ZAKON O ZAŠTITI VAZDUHA
("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 10/2013 i 26/2021 - dr. zakon)
I OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređivanja
Član 1
Ovim zakonom uređuje se upravljanje kvalitetom vazduha i određuju mere, način organizovanja i kontrola sprovođenja zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha kao prirodne vrednosti od opšteg interesa koja uživa posebnu zaštitu.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na zagađenja prouzrokovana radioaktivnim materijama, industrijskim udesima i elementarnim nepogodama.
Ciljevi
Član 2*
Zaštita vazduha ostvaruje se:
1) uspostavljanjem, održavanjem i unapređivanjem jedinstvenog sistema upravljanja kvalitetom vazduha na teritoriji Republike Srbije;
2) očuvanjem i poboljšanjem kvaliteta vazduha kroz utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite kako bi se sprečile ili smanjile štetne posledice po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu;
3) izbegavanjem, sprečavanjem i smanjenjem zagađenja koja utiču na oštećenje ozonskog omotača;
4) praćenjem, pribavljanjem i procenjivanjem odgovarajućih podataka o kvalitetu vazduha na osnovu merenja i standardizovanih metoda;
5) obezbeđivanjem dostupnosti podataka o kvalitetu vazduha;
6) izvršavanjem obaveza u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima;
7) međunarodnom saradnjom u oblasti zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha i osiguranjem dostupnosti tih podataka javnosti.
Značenje izraza
Član 3*
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) vazduh jeste vazduh u troposferi na otvorenom koji ne uključuje vazduh u zatvorenom prostoru;
2)* (brisana);
3) gorivo je bilo koji čvrst, tečan ili gasoviti sagorljivi materijal koji se koristi za sagorevanje u pokretnom izvoru zagađenja i postrojenju za sagorevanje, osim komunalnog i opasnog otpada;
4) gornja granica ocenjivanja je propisani nivo zagađujuće materije ispod koga se ocenjivanje može vršiti kombinacijom merenja i metoda procene na osnovu matematičkih modela i/ili drugih merodavnih metoda procene;
5) granica tolerancije jeste procenat dozvoljenog prekoračenja granične vrednosti pod propisanim uslovima;
6) granična vrednost jeste najviši dozvoljeni nivo zagađujuće materije u vazduhu, utvrđen na osnovu naučnih saznanja, kako bi se izbegle, sprečile ili smanjile štetne posledice po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu i koja se ne sme preći kada se jednom dostigne;
7) granična vrednost emisije je maksimalno dozvoljena vrednost koncentracije zagađujuće materije u otpadnim gasovima iz stacionarnih i pokretnih izvora zagađenja koja može biti ispuštena u vazduh u određenom periodu;
8) donja granica ocenjivanja je propisan nivo zagađujuće materije ispod koga se ocenjivanje može vršiti samo pomoću metoda procene na osnovu matematičkih modela i/ili drugih metoda procene;
9) doprinos zagađenju iz prirodnih izvora jesu emisije zagađujućih materija nastale usled prirodnih događaja kao što su seizmičke i geotermalne aktivnosti, šumski požari, ekstremne vremenske pojave, uključujući polen, koje nisu direktno ili indirektno izazvane ljudskim aktivnostima;
10) dugoročni cilj je nivo zagađujuće materije koji se postavlja kao cilj u dužem vremenskom periodu, ako primenom odgovarajućih mera graničnu vrednost nije moguće dostići u zadatom roku;
11) emisija jeste ispuštanje zagađujućih materija u gasovitom, tečnom ili čvrstom agregatnom stanju iz izvora zagađivanja u vazduh;
12)* (brisana);
13) zagađujuća materija jeste svaka materija (uneta direktno ili indirektno od strane čoveka u vazduh) prisutna u vazduhu, koja ima štetne efekte po zdravlje ljudi i životnu sredinu u celini;
14) zainteresovana javnost je javnost na koju rad postrojenja i obavljanje aktivnosti utiče ili je verovatno da će uticati, uključujući nevladine organizacije koje se bave zaštitom životne sredine i koje su evidentirane kod nadležnog organa;
15) indikativna merenja jesu merenja za koje se postavljaju manje strogi zahtevi u pogledu kvaliteta podataka od onih koji se zahtevaju za fiksna merenja;
16) javnost jesu jedno ili više fizičkih ili pravnih lica, njihova udruženja, organizacije ili grupe;
17) koncentracija o kojoj se izveštava javnost je nivo zagađujuće materije čije prekoračenje predstavlja opasnost po zdravlje posebno osetljivih delova populacije od kratkotrajne izloženosti, o kojoj je neophodno hitno i odgovarajuće informisanje javnosti;
18) koncentracija opasna po zdravlje ljudi je nivo zagađujuće materije čije prekoračenje predstavlja opasnost po zdravlje ljudi od kratkotrajne izloženosti, pri čijoj se pojavi hitno moraju preduzeti odgovarajuće propisane mere;
19) kritični nivo jeste nivo zagađujuće materije zasnovan na naučnim saznanjima, iznad koga se može pojaviti direktan štetan efekat na neke receptore kao što su drveće, druge biljke ili prirodni ekosistemi ali ne na ljude;
20) maksimalna nacionalna emisija jeste maksimalna količina zagađujućih materija izražena u kilotonama koja u Republici Srbiji može biti emitovana u jednoj kalendarskoj godini u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima;
21) nivo zagađujuće materije jeste koncentracija zagađujuće materije u vazduhu ili njihovo taloženje na površini u određenom vremenskom periodu, kojima se izražava kvalitet vazduha;
22) nenamerno ispuštene dugotrajne organske zagađujuće supstance jesu supstance koje su perzistentne, bioakumulativne i toksične, koje se emituju iz stacionarnih i pokretnih izvora zagađivanja, kao na primer polihlorovani dibenzofurani i polihlorovani dibenzodioksini, policiklični aromatični ugljovodonici, heksahlorbenzen i polihlorovani bifenili;
23) ovlašćeno pravno lice jeste stručna organizacija akreditovana kao laboratorija za ispitivanje, koja ispunjava propisane uslove i poseduje dozvolu ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo) da vrši monitoring vazduha i/ili merenje emisije;
24) operater jeste svako privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koje u skladu sa propisima upravlja postrojenjem, kontroliše ga ili je ovlašćen za donošenje ekonomskih odluka u oblasti tehničkog funkcionisanja postrojenja;
25) osnovne ruralne lokacije jesu merna mesta udaljena od značajnih izvora zagađenja vazduha koja se koriste za obezbeđivanje podataka o osnovnim koncentracijama zagađujućih materija na mestima koja nisu direktno izložena zagađenju vazduha;
26) osnovne urbane lokacije jesu merna mesta u urbanim područjima na kojima su nivoi izloženosti zagađujućoj materiji opšte gradske populacije reprezentativni;
27) ocenjivanje kvaliteta vazduha je svaki metod koji se koristi za merenja, proračune, prognoze i procene nivoa zagađujućih materija radi određivanja područja prema nivou zagađenosti;
28) planovi i programi jesu instrumenti kojima se utvrđuju mere u cilju dostizanja graničnih i ciljnih vrednosti, u slučaju da su one prekoračene;
29) pokretni izvor zagađivanja je motor sa unutrašnjim sagorevanjem ugrađen u transportno sredstvo ili radne mašine;
30) postrojenje za sagorevanje je tehnički sistem (ložište) u kome se gorivo oksiduje u cilju korišćenja na taj način proizvedene toplote;
31) prekursori ozona jesu supstance koje doprinose formiranju prizemnog ozona;
32) prizemni ozon je ozon koji se nalazi u najnižim slojevima troposfere;
33) supstance koje oštećuju ozonski omotač jesu supstance koje imaju potencijal oštećenja ozonskog omotača veći od nule, i to: hlorofluorougljenici, drugi potpuno halogenovani hlorofluorougljenici, haloni, ugljen tetrahlorid, 1,1,1-trihloroetan (metil hloroform), metil bromid, bromofluorougljovodonici, hlorofluorougljovodonici i bromohlorometan, bilo da su same ili u mešavini, nove, sakupljene, obnovljene ili obrađene, koje se kontrolišu u skladu sa Montrealskim protokolom o supstancama koje oštećuju ozonski omotač;
34) stacionarni izvor zagađivanja je stacionarna tehnička jedinica, uključujući i postrojenje za sagorevanje, u kojoj se izvodi jedna ili više aktivnosti koje mogu dovesti do zagađenja vazduha, kao i svaka druga aktivnost kod koje postoji tehnička povezanost sa aktivnostima koje se izvode na tom mestu i koje mogu proizvesti emisije i zagađenje;
35) tolerantna vrednost jeste granična vrednost uvećana za granicu tolerancije;
36) ukupne taložne materije jesu ukupna masa zagađujućih materija koja je dospela iz atmosfere na površinu (npr. tla, vegetacije, vode, zgrada itd.) u datom području u određenom vremenskom periodu;
37) fiksna merenja jesu merenja koja se vrše na fiksnim lokacijama, kontinualnim ili povremenim uzimanjem uzoraka u cilju utvrđivanja nivoa zagađujućih materija u skladu sa relevantnim ciljevima kvaliteta podataka;
38) fluorovani gasovi sa efektom staklene bašte jesu fluorovani gasovi koji imaju potencijal oštećenja ozonskog omotača jednak nuli, a koji imaju potencijal globalnog zagrevanja, i to: fluorougljovodonici, perfluorougljenici i sumporheksafluorid;
39) ciljna vrednost jeste nivo zagađujuće materije utvrđen kako bi se izbegli, sprečili ili smanjili štetni efekti po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu u celini, koja će biti postignuta u utvrđenom roku.
Ovlašćenja i dužnosti u zaštiti i poboljšanju kvaliteta vazduha
Član 4
Zaštitu i poboljšanje kvaliteta vazduha obezbeđuju, u okviru svojih ovlašćenja, Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, privredna društva, preduzetnici, kao i druga pravna i fizička lica.
Privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici koji u obavljanju delatnosti utiču ili mogu uticati na kvalitet vazduha dužni su da: obezbede tehničke mere za sprečavanje ili smanjivanje emisija u vazduh; planiraju troškove zaštite vazduha od zagađivanja u okviru investicionih i proizvodnih troškova; prate uticaj svoje delatnosti na kvalitet vazduha; obezbede druge mere zaštite, u skladu sa ovim zakonom i zakonima kojima se uređuje zaštita životne sredine.
Praćenje kvaliteta vazduha i praćenje emisija u vazduh obavljaju nadležni organi državne uprave i pravna lica koja imaju dozvolu za obavljanje ove delatnosti.
II KONTROLA KVALITETA VAZDUHA
Zone i aglomeracije
Član 5
Zona predstavlja deo teritorije Republike Srbije sa definisanim granicama, određen u cilju ocenjivanja i upravljanja kvalitetom vazduha koja sa stanovišta kontrole, održavanja i/ili unapređenja stanja kvaliteta vazduha, čini karakterističnu funkcionalnu celinu.
Aglomeracija je zona sa više od 250.000 stanovnika.
Aglomeracija može biti i zona sa manjim brojem stanovnika, ako je gustina naseljenosti u toj zoni veća od propisane, pa je zbog toga opravdana potreba za ocenjivanjem i upravljanjem kvalitetom vazduha.
Vlada propisuje gustinu naseljenosti za ustanovljavanje aglomeracije kada je broj stanovnika u zoni manji od 250.000.
Određivanje zona i aglomeracija
Član 6
Zone i aglomeracije određuju se na osnovu ocene kvaliteta vazduha, u zavisnosti od utvrđene gornje i donje granice ocenjivanja.
Određivanje zona i aglomeracija iz stava 1. ovog člana preispituje se najmanje jednom u pet godina, prema uslovima za monitoring utvrđenim aktom Vlade iz člana 9. stav 3. ovog zakona.
Određivanje zona i aglomeracija iz stava 1. ovog člana preispituje se i u kraćem periodu, u slučaju nastalih promena u aktivnostima značajnim za povećanje koncentracija zagađujućih materija.
U cilju kontrole, održavanja stanja i/ili unapređenja kvaliteta vazduha Vlada određuje zone i aglomeracije na teritoriji Republike Srbije.
Ocenjivanje kvaliteta vazduha u zonama i aglomeracijama
Član 7
U Republici Srbiji ocenjuje se kvalitet vazduha s obzirom na nivo zagađujućih materija u zavisnosti od donje i gornje granice ocenjivanja i to:
1) u svim zonama i aglomeracijama u kojima nivo zagađujućih materija prelazi gornju granicu ocenjivanja za te zagađujuće materije, za ocenjivanje kvaliteta vazduha koriste se podaci dobijeni fiksnim merenjima koji se mogu dopunjavati podacima dobijenim tehnikama modelovanja i/ili indikativnim merenjima;
2) u svim zonama i aglomeracijama u kojima je nivo zagađujućih materija ispod gornje granice ocenjivanja ustanovljene za te zagađujuće materije, za ocenjivanje kvaliteta vazduha može se koristiti kombinacija fiksnih merenja i tehnika modelovanja i/ili indikativnih merenja;
3) u svim zonama i aglomeracijama u kojima je nivo zagađujućih materija ispod donje granice ocenjivanja ustanovljene za te zagađujuće materije, za ocenjivanje kvaliteta vazduha koriste se tehnike modelovanja i/ili tehnike procenjivanja.
Izuzetno od stava 1. tačka 3) ovog člana, merenja se vrše i na osnovnim ruralnim lokacijama, udaljenim od značajnih izvora zagađenja vazduha, u cilju obezbeđenja minimalnih informacija o nivou zagađujućih materija.
Zagađujuće materije u pogledu kojih se vrši ocenjivanje kvaliteta vazduha
Član 8
Ocenjivanje kvaliteta vazduha vrši se obavezno u pogledu koncentracija sumpor dioksida, azot dioksida i oksida azota, suspendovanih čestica (PM10, PM2.5), olova, benzena i ugljenmonoksida, prizemnog ozona, arsena, kadmijuma, nikla i benzo(a)pirena (u daljem tekstu: zagađujućih materija), a može i za druge zagađujuće materije, koje su kao takve utvrđene relevantnim međunarodnim propisima.
Uslovi za vršenje monitoringa kvaliteta vazduha
Član 9
U cilju efikasnog upravljanja kvalitetom vazduha uspostavlja se jedinstveni funkcionalni sistem praćenja i kontrole stepena zagađenja vazduha i održavanja baze podataka o kvalitetu vazduha (u daljem tekstu: monitoring kvaliteta vazduha).
Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru svoje nadležnosti utvrđene zakonom, obezbeđuju monitoring kvaliteta vazduha.
Uslove za monitoring kvaliteta vazduha na teritoriji Republike Srbije utvrđuje Vlada, na predlog Ministarstva.
Aktom iz stava 3. ovog člana, utvrđuju se naročito:
1) kriterijumi za određivanje minimalnog broja mernih mesta i lokacije za uzimanje uzoraka u slučaju fiksnih merenja i u slučaju kada su fiksna merenja dopunjena indikativnim merenjima ili postupcima modelovanja;
2) metodologija merenja i ocenjivanja kvaliteta vazduha (referentne metode merenja i kriterijumi za ocenjivanje koncentracija);
3) zahtevi u pogledu podataka koji se koriste za ocenjivanje kvaliteta vazduha;
4) način obezbeđenja kvaliteta podataka za ocenjivanje kvaliteta vazduha (prema zahtevu standarda SRPS ISO/IEC 17025);
5) obim i sadržaj informacija o ocenjivanju kvaliteta vazduha.
Sistem monitoringa kvaliteta vazduha
Član 10
Sistemom monitoringa kvaliteta vazduha uspostavlja se državna i lokalne mreže mernih stanica i/ili mernih mesta za fiksna merenja.
Praćenje kvaliteta vazduha može se obavljati i namenski indikativnim merenjima, na osnovu akta nadležnog organa za poslove zaštite životne sredine kada je potrebno utvrditi stepen zagađenosti vazduha na određenom prostoru koji nije obuhvaćen mrežom monitoringa kvaliteta vazduha.
Državna mreža
Član 11
Državna mreža mernih stanica i/ili mernih mesta (u daljem tekstu: državna mreža) uspostavlja se za praćenje kvaliteta vazduha na nivou Republike Srbije.
Državna mreža sastavni je deo praćenja kvaliteta životne sredine i finansira se iz budžeta Republike Srbije.
Državna mreža uspostavlja se u skladu sa Programom kontrole kvaliteta vazduha, kojim se određuje broj i raspored mernih stanica i/ili mernih mesta u određenim zonama i aglomeracijama, kao i obim, vrsta i učestalost merenja.
Program iz stava 3. ovog člana donosi Vlada, na predlog Ministarstva.
Uspostavljanje državne mreže
Član 12
Državnu mrežu čine merne stanice i/ili merna mesta za merenje:
1) regionalnog i prekograničnog atmosferskog prenosa zagađujućih materija u vazduhu i aerosedimentima u okviru međunarodnih obaveza;
2) kvaliteta vazduha u naseljima, industrijskim i nenaseljenim područjima;
3) kvaliteta vazduha u zaštićenim prirodnim dobrima i zaštićenoj okolini nepokretnih kulturnih dobara;
4) kvaliteta vazduha u područjima pod uticajem određenih izvora zagađivanja, uključujući pokretne izvore;
5) alergenog polena.
Nadležnost nad državnom mrežom
Član 13
Ministarstvo se stara o sprovođenju Programa kontrole kvaliteta vazduha u državnoj mreži.
Ministarstvo obavlja koordinaciju aktivnosti državne mreže i sarađuje sa drugim organima državne uprave koji na osnovu posebnih propisa učestvuju u praćenju kvaliteta vazduha, posebno sa organima nadležnim za zaštitu zdravlja ljudi, zaštitu prirode, praćenje meteoroloških uslova i drugo, kao i sa organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalne samouprave.
Praćenje kvaliteta vazduha u državnoj mreži, u okviru svojih nadležnosti, vrše Agencija za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Agencija), republička organizacija nadležna za hidrološke i meteorološke poslove i ovlašćena pravna lica.
Republička organizacija nadležna za hidrološke i meteorološke poslove i ovlašćena pravna lica iz stava 3. ovog člana dužni su da podatke o izvršenim merenjima dostavljaju Agenciji.
Monitoring prekograničnog zagađenja
Član 14
U slučaju iz člana 12. tačka 1) ovog zakona, republička organizacija nadležna za hidrološke i meteorološke poslove može, u skladu sa propisima i u skladu sa Programom kontrole kvaliteta vazduha, uspostaviti jednu ili više zajedničkih mernih stanica, koje pokrivaju susedne zone u našoj i susednim državama, da bi se dobila neophodna prostorna rezolucija.
Lokalna mreža
Član 15
Lokalna mreža mernih stanica i/ili mernih mesta (u daljem tekstu: lokalna mreža) uspostavlja se za praćenje kvaliteta vazduha na nivou autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Lokalnu mrežu čine dopunske merne stanice i/ili merna mesta koje nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave određuju na osnovu merenja ili postupaka procene za zone i aglomeracije za koje nema podataka o nivou zagađujućih materija, u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima.
Monitoring kvaliteta vazduha u lokalnoj mreži obavlja se prema programu koji za svoju teritoriju donosi nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave a koji mora biti usklađen sa programom iz člana 11. stav 3. ovog zakona.
Ministarstvo daje saglasnost na program kojim se uspostavlja lokalna mreža iz stava 3. ovog člana.
Sredstva za realizaciju programa kontrole kvaliteta vazduha u lokalnoj mreži obezbeđuju se iz budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave.
Nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave obavlja koordinaciju svih aktivnosti lokalne mreže.
Nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave obavlja poslove praćenja kvaliteta vazduha iz stava 1. ovog člana preko ovlašćenog pravnog lica.
Nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave može da osnuje pravno lice koje upravlja automatskim monitoringom kvaliteta vazduha, prati rad automatskih stanica, prikuplja i obrađuje podatke dobijene kontrolom kvaliteta vazduha u lokalnoj mreži pod uslovima koji su propisani aktom iz člana 60. ovog zakona.
Nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužni su da podatke o rezultatima monitoringa kvaliteta vazduha javno objave i dostave Agenciji.
Merenja posebne namene
Član 16
U slučajevima kada postoji osnovana sumnja da je došlo do zagađenja vazduha koje može narušiti zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu moraju se obaviti namenska merenja nivoa zagađujućih materija.
Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave utvrđuje opravdanost osnovane sumnje iz stava 1. ovog člana i donosi odluku o merenjima posebne namene koja sadrži način i rokove merenja, kao i vrstu zagađujućih materija koje je potrebno meriti.
Merenja posebne namene Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave obavlja preko nadležnih organa državne uprave ili ovlašćenog pravnog lica.
Podaci o kvalitetu vazduha
Član 17
Nadležni organ autonomne pokrajine, nadležni organ jedinice lokalne samouprave, republička organizacija nadležna za hidrološke i meteorološke poslove i ovlašćena pravna lica dužni su da podatke o kvalitetu vazduha dobijene kontrolom kvaliteta vazduha iz državne i lokalne mreže, kao i rezultate merenja posebne namene, dostavljaju Agenciji, do 15. u mesecu za prethodni mesec, a godišnji izveštaj, najkasnije 60 dana od dana isteka kalendarske godine za prethodnu godinu.
Agencija, nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužni su da podatke iz stava 1. ovog člana učine dostupnim javnosti i objave u sredstvima javnog informisanja, elektronskim medijima, kao i na svojim veb-stranicama.
Podaci iz stava 1. ovog člana koriste se za ocenjivanje kvaliteta vazduha, kao i za izradu izveštaja o stanju kvaliteta vazduha i sastavni su deo informacionog sistema o kvalitetu vazduha.
III ZAHTEVI KVALITETA VAZDUHA
Određivanje zahteva kvaliteta vazduha
Član 18
U cilju upravljanja kvalitetom vazduha Vlada, na predlog Ministarstva, propisuje zahteve kvaliteta vazduha.
Zahteve kvaliteta vazduha čine numeričke vrednosti graničnih vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu, donje i gornje granice ocenjivanja kvaliteta vazduha, kritičnih nivoa, granica tolerancije i tolerantnih vrednosti, ciljnih vrednosti i (nacionalnih) dugoročnih ciljeva zagađujućih materija u vazduhu, koncentracija opasnih po zdravlje ljudi i koncentracija o kojima se izveštava javnost.
Aktom iz stava 1. ovog člana propisuju se i rokovi za postizanje graničnih i/ili ciljnih vrednosti, u slučajevima kada su one prekoračene.
Zabrana prekoračenja graničnih i/ili ciljnih vrednosti
Član 19
Granične i/ili ciljne vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu, propisane u skladu sa članom 18. ovog zakona, ne smeju biti prekoračene kada se jednom dostignu.
Produženje rokova i izuzeci
Član 20
Kada se u određenoj zoni ili aglomeraciji usklađenost sa graničnim vrednostima pojedinih zagađujućih materija ne može postići u rokovima određenim aktom iz člana 18. stav 1. ovog zakona Vlada može, na predlog Ministarstva, produžiti rokove za postizanje tih vrednosti na najviše pet godina samo za tu specifičnu zonu ili aglomeraciju, pod uslovom da je za tu zonu ili aglomeraciju donet Plan kvaliteta vazduha.
U slučaju iz stava 1. ovog člana ne smeju se prekoračiti tolerantne vrednosti propisane aktom iz člana 18. stav 1. ovog zakona.
Kategorije kvaliteta vazduha
Član 21
Prema nivou zagađenosti, polazeći od propisanih graničnih i tolerantnih vrednosti, a na osnovu rezultata merenja, utvrđuju se sledeće kategorije kvaliteta vazduha:
1) prva kategorija - čist ili neznatno zagađen vazduh gde nisu prekoračene granične vrednosti nivoa ni za jednu zagađujuću materiju;
2) druga kategorija - umereno zagađen vazduh gde su prekoračene granične vrednosti nivoa za jednu ili više zagađujućih materija, ali nisu prekoračene tolerantne vrednosti ni jedne zagađujuće materije;
3) treća kategorija - prekomerno zagađen vazduh gde su prekoračene tolerantne vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija.
Ako za neku zagađujuću materiju nije propisana granica tolerancije, njena granična vrednost će se uzeti kao tolerantna vrednost.
Kategorije kvaliteta vazduha utvrđuju se jednom godišnje za proteklu kalendarsku godinu.
Listu kategorija kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama na teritoriji Republike Srbije donosi Vlada i objavljuje ih u "Službenom glasniku Republike Srbije", elektronskim medijima, kao i na veb-stranici Vlade i Ministarstva.
Zaštita i unapređenje kvaliteta vazduha
Član 22
U zoni i/ili aglomeraciji u kojoj je utvrđeno da je kvalitet vazduha prve kategorije sprovode se preventivne mere, radi sprečavanja zagađivanja vazduha preko graničnih vrednosti.
U zoni i/ili aglomeraciji u kojoj je utvrđeno da je kvalitet vazduha druge kategorije sprovode se mere za smanjenje zagađivanja vazduha, radi dostizanja graničnih vrednosti, kao i smanjenja do ispod graničnih vrednosti.
U zoni i/ili aglomeraciji u kojoj je utvrđeno da je kvalitet vazduha treće kategorije sprovode se mere za smanjenje zagađivanja vazduha, radi kratkoročnog postizanja tolerantnih vrednosti i dugoročnog obezbeđivanja graničnih vrednosti.
Obaveštavanje javnosti u slučaju prekoračenja koncentracija
Član 23
Kad se prekorači koncentracija o kojoj se izveštava javnost utvrđena aktom iz člana 18. stav 1. ovog zakona ili koncentracija pojedine zagađujuće materije opasne po zdravlje ljudi, Ministarstvo, nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave, dužan je da obavesti javnost putem radija, televizije, dnevnih novina, interneta i/ili na drugi pogodan način.
Zagađenja iz prirodnih izvora
Član 24
Vlada svake godine donosi Listu zona i aglomeracija u kojima su ustanovljena prekoračenja graničnih vrednosti koja potiču iz prirodnih izvora.
Lista zona i aglomeracija iz stava 1. ovog člana donosi se na predlog Ministarstva, a na osnovu podataka o koncentracijama i izvorima, kao i dokaza koji pokazuju da se ova prekoračenja mogu pripisati prirodnim izvorima.
Ukoliko se prekoračenja graničnih vrednosti mogu pripisati prirodnim izvorima, takva prekoračenja se neće smatrati prekoračenjima u smislu ovog zakona.
Prekoračenja zbog posipanja puteva
Član 25
Vlada donosi Listu zona i aglomeracija u kojima se granične vrednosti PM10 frakcije suspendovanih čestica u vazduhu prekoračuju zbog podizanja prašine prouzrokovane posipanjem puteva peskom i solju u zimskom periodu.
Lista zona i aglomeracija iz stava 1. ovog člana utvrđuje se na predlog Ministarstva, a na osnovu podataka o koncentracijama i izvorima, kao i dokaza koji pokazuju da se ova prekoračenja mogu pripisati posipanju puteva peskom i solju u zimskom periodu.
U zonama i aglomeracijama u kojima su granične vrednosti PM10 frakcije suspendovanih čestica u vazduhu prekoračene zbog podizanja prašine prouzrokovane posipanjem puteva peskom i solju u zimskom periodu, takva prekoračenja se neće smatrati prekoračenjima u smislu ovog zakona.
IV STRATEGIJA, PLANOVI I PROGRAMI
Instrumenti nacionalne politike i planiranja
Član 26
Instrumenti politike i planiranja zaštite vazduha su:
1) Strategija zaštite vazduha;
2) planovi kvaliteta vazduha;
3) kratkoročni akcioni planovi;
4) Nacionalni program za postepeno smanjivanje godišnjih maksimalnih nacionalnih emisija zagađujućih materija;
5) planovi operatera za smanjenje emisija iz stacionarnih postrojenja.
Strategija zaštite vazduha, planovi kvaliteta vazduha i kratkoročni akcioni planovi donose se u cilju očuvanja i poboljšanja kvaliteta vazduha i izbegavanja, sprečavanja ili smanjenja štetnih posledica po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu.
Nacionalni program za postepeno smanjivanje godišnjih maksimalnih nacionalnih emisija zagađujućih materija i to: sumpordioksida (SO2), azotnih oksida (NOx), isparljivih organskih jedinjenja i amonijaka (NH3) donosi se u cilju usaglašavanja ukupnih emisija u Republici Srbiji sa utvrđenim godišnjim maksimalnim nacionalnim emisijama zagađujućih materija.
Plan operatera za smanjenje emisija iz stacionarnih postrojenja donosi operater u cilju preduzimanja mera za smanjenje zagađenja vazduha, primene određenih tehničko-tehnoloških rešenja i planiranja troškova smanjenja emisija.
Strategija zaštite vazduha kao instrument nacionalne politike
Član 27
Strategija zaštite vazduha (u daljem tekstu: Strategija) je osnovni dokument na osnovu koga se donose planovi kvaliteta vazduha, kratkoročni akcioni planovi i programi za smanjenje emisija zagađujućih materija u vazduh i koji moraju da budu u saglasnosti sa njom.
Strategija se usklađuje sa drugim nacionalnim, opštim i sektorskim planovima i politikama.
Ministarstvo priprema predlog Strategije koji donosi Vlada za period od šest godina.
Cilj i sadržaj Strategije
Član 28
Strategija je dokument kojim se obezbeđuju uslovi za uspostavljanje institucionalnog sistema na osnovu koga se preduzimaju mere za izbegavanje, sprečavanje ili smanjenje zagađenja vazduha i štetnih posledica po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu u celini, na teritoriji Republike Srbije.
Strategija sadrži naročito:
1) opšte informacije (podatke o lokacijama, klimatske i topografske podatke, broj stanovnika, merne stanice i/ili merna mesta);
2) ključne elemente za procenu trenutnog stanja kvaliteta vazduha;
3) ciljeve koje treba postići;
4) aktivnosti koje je potrebno preduzeti radi postizanja zadatih ciljeva;
5) dugoročne i kratkoročne mere za sprečavanje, ublažavanje i kontrolu zagađivanja vazduha;
6) vremenski okvir u kome će se preneti zahtevi kvaliteta vazduha koji se primenjuju u EU;
7) vremenski okvir za postizanje zadatih ciljeva koji se tiču kvaliteta vazduha;
8) zahteve za integrisanjem ciljeva i mera zaštite kvaliteta vazduha u druge sektorske politike;
9) istraživanja koja je neophodno sprovesti u cilju realizacije Strategije i postizanja zadatih ciljeva;
10) način izveštavanja o realizaciji Strategije;
11) postupke evaluacije izveštaja;
12) razloge za preispitivanje i korigovanje strateških opredeljenja;
13) prikaz izvora i načina korišćenja sredstava i drugih resursa neophodnih za realizaciju strateških ciljeva.
Akcioni plan
Član 29*
Realizacija Strategije ostvaruje se donošenjem akcionog plana za zaštitu vazduha, atmosfere, koji je njen sastavni deo i sadrži:
1) konkretne mere koje se preduzimaju radi realizacije ciljeva Strategije;
2) rokove za realizaciju ciljeva Strategije;
3) nosioce aktivnosti.
Nosilac izrade plana iz stava 1. ovog člana je Ministarstvo u saradnji sa drugim nadležnim organima.
Izveštaj o realizaciji Strategije
Član 30
Ministarstvo podnosi izveštaj o realizaciji Strategije Vladi jednom u tri godine.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo stavlja na uvid javnosti u skladu sa odredbama ovog zakona, a mišljenje javnosti može biti uzeto u obzir prilikom donošenja odluke o preispitivanju i korigovanju strateških opredeljenja.
Donošenje planova kvaliteta vazduha
Član 31
U zonama i aglomeracijama u kojima je vazduh treće kategorije, odnosno kada zagađenje vazduha prevazilazi efekte mera koje se preduzimaju, odnosno kada je ugrožen kapacitet životne sredine ili postoji stalno zagađenje vazduha na određenom prostoru, nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan je da donese Plan kvaliteta vazduha sa ciljem da se postignu odgovarajuće granične vrednosti ili ciljne vrednosti utvrđene aktom iz člana 18. stav 1. ovog zakona.
Plan iz stava 1. ovog člana donosi se na osnovu ocene stanja kvaliteta vazduha i obuhvata sve glavne zagađujuće materije i glavne izvore zagađivanja vazduha koji su doveli do zagađenja.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave, nije u obavezi da donese Plan kvaliteta vazduha u slučaju prekoračenja iz člana 24. stav 2. ovog zakona, kao i člana 25. stav 2. ovog zakona, osim u slučaju da se prekoračenja mogu pripisati i drugim izvorima suspendovanih čestica PM10, a ne samo posipanju puteva peskom i solju u zimskom periodu.
Ministarstvo daje saglasnost na planove kvaliteta vazduha.
Sadržaj planova kvaliteta vazduha
Član 32
Planovi kvaliteta vazduha sadrže naročito:
1) podatke o lokaciji (području) povećanog zagađenja;
2) osnovne informacije o zoni i aglomeraciji;
3) podatke o vrsti i stepenu zagađenja;
4) podatke o izvoru zagađenja;
5) analizu situacije i faktora koji su uticali na pojavu prekoračenja;
6) detalje o merama ili projektima poboljšanja koji su postojali pre stupanja na snagu ovog zakona;
7) detalje o merama ili projektima koji su primenjeni sa ciljem smanjenja zagađenja nakon stupanja na snagu ovog zakona;
8) detalje o merama ili projektima koji se planiraju u dugoročnom periodu;
9) organe nadležne za razvoj i sprovođenje plana;
10) listu dokumenata, publikacija i slično kojima se potkrepljuju podaci navedeni u planu.
Planovi kvaliteta vazduha mogu da sadrže i mere propisane kratkoročnim akcionim planovima iz člana 34. ovog zakona.
U slučaju prekoračenja onih graničnih vrednosti za koje je rok za postizanje već istekao, planovima kvaliteta vazduha utvrđuju se odgovarajuće mere, kako bi se period prekoračenja skratio najviše što može.
Planovima kvaliteta vazduha mogu se utvrditi specifične mere namenjene zaštiti osetljivih grupa stanovništva, posebno dece.
Ministar bliže propisuje sadržaj planova kvaliteta vazduha.
Donošenje kratkoročnih akcionih planova
Član 33
Nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave je dužan da donese kratkoročne akcione planove u zoni ili aglomeraciji koja se nalazi na njihovoj teritoriji u slučaju da:
1) postoji opasnost da nivoi zagađujućih materija u vazduhu prekorače jednu ili više koncentracija opasnih po zdravlje ljudi utvrđenih aktom iz člana 18. stav 1. ovog zakona;
2) postoji opasnost da se prekorači koncentracija prizemnog ozona opasna po zdravlje ljudi, utvrđena aktom iz člana 18. stav 1. ovog zakona, ako nadležni organ proceni, uzimajući u obzir geografske, meteorološke i ekonomske uslove, da postoji značajan potencijal da se smanji rizik, trajanje i ozbiljnost takvog prekoračenja.
Kratkoročni akcioni planovi mogu se, radi zaštite zdravlja ljudi i/ili životne sredine po potrebi, doneti i u slučaju da postoji opasnost od prekoračenja jedne ili više graničnih ili ciljnih vrednosti za pojedine zagađujuće materije koje su utvrđene aktom iz člana 18. stav 1. ovog zakona.
Ministarstvo daje saglasnost na kratkoročne akcione planove.
Sadržaj kratkoročnih akcionih planova
Član 34
Kratkoročni akcioni planovi iz člana 33. ovog zakona sadrže naročito mere koje se kratkoročno preduzimaju u cilju smanjenja rizika ili trajanja takvog prekoračenja.
Kratkoročnim akcionim planom iz stava 1. ovog člana mogu se, u zavisnosti od svakog pojedinačnog slučaja, preduzeti delotvorne mere za kontrolu aktivnosti koje doprinose nastanku opasnosti od prekoračenja odgovarajućih graničnih ili ciljnih vrednosti ili koncentracija opasnih po zdravlje ljudi i, po potrebi, privremeno zaustaviti navedene aktivnosti.
Kratkoročnim akcionim planovima mogu se predvideti mere u vezi sa saobraćajem motornih vozila, u skladu sa posebnim zakonom, radovima na izgradnji, brodovima na vezu, radom industrijskih postrojenja, upotrebom proizvoda koji sadrže zagađujuće materije i grejanjem domaćinstava, kao i specifične aktivnosti namenjene zaštiti osetljivih grupa stanovištva, naročito dece.
Ministar bliže propisuje sadržaj kratkoročnih akcionih planova.
Dostupnost javnosti kratkoročnih akcionih planova
Član 35
Kratkoročni akcioni planovi i informacije o načinu na koji će se primenjivati, moraju biti dostupni javnosti i zainteresovanim organizacijama, kao što su organizacije koje se bave zaštitom životne sredine, organizacije koje zastupaju interese osetljivih grupa stanovništva, zdravstvenim organizacijama i udruženjima privrednika.
Planovi u slučaju prekograničnog aerozagađenja
Član 36
Nadležni organ jedinice lokalne samouprave je dužan da, u slučaju kada se bilo koja granična vrednost, kritični nivo, granica tolerancije, ciljna vrednost i dugoročni cilj, koncentracija opasna po zdravlje ljudi ili koncentracija o kojoj se izveštava javnost prekorači zbog značajnog prekograničnog prenosa vazduhom zagađujućih materija ili njihovih prekursora o tome obavesti Ministarstvo, i po potrebi, nadležni organ autonomne pokrajine.
Ministarstvo će u slučaju iz stava 1. ovog člana, po potrebi, preduzeti zajedničke aktivnosti sa nadležnim organima druge države, kao što su priprema zajednički koordiniranog plana kvaliteta vazduha i/ili priprema i primena kratkoročnog akcionog plana za susedne zone u našoj i susednim zemljama i razmena potrebnih informacija.
U slučaju prekoračenja koncentracije opasne po zdravlje ljudi i koncentracije o kojoj se izveštava javnost u zonama ili aglomeracijama u blizini državne granice, Ministarstvo će u najkraćem roku o tome obavestiti nadležni organ susedne države.
Ministarstvo informiše javnost u slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana.
Sadržaj
Član 37
Nacionalni program za postepeno smanjivanje godišnjih maksimalnih nacionalnih emisija zagađujućih materija (u daljem tekstu: Nacionalni program) donosi Vlada za period od četiri godine.
Nacionalni program sadrži:
1) podatke o usvojenim instrumentima politike zaštite vazduha i merama za smanjenje emisija zagađujućih materija iz člana 26. stav 3. ovog zakona;
2) kvantifikovanu procenu efekata politika i mera iz tačke 1) ovog stava u odnosu na emisije zagađujućih materija iz 1990. godine, koja se uzima kao referentna;
3) orijentacionu procenu o mogućim značajnim promenama u geografskoj distribuciji maksimalnih nacionalnih emisija;
4) druge podatke i dokumentaciju.
Nacionalni program mora da bude dostupan javnosti i zainteresovanoj javnosti.
Informacije koje se stavljaju na uvid javnosti moraju da budu jasne, razumljive, lako dostupne i date pravovremeno.
Nacionalni plan za smanjenje emisija iz postojećih postrojenja za sagorevanje
Član 38
Nacionalni plan za smanjenje emisija iz postojećih postrojenja za sagorevanje je deo Nacionalnog programa iz člana 37. ovog zakona.
Nacionalni plan za smanjenje emisija iz postojećih postrojenja za sagorevanje sadrži naročito:
1) ciljeve i u odnosu na njih definisane ciljne vrednosti;
2) mere i rokove za postizanje ciljeva i ciljnih vrednosti;
3) postupak praćenja realizacije ovog plana.
Izrada i sadržaj plana
Član 39
Na području u kom je utvrđena treća kategorija kvaliteta vazduha organ nadležan za poslove zaštite životne sredine, nalaže operateru da izradi plan za smanjenje emisija iz stacionarnih izvora zagađenja vazduha i određuje rok za izradu tog plana.
Operater je dužan da u roku iz stava 1. ovog člana izradi Plan operatera za smanjenje emisija iz stacionarnih izvora zagađenja.
Plan operatera za smanjenje emisija iz stacionarnih izvora zagađenja sadrži:
1) opis posledica prekomernog zagađivanja vazduha;
2) zonu u kojoj se nalazi operater;
3) mere za postizanje poboljšanja kvaliteta vazduha;
4) opis odabranih tehnoloških i drugih rešenja;
5) procenu troškova;
6) redosled sprovođenja planiranih aktivnosti;
7) rok za sprovođenje planiranih aktivnosti;
8) sredstva za sprovođenje plana;
9) druge podatke i dokumentaciju.
Saglasnost na plan iz stava 2. ovog člana daje organ koji je naložio izradu tog plana.
V MERE ZA POBOLJŠANJE KVALITETA VAZDUHA
Mere za sprečavanje i smanjenje zagađivanja vazduha
Član 40
Mere za sprečavanje i smanjenje zagađivanja vazduha i poboljšanje kvaliteta vazduha obuhvataju:
1) propisivanje graničnih vrednosti emisija zagađujućih materija iz stacionarnih izvora zagađivanja;
2) propisivanje graničnih vrednosti emisija zagađujućih materija iz pokretnih izvora zagađivanja;
3) usklađivanje sa maksimalnim nacionalnim emisijama nakon njihovog utvrđivanja za pojedine zagađujuće materije;
4) propisivanje dozvoljenih količina pojedinih zagađujućih materija u određenim proizvodima;
5) smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte;
6) postepeno smanjivanje upotrebe supstanci koje oštećuju ozonski omotač;
7) ostale mere za sprečavanje i smanjenje zagađenja.
1.1. Emisije iz stacionarnih izvora zagađivanja
Član 41
Vlada propisuje:
1) granične vrednosti emisije zagađujućih materija u vazduhu iz stacionarnih izvora zagađivanja, osim postrojenja za sagorevanje;
2) način, postupak, učestalost i metodologiju merenja emisije zagađujućih materija;
3) kriterijume za uspostavljanje mernih mesta za merenje emisije;
4) postupak vrednovanja rezultata merenja emisije i usklađenost sa propisanim normativima;
5) sadržaj izveštaja o izvršenim merenjima emisije i bilansu emisije;
6) način dostavljanja podataka o emisijama za potrebe informacionog sistema i rokove dostavljanja podataka.
Aktom iz stava 1. ovog člana mogu se, za postojeće izvore zagađivanja vazduha, propisati dozvoljena prekoračenja graničnih vrednosti emisije određenih zagađujućih materija i odrediti rok u kome se te vrednosti moraju smanjiti na nivo graničnih vrednosti emisije.
Emisije iz postrojenja za sagorevanje
Član 42
Vlada propisuje granične vrednosti emisije zagađujućih materija iz postrojenja za sagorevanje imajući u vidu vrstu, kapacitet, starost, planirani radni vek postrojenja i gorivo koje se u njemu koristi, kao i metode, način merenja emisije zagađujućih materija, kriterijume za izbor mernih mesta, način provere tačnosti merenja (kontrolna merenja i kalibracija), način obrade rezultata merenja, način i rokove za dostavljanje podataka i postupak određivanja ukupne godišnje emisije iz postrojenja za sagorevanje.
1.2. Emisija isparljivih organskih jedinjenja
Kontrola emisija isparljivih organskih jedinjenja
Član 43
U cilju zaštite i očuvanja kvaliteta vazduha vrši se kontrola emisija isparljivih organskih jedinjenja iz instalacija za skladištenje i distribuciju naftnih derivata od terminala do benzinskih pumpi, kao i iz tehnoloških procesa i aktivnosti u kojima se isparljiva organska jedinjenja koriste kao rastvarači.
Skladištenje i distribucija nafte i naftnih derivata
Član 44
Pravna lica i preduzetnici koji se bave skladištenjem, distribucijom i stavljanjem u promet nafte i naftnih derivata dužni su da primenjuju tehničke mere u cilju smanjenja emisija isparljivih organskih jedinjenja.
Ministarstvo u saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove rudarstva i energetike propisuje tehničke mere i zahteve koji se odnose na dozvoljene emisione faktore za isparljiva organska jedinjenja koja potiču iz procesa skladištenja i distribucije nafte i naftnih derivata, to jest za skladišne, utovarne i istovarne instalacije na terminalima i za cisterne, utovarne i istovarne instalacije u maloprodajnim objektima.
Upotreba organskih rastvarača
Član 45
Pravno lice i preduzetnik koji u svom proizvodnom procesu koristi organske rastvarače dužan je da primenjuje mere u cilju smanjenja vrednosti emisije isparljivih organskih jedinjenja ispod propisanih vrednosti.
Vlada propisuje:
1) listu industrijskih postrojenja i aktivnosti u kojima se kontroliše emisija isparljivih organskih jedinjenja;
2) vrednosti emisije isparljivih organskih jedinjenja pri određenoj potrošnji rastvarača i ukupne dozvoljene emisije isparljivih organskih jedinjenja iz postrojenja i aktivnosti;
3) sheme za smanjenje emisija isparljivih organskih jedinjenja.
Shema za smanjenje emisija isparljivih organskih jedinjenja jeste propisani alternativni način smanjenja emisija isparljivih organskih jedinjenja.
Pravno lice i preduzetnik koji upravlja industrijskim postrojenjem, odnosno obavlja aktivnosti utvrđene propisom iz stava 2. tačka 1) ovog člana, može da primeni shemu za smanjenje emisija isparljivih organskih jedinjenja u slučaju da je ova mogućnost propisana u aktu iz stava 2. tačka 2) ovog člana.
Član 46
Pokretni izvori zagađivanja se mogu koristiti i stavljati u promet ako zagađujuće materije u izduvnim gasovima iz tih izvora ne prelaze granične vrednosti emisije utvrđene tehničkim propisima, u skladu sa zakonom.
Emisije iz pokretnih izvora zagađivanja kontrolišu se prilikom redovnog, vanrednog i kontrolnog tehničkog pregleda, u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisom i zakonom kojim se uređuje bezbednost saobraćaja.
Član 47
Maksimalne nacionalne emisije utvrđuju se za acidifikujuće i eutrofikujuće zagađujuće materije i prekursore ozona i to za: sumpordioksid (SO2), azotne okside (NOx), isparljiva organska jedinjenja i amonijak (NH3), u cilju unapređenja i zaštite životne sredine i zdravlja ljudi od štetnog dejstva acidifikacije, eutrofikacije i prizemnog ozona, a radi postizanja dugoročnih ciljeva koji podrazumevaju održavanje kritičnih nivoa i zaštitu stanovništva.
Vlada utvrđuje maksimalne nacionalne emisije iz stava 1. ovog člana, i to: maksimalne nacionalne emisije u 1990. i 2010. godini; procenjene maksimalne nacionalne emisije u 2020. godini; procenat smanjenja maksimalnih nacionalnih emisija u 2020. godini u odnosu na referentnu 1990. godinu, kao i metodologiju za izradu inventara emisija i projekcija i obavezu ažuriranja inventara emisija i projekcija na godišnjem nivou.
Fosilna goriva
Član 48
Goriva koja se stavljaju u promet, odnosno koriste u stacionarnim i pokretnim izvorima zagađivanja ne mogu da se proizvode, uvoze i stavljaju u promet ako ne zadovoljavaju zahteve propisane tehničkim propisom koji se odnosi na kvalitet tog goriva.
Tehničkim propisom iz stava 1. ovog člana propisuju se tehnički i drugi zahtevi koje to gorivo mora da ispunjava, dozvoljenu količinu zagađujućih materija u gorivu, metode ispitivanja goriva, način utvrđivanja kvaliteta i dokazivanja usklađenosti sa propisanim graničnim vrednostima.
Boje i lakovi
Član 49
U cilju smanjivanja emisija isparljivih organskih jedinjenja iz boja i lakova propisuje se maksimalno dozvoljeni sadržaj pojedinih isparljivih organskih jedinjenja u bojama i lakovima.
Maksimalno dozvoljeni sadržaj isparljivih organskih jedinjenja u bojama i lakovima utvrđen je propisima kojima se uređuju hemikalije.
Član 50
Gasovi sa efektom staklene bašte su ugljendioksid (CO2), metan (CH4), azotsuboksid (N2O), fluorougljovodonici (HFCs), perfluorougljenici (PFCs) i sumporheksafluorid (SF6).
Sprečavanje i smanjenje zagađivanja vazduha koje utiče na promenu klime sprovodi se:
1) primenom mera za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte;
2) praćenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte iz izvora i praćenjem odstranjenih količina ovih gasova putem ponora.
Mere iz stava 2. tačka 1) ovog člana realizuju se:
1) razvojem i korišćenjem čistijih tehnologija kojima se sprečava ili smanjuje emisija gasova sa efektom staklene bašte;
2) podsticanjem korišćenja obnovljivih izvora energije;
3) podsticanjem energetske efikasnosti;
4) aktivnostima kojima se povećava odstranjivanje gasova sa efektom staklene bašte iz atmosfere.
Mere iz stava 2. tačka 1) ovog člana mogu se sprovoditi u okviru Mehanizma čistog razvoja Kjoto protokola.
Vlada osniva Nacionalno telo za sprovođenje Mehanizma čistog razvoja koje odobrava programe i projekte koji se sprovode u okviru mehanizma čistog razvoja.
Vlada propisuje kriterijume i način odobravanja programa i projekata koji se realizuju u okviru Mehanizma čistog razvoja.
Radi praćenja emisija i odstranjenih količina gasova sa efektom staklene bašte iz stava 2. tačka 2) ovog člana uspostavlja se Nacionalni inventar emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Nacionalni inventar iz stava 7. ovog člana vodi Agencija.
Podaci iz Nacionalnog inventara emisije gasova sa efektom staklene bašte su javni.
Vlada propisuje metodologije prikupljanja podataka za Nacionalni inventar iz stava 7. ovog člana.
Postupanje sa supstancama koje oštećuju ozonski omotač, kao i opremom i uređajima koji ih sadrže
Član 51
Postupno smanjivanje potrošnje supstanci koje oštećuju ozonski omotač, postupanje sa tim supstancama, proizvodima i/ili opremom koji ih sadrže ili se oslanjaju na njih, postupanje sa supstancama koje oštećuju ozonski omotač nakon prestanka upotrebe proizvoda i/ili opreme koji ih sadrže ili se oslanjaju na njih, način njihovog sakupljanja, obnavljanja, obrade ili uništavanja, upotrebe i trajnog odlaganja, stavljanja u promet, način obračuna troškova njihove ponovne upotrebe, način označavanja proizvoda i/ili opreme koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač, procedure za proveru ispuštanja iz stacionarne rashladne i klimatizacione opreme, toplotnih pumpi i sistema za zaštitu od požara koji sadrže tri ili više kilograma supstanci koje oštećuju ozonski omotač, kao i postupanje sa klimatizacionim sistemima u određenim motornim vozilima koji sadrže te supstance propisuje Vlada.
Propisom iz stava 1. ovog člana utvrđuju se uslovi koje moraju da ispune pravna lica i preduzetnici koji obavljaju delatnost proizvodnje, instalacije, održavanja i/ili servisiranja, sakupljanja, obnavljanja i obrade, kontrolu upotrebe, stavljanja u promet, trajnog odlaganja i isključivanja iz upotrebe proizvoda i/ili opreme koji sadrže ili se oslanjaju na supstance koje oštećuju ozonski omotač.
Pravna lica i preduzetnici koji obavljaju delatnost instalacije, održavanja ili servisiranja, provere ispuštanja iz proizvoda i/ili opreme i sakupljanja supstanci koje oštećuju ozonski omotač moraju da imaju zaposlene koji poseduju sertifikat za obavljanje navedenih delatnosti.
Za obavljanje delatnosti proizvodnje, instalacije, održavanja i/ili servisiranja i isključivanja iz upotrebe proizvoda i/ili opreme koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač i delatnosti sakupljanja, obnavljanja i obrade tih supstanci i stavljanja u promet obnovljenih i obrađenih supstanci koje oštećuju ozonski omotač, pravna lica i preduzetnici moraju da imaju dozvolu Ministarstva.
Protiv akta iz stava 4. ovog člana nije dozvoljena žalba već se može pokrenuti upravni spor.
Postupanje sa određenim fluorovanim gasovima sa efektom staklene bašte, kao i opremom i uređajima koji sadrže ove gasove
Član 52
Kontrolu emisija, listu i sastav fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte i njihov potencijal globalnog zagrevanja, postupanje sa fluorovanim gasovima sa efektom staklene bašte, proizvodima i/ili opremom koji ih sadrže ili se oslanjaju na njih, postupanje sa fluorovanim gasovima sa efektom staklene bašte nakon prestanka upotrebe proizvoda i/ili opreme koji ih sadrže ili se oslanjaju na njih, način njihovog sakupljanja, obnavljanja, obrade ili uništavanja, upotrebe i trajnog odlaganja, stavljanja u promet, način obračuna troškova njihove ponovne upotrebe, način označavanja proizvoda i/ili opreme koji sadrže fluorovane gasove sa efektom staklene bašte, način izveštavanja o fluorovanim gasovima sa efektom staklene bašte u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama, način kontrole upotrebe, procedure za proveru ispuštanja iz stacionarne rashladne i klimatizacione opreme, toplotnih pumpi i sistema za zaštitu od požara koji sadrže tri ili više kilograma fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte, kao i postupanje sa klimatizacionim sistemima u određenim motornim vozilima, koji sadrže fluorovane gasove sa efektom staklene bašte propisuje Vlada.
Propisom iz stava 1. ovog člana utvrđuju se uslovi koje moraju da ispune pravna lica i preduzetnici koji obavljaju delatnost proizvodnje, instalacije, održavanja i/ili servisiranja, sakupljanja, obnavljanja i obrade, kontrolu upotrebe, stavljanja u promet, trajnog odlaganja i isključivanja iz upotrebe proizvoda i/ili opreme koji sadrže ili se oslanjaju na fluorovane gasove sa efektom staklene bašte.
Pravna lica i preduzetnici koji obavljaju delatnost instalacije, održavanja ili servisiranja, provere ispuštanja iz proizvoda i/ili opreme i sakupljanja fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte moraju da imaju zaposlene koji poseduju sertifikat za obavljanje navedenih delatnosti.
Za obavljanje delatnosti proizvodnje, instalacije, održavanja i/ili servisiranja i isključivanja iz upotrebe proizvoda i/ili opreme koji sadrže fluorovane gasove sa efektom staklene bašte i delatnosti sakupljanja, obnavljanja i obrade tih gasova i stavljanja u promet obnovljenih i obrađenih fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte pravna lica i preduzetnici moraju da imaju dozvolu Ministarstva.
Protiv akta iz stava 4. ovog člana nije dozvoljena žalba već se može pokrenuti upravni spor.
Sertifikacija zaposlenih u sektorima koji koriste supstance koje oštećuju ozonski omotač i fluorovane gasove sa efektom staklene bašte
Član 52a
Uslove, minimalne zahteve i postupak za dobijanje, oduzimanje i obnavljanje sertifikata za zaposlene kod pravnih lica i/ili preduzetnika koji obavljaju delatnost instalacije, održavanja ili servisiranja i provere ispuštanja rashladne i klimatizacione opreme i toplotnih pumpi i sistema za zaštitu od požara koji sadrže ili se oslanjaju na supstance koje oštećuju ozonski omotač ili na fluorovane gasove sa efektom staklene bašte, delatnost sakupljanja supstanci koje oštećuju ozonski omotač ili fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte iz rashladne i klimatizacione opreme i toplotnih pumpi, sistema za zaštitu od požara i opreme koja sadrži rastvarače i isključivanja iz upotrebe ove opreme i sistema, delatnost sakupljanja fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte iz opreme za visokonaponsko prekidanje i delatnost sakupljanja supstanci koje oštećuju ozonski omotač i fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte iz klimatizacionih sistema određenih motornih vozila propisuje Vlada.
Zabrane
Član 53
Na teritoriji Republike Srbije zabranjuje se:
1) proizvodnja supstanci koje oštećuju ozonski omotač;
2) uvoz i/ili izvoz supstanci koje oštećuju ozonski omotač, a koje su utvrđene potvrđenim međunarodnim ugovorom, odnosno proizvoda i opreme koji sadrže ove supstance, iz zemalja odnosno u zemlje koje nisu ugovorne strane tog ugovora;
3) uvoz i/ili izvoz i stavljanje u promet bez dozvole supstanci koje oštećuju ozonski omotač i fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte;
4) uvoz i/ili izvoz i stavljanje u promet novih proizvoda i opreme koji sadrže supstance koje se kontrolilišu, a koje oštećuju ozonski omotač izuzev hlorofluorougljovodonika;
5) ispuštanje supstanci koje oštećuju ozonski omotač i fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte;
6) punjenje proizvoda i opreme koji sadrže fluorovane gasove sa efektom staklene bašte supstancama koje oštećuju ozonski omotač;
7) ispiranje supstancama koje oštećuju ozonski omotač;
8) (brisana)
9) stavljanje u promet na malo supstanci koje oštećuju ozonski omotač i fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte;
10) uvoz i/ili izvoz i stavljanje u promet korišćenih proizvoda i opreme koji sadrže supstance koje oštećuju ozonski omotač.
Evidencija o supstancama koje oštećuju ozonski omotač i fluorovanim gasovima sa efektom staklene bašte
Član 54
Ministarstvo vodi evidenciju o uvozu i/ili izvozu, stavljanju u promet i potrošnji supstanci koje oštećuju ozonski omotač i fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte, odnosno proizvoda i opreme koji ih sadrže, pravnim licima i preduzetnicima koji se bave delatnošću uvoza i/ili izvoza, stavljanja u promet, proizvodnje i održavanja proizvoda i opreme koji sadrže te supstance, sakupljanja, obnavljanja i obrade supstanci koje oštećuju ozonski omotač i fluorovanih gasova sa efektom staklene bašte.
Mere prevencije i sanacije
Član 55
Postrojenje mora da se projektuje, gradi i/ili proizvodi, oprema, koristi i održava tako da ne ispušta zagađujuće materije u vazduh u količini većoj od graničnih vrednosti emisije.
Ukoliko dođe do kvara uređaja kojima se obezbeđuje sprovođenje propisanih mera zaštite ili do poremećaja tehnološkog procesa, zbog čega dolazi do prekoračenja graničnih vrednosti emisije, operater je dužan da kvar ili poremećaj otkloni, odnosno prilagodi rad nastaloj situaciji ili da obustavi tehnološki proces, kako bi se emisija svela na dozvoljene granice u najkraćem roku.
U slučaju prekoračenja graničnih vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu operater je dužan, kada uoči ili po nalogu nadležnog inspektora, da preduzme tehničko-tehnološke mere ili da obustavi tehnološki proces, kako bi se koncentracije zagađujućih materija svele na propisane granične vrednosti.
Operater stacionarnog izvora zagađivanja, kod koga se u procesu obavljanja delatnosti mogu emitovati gasovi neprijatnog mirisa, dužan je da primenjuje mere koje će dovesti do redukcije mirisa iako je koncentracija emitovanih materija u otpadnom gasu ispod granične vrednosti emisije.
Dozvola za rad
Član 56
Novoizgrađeni ili rekonstruisani stacionarni izvor zagađivanja za koji nije propisana obaveza izdavanja integrisane dozvole, odnosno izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu, može da počne sa radom pošto pribavi dozvolu za rad.
Dozvolu iz stava 1. ovog člana izdaje organ nadležan za poslove zaštite životne sredine u formi rešenja.
Na prvostepeno rešenje nadležnog organa autonomne pokrajine i nadležnog organa jedinice lokalne samouprave iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba.
Prvostepeno rešenje Ministarstva iz stava 2. ovog člana je konačno u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Uz zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana, prilaže se upotrebna dozvola ili tehnička dokumentacija za taj izvor zagađivanja, kao i druga dokumentacija neophodna za donošenje rešenja, po nalogu nadležnog organa.
Nadležni organ izdaje dozvolu iz stava 1. ovog člana ako utvrdi:
1) da je operater preduzeo sve planirane tehničko-tehnološke i druge mere zaštite vazduha od zagađivanja;
2) da su emisije zagađujućih materija iz tog stacionarnog izvora zagađivanja ispod propisanih graničnih vrednosti emisije, odnosno da se radom tog stacionarnog izvora zagađivanja neće pogoršati kvalitet vazduha.
Nadležni organ će privremeno odobriti rad izvora zagađivanja iz stava 1. ovog člana radi pribavljanja rezultata merenja emisije i/ili nivoa zagađujućih materija, ako ta merenja nisu obavljena u toku probnog rada.
Do
