ZAKON O SPREČAVANJU KORUPCIJE
("Sl. glasnik RS", br. 35/2019, 88/2019, 11/2021 - autentično tumačenje, 94/2021 i 14/2022)
I OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1
Ovim zakonom uređuju se pravni položaj, nadležnost, organizacija i rad Agencije za sprečavanje korupcije, pravila o sprečavanju sukoba interesa pri obavljanju javnih funkcija, kumulacija javnih funkcija, prijavljivanje imovine i prihoda javnih funkcionera, postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona i druga pitanja koja su značajna za sprečavanje korupcije.
Značenje pojedinih pojmova
Član 2*
Pojedini pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) "korupcija" je odnos koji nastaje korišćenjem službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja nedozvoljene koristi za sebe ili drugoga;
2) "organ javne vlasti" je organ Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, ustanova, javno preduzeće i drugo pravno lice čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština;
3)* "javni funkcioner" je svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti, osim lica koja su predstavnici privatnog kapitala u organu upravljanja privrednog društva koje je organ javne vlasti;
4) "javna funkcija" je funkcija koju vrši javni funkcioner;
4a) "javni resurs" je nepokretnost, pokretna stvar i svako drugo dobro koje je u javnoj svojini, odnosno u drugom obliku svojine koje koriste organi Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, privredna društva, ustanove i druge organizacije čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave;
5) "član porodice" je supružnik ili vanbračni partner, roditelj ili usvojitelj, dete ili usvojenik javnog funkcionera;
6) "povezano lice" je član porodice javnog funkcionera, krvni srodnik javnog funkcionera u pravoj liniji, odnosno u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom srodstva, kao i fizičko ili pravno lice koje se prema drugim osnovama i okolnostima može opravdano smatrati interesno povezanim sa javnim funkcionerom;
7) "strateški dokument" označava strategije i akcione planove u oblasti borbe, odnosno sprečavanja korupcije;
8) "politički subjekt" označava politički subjekt u smislu zakona koji uređuje finansiranje političkih aktivnosti;
9) "oblast posebno rizična za nastanak korupcije" je oblast koja je kao takva određena strateškim dokumentom.
II AGENCIJA ZA SPREČAVANJE KORUPCIJE
Pravni položaj Agencije za sprečavanje korupcije
Član 3
Agencija za sprečavanje korupcije (u daljem tekstu: Agencija) je samostalan i nezavisan državni organ, koji za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti odgovara Narodnoj skupštini.
Agencija ima svojstvo pravnog lica.
Sredstva za rad Agencije
Član 4
Sredstva za rad Agencije obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije u posebnom budžetskom razdelu i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Predlog godišnjeg finansijskog plana sredstava koja se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije usvaja direktor Agencije i upućuje ministarstvu nadležnom za poslove finansija.
Godišnja sredstva za rad Agencije koja se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije treba da budu dovoljna da omoguće njen efikasan i nezavisan rad.
Agencija samostalno raspolaže sredstvima za rad.
Vlada ne može bez saglasnosti direktora Agencije obustaviti, odložiti ili ograničiti izvršenje budžetskih sredstava namenjenih za rad Agencije.
Sedište Agencije i organizacione jedinice izvan sedišta Agencije
Član 5
Sedište Agencije je u Beogradu.
Agencija može da obrazuje organizacione jedinice izvan svog sedišta.
Organizacione jedinice izvan sedišta Agencije nemaju svojstvo pravnog lica.
Nadležnost Agencije
Član 6
Agencija:
1) nadzire sprovođenje strateških dokumenata, podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o njihovom sprovođenju sa preporukama za postupanje, daje odgovornim subjektima preporuke kako da otklone propuste u sprovođenju strateških dokumenata i inicira izmene i dopune strateških dokumenata;
2) donosi opšte akte;
3) pokreće i vodi postupak u kome se odlučuje o postojanju povreda ovog zakona i izriče mere u skladu sa ovim zakonom;
4) rešava o sukobu interesa;
5) obavlja poslove u skladu sa zakonom koji uređuje finansiranje političkih aktivnosti, odnosno zakonom koji uređuje lobiranje;
6) podnosi krivične prijave, zahteve za pokretanje prekršajnog postupka i inicijative za pokretanje disciplinskog postupka;
7) vodi i objavljuje Registar javnih funkcionera i Registar imovine i prihoda javnih funkcionera u skladu sa ovim zakonom;
8) proverava izveštaje o imovini i prihodima koje podnesu javni funkcioneri;
9) vodi i proverava podatke iz evidencija određenih ovim zakonom;
10) postupa po predstavkama fizičkih i pravnih lica;
11) daje mišljenja o primeni ovog zakona na sopstvenu inicijativu ili na zahtev fizičkih ili pravnih lica i zauzima stavove od značaja za primenu ovog zakona;
12) inicira donošenje ili izmenu propisa, daje mišljenja o proceni rizika od korupcije u nacrtima zakona iz oblasti posebno rizičnih za nastanak korupcije i mišljenja o nacrtima zakona koji uređuju pitanja obuhvaćena potvrđenim međunarodnim ugovorima u oblasti sprečavanja i borbe protiv korupcije;
13) istražuje stanje korupcije, analizira rizike od korupcije i sačinjava izveštaje sa preporukama radi otklanjanja rizika;
14) nadzire donošenje i sprovođenje planova integriteta;
15) donosi program obuke i uputstvo za obuku u oblasti sprečavanja korupcije i prati sprovođenje obuke u organima javne vlasti;
16) obavlja poslove međunarodne saradnje u oblasti sprečavanja korupcije;
17) obavlja i druge poslove određene zakonom.
Shodna primena zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak
Član 7
U postupku koji vodi Agencija, u skladu sa ovim zakonom, shodno se primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Organi Agencije
Član 8
Organi Agencije su direktor i Veće Agencije.
Nadležnost direktora
Član 9
Direktor predstavlja i zastupa Agenciju, rukovodi radom službe Agencije, organizuje i obezbeđuje zakonito i delotvorno obavljanje poslova Agencije, donosi opšte i pojedinačne akte, odlučuje o zahtevima javnih funkcionera u skladu sa ovim zakonom, donosi odluke o povredi ovog zakona i izriče mere, daje mišljenja i uputstva za sprovođenje ovog zakona, podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o radu Agencije i izveštaj o sprovođenju strateških dokumenata, izrađuje predlog budžetskih sredstava za rad Agencije, odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Agenciji, sprovodi odluke Veća Agencije i obavlja druge poslove određene zakonom.
Uslovi za izbor direktora
Član 10
Za direktora može da bude izabrano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, ima završen pravni fakultet, najmanje devet godina radnog iskustva u struci, poseduje posebna znanja i iskustvo u oblasti sprečavanja korupcije i nije osuđivano za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje javne funkcije.
Direktor ne može da bude član političke stranke, odnosno političkog subjekta i podleže istim obavezama i zabranama koje se po ovom zakonu odnose na javnog funkcionera.
Javni konkurs za izbor direktora
Član 11
Direktora bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika posle sprovedenog javnog konkursa, koji raspisuje ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa.
Oglas o javnom konkursu za izbor direktora objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i najmanje jednom sredstvu javnog obaveštavanja koje pokriva celu teritoriju Republike Srbije, kao i na internet stranici ministarstva, Agencije i Pravosudne akademije.
Sprovođenje javnog konkursa za izbor direktora
Član 12
Javni konkurs za izbor direktora Agencije sprovodi Pravosudna akademija.
Upravni odbor Pravosudne akademije obrazuje Komisiju za izbor direktora Agencije i Žalbenu komisiju, koje su sastavljene od po tri člana. Članovi komisija imaju pravo na naknadu za rad u komisiji, čiji iznos određuje Upravni odbor Pravosudne akademije.
Za člana komisije može biti imenovano lice koje ispunjava uslove koji se po ovom zakonu traže za direktora Agencije.
Komisija za sprovođenje konkursa pregleda prijave na javni konkurs i priložene dokaze, sačinjava spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor i sprovodi test u kojem se proveravaju stručna osposobljenost, znanje i veštine kandidata.
Test se sastoji iz tri dela.
U prvom delu testa ocenjuje se stručnost kandidata, u drugom delu testa ocenjuje se profesionalni integritet kandidata za obavljanje funkcije direktora Agencije, a u trećem delu testa ocenjuje se program rada Agencije koji kandidat predstavlja članovima komisije. Na testu se ocenjuju samo stručne osposobljenosti, znanja i veštine koje su određene u programu testa koji donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.
Za prvi deo testa kandidat može da dobije najviše 70 bodova, a za treći deo testa najviše 30 bodova.
Drugi deo testa ocenjuje se ocenama "položio" i "nije položio". Kandidat koji dobije ocenu "nije položio" ne može biti predložen za izbor direktora Agencije.
Komisija za izbor direktora Agencije, u roku od 15 dana od dana završetka testa, objavljuje rezultate testa.
Kandidat ima pravo prigovora na odluke Komisije za izbor direktora Agencije u roku od tri dana od dana objavljivanja rezultata testa, odnosno od dana odbačaja prijave na javni konkurs.
O prigovoru iz stava 10. ovog člana odlučuje Žalbena komisija u roku od tri dana od dana isteka roka za prigovor.
Posle sprovedenog testa i okončanja postupka po prigovoru, Komisija za izbor direktora Agencije dostavlja ministru nadležnom za poslove pravosuđa rang listu kandidata prema uspehu postignutom na testu.
Ministar nadležan za poslove pravosuđa donosi akt kojim bliže uređuje sprovođenje javnog konkursa za izbor direktora Agencije.
Izbor direktora
Član 13
Ministar nadležan za poslove pravosuđa dužan je da Narodnoj skupštini predloži kandidate koji su na testu ostvarili najmanje 80 bodova.
Ako Narodna skupština odluči da ne izabere nijednog kandidata ili ako nema kandidata koji su na ispitu ostvarili najmanje 80 bodova, ponovo se raspisuje javni konkurs u roku od 30 dana od dana kada je Narodna skupština odlučivala, odnosno od dana kada je utvrđena rang lista kandidata iz člana 12. stav 12. ovog zakona.
Mandat direktora
Član 14
Mandat direktora traje pet godina.
Isto lice može da bude izabrano za direktora najviše dva puta.
Prestanak javne funkcije direktora
Član 15
Javna funkcija direktora prestaje danom isteka mandata, podnošenjem ostavke, ako zbog bolesti postane trajno nesposoban da obavlja funkciju ili razrešenjem.
Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa je dužno da tri meseca pre isteka mandata direktora raspiše javni konkurs za izbor direktora, a ako direktoru prestane javna funkcija pre isteka mandata - u roku od 15 dana od dana prestanka javne funkcije.
Razrešenje direktora
Član 16
Direktor se razrešava ako postane član političke stranke, odnosno političkog subjekta, ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim javne funkcije ili ako se utvrdi da je povredio zakon iz oblasti sprečavanja korupcije.
Postupak u kome se odlučuje o postojanju razloga za razrešenje direktora pokreće nadležni odbor Narodne skupštine. Direktor ima pravo da se o pokretanju postupka izjasni pred nadležnim odborom Narodne skupštine.
Nadležni odbor Narodne skupštine može da udalji sa javne funkcije direktora protiv koga je pokrenut postupak do okončanja postupka, ali ne duže od šest meseci od dana pokretanja postupka.
U slučaju iz stava 3. ovog člana javnu funkciju direktora vrši zamenik direktora.
Odluku o razrešenju direktora donosi Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika po predlogu nadležnog odbora Narodne skupštine.
Zamenik direktora
Član 17
Direktor ima zamenika koji obavlja poslove u okviru ovlašćenja koja mu poveri direktor i zamenjuje direktora kad je odsutan ili sprečen da obavlja javnu funkciju.
Zamenik direktora bira se posle javnog konkursa koji raspisuje direktor u roku od 15 dana od dana stupanja na javnu funkciju.
Direktor vodi postupak za izbor i donosi odluku o izboru zamenika direktora među kandidatima koji ispunjavaju uslove za izbor.
Javna funkcija zamenika direktora prestaje i stupanjem na javnu funkciju novog direktora.
O razrešenju i o drugim razlozima za prestanak javne funkcije zamenika direktora odlučuje direktor.
Na uslove za izbor zamenika direktora i razloge za prestanak javne funkcije zamenika direktora, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o direktoru, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Vršilac funkcije direktora
Član 18
U slučaju da je direktoru prestala javna funkcija, zamenik direktora Agencije postaje vršilac funkcije direktora Agencije, a ako Agencija nema zamenika direktora, nadležni odbor Narodne skupštine imenuje vršioca funkcije direktora Agencije između pomoćnika direktora.
Vršilac funkcije direktora vrši tu javnu funkciju do stupanja na javnu funkciju novog direktora.
Plata direktora i zamenika direktora
Član 19
Direktor ima pravo na platu u visini osnovne plate sudije Ustavnog suda.
Zamenik direktora ima pravo na platu u visini od 70% od osnovne plate direktora.
Direktoru i zameniku direktora može se uvećati plata do 20% na osnovu odluke Veća Agencije.
Direktoru i zameniku direktora pripada naknada plate tri meseca od prestanka javne funkcije, u visini plate na dan prestanka javne funkcije.
Pravo na naknadu plate prestaje pre isteka tri meseca, ako direktor i zamenik direktora zasnuju radni odnos ili steknu pravo na penziju.
Nadležnost i sastav Veća Agencije
Član 20
Veće Agencije, odlučuje o žalbama na odluke koje donosi direktor u skladu sa ovim zakonom, izuzev odluka o pravima i obavezama zaposlenih u Agenciji, zauzima načelne stavove za primenu ovog zakona, nadzire rad direktora i prati njegovo imovinsko stanje.
Veće Agencije čini pet članova.
Uslovi za izbor člana Veća Agencije
Član 21
Za člana Veća Agencije može da bude izabrano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, ima završen pravni fakultet, najmanje devet godina radnog iskustva u struci i nije osuđivano za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim javne funkcije.
Član Veća Agencije ne može da bude član političke stranke, odnosno političkog subjekta i podleže istim obavezama i zabranama koje se po ovom zakonu odnose na javne funkcionere.
Član Veća Agencije može biti zaposlen izvan Agencije ili obavljati drugi plaćen posao, ako to nije u suprotnosti sa ovim zakonom.
Javni konkurs za izbor člana Veća Agencije
Član 22
Člana Veća Agencije bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika posle sprovedenog javnog konkursa, koji raspisuje ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa.
Oglas o javnom konkursu za izbor člana Veća Agencije objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i najmanje jednom sredstvu javnog obaveštavanja koje pokriva celu teritoriju Republike Srbije, kao i na internet stranici ministarstva, Agencije i Pravosudne akademije.
Sprovođenje javnog konkursa za izbor člana Veća Agencije
Član 23
Javni konkurs za izbor člana Veća Agencije sprovodi Pravosudna akademija.
Upravni odbor Pravosudne akademije obrazuje Komisiju za izbor člana Veća Agencije i Žalbenu komisiju, koje su sastavljene od po tri člana. Članovi komisija imaju pravo na naknadu za rad u komisiji, čiji iznos određuje Upravni odbor Pravosudne akademije.
Za člana komisije može biti imenovano lice koje ispunjava uslove koji se po ovom zakonu traže za člana Veća Agencije.
Komisija za izbor člana Veća Agencije pregleda prijave na javni konkurs i priložene dokaze, sačinjava spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor i sprovodi test u kojem se ocenjuju stručna osposobljenost, znanje i veštine kandidata. Na testu se ocenjuju samo stručne osposobljenosti, znanja i veštine koje su određene u programu testa koji donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.
Test se sastoji iz dva dela.
U prvom delu testa proverava se stručnost kandidata, a u drugom delu testa ocenjuje se profesionalni integritet kandidata za obavljanje funkcije člana Veća Agencije.
Za prvi deo testa kandidat može da dobije najviše 100 bodova.
Drugi deo testa ocenjuje se ocenama "položio" i "nije položio". Kandidat koji dobije ocenu "nije položio" ne može biti predložen za izbor člana Veća Agencije.
Komisija za izbor člana Veća Agencije, u roku od 15 dana od dana završetka testa, objavljuje rezultate testa.
Kandidat ima pravo prigovora na odluke Komisije za izbor člana Veća Agencije u roku od tri dana od dana objavljivanja rezultata testa, odnosno od dana odbačaja prijave na javni konkurs.
O prigovoru iz stava 10. ovog člana odlučuje Žalbena komisija u roku od tri dana od dana isteka roka za prigovor.
Posle sprovedenog testa i okončanja postupka po prigovoru, Komisija za izbor člana Veća Agencije dostavlja ministru nadležnom za poslove pravosuđa rang listu kandidata prema uspehu postignutom na testu.
Ministar nadležan za poslove pravosuđa donosi akt kojim bliže uređuje sprovođenje javnog konkursa za izbor člana Veća Agencije.
Izbor člana Veća Agencije
Član 24
Ministar nadležan za poslove pravosuđa dužan je da Narodnoj skupštini predloži kandidate koji su na testu ostvarili najmanje 80 bodova.
Ako Narodna skupština odluči da ne izabere sve članove Veća Agencije čiji je izbor oglašen ili ako nema dovoljnog broja kandidata koji su na ispitu ostvarili najmanje 80 bodova, ponovo se raspisuje javni konkurs u roku od 30 dana od dana kada je Narodna skupština odlučivala, odnosno od dana kada je utvrđena rang lista kandidata iz člana 23. stav 12. ovog zakona.
Mandat člana Veća Agencije
Član 25
Mandat člana Veća Agencije traje pet godina.
Isto lice može da bude izabrano za člana Veća Agencije najviše dva puta.
Prestanak javne funkcije člana Veća Agencije
Član 26
Javna funkcija člana Veća Agencije prestaje danom isteka mandata, podnošenjem ostavke, ako zbog bolesti postane trajno nesposoban da obavlja funkciju ili razrešenjem.
Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa je dužno da tri meseca pre isteka mandata člana Veća Agencije raspiše javni konkurs za izbor člana Veća Agencije, a ako članu Veća Agencije prestane javna funkcija pre isteka mandata - u roku od 15 dana od dana prestanka javne funkcije.
Razrešenje člana Veća Agencije
Član 27
Član Veća Agencije se razrešava ako postane član političke stranke, odnosno političkog subjekta, ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim javne funkcije ili ako se utvrdi da je povredio zakon iz oblasti nadležnosti Agencije.
Postupak u kome se odlučuje o postojanju razloga za razrešenje člana Veća Agencije pokreće nadležni odbor Narodne skupštine. Član Veća Agencije ima pravo da se o pokretanju postupka izjasni pred nadležnim odborom Narodne skupštine.
Nadležni odbor Narodne skupštine može da udalji sa javne funkcije člana Veća Agencije protiv koga je pokrenut postupak do okončanja postupka, ali ne duže od šest meseci od pokretanja postupka.
Odluku o razrešenju člana Veća Agencije donosi Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika po predlogu nadležnog odbora Narodne skupštine.
Rad i odlučivanje Veća Agencije
Član 28
Radom Veća Agencije rukovodi predsednik, koga između sebe biraju članovi Veća Agencije, na jednu godinu, s tim što isto lice može biti izabrano najviše dva puta.
Veće Agencije radi i odlučuje na sednicama.
Odluka je doneta kada za nju glasa većina svih članova Veća Agencije. Član Veća Agencije ne može da bude uzdržan prilikom glasanja.
Veće Agencije donosi poslovnik o svom radu.
Plata člana Veća Agencije
Član 29
Član Veća Agencije ima pravo na platu u visini plate određene za prvu grupu položaja, u skladu sa propisima koji uređuju plate državnih službenika.
Član Veća Agencije koji je zaposlen izvan Agencije ima pravo na naknadu za rad u Veću Agencije u visini od 50% od iznosa plate iz stava 1. ovog člana.
Članu Veća Agencije koji je zaposlen u Agenciji pripada naknada plate tri meseca od prestanka javne funkcije, u visini plate na dan prestanka javne funkcije.
Pravo na naknadu plate prestaje pre isteka tri meseca, ako član Veća Agencije zasnuje radni odnos ili stekne pravo na penziju.
Služba Agencije
Član 30
Agencija ima službu, koja obavlja stručne i druge poslove za potrebe Agencije.
Službom Agencije rukovodi direktor.
Unutrašnje uređenje i sistematizacija radnih mesta u službi Agencije uređuju se aktom koji donosi direktor, po pribavljenom mišljenju Veća Agencije i uz saglasnost odbora Narodne skupštine nadležnog za poslove državne uprave.
U aktu iz stava 3. ovog člana mora biti predviđena, kao posebna organizaciona jedinica, stručna služba Veća Agencije.
Položaj zaposlenih u službi Agencije
Član 31
Zaposleni u službi Agencije su državni službenici na položaju, državni službenici i nameštenici.
Državni službenici na položaju u Agenciji su pomoćnici direktora, sekretar Agencije i sekretar Veća Agencije.
Državni službenici iz stava 2. ovog člana razvrstavaju se u treću grupu položaja, u skladu sa propisima koji uređuju razvrstavanje državnih službenika.
Na prava i obaveze zaposlenih u službi Agencije primenjuju se propisi o državnim službenicima i nameštenicima, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Primanja
Član 32
Na primanja zaposlenih u službi Agencije primenjuju se propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja državnih službenika i nameštenika.
Zaposlenima u službi Agencije plata se može uvećati do 30%, o čemu odlučuje direktor Agencije.
Saradnja Agencije sa organima javne vlasti, naučnim institucijama i udruženjima
Član 33
Agencija sarađuje sa organima javne vlasti i drugim pravnim licima u vršenju poslova iz svoje nadležnosti.
Agencija sarađuje sa naučnim institucijama i udruženjima.
Saradnja se sastoji od zajedničkih delovanja u sprovođenju strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije, sprovođenja programa obuke, istraživanja stanja korupcije i od drugih poslova značajnih za sprečavanje korupcije.
Međunarodna saradnja
Član 34
Agencija sarađuje sa međunarodnim institucijama, organizacijama i inicijativama, u cilju razvijanja mehanizama i standarda i unapređenja prakse u oblasti sprečavanja korupcije.
Agencija u saradnji sa nadležnim državnim organima prati i u slučaju potrebe učestvuje u koordinaciji međunarodne saradnje u sprečavanju korupcije koju vode državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.
Nadležni državni organi obaveštavaju Agenciju o poslovima međunarodne saradnje u sprečavanju korupcije.
Podnošenje inicijativa za donošenje propisa i davanje mišljenja na nacrte zakona
Član 35
Agencija inicira donošenje propisa, radi otklanjanja rizika od korupcije ili usklađivanja propisa sa potvrđenim međunarodnim ugovorima u oblasti borbe protiv korupcije.
Organ državne uprave dužan je da dostavi Agenciji nacrt zakona iz oblasti posebno rizične za nastanak korupcije i nacrt zakona kojima se uređuju pitanja obuhvaćena potvrđenim međunarodnim ugovorima u oblasti borbe protiv korupcije, radi davanja mišljenja o proceni rizika od korupcije.
Obaveze organa javne vlasti i drugih lica
Član 36
Organi javne vlasti i druga lica koja vrše javna ovlašćenja dužni su da, na pismeni i obrazložen zahtev Agencije, radi obavljanja poslova iz njene nadležnosti, omoguće Agenciji direktan pristup bazama podataka koje vode u elektronskom obliku.
Ako pristup podacima na način iz stava 1. ovog člana nije moguć, organi javne vlasti i druga lica koja vrše javna ovlašćenja dužni su da, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog i obrazloženog zahteva Agencije, dostave sva dokumenta i informacije kojima raspolažu, odnosno da Agenciji omoguće neposredan uvid u ta dokumenta, radi obavljanja poslova iz nadležnosti Agencije.
Obaveze iz st. 1. i 2. ovog člana imaju i druga pravna lica, izuzev banaka i drugih finansijskih institucija.
Agencija može, radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, pribavljati podatke o računima javnog funkcionera od banaka i drugih finansijskih institucija, a podatke o računima drugih lica uz njihovu saglasnost.
Dužnost odazivanja na poziv Agencije
Član 37
Javni funkcioneri, zaposleni i drugi radno angažovani u organu javne vlasti, kao i druga lica dužni su da se odazovu na poziv Agencije, radi utvrđivanja činjenica u postupku pred Agencijom.
Izveštavanje o sprovođenju strateških dokumenata
Član 38
Subjekti odgovorni za sprovođenje mera i aktivnosti koje su sadržane u strateškim dokumentima dužni su da izveštavaju Agenciju o njihovom sprovođenju.
Način izveštavanja iz stava 1. ovog člana bliže se uređuje aktom direktora Agencije, u skladu sa strateškim dokumentima.
Agencija podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o sprovođenju strateških dokumenata sa preporukama za dalje postupanje, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Agencija daje mišljenja sa preporukama u vezi sa sprovođenjem strateških dokumenata.
Podnošenje izveštaja Narodnoj skupštini
Član 39
Agencija podnosi godišnji izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu, a vanredne izveštaje o radu na zahtev Narodne skupštine ili na sopstvenu inicijativu.
Agencija može, na zahtev Narodne skupštine ili na sopstvenu inicijativu, da podnese Narodnoj skupštini izveštaje o stanju korupcije i o rizicima od korupcije u organima javne vlasti.
III SUKOB INTERESA
Osnovna pravila o obavljanju javne funkcije
Član 40
Javni funkcioner dužan je da javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije.
Javni funkcioner ne sme biti zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice.
Javnom funkcioneru je zabranjeno da upotrebi, radi sticanja koristi ili pogodnosti sebi ili drugom ili nanošenja štete drugom, informacije do kojih dođe na javnoj funkciji, ako nisu dostupne javnosti.
Pojam sukoba interesa
Član 41
Sukob interesa je situacija u kojoj javni funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na obavljanje javne funkcije.
Privatni interes je bilo kakva korist ili pogodnost za javnog funkcionera ili povezano lice.
Obaveštavanje Agencije
Član 42
Javni funkcioner je dužan da, prilikom stupanja na dužnost i tokom vršenja javne funkcije, bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana, pismeno obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji on ili sa njim povezano lice ima.
Javni funkcioner je dužan da prekine postupanje u predmetu u kojem postoji sumnja u sukob interesa, izuzev ako postoji opasnost od odlaganja.
Agencija daje mišljenje o tome da li postoji sukob interesa u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja javnog funkcionera.
Ako javni funkcioner traži mišljenje o postojanju sukoba interesa u postupku javnih nabavki, Agencija daje mišljenje o tome u roku od osam dana.
Agencija može da pozove javnog funkcionera i traži da dostavi potrebne podatke, u cilju pribavljanja informacija o postojanju sukoba interesa iz st. 1. i 4. ovog člana.
Ako Agencija utvrdi da postoji sukob interesa iz st. 1. i 4. ovog člana, o tome obaveštava funkcionera i organ u kome on vrši javnu funkciju i predlaže mere za otklanjanje sukoba interesa.
Odredbe st. 1. i 6. ovog člana ne isključuju primenu odredbi o izuzeću propisanih drugim zakonima.
Pokretanje postupka odlučivanja o postojanju sukoba interesa
Član 43
Agencija pokreće po službenoj dužnosti postupak u kome odlučuje o postojanju sukoba interesa, u roku od dve godine od dana saznanja za postojanje postupanja ili nepostupanja javnog funkcionera koje je izazvalo sumnju u sukob interesa.
Postupak iz stava 1. ovog člana ne može se pokrenuti ili okončati, ako je od postupanja ili nepostupanja javnog funkcionera koje je izazvalo sumnju u sukob interesa proteklo pet godina.
Agencija može da pokrene postupak i po prijavi fizičkog ili pravnog lica.
Posebna odredba o obaveštenju koje daje javni funkcioner Agencije o nastalom ili mogućem sukobu interesa
Član 44
Ako javni funkcioner Agencije uoči postojanje sukoba interesa ili mogućnost da do njega dođe, dužan je da o tome odmah pismeno obavesti Veće Agencije, koje daje mišljenje da li postoji sukob interesa.
IV NESPOJIVOST POSLOVA SA VRŠENJEM JAVNE FUNKCIJE
Obavljanje drugog posla ili delatnosti u vreme stupanja na javnu funkciju
Član 45
Javni funkcioner koji u trenutku stupanja na javnu funkciju obavlja drugi posao ili delatnost dužan je da u roku od 15 dana od dana stupanja na javnu funkciju obavesti Agenciju o obavljanju tog posla ili delatnosti.
Agencija, po prijemu obaveštenja, utvrđuje da li se obavljanjem posla, odnosno delatnosti ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije.
Ako utvrdi da se obavljanjem posla, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije, Agencija donosi odluku kojom određuje rok, koji ne može biti duži od 60 dana, u kojem je javni funkcioner dužan da prestane sa obavljanjem tog posla, odnosno delatnosti.
Ako javni funkcioner ne postupi u roku iz stava 3. ovog člana, Agencija sprovodi postupak za utvrđivanje povrede zakona.
Ako Agencija ne obavesti javnog funkcionera u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana, smatra se da javni funkcioner može da nastavi da obavlja drugi posao ili delatnost.
Obavljanje drugog posla ili delatnosti
Član 46
Javni funkcioner, čija javna funkcija zahteva rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad, ne može da obavlja drugi posao ili delatnost.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, javni funkcioner može da se bavi naučnoistraživačkim radom, nastavnom, kulturno-umetničkom, humanitarnom i sportskom delatnošću, bez saglasnosti Agencije, ako time ne ugrožava nepristrasno vršenje i ugled javne funkcije. Prihode od ovih poslova, odnosno delatnosti, javni funkcioner je dužan da prijavi Agenciji.
Izuzev poslova, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana, Agencija može, na zahtev javnog funkcionera, da da saglasnost za obavljanje i drugih poslova, odnosno delatnosti. Uz zahtev javni funkcioner dostavlja pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na javnu funkciju. Državni službenik na položaju dužan je da, uz zahtev, dostavi saglasnost neposredno pretpostavljenog. O potpunom i urednom zahtevu Agencija je dužna da odluči u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Ako utvrdi da se obavljanjem posla, odnosno delatnosti iz st. 2. i 3. ovog člana, ugrožava nepristrasno vršenje ili ugled javne funkcije, odnosno da predstavlja sukob interesa, Agencija određuje rok u kojem je javni funkcioner dužan da prestane sa obavljanjem tog posla, odnosno delatnosti.
U slučaju da Agencija ne odluči u roku iz stava 3. ovog člana, smatra se da je dala saglasnost za obavljanje drugog posla ili delatnosti.
Drugim zakonom ili propisom mogu da budu propisani i drugi poslovi ili delatnosti koje javni funkcioner ne može da obavlja za vreme vršenja javne funkcije.
Davanje saveta
Član 47
Javni funkcioner ne sme da savetuje pravna i fizička lica o pitanjima u vezi sa javnom funkcijom na kojoj se nalazi, osim ako je na to obavezan.
Pravna lica sa učešćem privatnog kapitala
Član 48
Javni funkcioner čija javna funkcija zahteva zasnivanje radnog odnosa, rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad u organu javne vlasti, za vreme vršenja javne funkcije, ne može da osnuje privredno društvo, odnosno javnu službu, niti da započne obavljanje samostalne delatnosti, u smislu zakona kojim se uređuje preduzetništvo.
Javni funkcioner čija javna funkcija zahteva zasnivanje radnog odnosa, rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad u organu javne vlasti, za vreme vršenja javne funkcije, ne može biti zastupnik ili član organa pravnog lica u privatnoj svojini, niti vršiti upravljačka prava.
Članstvo u organima udruženja
Član 49
Javni funkcioner ne sme da bude član organa udruženja, niti njegov zastupnik, ako između javne funkcije i članstva u organu udruženja ili zastupanja udruženja postoji odnos zavisnosti ili drugi odnos koji ugrožava ili bi mogao da ugrozi njegovu nepristrasnost ili ugled javne funkcije ili ako je zakonom ili drugim propisom zabranjeno da javni funkcioner bude član organa određenog udruženja.
Članstvo i funkcija u političkom subjektu
Član 50
Javni funkcioner može da vrši funkciju u političkoj stranci, odnosno političkom subjektu i da učestvuje u njihovim aktivnostima, ako to ne ugrožava vršenje javne funkcije i ako to nije zakonom zabranjeno.
Javni funkcioner ne može da koristi javne resurse za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, pod čime se posebno podrazumeva korišćenje javnih resursa u svrhu javnog predstavljanja učesnika u izborima i njihovih izbornih programa, pozivanja birača da za njih glasaju na izborima, odnosno da bojkotuju izbore, kao i korišćenje javnih resursa za druge vidove političkih aktivnosti, kao što su rad sa biračima i članstvom, organizovanje i održavanje skupova i promocija, izrada i podela reklamnog materijala, brošura, lifleta i publikacija, političko oglašavanje, istraživanje javnog mnjenja, medijske, marketinške i konsultantske usluge i sprovođenje obuka za stranačke aktivnosti.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, javni funkcioner može da koristi javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti javnih funkcionera.
Javni funkcioner je dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke, odnosno političkog subjekta.
Javni funkcioner ne može da koristi javne skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu javnog funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, pod čime se posebno podrazumeva korišćenje tih javnih skupova i susreta za javno predstavljanje učesnika u izborima i njihovih izbornih programa, pozivanje birača da za njih glasaju na određenim izborima, odnosno da bojkotuju izbore.
Odredba stava 4. ovog člana ne odnosi se na narodne poslanike, poslanike u skupštini autonomne pokrajine i odbornike u skupštini jedinice lokalne samouprave.
U toku izborne kampanje, u postupku iz člana 78. st. 1. i 2. ovog zakona, u kome odlučuje da li postoji povreda iz st. 1, 2, 4. i 5. ovog člana, Agencija odlučuje u roku od pet dana od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, odnosno od dana prijema prijave pravnog ili fizičkog lica.
Prenošenje upravljačkih prava
Član 51
Javni funkcioner koji u vreme izbora, postavljenja ili imenovanja na javnu funkciju ima ili koji u toku javne funkcije stekne udeo ili akcije u privrednom društvu, na osnovu kojih ima upravljačka prava, dužan je da u roku od 30 dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja, odnosno sticanja udela ili akcija, prenese svoja upravljačka prava u privrednom društvu na pravno ili fizičko lice, da ih to lice, u svoje ime, a za račun javnog funkcionera, vrši do prestanka javne funkcije.
Javni funkcioner je dužan da privrednom društvu i Agenciji dostavi podatke o licu na koje je preneo upravljačka prava i dokaze o prenosu upravljačkih prava koji je registrovao u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata, u roku od 15 dana od dana prenosa.
Lice na koje su preneta upravljačka prava postaje povezano lice.
Posebnim zakonom za javne funkcionere u pojedinim organima javne vlasti mogu se propisati stroža pravila u vezi sa posedovanjem udela, akcija i drugih hartija od vrednosti u određenim privrednim društvima i obavezom njihovog otuđenja nakon stupanja na javnu funkciju.
Izuzetak od prenošenja upravljačkih prava
Član 52
Javni funkcioner koji ima ili stekne udeo ili akcije u privrednom društvu do 3%, nije dužan da prenese upravljačka prava u njemu.
Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na javnog funkcionera kojem je posebnim zakonom zabranjeno posedovanje udela, akcija i drugih hartija od vrednosti u određenim privrednim društvima.
Obaveštavanje Agencije o učešću u postupku javne nabavke, privatizacije ili drugom postupku čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom javne vlasti
Član 53
Pravno lice u kome javni funkcioner ili član porodice, za vreme javne funkcije i dve godine od njenog prestanka, ima udeo ili akcije i koje učestvuje u postupku javne nabavke ili privatizacije ili drugom postupku čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom javne vlasti, drugim korisnikom budžeta ili drugim pravnim licem u kojem Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština ima udeo ili akcije, dužno je da Agenciji dostavi u roku od 15 dana od dana okončanja postupka, obaveštenje koje sadrži podatke o:
1) podnosiocu obaveštenja (naziv pravnog lica, matični broj, sedište i ime i prezime odgovornog lica);
2) imenu i prezimenu javnog funkcionera i člana porodice;
3) nazivu organa javne vlasti koji je naručilac posla;
4) vrsti i predmetu postupka;
5) datumu početka i okončanja postupka;
6) odluci u postupku javne nabavke, privatizacije ili drugom postupku i broju i vrednosti ugovora o javnoj nabavci, postupku privatizacije ili drugom postupku;
7) potpis odgovornog lica.
Obaveštenje se podnosi na obrascu i na način koji propisuje Agencija.
Agencija proverava blagovremenost i potpunost podataka iz obaveštenja.
Agencija sačinjava i vodi evidenciju pravnih lica iz stava 1. ovog člana u kojima javni funkcioner ili član porodice ima udeo ili akcije.
Podaci koji su javno dostupni iz Evidencije pravnih lica iz stava 4. ovog člana su:
1) ime i prezime javnog funkcionera i člana porodice;
2) javna funkcija koju vrši;
3) naziv pravnog lica, matični broj, sedište, ime i prezime odgovornog lica i podaci o podnosiocu obaveštenja;
4) naziv organa javne vlasti koji je naručilac posla;
5) vrsta i predmet postupka;
6) datum početka i okončanja postupka;
7) broj i vrednost ugovora o javnoj nabavci, postupku privatizacije ili drugom postupku.
Nedozvoljen uticaj na javnog funkcionera u Agenciji
Član 54
O nedozvoljenom uticaju član Veća Agencije obaveštava Veće i direktora, direktor obaveštava Veće Agencije, a zamenik direktora i drugi javni funkcioneri u Agenciji obaveštavaju direktora.
Pod nedozvoljenim uticajem iz stava 1. ovog člana podrazumeva se svaki uticaj koji nije zasnovan na zakonu ili drugom propisu, kojim se utiče na zakonito i pravilno postupanje javnog funkcionera Agencije u vršenju javne funkcije.
Ograničenja po prestanku javne funkcije
Član 55
Lice kome je prestala javna funkcija, dve godine po prestanku javne funkcije, ne može, bez saglasnosti Agencije, da zasnuje radni odnos, odnosno poslovnu saradnju sa pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koji imaju poslovni odnos sa organom javne vlasti u kojem je javni funkcioner vršio javnu funkciju.
Lice kome je prestala javna funkcija dužno je da, pre zasnivanja radnog odnosa, odnosno poslovne saradnje iz stava 1. ovog člana, zatraži saglasnost Agencije, koja je dužna da odluči po zahtevu u roku od 30 dana.
U slučaju da Agencija ne odluči u roku iz stava 2. ovog člana, smatra se da je dala saglasnost za zasnivanje radnog odnosa, odnosno poslovnu saradnju.
U postupku davanja saglasnosti iz stava 1. ovog člana, Agencija naročito ceni koja ovlašćenja u vršenju javne funkcije je imao podnosilac zahteva.
Zabrana iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na javnog funkcionera izabranog neposredno od građana.
V KUMULACIJA JAVNIH FUNKCIJA
Zabrana vršenja druge javne funkcije
Član 56
Javni funkcioner može da vrši samo jednu javnu funkciju, osim ako je Ustavom, zakonom i drugim propisom obavezan da vrši više javnih funkcija.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, javni funkcioner može da vrši drugu javnu funkciju, na osnovu saglasnosti Agencije.
Javni funkcioner izabran na javnu funkciju neposredno od građana može, bez saglasnosti Agencije, da vrši više javnih funkcija na koje se bira neposredno od građana, osim u slučajevima nespojivosti utvrđenih Ustavom.
Javni funkcioner koji je izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju i koji namerava da više javnih funkcija vrši istovremeno dužan je da u roku od osam dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja zatraži saglasnost Agencije. Uz zahtev, javni funkcioner dostavlja i pribavljeno pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na javnu funkciju, a javni funkcioner koji je izabran na javnu funkciju neposredno od građana dostavlja pozitivno mišljenje nadležnog radnog tela organa u kome je javni funkcioner.
Agencija je dužna da odluči po potpunom i urednom zahtevu iz stava 4. ovog člana u roku od 15 dana od dana prijema zahteva. Agencija neće dati saglasnost za vršenje druge javne funkcije, ukoliko je vršenje te javne funkcije nespojivo sa javnom funkcijom koju javni funkcioner već vrši, odnosno ukoliko utvrdi postojanje sukoba interesa, o čemu donosi obrazloženu odluku.
U slučaju da Agencija ne odluči u roku iz stava 5. ovog člana, smatra se da je dala odobrenje javnom funkcioneru za vršenje druge javne funkcije, osim ako je javnom funkcioneru drugim propisom zabranjeno istovremeno vršenje te dve javne funkcije.
Javni funkcioner koji je izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju, suprotno odredbama ovog zakona, dužan je da u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke Agencije podnese ostavku na jednu od javnih funkcija i o tome obavesti Agenciju. Ako javni funkcioner ne podnese ostavku u propisanom roku, kasnija javna funkcija prestaje po sili zakona.
Odluku o prestanku javne funkcije u slučaju iz stava 7. ovog člana donosi organ, odnosno stalno radno telo organa koji je javnog funkcionera izabrao, postavio ili imenovao na kasniju javnu funkciju, u roku od osam dana od dana prijema odluke Agencije kojom se utvrđuje da je javni funkcioner izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju suprotno odredbama ovog zakona.
VI POKLONI
Pojam poklona
Član 57
Poklon je stvar, pravo ili usluga, data ili učinjena bez odgovarajuće naknade, odnosno korist ili pogodnost učinjena javnom funkcioneru ili članu porodice.
Zabrana prijema poklona
Član 58
Javni funkcioner i član porodice ne sme da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije, izuzev protokolarnog i prigodnog poklona.
Predaja primljenog protokolarnog i prigodnog poklona organu javne vlasti
Član 59
Protokolarni poklon je poklon koji javni funkcioner ili član porodice prima od predstavnika strane države, međunarodne organizacije ili stranog fizičkog ili pravnog lica prilikom službene posete ili u drugim sličnim prilikama.
Prigodni poklon je poklon koji se prima u prilikama kada se tradicionalno razmenjuju pokloni.
Primljeni prigodni i protokolarni pokloni postaju javna svojina, u skladu sa zakonom koji uređuje javnu svojinu.
Javni funkcioner dužan je da u roku od osam dana od dana prijema prigodnog ili protokolarnog poklona, odnosno od povratka u zemlju preda poklon organu javne vlasti u kome je na javnoj funkciji, a organ javne vlasti da poklon dalje preda organu nadležnom za postupanje sa stvarima u javnoj svojini.
Zadržavanje u svojinu protokolarnih i prigodnih poklona
Član 60
Izuzetno, javni funkcioner i član porodice imaju pravo da zadrže u svojinu protokolarni ili prigodni poklon čija vrednost ne prelazi 10% prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, ali tako da ukupna vrednost u svojinu zadržanih poklona ne pređe u kalendarskoj godini iznos jedne prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.
Poklon koji je zadržao u svojinu član porodice računa se javnom funkcioneru u ukupnu vrednost poklona koje je zadržao u svojini u kalendarskoj godini.
Vrednost poklona
Član 61
Vrednost poklona čini tržišna cena poklona na dan kada je ponuđen ili primljen.
Tržišna cena poklona je prosečna cena predmeta ili usluge koji su predmet poklona na tržištu, odnosno prosečna cena predmeta ili usluge slične vrste i vrednosti u slobodnoj prodaji na tržištu.
Obaveštenje o primljenom poklonu
Član 62
Javni funkcioner je dužan da o svakom poklonu primljenom u vezi sa vršenjem javne funkcije pismeno obavesti organ javne vlasti u kome je na javnoj funkciji, u roku od deset dana od dana prijema poklona, odnosno od povratka u zemlju.
Obaveštenje o primljenom poklonu sadrži:
1) ime i prezime javnog funkcionera i javnu funkciju;
2) ime, prezime i adresu poklonodavca ili naziv i sedište pravnog lica ili organa ako je poklon dat u njihovo ime;
3) datum prijema poklona;
4) povod za davanje poklona;
5) opis poklona;
6) vrednost poklona ili podatak da je procena vrednosti u toku;
7) podatak da li je reč o protokolarnom ili prigodnom poklonu;
8) podatak o tome da li je protokolaran ili prigodan poklon postao svojina javnog funkcionera ili javna svojina.
Obaveštenje sadrži i datum njegovog sačinjavanja i potpis javnog funkcionera.
Javni funkcioner predaje obaveštenje i kada je poklon primio član porodice.
Bližu sadržinu i obrazac obaveštenja o primljenom poklonu propisuje Agencija.
Evidencija poklona
Član 63
Organ javne vlasti vodi evidenciju o poklonima koji su primili njegovi javni funkcioneri i članovi porodice.
Evidencija sadrži naziv organa javne vlasti, mesto i datum popunjavanja evidencije, potpis odgovornog lica organa javne vlasti i podatke koje sadrži obaveštenje javnog funkcionera o primljenom poklonu iz člana 62. stav 2. tačka 1) i tač. 3) do 8) ovog zakona.
Obrazac evidencije poklona propisuje Agencija.
Obaveza predaje evidencije poklona Agenciji
Član 64
Organ javne vlasti dužan je da preda kopiju evidencije poklona Agenciji do 1. marta tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu.
Podaci iz evidencije poklona koja je predata Agenciji su javni.
Provera evidencije poklona
Član 65
Agencija proverava da li je evidencija poklona blagovremeno predata i da li sadrži potpune podatke.
Agencija proverava da li je javni funkcioner ili član porodice primio, odnosno zadržao poklon na koji prema ovom zakonu nema pravo ili zadržao poklon na koji prema ovom zakonu ima pravo, a koji je mogao da utiče na nepristrasnost javnog funkcionera i ako jeste - pokreće postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona i obaveštava nadležni organ.
Katalog poklona
Član 66
Koristeći podatke iz evidencije poklona, Agencija objavljuje Katalog poklona na svojoj internet stranici.
Katalog poklona objavljuje se do 1. juna tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu.
VII PRIJAVLJIVANJE IMOVINE I PRIHODA
Registar javnih funkcionera
Član 67
Organ javne vlasti koji je izabrao, postavio ili imenovao javnog funkcionera o tome, odnosno o prestanku javne funkcije obaveštava Agenciju u roku od 15 dana od dana stupanja na javnu funkciju, odnosno prestanka javne funkcije.
O izboru i o prestanku javne funkcije na koju je javni funkcioner izabran neposredno od građana, organ u koji je javni funkcioner izabran obaveštava Agenciju u roku iz stava 1. ovog člana.
Obaveštenje sadrži sledeće podatke o javnom funkcioneru:
1) ime i prezime;
2) jedinstven matični broj građana;
3) prebivalište i boravište;
4) broj službenog telefona i službenu adresu elektronske pošte;
5) školsku spremu i zvanje;
6) zanimanje, posao ili delatnost u vreme izbora, postavljenja ili imenovanja;
7) naziv javne funkcije i organa javne vlasti u koji je izabran, postavljen ili imenovan;
8) naziv organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao;
9) datum izbora, postavljenja ili imenovanja;
10) datum prestanka javne funkcije.
Obaveštenje sadrži i potpis odgovornog lica u organu javne vlasti.
Obaveštenje se predaje na obrascu i na način koji propisuje Agencija.
Agencija sačinjava i vodi Registar javnih funkcionera, koji objavljuje na svojoj internet stranici. Podaci iz stava 3. tač. 2) i 3) ovog člana nisu javni.
Agencija proverava blagovremenost i potpunost podataka iz Registra javnih funkcionera.
Redovno prijavljivanje imovine i prihoda
Član 68
Javni funkcioner podnosi, u roku od 30 dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja, Agenciji izveštaj o svojoj imovini i prihodima (u daljem tekstu: Izveštaj), imovini i prihodima supružnika ili vanbračnog partnera, kao i maloletne dece ukoliko žive u istom porodičnom domaćinstvu, prema stanju na dan izbora, postavljenja ili imenovanja.
Javni funkcioner koji je po prestanku javne funkcije odmah ponovo izabran, imenovan ili postavljen, ne podnosi ponovo Izveštaj ako nema promene podataka iz prethodnog Izveštaja, ali je dužan da o tome obavesti Agenciju u roku od 30 dana od dana ponovnog izbora, postavljenja ili imenovanja.
Izveštaj podnosi i lice kome je prestala javna funkcija, u roku od 30 dana od dana prestanka javne funkcije, prema stanju na dan prestanka javne funkcije.
Vanredno prijavljivanje imovine i prihoda
Član 69
Ako se imovina ili prihodi javnog funkcionera bitno promene u prethodnoj godini, javni funkcioner podnosi Agenciji Izveštaj prema stanju na dan 31. decembra prethodne godine, a najkasnije do isteka roka za podnošenje godišnje poreske prijave za utvrđivanje poreza na dohodak građana.
Bitna promena postoji kad su uvećani ili umanjeni imovina ili prihodi koji, prema prethodnom Izveštaju, prelaze prosečnu godišnju zaradu bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji ili kad je promenjena struktura te imovine.
Lice kome je prestala javna funkcija dužno je da dve godine posle prestanka javne funkcije podnese Izveštaj prema stanju na dan 31. decembra prethodne godine, najkasnije do isteka roka za podnošenje godišnje poreske prijave za utvrđivanje poreza na dohodak građana, pod uslovom da su imovina i prihodi bitno promenjeni u odnosu na prethodnu godinu.
Javni funkcioneri koji podnose Izveštaj na zahtev Agencije
Član 70
Redovno i vanredno prijavljivanje imovine i prihoda (čl. 68. i 69) ne primenjuje se na odbornike, članove opštinskog i gradskog veća, članove opštinskih i gradskih izbornih komisija i članove organa javnih preduzeća, privrednih društava, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač ili član opština, grad ili gradska opština.
Redovno i vanredno prijavljivanje imovine i prihoda ne primenjuje se ni na članove organa javnih preduzeća, privrednih društava, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač ili član Republika Srbija ili autonomna pokrajina, ako zakonom, drugim propisom ili aktom nije predviđeno da javni funkcioner ima pravo na naknadu po osnovu članstva.
Agencija može da zatraži Izveštaj i od javnih funkcionera iz st. 1. i 2. ovog člana, u roku koji ona odredi.
Sadržina Izveštaja
Član 71
Izveštaj sadrži sledeće podatke o imovini i prihodima javnog funkcionera i članova porodice iz člana 68. stav 1. ovog zakona:
1) ime i prezime;
2) javnu funkciju;
3) jedinstveni matični broj građana;
4) prebivalište i boravište;
5) broj telefona i adresu elektronske pošte;
6) drugi posao, delatnost i članstvo u organima udruženja;
7) izvor i visinu neto prihoda javnog funkcionera koje prima zato što je na javnoj funkciji i izvor i visinu ostalih neto prihoda koje prima iz budžeta i drugih javnih izvora;
8) izvor i visinu neto prihoda od drugog posla ili delatnosti;
9) neto prihode od naučno-istraživačke, nastavne, kulturno-umetničke, humanitarne ili sportske delatnosti;
10) prihode od autorskih, patentnih i drugih prava intelektualne svojine;
11) izvor i visinu ostalih neto prihoda;
12) pravo korišćenja stana za službene potrebe;
13) pravo svojine ili pravo zakupa na nepokretnostima;
14) pravo svojine ili pravo zakupa na pokretnim stvarima koje podležu registraciji;
15) depozite u bankama i drugim finansijskim ustanovama sa nazivom banke ili finansijske ustanove, vrstom i brojem računa i iznosom sredstava na računima;
16) zakup sefova u bankama;
17) potraživanja i dugovanja (glavnica, kamata i rok otplate i dospeća);
18) akcije i udele u pravnom licu;
19) podatke o pravnom licu u kome pravno lice iz tačke 18) ovog stava ima više od 3% udela ili akcija;
20) finansijske instrumente;
21) delatnost preduzetnika;
22) gotov novac, digitalnu imovinu i dragocenosti, kao i drugu pokretnu imovinu čija vrednost prelazi 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu Narodne banke Srbije.
Izveštaj sadrži i datum i mesto njegovog sačinjavanja i potpis javnog funkcionera koji ga podnosi.
U Izveštaju se navode imovina i prihodi u zemlji i u inostranstvu.
Izveštaj se podnosi na obrascu i na način koji propisuje Agencija.
Registar imovine i prihoda javnih funkcionera
Član 72
Agencija sačinjava i vodi Registar imovine i prihoda javnih funkcionera, koji sadrži podatke iz Izveštaja.
Javni funkcioneri Agencije, kao i zaposleni i radno angažovani u Agenciji, koji imaju pristup podacima iz Registra imovine i prihoda javnih funkcionera koji nisu dostupni javnosti, ne smeju te podatke saopštavati, dostavljati, niti na bilo koji način omogućiti pristup tim podacima.
Javnost podataka iz Registra imovine i prihoda javnih funkcionera
Član 73
Podaci koji su javno dostupni iz Registra imovine i prihoda javnih funkcionera su:
1) ime i prezime javnog funkcionera;
2) javna funkcija koju vrši;
3) izvor i visina neto prihoda javnog funkcionera koje prima iz budžeta i drugih javnih izvora;
4) pravo korišćenja stana za službene potrebe, izuzev adrese na kojoj se stan nalazi;
5) pravo svojine ili pravo zakupa na nepokretnosti, izuzev adrese na kojoj se nepokretnost nalazi;
6) pravo svojine ili pravo zakupa javnog funkcionera na pokretnim stvarima koje podležu registraciji, izuzev njihovog registarskog broja;
7) depoziti u bankama i drugim finansijskim ustanovama bez naziva banke ili druge finansijske ustanove i bez navođenja vrste i broja računa i iznosa sredstava na računima;
8) akcijama i udelima u pravnom licu;
9) pravnom licu u kome pravno lice iz tačke 8) ovog stava ima više od 3% udela ili akcija;
10) delatnost preduzetnika.
Izuzetno, podaci iz Izveštaja javnih funkcionera u državnim organima određenim zakonima kojima se uređuje organizacija i nadležnost državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije nisu dostupni javnosti dok ne isteknu dve godine od prestanka javne funkcije.
Korišćenje podataka iz Izveštaja
Član 74
Podaci iz Izveštaja koji nisu dostupni javnosti koriste se samo kod provere Izveštaja i u postupku u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona.
Podatke koji nisu dostupni javnosti Agencija dostavlja sudu, javnom tužilaštvu, ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, Upravi za sprečavanje pranja novca, Poreskoj upravi i drugim nadležnim organima, u skladu sa zakonom.
Provera Izveštaja
Član 75
Agencija proverava tačnost i potpunost podataka u Izveštaju, kao i blagovremenost dostavljanja Izveštaja, prema godišnjem planu provere koji donosi direktor.
Godišnji plan provere donosi se na osnovu prethodne analize Agencije, pri čemu se naročito vodi računa o kategoriji javnih funkcionera, visini njihovih primanja i visini finansijskih sredstava iz budžeta kojima raspolažu organi javne vlasti u kojima su javni funkcioneri na javnoj funkciji.
Agencija vanredno proverava tačnost i potpunost podataka iz Izveštaja, ako posumnja da u Izveštaju nisu prijavljeni tačni i potpuni podaci.
Praćenje imovinskog stanja
Član 76
U postupku provere imovinskog stanja, Agencija ocenjuje da li postoji nesaglasnost između podataka iz Izveštaja i stvarnog stanja ili nesaglasnost između uvećane vrednosti imovine i prijavljenih prihoda.
U slučaju da postoji nesaglasnost, Agencija poziva javnog funkcionera ili lica iz člana 68. stav 1. ovog zakona da se, u roku od 15 dana, izjasne o razlozima nesaglasnosti.
Ako pri proveri Izveštaja posumnja da javni funkcioner prikriva stvarnu vrednost svoje imovine ili prihoda, Agencija može zahtevati da joj povezana lica neposredno podnesu podatke o svojoj imovini i prihodima, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.
Kad utvrdi da postoji nesaglasnost, Agencija obaveštava nadležni organ, radi preduzimanja mera iz njegove nadležnosti.
Organ iz stava 4. ovog člana dužan je da, u roku od tri meseca od dana prijema obaveštenja, upozna Agenciju o preduzetim merama.
VIII POSTUPAK U KOME SE ODLUČUJE O POSTOJANJU POVREDE OVOG ZAKONA
Osnovna odredba
Član 77
Agencija odlučuje o povredi ovog zakona.
Postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona vodi se u slučaju sumnje u postojanje sukoba interesa (čl. 40-44), postojanje nespojivosti (čl. 45-55), kumulaciju javnih funkcija (član 56), prijema poklona (čl. 57-66) i prijavljivanja imovine i prihoda (čl. 67-76).
Postupak iz stava 2. ovog člana može se pokrenuti u roku od dve godine od dana saznanja za postojanje povrede ovog zakona, a ne može se pokrenuti ili okončati, ako je od postupanja ili nepostupanja javnog f
