. tačka 29) ovog zakona.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na budžete i korisnike budžetskih sredstava, stambene zgrade, kao i na organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, ako posebnim propisima nije drukčije uređeno.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na crkve i verske zajednice, osim u delu obavljanja privredne ili druge delatnosti, u skladu sa propisima kojima je uređeno obavljanje tih delatnosti.
Ministarstvo je dužno da u roku od 30 dana od nastale promene obavesti Evropsku komisiju o promenama vrsta privrednih društava na koje se ovaj zakon odnosi.
Obaveze pravnih lica i preduzetnika
Član 5
Pravna lica i preduzetnici dužni su da vođenje poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i obelodanjivanje informacija u finansijskim izveštajima vrše u skladu sa ovim zakonom.
Društvo od javnog interesa primenjuje pravila koja su ovim zakonom propisana za velika pravna lica bez obzira na poslovni prihod, vrednost ukupne aktive ili prosečan broj zaposlenih tokom poslovne godine, osim u slučajevima propisanim ovim zakonom.
Razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika
Član 6
Pravna lica i preduzetnici, u smislu ovog zakona, razvrstavaju se na mikro, mala, srednja i velika pravna lica, u zavisnosti od prosečnog broja zaposlenih i poslovnog prihoda u poslovnoj godini i vrednosti ukupne aktive utvrđene na datum bilansa redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja.
U mikro pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica i preduzetnici koji na datum bilansa ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma:
1) prosečan broj zaposlenih deset;
2) poslovni prihod 700.000 evra u dinarskoj protivvrednosti;
3) vrednost ukupne aktive na datum bilansa 350.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
U mala pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica i preduzetnici koji na datum bilansa prelaze granične vrednosti dva kriterijuma iz stava 2. ovog člana, ali ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma:
1) prosečan broj zaposlenih 50;
2) poslovni prihod 8.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti;
3) vrednost ukupne aktive na datum bilansa 4.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
U srednja pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica i preduzetnici koji na datum bilansa prelaze granične vrednosti dva kriterijuma iz stava 3. ovog člana, ali ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma:
1) prosečan broj zaposlenih 250;
2) poslovni prihod 40.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti;
3) vrednost ukupne aktive na datum bilansa 20.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
U velika pravna lica razvrstavaju se pravna lica i preduzetnici koji na datum bilansa prelaze granične vrednosti dva kriterijuma iz stava 4. ovog člana.
Razvrstavanje u skladu sa navedenim kriterijumima vrši pravno lice, odnosno preduzetnik, samostalno na datum bilansa redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja i dobijene podatke koristi za narednu poslovnu godinu.
Za preračunavanje deviznih iznosa iz st. 2-4. ovog člana u dinarsku protivvrednost, primenjuje se zvaničan srednji kurs dinara, koji utvrđuje Narodna banka Srbije, a koji važi na datum bilansa redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja.
Novoosnovana pravna lica, odnosno preduzetnici razvrstavaju se na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za poslovnu godinu u kojoj su osnovani i broja meseci poslovanja, a utvrđeni podaci koriste se za tekuću poslovnu godinu.
Prosečan broj zaposlenih izračunava se tako što se zbir ukupnog broja zaposlenih na kraju svakog meseca, uključujući i zaposlene u inostranstvu, podeli sa brojem meseci u poslovnoj godini.
Obaveštenje o razvrstavanju, u smislu ovog zakona, pravno lice, odnosno preduzetnik dužno je da, uz finansijske izveštaje dostavi Agenciji za privredne registre (u daljem tekstu: Agencija), koja verifikuje dostavljeno obaveštenje o razvrstavanju.
Ako pravno lice, odnosno preduzetnik odbije da obaveštenje o razvrstavanju uskladi sa zahtevom Agencije, u narednoj poslovnoj godini se koriste podaci o veličini pravnog lica, odnosno preduzetnika utvrđeni od strane Agencije.
Narodna banka Srbije, banke, društva za osiguranje, davaoci finansijskog lizinga, dobrovoljni penzijski fondovi, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, investicioni fondovi, društva za upravljanje investicionim fondovima, berze i brokersko-dilerska društva, platne institucije i institucije elektronskog novca, kao i faktoring društva u smislu ovog zakona smatraju se velikim pravnim licima.
Izuzeci koji se u ovom zakonu primenjuju na mala pravna lica, shodno se primenjuju i na mikro pravna lica. Da bi se izuzetak koristio neophodno je da bude ispunjen jedan od sledeća dva uslova:
1) pravno lice je u najmanje dve uzastopne poslovne godine razvrstano kao malo pravno lice; ili
2) pravno lice je novoosnovano u tekućoj poslovnoj godini i u njoj je razvrstano kao malo pravno lice.
Odredbe stava 13. ovog člana shodno se primenjuju i na male grupe iz člana 7. stav 1. ovog zakona.
Razvrstavanje grupa pravnih lica
Član 7
Male grupe pravnih lica su grupe koje se sastoje od matičnog pravnog lica i zavisnih pravnih lica koja podležu konsolidovanju finansijskih izveštaja i koja, na konsolidovanoj osnovi, na datum bilansa matičnog pravnog lica ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma:
1) prosečan broj zaposlenih 50;
2) poslovni prihod 8.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti;
3) vrednost ukupne aktive na datum bilansa 4.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Srednje grupe pravnih lica su grupe koje nisu male grupe i koje se sastoje od matičnog pravnog lica i zavisnih pravnih lica koja podležu konsolidovanju finansijskih izveštaja i koja, na konsolidovanoj osnovi, na datum bilansa matičnog pravnog lica ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma:
1) prosečan broj zaposlenih 250;
2) poslovni prihod 40.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti;
3) vrednost ukupne aktive na datum bilansa 20.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Velike grupe pravnih lica su grupe koje se sastoje od matičnog pravnog lica i zavisnih pravnih lica koja podležu konsolidovanju finansijskih izveštaja i koja, na konsolidovanoj osnovi, na datum bilansa matičnog pravnog lica prelaze granične vrednosti dva od tri kriterijuma iz stava 2. ovog člana.
Razvrstavanje grupe u skladu sa navedenim kriterijumima vrši matično pravno lice, samostalno na datum bilansa konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja i dobijene podatke koristi za tekuću poslovnu godinu.
Za preračunavanje deviznih iznosa iz st. 1. i 2. ovog člana u dinarsku protivvrednost, primenjuje se zvaničan srednji kurs dinara, koji utvrđuje Narodna banka Srbije, a koji važi na datum bilansa konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja.
II ORGANIZACIJA RAČUNOVODSTVA I RAČUNOVODSTVENE ISPRAVE
Organizacija računovodstva
Član 8
Pravna lica, odnosno preduzetnici opštim aktom, u skladu sa ovim zakonom, uređuju organizaciju računovodstva na način koji omogućava sveobuhvatno evidentiranje, kao i sprečavanje i pravovremeno otkrivanje pogrešno evidentiranih poslovnih promena, uređuju interne računovodstvene kontrolne postupke, utvrđuju računovodstvene politike, određuju lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava o poslovnoj promeni, uređuju kretanje računovodstvenih isprava i utvrđuju rokove za njihovo dostavljanje na dalju obradu i knjiženje u poslovnim knjigama.
Pravno lice, odnosno preduzetnik svojim opštim aktom kojim uređuje organizaciju računovodstva određuje vrste i oblik pomoćnih knjiga koje vodi.
Vođenje poslovnih knjiga organizuje se tako da omogući:
1) kontrolu ulaznih podataka;
2) kontrolu ispravnosti unetih podataka;
3) uvid u promet i stanje računa glavne knjige;
4) uvid u hronologiju obavljenog unosa poslovnih promena;
5) čuvanje i korišćenje podataka.
Pravno lice i preduzetnik koji vrši obradu podataka na računaru dužan je da koristi računovodstveni softver koji omogućava funkcionisanje sistema internih računovodstvenih kontrola i onemogućava brisanje proknjiženih poslovnih promena.
Računovodstvene isprave
Član 9*
Knjiženje poslovnih promena i događaja (u daljem tekstu: poslovnih promena) na računima imovine, obaveza, kapitala, prihoda i rashoda vrši se na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava.
Računovodstvena isprava predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene.
Računovodstvena isprava sastavlja se u potrebnom broju primeraka na mestu i u vreme nastanka poslovne promene.
Računovodstvena isprava koja je sastavljena u jednom primerku može se otpremiti ako su podaci iz te isprave stalno dostupni.
Fotokopija računovodstvene isprave je osnov za knjiženje poslovne promene, pod uslovom da je na njoj navedeno mesto čuvanja originalne isprave i da je potvrđena od strane odgovornog lica koji svojim potpisom ili drugom identifikacionom oznakom potvrđuje njenu verodostojnost.
Računovodstvenom ispravom smatra se i isprava ispostavljena, odnosno primljena telekomunikacionim putem, kao i isprava ispostavljena, odnosno primljena putem servisa za elektronsku razmenu podataka (Electronic data Interchange - EDI).
Pošiljalac je odgovoran da podaci na ulazu u telekomunikacioni sistem budu zasnovani na računovodstvenim ispravama, kao i da čuva originalne računovodstvene isprave.
Kada se računovodstvena isprava prenosi putem servisa za elektronsku razmenu podataka, pružalac usluge elektronske razmene podataka dužan je da obezbedi integritet razmenjenih podataka.
Odgovornost za računovodstvene isprave
Član 10
Lice koje sastavlja računovodstvenu ispravu odgovorno je za istinitost i potpunost podataka u ispravi, za njenu računsku tačnost i da ona verodostojno prikazuje nastalu poslovnu promenu.
Lice iz stava 1. ovog člana svojim potpisom, odnosno drugom identifikacionom oznakom (utvrđenom opštim aktom kojim pravno lice, odnosno preduzetnik uređuje organizaciju računovodstva) potvrđuje računsku tačnost i verodostojnost računovodstvene isprave.
Računovodstvena isprava, sastavljena kao elektronski zapis, sadrži potpis ili drugu identifikacionu oznaku odgovornog lica, odnosno lica ovlašćenog za izdavanje računovodstvene isprave, odnosno elektronski potpis u skladu sa zakonom.
Pravno lice, odnosno preduzetnik je dužno da, pre unosa podataka iz računovodstvene isprave u poslovne knjige, odredi odgovorno lice koje treba da izvrši kontrolu verodostojnosti isprave. Odgovorno lice potpisom, odnosno drugom identifikacionom oznakom (utvrđenom opštim aktom kojim pravno lice, odnosno preduzetnik uređuje organizaciju računovodstva) potvrđuje da je računovodstvena isprava verodostojna (potpuna, istinita, računski tačna i da verodostojno prikazuje poslovnu promenu).
Kontrolu računovodstvenih isprava ne mogu da vrše lica koja su zadužena materijalnim stvarima (vrednostima) na koje se isprave odnose.
Pravno lice, odnosno preduzetnik je dužno da preduzme sve potrebne mere da računovodstvene isprave budu zaštićene od gubitaka, oštećenja i izmena i treba da obezbedi da potrebna tehnička oprema, nosioci podataka i softver budu zaštićeni od zloupotrebe.
Rokovi dostavljanja računovodstvenih isprava i rokovi knjiženja
Član 11
Računovodstvena isprava se nakon njenog sastavljanja kod pravnog lica, odnosno preduzetnika ili njenog prijema od drugih lica, dostavlja na knjiženje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana kada je poslovna promena nastala, odnosno u roku od pet radnih dana od datuma prijema (u navedenom roku se mora izvršiti i kontrola verodostojnosti računovodstvene isprave).
Lica koja vode poslovne knjige, posle sprovedene kontrole primljenih računovodstvenih isprava, dužna su da računovodstvene isprave proknjiže u poslovnim knjigama najkasnije u roku od pet radnih dana od dana prijema.
III POSLOVNE KNJIGE I KONTNI OKVIR
Vrste poslovnih knjiga
Član 12
Poslovne knjige predstavljaju jednoobrazne evidencije o stanju i promenama na imovini, obavezama i kapitalu, prihodima i rashodima i vanbilansnoj imovini i vanbilansnim obavezama pravnih lica i preduzetnika.
Poslovne knjige su dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige.
Dnevnik i glavna knjiga vode se po sistemu dvojnog knjigovodstva.
Dnevnik je poslovna knjiga koja predstavlja hronološku evidenciju nastalih poslovnih promena.
Dnevnik može da se vodi kao jedinstvena poslovna knjiga ili kao više poslovnih knjiga namenjenih za poslovne promene određenih bilansnih ili vanbilansnih stavki.
Glavna knjiga je potpuni skup računa, koji su u ravnoteži, za sistematsko obuhvatanje stanja i promena na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima i koja je osnova za sastavljanje finansijskih izveštaja. Glavna knjiga se sastoji iz dva odvojena dela, i to: bilansne evidencije i vanbilansne evidencije.
Glavna knjiga treba da sadrži račune utvrđene kontnim okvirom, u skladu sa potrebama pravnog lica, odnosno preduzetnika.
Pomoćne knjige su analitičke evidencije i druge pomoćne knjige (dnevnik blagajne i druge pomoćne knjige). Pravna lica, odnosno preduzetnici mogu analitičke evidencije da vode odvojeno za različite vrste sredstava i obaveza: nematerijalnu imovinu, nekretnine, postrojenja i opremu, investicione nekretnine, dugoročne finansijske plasmane, zalihe, potraživanja, obaveze iz poslovanja, obaveze po kreditima i druge stavke koje se odnose na bilansne pozicije.
Pomoćne knjige koje se odnose na imovinu u materijalnom obliku iskazuju se u količinama i novčanim iznosima.
U dnevnik blagajne se unose poslovne promene koje nastaju po osnovu gotovine i drugih vrednosti koje se vode u blagajni pravnog lica i preduzetnika. Dnevnik blagajne zatvara se na kraju svakog radnog dana i dostavlja se na kontrolu i nakon toga na knjiženje istog, a najkasnije narednog radnog dana.
Način vođenja poslovnih knjiga
Član 13
U poslovne knjige podaci se unose na osnovu računovodstvenih isprava.
Poslovne knjige vode se u skladu sa načelom nepromenljivog zapisa o nastaloj poslovnoj promeni.
Poslovne knjige vode se na način koji treba da omogući kontrolu ulaznih podataka, ispravnosti unetih podataka, čuvanje podataka, mogućnost korišćenja podataka, mogućnost uvida u promet i stanja na računima glavne knjige i pomoćnih knjiga, odnosno transakcije, kao i uvid u hronologiju obavljenog unosa poslovnih promena (datum knjiženja).
Poslovne knjige vode se za poslovnu godinu koja je jednaka kalendarskoj, osim u slučaju kada se poslovne knjige vode za poslovnu godinu koja je različita od kalendarske u skladu sa ovim zakonom.
Izuzetno od stava 4. ovog člana, poslovna godina može biti kraća od 12 uzastopnih kalendarskih meseci, u slučaju osnivanja pravnog lica, odnosno preduzetnika, statusne promene, likvidacije, stečaja, početka primene poslovne godine različite od kalendarske i u drugim slučajevima u skladu sa zakonom.
Poslovne knjige mogu da se vode u slobodnim listovima, povezane ili prenete na neki od elektronskih ili magnetnih medija, tako da, po potrebi, mogu da se odštampaju ili prikažu na ekranu.
Otvaranje poslovnih knjiga vrši se na početku poslovne godine na osnovu zaključnog bilansa stanja prethodne godine.
Novoosnovana pravna lica i preduzetnici otvaraju poslovne knjige na osnovu bilansa osnivanja koji se sastavlja na osnovu popisa imovine i obaveza, sa stanjem na dan upisa u registar kod Agencije, odnosno kod drugog nadležnog organa.
Kontni okvir
Član 14
Pravna lica i preduzetnici poslovne promene knjiže na računima propisanim kontnim okvirom i, ako je primenljivo, na računima nastalim raščlanjavanjem računa koji su propisani u kontnom okviru.
Kontni okvir i sadržinu računa u kontnom okviru propisuje:
1) ministar nadležan za poslove finansija - za privredna društva, zadruge i preduzetnike;
2) ministar nadležan za poslove finansija - za druga pravna lica iz člana 2. tačka 2) ovog zakona;
3) Narodna banka Srbije - za Narodnu banku Srbije, banke, društva za osiguranje, davaoce finansijskog lizinga, dobrovoljne penzijske fondove i društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, u skladu sa ovim zakonom i drugim zakonima koji uređuju poslovanje ovih finansijskih institucija, nad kojima saglasno zakonu, nadzor vrši Narodna banka Srbije;
4) Komisija za hartije od vrednosti - za Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, investicione fondove i društva za upravljanje investicionim fondovima, kao i za berze i brokersko-dilerska društva.
Lica koja vode poslovne knjige i sastavljaju finansijske izveštaje
Član 15
Pravno lice, odnosno preduzetnik opštim aktom uređuje školsku spremu, radno iskustvo i ostale uslove za lice koje je odgovorno za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja.
Poveravanje vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja drugom pravnom licu, odnosno preduzetniku
Član 16
Vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja pravno lice, odnosno preduzetnik može poveriti ugovorom u skladu sa zakonom, pravnom licu ili preduzetniku, koji je upisan u Registar pružalaca računovodstvenih usluga.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, povezana pravna lica mogu poveriti vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja svom povezanom pravnom licu.
Odredba st. 1. i 2. ovog člana ne odnosi se na Narodnu banku Srbije, banke, društva za osiguranje, davaoce finansijskog lizinga, dobrovoljne penzijske fondove, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, investicione fondove, društva za upravljanje investicionim fondovima, Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, berze, brokersko-dilerska društva, faktoring društva, platne institucije i institucije elektronskog novca.
Pravno lice, odnosno preduzetnik koji ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga internim aktom određuje lice koje je odgovorno za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja za svakog klijenta kome se pružaju usluge vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja.
Lice koje je pravosnažno osuđeno na kaznu zatvora za krivično delo u Republici Srbiji ili stranoj državi, ne može da obavlja poslove vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja iz stava 4. ovog člana, u skladu sa ovim zakonom i obavlja druge poslove u oblasti računovodstva, utvrđene ovim zakonom.
Registar pružalaca računovodstvenih usluga
Član 17
Registar pružalaca računovodstvenih usluga (u daljem tekstu: Registar) vodi Agencija.
Vođenje Registra iz stava 1. ovog člana Agencija obavlja kao povereni posao.
Registar iz stava 1. ovog člana vodi se na srpskom jeziku.
Registar iz stava 1. ovog člana redovno se ažurira i objavljuje na internet stranici Agencije.
Registar iz stava 1. ovog člana je javna knjiga.
Način vođenja i sadržinu Registra propisuje ministar nadležan za poslove finansija na predlog Agencije.
Agencija vodi Registar preko registratora imenovanog u skladu sa zakonom koji uređuje poslovanje Agencije.
Agencija najmanje jednom godišnje izveštava Nacionalnu komisiju za računovodstvo o pitanjima koja se tiču vođenja registra iz stava 1. ovog člana.
Obrada podataka u Registru iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Izdavanje dozvole i upis u Registar
Član 18
U Registar može biti upisano pravno lice, odnosno preduzetnik koje ima dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga izdatu u skladu sa ovim zakonom.
Dozvolu iz stava 1. ovog člana rešenjem izdaje Komora ovlašćenih revizora (u daljem tekstu: Komora) pravnom licu pod uslovom da:
1) ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga;
2) osnivač, odnosno stvarni vlasnik, kao i član organa upravljanja pravnog lica koje ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga, nije osuđen pravnosnažnom presudom za krivično delo u smislu zakona kojim se uređuje odgovornost pravnih lica za krivična dela, odnosno ukoliko je osnivač, odnosno vlasnik, kao i član organa upravljanja pravnog lica fizičko lice da nije pravnosnažno osuđeno za krivična dela iz stava 6. tačka 2) ovog člana;
3) ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom najmanje jednog zaposlenog sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije, koje je stečeno kod profesionalne organizacije članice Međunarodne federacije računovođa.
Pravno lice koje ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga, osnivač, odnosno stvarni vlasnik, kao i član organa upravljanja tog društva, ne može biti pravno lice, saradnik pravnog lica, niti pravno lice povezano s tim pravnim licem u skladu sa zakonom, koje je osuđeno pravnosnažnom presudom za krivično delo, u smislu zakona kojim se uređuje odgovornost pravnih lica za krivična dela, odnosno fizičko lice koje je pravnosnažno osuđeno za krivična dela iz člana 16. stav 5. ovog zakona.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, na zahtev društva za reviziju, dozvola iz stava 1. ovog člana izdaje se po službenoj dužnosti na osnovu rešenja o izdavanju dozvole za obavljanje revizije koja je izdata u skladu sa zakonom kojim se uređuje revizija.
U Registar može biti upisan preduzetnik koji ima dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga izdatu u skladu sa ovim zakonom.
Dozvolu iz stava 5. ovog člana rešenjem izdaje Komora preduzetniku pod uslovom da:
1) ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga;
2) nije pravnosnažno osuđivan u smislu člana 16. stav 5. ovog zakona;
3) ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom najmanje jednog zaposlenog sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva ili revizije, koje je stečeno kod profesionalne organizacije članice Međunarodne federacije računovođa ili sam preduzetnik ispunjava ovaj kriterijum.
Preduzetnik koji ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga, kao ni saradnik preduzetnika, ne može biti lice koje je pravnosnažno osuđeno za krivična dela iz člana 16. stav 5. ovog zakona.
Pod saradnikom iz st. 3. i 7. ovog člana smatra se:
1) svako fizičko lice koje je na rukovodećem položaju kod pravnog lica u kojem je osnivač, vlasnik ili odgovorno lice pravnog lica koje ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga ili preduzetnik iz stava 6. ovog člana na rukovodećem položaju ili je stvarni vlasnik tog pravnog lica;
2) svako fizičko lice koje je stvarni vlasnik pravnog lica u kojem je osnivač, vlasnik ili odgovorno lice pravnog lica koje ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga ili preduzetnik iz stava 7. ovog člana na rukovodećem položaju;
3) svako fizičko lice koje sa osnivačem, vlasnikom i odgovornim licem pravnog lica koje ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga ili sa preduzetnikom iz stava 7. ovog člana ima stvarno vlasništvo nad istim pravnim licem.
Fizičko lice ne može biti osnivač, odnosno stvarni vlasnik ili član organa upravljanja pravnog lica koje ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga, odnosno ne može biti preduzetnik koji ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga i ako je teže povredilo ili ponovilo povredu propisa kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma u periodu trajanja izrečene zaštitne mere zabrane vršenja određenih delatnosti koje predstavljaju pretežnu delatnost privrednog subjekta za pružanje računovodstvenih usluga ili trajanja zaštitne mere zabrane odgovornom licu da vrši određene poslove koji predstavljaju pretežnu delatnost privrednog subjekta za pružanje računovodstvenih usluga, odnosno u periodu trajanja izrečene zaštitne mere zabrane odgovornom licu da vrši određene dužnosti, kod pravnog lica čija je pretežna delatnost pružanje računovodstvenih usluga.
Član organa upravljanja iz stava 2. tačka 2), stava 3. i stava 9. ovog člana označava direktora, odnosno izvršnog direktora u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva.
Pravno lice koje podnosi zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana dužno je da dokaže identitet stvarnog vlasnika tog pravnog lica, na način i u smislu zakona kojim se uređuje centralna evidencija stvarnih vlasnika.
Zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana podnosi se Komori.
Rešenja iz st. 2. i 6. ovog člana su konačna. Protiv rešenja može se pokrenuti upravni spor.
U postupku odlučivanja primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, osim ukoliko ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Komora je dužna da po službenoj dužnosti, bez odlaganja dostavi Agenciji primerak rešenja o izdavanju dozvole, radi upisa u Registar.
Formu i sadržinu zahteva za izdavanje dozvole iz stava 12. ovog člana, kao i naknadu za izdavanje dozvole propisuje Komora, uz prethodnu saglasnost Ministarstva, koje pre davanja saglasnosti pribavlja mišljenje Nacionalne komisije za računovodstvo.
Komora najmanje dva puta godišnje izveštava Nacionalnu komisiju za računovodstvo i Ministarstvo finansija o pitanjima koja se odnose na izdavanje i oduzimanje dozvola za pružanje računovodstvenih usluga.
Pravna lica, odnosno preduzetnici koji imaju registrovanu pretežnu delatnost pružanja računovodstvenih usluga dužni su da obaveštavaju Agenciju o promenama svih činjenica i okolnosti na osnovu kojih su upisani u Registar, u roku od osam dana od dana nastanka promena.
Ako se iz opravdanih razloga ne može pribaviti dokaz o neosuđivanosti iz st. 3. i 7. ovog člana, lice iz st. 1. i 8. ovog člana može dostaviti i izjavu datu pod materijalnom i krivičnom odgovornošću da nije osuđivano. Komora može u bilo kom trenutku zatražiti od lica iz st. 1. i 8. ovog člana da dostave dokaze o neosuđivanosti ili neposredno od nadležnog organa zatraži te dokaze.
Komora radi provere ispunjenosti propisanih uslova za davanje dozvole za pružanje računovodstvenih usluga može da u svakom trenutku pribavi podatke o osuđivanosti, odnosno neosuđivanosti lica iz st. 3. i 7. ovog člana u vezi s kojima se proverava ispunjenost tih uslova i njihovih saradnika iz kaznene evidencije koja se vodi u skladu sa zakonom.
Oduzimanje dozvole i brisanje iz registra
Član 19
Pravnom licu, odnosno preduzetniku rešenjem se oduzima dozvola za pružanje računovodstvenih usluga, ako:
1) prestane da ispunjava uslove za izdavanje dozvole iz člana 18. ovog zakona;
2) je dozvola iz člana 18. ovog zakona izdata na osnovu neistinitih podataka;
3) donese odluku o prestanku obavljanja ove delatnosti ili prestane da postoji kao pravno lice, odnosno preduzetnik u skladu sa zakonom;
4) postupa suprotno propisima kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma - na obrazloženi predlog organa nadležnog za sprovođenje propisa o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.
Rešenje iz stava 1. ovog člana donosi Komora.
Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno. Protiv rešenja može se pokrenuti upravni spor.
U postupku odlučivanja primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, osim ukoliko ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Komora je dužna da po službenoj dužnosti, bez odlaganja dostavi Agenciji primerak rešenja o oduzimanju dozvole iz stava 2. ovog člana, radi brisanja iz Registra.
IV POPIS IMOVINE, OBAVEZA, VANBILANSNE IMOVINE I VANBILANSNIH OBAVEZA
Obaveza vršenja popisa
Član 20
Pravno lice, odnosno preduzetnik dužan je da na početku poslovanja izvrši popis imovine, obaveza i vanbilansne imovine i vanbilansnih obaveza, sa naznakom pojedinačnih vrednosti u količinama i novčanom iznosu.
Pravno lice, odnosno preduzetnik vrši popis imovine i obaveza i usklađuje stanje po knjigama sa stanjem po popisu na datum bilansa.
Usklađivanje prometa i stanja glavne knjige sa dnevnikom i pomoćnih knjiga sa glavnom knjigom vrši se pre popisa imovine i obaveza i pre sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja.
Pravno lice, odnosno preduzetnik može predvideti opštim aktom i duže periode za vršenje popisa knjiga, filmova, arhivske građe i slično, s tim što ti periodi ne mogu biti duži od pet godina.
Način i rokove vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem propisuje ministar nadležan za poslove finansija.
Dodatna obaveza vršenja popisa
Član 21
Pored popisa imovine i obaveza iz člana 20. ovog zakona, pravno lice, odnosno preduzetnik vrši popis i usklađivanje stanja i prilikom primopredaje dužnosti računopolagača, promene prodajnih cena proizvoda i robe u maloprodajnom objektu, statusne promene, otvaranja, odnosno zaključenja postupka stečaja i likvidacije pravnog lica, odnosno preduzetnika, kao i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.
Usaglašavanje potraživanja i obaveza
Član 22
Pravna lica i preduzetnici dužni su da pre sastavljanja finansijskih izveštaja usaglase međusobna potraživanja i obaveze, što se dokazuje odgovarajućom ispravom.
Poverilac je dužan da, pre sastavljanja finansijskih izveštaja, dostavi dužniku spisak neplaćenih obaveza.
Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da odgovore na zahtev ovlašćenog revizora za nezavisnu potvrdu stanja potraživanja i obaveza.
Sva pravna lica i preduzetnici koji sastavljaju Napomene uz finansijske izveštaje dužni su da u tom izveštaju u vezi sa neusaglašenim potraživanjima i obavezama obelodane:
1) broj i ukupan iznos neusaglašenih potraživanja i njihov odnos prema broju i ukupnom iznosu potraživanja; i
2) broj i ukupan iznos neusaglašenih obaveza i njihov odnos prema broju i ukupnom iznosu obaveza.
V PRAVILA VREDNOVANJA
Opšta računovodstvena načela
Član 23
Pozicije, koje se prikazuju u redovnim i konsolidovanim godišnjim finansijskim izveštajima pravnih lica i preduzetnika, treba da budu vrednovane u skladu sa opštim računovodstvenim načelima:
1) pretpostavke da pravno lice, odnosno preduzetnik posluje kontinuirano;
2) računovodstvene politike i osnove za vrednovanja primenjuju se dosledno iz godine u godinu;
3) priznavanje i vrednovanje vrši se uz primenu principa opreznosti, a posebno:
(1) može se priznati samo dobit koja se ostvari do datuma bilansa;
(2) u Bilansu stanja prikazuju se obaveze nastale u toku tekuće ili prethodnih poslovnih godina, čak i ukoliko takve obaveze postanu evidentne samo između datuma Bilansa stanja i datuma odobrenja za obelodanjivanje finansijskih izveštaja;
(3) u obzir se uzimaju sva obezvređenja, bez obzira da li je rezultat poslovne godine dobitak ili gubitak;
4) u obzir se uzimaju svi prihodi i rashodi koji se odnose na poslovnu godinu bez obzira na datum njihove naplate, odnosno isplate;
5) komponente imovine i obaveza vrednuju se posebno;
6) zabranjeno je prebijanje između stavki aktive i pasive ili između stavki prihoda i rashoda;
7) bilans otvaranja za svaku poslovnu godinu mora da bude jednak bilansu zatvaranja za prethodnu poslovnu godinu;
8) stavke Bilansa uspeha i Bilansa stanja obračunavaju se i prezentuju uzimajući u obzir suštinu predmetne transakcije ili predmetnog posla;
9) iznosi priznati u Bilansu stanja i Bilansu uspeha izračunavaju se na obračunskoj osnovi korišćenjem načela uzročnosti prihoda i rashoda.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, odstupanja od opštih računovodstvenih načela dozvoljena su samo u slučajevima primene pojedinih MSFI, odnosno MSFI za MSP i takva odstupanja, kao i razlozi zbog kojih nastaju, moraju da se obelodane u Napomenama uz finansijske izveštaje, uključujući i ocenu njihovih efekata na imovinu, obaveze, finansijsku poziciju i dobitak ili gubitak pravnog lica, odnosno preduzetnika.
Ako primena odredaba ovog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, kao i MSFI i MSFI za MSP ne bi bila dovoljna za dobijanje istinitog i objektivnog prikaza imovine i obaveza, prihoda, rashoda i rezultata pravnog lica, odnosno preduzetnika, pravno lice, odnosno preduzetnik u Napomenama uz finansijske izveštaje prikazuje dodatne informacije potrebne za usklađivanje s tim zahtevom.
Primena MSFI
Član 24
Za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima velika pravna lica, pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja (matična pravna lica), javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno od veličine, primenjuju MSFI.
Primena MSFI za MSP
Član 25
Za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, mala i srednja pravna lica primenjuju MSFI za MSP.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, mala i srednja pravna lica mogu da odluče da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima primenjuju MSFI.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, mala i srednja pravna lica dužna su da primenjuju MSFI u kontinuitetu, odnosno najmanje pet godina od početka primene MSFI, osim u slučajevima otvaranja postupka stečaja ili likvidacije.
Mikro i druga pravna lica
Član 26
Za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, mikro pravna lica i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2) ovog zakona, nezavisno od veličine, primenjuju podzakonski akt koji donosi ministar nadležan za poslove finansija, a koji se zasniva na opštim računovodstvenim načelima.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, mikro pravna lica i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2) ovog zakona, nezavisno od veličine, mogu da odluče da za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima primenjuju MSFI ili MSFI za MSP.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, mikro pravna lica i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2) ovog zakona, nezavisno od veličine, dužna su da primenjuju MSFI, odnosno MSFI za MSP u kontinuitetu, odnosno najmanje pet godina od početka primene MSFI, odnosno MSFI za MSP, osim u slučajevima otvaranja postupka stečaja ili likvidacije.
VI ZATVARANJE POSLOVNIH KNJIGA I ČUVANJE RAČUNOVODSTVENIH ISPRAVA, POSLOVNIH KNJIGA I FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
Zatvaranje poslovnih knjiga
Član 27
Poslovne knjige se zatvaraju posle knjiženja svih poslovnih promena i obračuna na kraju poslovne godine, kao i u slučajevima statusnih promena, prestanka poslovanja i u drugim slučajevima u kojima je neophodno zatvoriti poslovne knjige. Nakon zatvaranja poslovnih knjiga ne može se sprovesti knjiženje u njima.
Računi u pomoćnim knjigama koji se koriste duže od jedne godine zatvaraju se po prestanku njihovog korišćenja.
Poslovne knjige se zatvaraju najkasnije do roka za dostavljanje finansijskih izveštaja.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, Narodna banka Srbije može propisati rokove za zatvaranje poslovnih knjiga za finansijske institucije nad kojima, saglasno zakonu, vrši nadzor.
Čuvanje računovodstvenih isprava, poslovnih knjiga i finansijskih izveštaja
Član 28
Pravna lica i preduzetnici dužni su da uredno čuvaju računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijske izveštaje i da opštim aktom odrede odgovorna lica i poslovne prostorije za njihovo čuvanje, kao i način čuvanja.
Finansijski izveštaji, izveštaji o izvršenoj reviziji i Statistički izveštaj čuvaju se 20 godina.
Godišnji izveštaj o poslovanju čuva se 20 godina od poslednjeg dana poslovne godine za koju je sastavljen.
Dnevnik i glavna knjiga čuvaju se deset godina.
Pomoćne knjige čuvaju se pet godina, od dana njihovog zaključivanja.
Trajno se čuvaju isplatne liste ili analitičke evidencije zarada.
Pet godina se čuvaju isprave na osnovu kojih se unose podaci u poslovne knjige.
Pet godina se čuvaju isprave platnog prometa u ovlašćenim finansijskim institucijama platnog prometa.
Rokovi čuvanja računovodstvenih isprava i poslovnih knjiga računaju se od poslednjeg dana poslovne godine na koju se odnose.
Računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijski izveštaji čuvaju se u originalu ili korišćenjem drugih sredstava arhiviranja, utvrđenih zakonom.
Računovodstvene isprave mogu se čuvati na elektronskim medijima, kao originalna elektronska dokumenta ili digitalne kopije, ako je nadležnom organu omogućen pristup tako sačuvanim podacima i ako je obezbeđeno:
1) da se podacima sadržanim u elektronskom dokumentu ili zapisu može pristupiti i da su pogodni za dalju obradu;
2) da su podaci sačuvani u obliku u kome su napravljeni, poslati i primljeni;
3) da se iz sačuvane elektronske poruke može utvrditi pošiljalac, primalac, vreme i mesto slanja i prijema;
4) da se primenjuju tehnologije i postupci kojima se u dovoljnoj meri obezbeđuje zaštita od izmena ili brisanje podataka ili drugo pouzdano sredstvo kojim se garantuje nepromenljivost podataka ili poruka, kao i rezervna baza podataka na drugoj lokaciji.
Računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijski izveštaji čuvaju se u poslovnim prostorijama pravnog lica, odnosno preduzetnika, odnosno kod pravnih lica ili preduzetnika kojima je povereno vođenje poslovnih knjiga.
Ako se poslovne knjige vode na računaru, uporedo sa memorisanim podacima, pravno lice, odnosno preduzetnik mora da obezbedi i memorisanje aplikativnog softvera kako bi podaci bili dostupni kontroli. U slučaju kada pravno lice, odnosno preduzetnik ne može iz tehničkih razloga da obezbedi funkcionalnost memorisanog aplikativnog softvera korišćenog za unos, obradu i čuvanje računovodstvenih podataka, dužan je da dokument sa podacima čuva u clear text formatu.
Pored dokumenta iz stava 13. ovog člana, pravno lice, odnosno preduzetnik dužno je da obezbedi opis samih polja, kao i definisanje oznaka koje razdvajaju jedan podatak od drugog (delimiter podataka).
Pri otvaranju postupka likvidacije ili stečaja, računovodstvene isprave i poslovne knjige zapisnički se predaju likvidacionom, odnosno stečajnom upravniku.
VII FINANSIJSKI IZVEŠTAJI, GODIŠNJI IZVEŠTAJI O POSLOVANJU, NEFINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE I IZVEŠTAJI O PLAĆANJIMA AUTORITETIMA VLASTI
Redovan godišnji finansijski izveštaj
Član 29
Pravna lica, odnosno preduzetnici dužni su da sastavljaju redovne godišnje finansijske izveštaje za poslovnu godinu koja je jednaka kalendarskoj, u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, zavisno pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji čije matično pravno lice sa sedištem u inostranstvu ima poslovnu godinu različitu od kalendarske godine, može, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove finansija, odnosno Komisije za hartije od vrednosti za pravna lica iz njene nadležnosti, da sastavlja i objavljuje redovan godišnji finansijski izveštaj sa stanjem na poslednji dan poslovne godine koja je različita od kalendarske. Zavisno pravno lice je u obavezi da primenjuje poslovnu godinu različitu od kalendarske u kontinuitetu, a najmanje pet godina od početka primene poslovne godine koja je različita od kalendarske.
U postupku odlučivanja ministra nadležnog za poslove finansija, odnosno Komisije za hartije od vrednosti iz stava 2. ovog člana primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, osim ukoliko ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Izuzetak predviđen stavom 2. ovog člana ne mogu koristiti banke, društva za osiguranje, davaoci finansijskog lizinga, dobrovoljni penzijski fondovi i društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, platne institucije i institucije elektronskog novca nad kojima, saglasno zakonu, nadzor vrši Narodna banka Srbije.
Redovan godišnji finansijski izveštaj velikih pravnih lica, srednjih pravnih lica, pravnih lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja (matična pravna lica), javnih društava, odnosno društava koja se pripremaju da postanu javna, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno od veličine obuhvata:
1) Bilans stanja,
2) Bilans uspeha,
3) Izveštaj o ostalom rezultatu,
4) Izveštaj o promenama na kapitalu,
5) Izveštaj o tokovima gotovine i
6) Napomene uz finansijske izveštaje.
Redovan godišnji finansijski izveštaj pravnih lica i preduzetnika, osim pravnih lica iz st. 5. i 7. ovog člana, obuhvata:
1) Bilans stanja,
2) Bilans uspeha i
3) Napomene uz finansijske izveštaje.
Redovan godišnji finansijski izveštaj preduzetnika i drugih pravnih lica iz člana 2. tačka 2) ovog zakona razvrstanih kao mikro pravno lice obuhvata:
1) Bilans stanja i
2) Bilans uspeha.
Pravna lica čije je poslovanje uređeno drugim propisima na osnovu kojih je organ, odnosno organizacija nadležna za obavljanje nadzora nad njihovim poslovanjem propisala sadržaj i strukturu godišnjih finansijskih izveštaja, dužna su da sastavljaju godišnje finansijske izveštaje saglasno ovom zakonu i tim propisima.
Pravno lice je dužno da sastavi vanredne finansijske izveštaje u slučajevima predviđenim ovim zakonom. Vanredni finansijski izveštaj obuhvata:
1) Bilans stanja i
2) Bilans uspeha.
Nadležnost za propisivanje sadržine i forme obrazaca finansijskih izveštaja i Statističkog izveštaja
Član 30
Ministar nadležan za poslove finansija propisuje sadržinu i formu obrazaca finansijskih izveštaja iz čl. 29. i 31. ovog zakona i Statističkog izveštaja iz člana 44. stav 3. ovog zakona za privredna društva, zadruge i preduzetnike.
Ministar nadležan za poslove finansija propisuje sadržinu i formu obrazaca finansijskih izveštaja iz čl. 29. i 31. ovog zakona i Statističkog izveštaja iz člana 44. stav 3. ovog zakona za druga pravna lica iz člana 2. tačka 2) ovog zakona.
Narodna banka Srbije propisuje sadržaj i formu obrazaca finansijskih izveštaja iz čl. 29. i 31. ovog zakona i Statističkog izveštaja iz člana 44. stav 3. ovog zakona za Narodnu banku Srbije, banke, društva za osiguranje, davaoce finansijskog lizinga, dobrovoljne penzijske fondove i društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, u skladu sa ovim zakonom i drugim zakonima koji uređuju poslovanje ovih finansijskih institucija nad kojima, saglasno zakonu nadzor vrši Narodna banka Srbije.
Komisija za hartije od vrednosti propisuje sadržaj i formu obrazaca finansijskih izveštaja iz čl. 29. i 31. ovog zakona i Statističkog izveštaja iz člana 44. stav 3. ovog zakona za investicione fondove, društva za upravljanje investicionim fondovima, Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti i berze i brokersko-dilerska društva.
Konsolidovani godišnji finansijski izveštaj
Član 31
Konsolidovani godišnji finansijski izveštaj sastavlja, dostavlja i obelodanjuje pravno lice koje je u ekonomskoj celini matično pravno lice.
Matično pravno lice ima kontrolu nad zavisnim pravnim licem kada nad njim ima:
1) moć;
2) izloženo je, ili ima prava na varijabilne prinose po osnovu svog učešća u tom zavisnom pravnom licu;
3) ima sposobnost da koristeći svoju moć utiče na te prinose, kako bi na taj način uticalo na iznos prinosa koji mu pripada.
Moć matičnog pravnog lica u odnosu na zavisno pravno lice postoji kada ono:
1) ima većinu akcija ili glasačkih prava članova u tom zavisnom pravnom licu;
2) ima pravo da imenuje ili razreši većinu članova administrativnog, upravljačkog ili nadzornog organa zavisnog pravnog lica, a istovremeno je akcionar ili član tog pravnog lica;
3) ima pravo da vrši preovlađujući uticaj na zavisno pravno lice čiji je akcionar ili član, u skladu sa ugovorom sklopljenim sa tim pravnim licem ili u skladu sa odredbama osnivačkog akta ili statuta tog pravnog lica; ili
4) kao akcionar ili član pravnog lica u skladu sa sporazumom sa drugim akcionarima ili članovima tog pravnog lica (zavisnog pravnog lica), samostalno kontroliše većinu akcionara ili glasačkih prava članova u zavisnom pravnom licu.
Za potrebe stava 3. tač. 1) i 4) ovog člana ukupan broj akcionara ili glasačkih prava članova u zavisnom pravnom licu umanjuje se za glasačka prava vezana za akcije koje drži samo zavisno pravno lice, zavisno pravno lice tog zavisnog pravnog lica ili lice koje deluje u svoje ime ali za račun tih pravnih lica.
Za utvrđivanje glasačkih prava i prava imenovanja i opoziva većine članova organa upravljanja u bilo kom zavisnom pravnom licu koje poseduje matično pravno lice uzimaju se u obzir navedena prava koja direktno poseduje to matično pravno lice, ali i prava koja indirektno preko svojih drugih pravnih lica ili drugih povezanih lica poseduje matično pravno lice. Navedena prava se umanjuju za prava:
1) u vezi sa akcijama, odnosno udelima koji se drže u korist lica koje nije ni matično, ni zavisno pravno lice tog matičnog pravnog lica; ili
2) u vezi sa akcijama, odnosno udelima:
(1) koje služe kao jemstvo, pod uslovom da se ta prava koriste u skladu sa primljenim uputstvima u vezi sa tim jemstvom; ili
(2) koje su u vezi sa odobravanjem kredita kao dela uobičajenih poslovnih aktivnosti, pod uslovom da se glasačka prava izvršavaju u interesu lica koje pruža jemstvo.
Na uključivanje zavisnog pravnog lica u konsolidovani godišnji finansijski izveštaj nema uticaja činjenica gde se nalazi sedište tog zavisnog pravnog lica (u zemlji ili u inostranstvu).
Konsolidovani godišnji finansijski izveštaj sastavlja se pod istim datumom kao i redovni godišnji finansijski izveštaj matičnog pravnog lica.
Konsolidovani godišnji finansijski izveštaj obuhvata:
1) Konsolidovani Bilans stanja;
2) Konsolidovani Bilans uspeha;
3) Konsolidovani Izveštaj o ostalom rezultatu;
4) Konsolidovani Izveštaj o promenama na kapitalu;
5) Konsolidovani Izveštaj o tokovima gotovine;
6) Konsolidovane Napomene uz finansijske izveštaje.
Matično pravno lice u konsolidovani godišnji finansijski izveštaj uključuje finansijske izveštaje svojih zavisnih pravnih lica.
Na priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u konsolidovanom godišnjem finansijskom izveštaju shodno se primenjuju odredbe o finansijskim izveštajima iz člana 24. ovog zakona.
Ako se sastav grupe pravnih lica obuhvaćenih konsolidovanjem promenio tokom poslovne godine, konsolidovani godišnji finansijski izveštaj treba da sadrži informacije koje omogućavaju poređenje uzastopnih konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja grupe.
Obaveza iz stava 11. ovog člana ispunjava se izradom usklađenog uporednog Bilansa stanja i usklađenog uporednog Bilansa uspeha i njihovim prezentovanjem u Konsolidovanim Napomenama uz finansijske izveštaje.
Izuzeci od konsolidovanja
Član 32
Od obaveze sastavljanja, dostavljanja i obelodanjivanja konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja izuzimaju se male grupe, osim ako je najmanje jedan član grupe društvo od javnog interesa.
Od obaveze sastavljanja, dostavljanja i obelodanjivanja konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja izuzima se i matično pravno lice koje je istovremeno zavisno pravno l
