ZAKON O NACIONALNOM OKVIRU KVALIFIKACIJA REPUBLIKE SRBIJE
("Sl. glasnik RS", br. 27/2018, 6/2020, 129/2021 - dr. zakon i 76/2023)
I OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1
Ovim zakonom uspostavlja se Nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije (u daljem tekstu: NOKS) kao sistem za uređivanje kvalifikacija, njegova svrha, ciljevi i principi, vrste i nivoi kvalifikacija, načini sticanja kvalifikacija, opisi znanja, veština, sposobnosti i stavova (u daljem tekstu: deskriptori) nivoa kvalifikacija, tela i organizacije nadležne za primenu i razvoj NOKS-a, obezbeđivanje kvaliteta u primeni NOKS-a i povezivanje sa Evropskim okvirom kvalifikacija (u daljem tekstu: EOK).
Termini izraženi u ovom zakonu u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koja se odnose.
Osnovni pojmovi i njihovo značenje
Član 2
Pojedini pojmovi u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) Kvalifikacija - formalno priznanje stečenih kompetencija. Pojedinac stiče kvalifikaciju kada nadležno telo utvrdi da je dostigao ishode učenja u okviru određenog nivoa i prema zadatom standardu kvalifikacije, što se potvrđuje javnom ispravom (diplomom ili sertifikatom);
2) Kompetencija - integrisani skup znanja, veština, sposobnosti i stavova, koje pojedincu omogućuju efikasno delanje u skladu sa standardom kvalifikacije;
3) Ključne kompetencije za celoživotno učenje - sposobnost upotrebe stečenih znanja, veština i stavova, neophodnih za lični, socijalni i profesionalni razvoj i dalje učenje. Ove kompetencije ugrađene su u ciljeve i standarde na svim nivoima obrazovanja kao nove oblasti, relevantne za kontinuirano sticanje kompetencija, vođenje privatnog i društvenog života, profesiju i snalaženje u realnim problemima i zahtevnim situacijama;
4) Ishodi učenja - jasni iskazi o tome šta se od pojedinca očekuje da zna, razume i da je sposoban da pokaže, odnosno uradi nakon završenog procesa učenja. Omogućavaju proverljivost nivoa razvijenosti kompetencija, odnosno dostignutosti znanja, veština, stavova i sposobnosti;
5) Standard kvalifikacije - dokument utvrđen u skladu sa ovim zakonom, koji sadrži opis ishoda učenja, podatak o relevantnim zanimanjima za kvalifikacije kao i podatke o kvalifikaciji na osnovu kojih se vrši određivanje nivoa, njeno razvrstavanje i vrednovanje;
6) Standard zanimanja - dokument koji sadrži opis dužnosti i zadataka, kao i kompetencija potrebnih pojedincu za efikasno obavljanje poslova u određenom zanimanju, utvrđen u skladu sa propisima koji uređuju zapošljavanje;
7) Registar NOKS-a (u daljem tekstu: Registar) - registar NOKS-a koji se sastoji iz podregistra nacionalnih kvalifikacija, podregistra standarda kvalifikacija i podregistra javno priznatih organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih (u daljem tekstu: JPOA), sa poslodavcima kod kojih JPOA realizuje praktičan rad i/ili praktičnu nastavu;
8) Evropski okvir kvalifikacija (u daljem tekstu: EOK) - zajednički evropski referentni okvir koji povezuje nacionalne sisteme kvalifikacija i deluje kao alat za upoređivanje odnosno lakše razumevanje i tumačenje kvalifikacija među različitim državama i obrazovnim sistemima u Evropi;
9) Okvir kvalifikacija u evropskom prostoru visokog obrazovanja (u daljem tekstu: EPVO) - okvir kvalifikacija u okviru Bolonjskog procesa. Definisan je sa četiri glavna ciklusa (kratki ciklus, prvi, drugi i treći ciklus) koji se opisuju Dablinskim deskriptorima;
10) Formalno obrazovanje predstavlja organizovane procese učenja koji se ostvaruju na osnovu planova i programa nastave i učenja osnovnog i srednjeg obrazovanja i studijskih programa visokog obrazovanja;
11) Neformalno obrazovanje predstavlja organizovane procese učenja odraslih koji se ostvaruju na osnovu posebnih programa, radi sticanja znanja, veština, sposobnosti i stavova usmerenih na rad, lični i socijalni razvoj;
12) Informalno učenje predstavlja proces samostalnog sticanja znanja, veština, vrednosti, stavova i sposobnosti odraslih, u svakodnevnom životnom, radnom i socijalnom okruženju;
13) Celoživotno učenje - uključuje sve oblike učenja i podrazumeva učestvovanje u različitim oblicima obrazovnih aktivnosti tokom života, sa ciljem stalnog unapređivanja potrebnih ličnih, građanskih, društvenih i kompetencija potrebnih za rad;
14) Priznavanje prethodnog učenja - Aktivnost obrazovanja odraslih koja se ostvaruje procenom znanja, veština i sposobnosti stečenih obrazovanjem, životnim ili radnim iskustvom i koja omogućava dalje učenje i povećanje konkurentnosti na tržištu rada. Termin se izjednačava sa terminom "validacija neformalnog i informalnog učenja" (Validation of non-formal and informal learning), a u skladu sa Evropskim preporukama za validaciju neformalnog i informalnog učenja.
Ciljevi NOKS-a
Član 3
Ciljevi NOKS-a su:
1) obezbeđivanje razumljivosti, preglednosti i transparentnosti kvalifikacija, kao i njihove međusobne povezanosti;
2) razvoj standarda kvalifikacija zasnovanih na potrebama tržišta rada i društva u celini;
3) obezbeđivanje orijentisanosti celokupnog obrazovanja na ishode učenja kojima se izgrađuju kompetencije definisane standardom date kvalifikacije;
4) unapređivanje pristupa, fleksibilnosti puteva i prohodnosti u sistemu formalnog i neformalnog obrazovanja;
5) obezbeđivanje prepoznavanja i priznavanja neformalnog i informalnog učenja;
6) afirmisanje značaja ključnih, opštih i međupredmetnih kompetencija za učenje tokom celog života;
7) unapređivanje saradnje među relevantnim zainteresovanim stranama odnosno socijalnim partnerima;
8) obezbeđivanje sistema kvaliteta u procesu razvoja i sticanja kvalifikacija;
9) obezbeđivanje uporedivosti i prepoznatljivosti kvalifikacija stečenih u Republici Srbiji sa kvalifikacijama stečenim u drugim državama.
Principi NOKS-a
Član 4
NOKS se zasniva na principima:
1) celoživotnog učenja - uvažavanje potreba i mogućnosti pojedinca za učenje i razvoj tokom celog života;
2) individualnosti - sticanje kvalifikacija, u skladu sa iskustvima, potrebama, interesovanjima, društvenim i životnim ulogama i razvojnim karakteristikama pojedinca;
3) jednakih mogućnosti - sticanje kvalifikacija bez obzira na godine života, pol, teškoće i smetnje u razvoju, invaliditet, rasnu, nacionalnu, socijalnu, kulturnu, etničku i versku pripadnost, jezik, seksualnu orijentaciju, mesto boravka, materijalno ili zdravstveno stanje i druga lična svojstva;
4) dostupnosti - jednaka prava i uslovi za uključivanje u sve nivoe i vrste kvalifikacija;
5) transparentnosti - javnost procesa razvoja i sticanja kvalifikacija;
6) relevantnosti - zasnovanost kvalifikacija na potrebama tržišta rada, naučno-istraživačkog i umetničkog rada, odnosno društva u celini;
7) otvorenosti - različiti načini sticanja kvalifikacija i mogućnosti za horizontalnu i vertikalnu prohodnost u sistemu kvalifikacija uključujući i akademsku mobilnost;
8) partnerstva i saradnje - partnerstvo i saradnja između nosioca i učesnika u sistemu kvalifikacija;
9) obezbeđivanje kvaliteta - upravljanje procesom razvoja kvalifikacija na osnovu standarda i ishoda učenja, kao i sistemom kvaliteta u procesu sticanja i vrednovanja kvalifikacija;
10) uporedivosti - povezivanje NOKS-a sa EOK-om.
II OKVIR KVALIFIKACIJA
Nivoi kvalifikacija
Član 5
Kvalifikacije se u NOKS-u svrstavaju u osam (8) nivoa i četiri (4) podnivoa:
1) prvi nivo (nivo 1), koji se stiče završavanjem osnovnog obrazovanja i vaspitanja, osnovnog obrazovanja odraslih, osnovnog muzičkog, odnosno osnovnog baletskog obrazovanja i vaspitanja;
2) drugi nivo (nivo 2), koji se stiče stručnim osposobljavanjem, u trajanju do jedne godine, obrazovanjem za rad u trajanju do dve godine, odnosno neformalnim obrazovanjem odraslih u trajanju od 120-360 sati obuke i kroz postupak priznavanja prethodnog učenja. Uslov za sticanje ovog nivoa je prethodno stečen nivo 1 NOKS-a;
3) treći nivo (nivo 3), koji se stiče završavanjem srednjeg stručnog obrazovanja u trogodišnjem trajanju, odnosno neformalnim obrazovanjem odraslih u trajanju od najmanje 960 sati obuke i kroz postupak priznavanja prethodnog učenja. Uslov za sticanje ovog nivoa je prethodno stečen nivo 1 NOKS-a;
4) četvrti nivo (nivo 4), koji se stiče završavanjem srednjeg obrazovanja u četvorogodišnjem trajanju (stručno, umetničko, odnosno gimnazijsko). Uslov za sticanje ovog nivoa je prethodno stečen nivo 1 NOKS-a;
5) peti nivo (nivo 5), koji se stiče završavanjem majstorskog, odnosno specijalističkog obrazovanja u trajanju od dve, odnosno jedne godine uz prethodno stečeni nivo 3 NOKS-a, odnosno nivo 4 NOKS-a. U neformalnom obrazovanju odraslih stiče se završavanjem programa obuke u trajanju od najmanje šest meseci, uz prethodno stečeni nivo 4 NOKS-a i kroz postupak priznavanja prethodnog učenja. Uslov za sticanje ovog nivoa kroz majstorsko, odnosno specijalističko obrazovanje je najmanje dve godine radnog iskustva;
6) šesti nivo, podnivo jedan (nivo 6.1), koji se stiče završavanjem osnovnih akademskih studija (u daljem tekstu: OAS) obima od najmanje 180 ESPB bodova, odnosno osnovnih strukovnih studija (u daljem tekstu: OSS) obima od 180 ESPB bodova. Uslov za sticanje ovog nivoa je prethodno stečen nivo 4 NOKS-a i položena opšta, stručna odnosno umetnička matura odnosno završen program za polaganje državne mature u dvogodišnjem trajanju i položena opšta matura, u skladu sa zakonima koji uređuju srednje obrazovanje i vaspitanje i visoko obrazovanje;
7) šesti nivo, podnivo dva (nivo 6.2), koji se stiče završavanjem OAS obima od najmanje 240 ESPB bodova, odnosno specijalističkih strukovnih studija obima od najmanje 60 ESPB bodova. Uslov za sticanje ovog nivoa je prethodno stečen nivo 4 NOKS i položena opšta, stručna odnosno umetnička matura odnosno završen program za polaganje državne mature u dvogodišnjem trajanju i položena opšta matura, u skladu sa zakonima koji uređuju srednje obrazovanje i vaspitanje i visoko obrazovanje, odnosno nivo 6.1 (OSS obima 180 ESPB bodova);
8) sedmi nivo, podnivo jedan (nivo 7.1), koji se stiče završavanjem integrisanih akademskih studija obima od 300 do 360 ESPB bodova, master akademskih studija (u daljem tekstu: MAS) obima od najmanje 60 ESPB bodova, uz prethodno ostvarene OAS obima 240 ESPB, MAS obima od najmanje 120 ESPB (uz prethodno ostvarene OAS obima 180 ESPB), odnosno master strukovnih studija obima od najmanje 120 ESPB bodova (uz prethodno ostvarene OSS obima 180 ESPB bodova);
9) sedmi nivo, podnivo dva (nivo 7.2), koji se stiče završavanjem specijalističkih akademskih studija obima od najmanje 60 ESPB bodova (uz prethodno ostvarene master akademske studije);
10) osmi nivo (nivo 8), koji se stiče završavanjem doktorskih studija obima 180 ESPB bodova (uz prethodno završene integrisane akademske, odnosno master akademske studije).
Deskriptori nivoa kvalifikacija
Član 6
Za svaki nivo i podnivo kvalifikacija iz člana 5. ovog zakona, utvrđeni su deskriptori neophodni za obavljanje posla ili dalje učenje. Kvalifikacije se razvrstavaju po nivoima na osnovu složenosti ishoda učenja.
Deskriptori nivoa kvalifikacija iz stava 1. ovog člana dati su u Prilogu 1. ovog zakona i čine njegov sastavni deo.
Vrste kvalifikacija
Član 7
Prema vrsti, kvalifikacije se u NOKS-u razvrstavaju na:
1) opšte - osnovno obrazovanje i vaspitanje i gimnazijsko obrazovanje i vaspitanje koje obuhvata sve tipove i smerove gimnazija kao i specijalizovane gimnazije, u skladu sa zakonima koji uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja, osnovno i srednje obrazovanje;
2) stručne - srednje stručno obrazovanje, srednje umetničko obrazovanje i obuke, u skladu sa zakonom koji uređuje osnove sistema obrazovanja i vaspitanja, stručno obrazovanje, dualno obrazovanje i obrazovanje odraslih;
3) akademske - visoko obrazovanje stečeno završavanjem osnovnih akademskih, master akademskih, specijalističkih akademskih i doktorskih studija, u skladu sa zakonom koji uređuje visoko obrazovanje;
4) strukovne - visoko obrazovanje stečeno na osnovnim strukovnim, specijalističkim strukovnim i master strukovnim studijama, u skladu sa zakonom koji uređuje visoko obrazovanje.
Sistem za razvrstavanje kvalifikacija
Član 8
Sistem prema kome se kvalifikacije razvrstavaju i šifriraju u NOKS-u (u daljem tekstu: KLASNOKS), usklađen je sa Međunarodnom standardnom klasifikacijom obrazovanja ISCED 13-F, i sadrži nazive sektora, užih sektora i podsektora obrazovanja i osposobljavanja u koje se kvalifikacije razvrstavaju i njihove numeričke oznake na osnovu kojih se utvrđuje šifra kvalifikacije.
KLASNOKS utvrđuje ministar nadležan za poslove obrazovanja.
U aktu iz stava 2. ovog člana utvrđuju se i odnosi između KLASNOKS-a i područja rada, odnosno naučnih, umetničkih, odnosno stručnih oblasti u okviru obrazovno-naučnih, odnosno obrazovno-umetničkih polja, utvrđenih do stupanja na snagu ovog zakona.
Načini sticanja kvalifikacije
Član 9
Kvalifikacije se mogu steći formalnim i neformalnim obrazovanjem i kroz postupak priznavanja prethodnog učenja.
U formalnom obrazovanju opšte, stručne, akademske i strukovne kvalifikacije se stiču završavanjem osnovnog, srednjeg, odnosno visokog obrazovanja na verifikovanim ustanovama obrazovanja i vaspitanja, odnosno akreditovanim visokoškolskim ustanovama i studijskim programima, nakon čega se izdaje odgovarajuća javna isprava, u skladu sa zakonima koji uređuju osnovno obrazovanje i vaspitanje, srednje obrazovanje i vaspitanje i visoko obrazovanje.
U neformalnom obrazovanju stručne kvalifikacije stiču se kroz različite aktivnosti obrazovanja odraslih kod JPOA, nakon čega se izdaje odgovarajuća javna isprava ili uverenje, u skladu sa zakonom koji uređuje obrazovanje odraslih, odnosno drugim zakonom u skladu sa članom 39. stav 3. ovog zakona.
Priznavanjem prethodnog učenja, stručne kvalifikacije se stiču kod JPOA kroz poseban postupak u kojem se, u skladu sa standardom kvalifikacije, procenjuju znanja, veštine i stavovi stečeni na osnovu radnog ili životnog iskustva, nakon čega se izdaje odgovarajuća javna isprava ili uverenje, u skladu sa zakonom koji uređuje obrazovanje odraslih.
Karijerno vođenje i savetovanje
Član 10
Uslugama karijernog vođenja i savetovanja obezbeđuje se podrška pojedincu za ostvarivanje prohodnosti kroz nivoe NOKS-a, čime se omogućava primena koncepta celoživotnog učenja i lakša pokretljivost radne snage.
Usluge karijernog vođenja i savetovanja pružaju se u skladu sa standardima za karijerno vođenje i savetovanje koje donosi ministar nadležan za poslove obrazovanja.
Usluge karijernog vođenja i savetovanja pružaju Nacionalna služba za zapošljavanje, JPOA u skladu sa zakonom koji uređuje obrazovanje odraslih i visokoškolske ustanove u skladu sa zakonom koji uređuje visoko obrazovanje, kancelarije za mlade, organizacije civilnog društva koje se bave karijernim vođenjem i savetovanjem, agencije za zapošljavanje i druga pravna lica, u skladu sa zakonom.
Program profesionalne orijentacije, odnosno karijernog vođenja i savetovanja učenika realizuje osnovna, odnosno srednja škola, u skladu sa zakonom koji uređuje osnovno, odnosno srednje obrazovanje i standardima iz stava 2. ovog člana.
Karijerni praktičari u smislu ovog zakona su nosioci aktivnosti karijernog vođenja i savetovanja različitih kvalifikacija koji rade sa pojedincima ili grupama različitog starosnog uzrasta pomažući im da upravljaju procesima učenja, rada, karijernim promenama i drugim aspektima ličnog razvoja i koji imaju kompetencije utvrđene standardima iz stava 2. ovog člana.
Agencija za kvalifikacije (u daljem tekstu: Agencija) prati sprovođenje usluga karijernog vođenja i savetovanja i implementaciju standarda iz stava 2. ovog člana.
Radi praćenja usluga karijernog vođenja i savetovanja i implementacije standarda iz stava 2. ovog člana, osnovne i srednje škole, visokoškolske ustanove, JPOA, Nacionalna služba za zapošljavanje, kancelarije za mlade i organizacije civilnog društva koje se bave karijernim vođenjem i savetovanjem i agencije za zapošljavanje registrovane u skladu sa propisima kojima se uređuje zapošljavanje, dužni su da dostavljaju Agenciji podatke o sprovedenim aktivnostima, najkasnije do 1. februara za prethodnu godinu.
Bliže uslove za utvrđivanje kompetencija karijernog praktičara, kao i izgled i sadržaj obrasca za izveštavanje o aktivnostima iz stava 7. ovog člana utvrđuje ministar nadležan za poslove obrazovanja.
III TELA I INSTITUCIJE NADLEŽNE ZA RAZVOJ I PRIMENU NOKS-A
Savet za NOKS
Član 11
Savet za NOKS (u daljem tekstu: Savet) obrazuje se kao savetodavno telo koje daje preporuke o procesu planiranja i razvoja ljudskog potencijala u skladu sa javnim politikama u oblasti celoživotnog učenja, zapošljavanja, karijernog vođenja i savetovanja.
Sastav Saveta
Član 12
Savet ima 23 člana koje imenuje Vlada, i to:
1) sedam članova na predlog: ministarstva nadležnog za obrazovanje, ministarstva nadležnog za rad i zapošljavanje, ministarstva nadležnog za privredu, ministarstva nadležnog za omladinu, ministarstva nadležnog za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ministarstva nadležnog za zdravlje i službe vlade nadležne za dualno obrazovanje i nacionalni okvir kvalifikacija (u daljem tekstu: Kancelarija);
2) tri člana na predlog: pokrajinskog sekretarijata nadležnog za obrazovanje, pokrajinskog sekretarijata nadležnog za visoko obrazovanje i pokrajinskog sekretarijata nadležnog za rad i zapošljavanje;
3) tri člana na predlog Privredne komore Srbije iz reda poslodavaca;
4) jednog člana Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih;
5) jednog člana Nacionalnog prosvetnog saveta;
6) dva člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, i to jedan iz reda članova imenovanih na predlog Konferencije univerziteta i jedan iz reda članova imenovanih na predlog Konferencije akademija strukovnih studija i visokih škola;
7) dva člana iz reda reprezentativnih sindikata na predlog Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije;
8) dva člana iz reda reprezentativnih udruženja poslodavaca na predlog Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije;
9) jednog člana predstavnika organizacija civilnog društva, na predlog organa nadležnog za koordinaciju s organizacijama civilnog društva;
10) jednog člana na predlog ministarstva nadležnog za poslove omladine iz reda omladinskih organizacija koje su prepoznate kao krovni savezi omladinskih organizacija u skladu sa zakonom.
Mandat članova saveta traje četiri godine.
Predsednika saveta imenuje Vlada.
Vlada razrešava člana saveta pre isteka mandata, i to:
1) na lični zahtev;
2) ako ne ispunjava dužnosti člana saveta, ako ne zastupa stavove organizacije na čiji je predlog imenovan ili ako svojim postupcima povredi ugled te dužnosti, na predlog organizacije na čiji je predlog imenovan.
U slučaju razrešenja iz stava 4. ovoga člana, ovlašćeni predlagač će predložiti Vladi novog člana u roku od 30 dana od donošenja rešenja o razrešenju, a Vlada će imenovati novog člana na period do isteka mandata saveta, u roku od 30 dana od dana dostavljanja predloga ovlašćenog predlagača.
Savet podnosi Vladi izveštaj o svome radu najmanje jedanput godišnje.
Savet donosi poslovnik o svom radu.
Administrativno-tehničke poslove za Savet obavlja Kancelarija.
Članovi Saveta imaju pravo na naknadu za rad u visini koju utvrdi Vlada.
Nadležnost Saveta
Član 13
Savet:
1) predlaže standarde kvalifikacija za sve nivoe NOKS-a;
2) predlaže Vladi osnivanje sektorskog veća za određeni sektor rada, odnosno delatnosti;
3) daje preporuke o procesu planiranja i razvoja ljudskih potencijala u skladu sa strateškim dokumentima Republike Srbije, kao i u pogledu koordinacije javnih politika karijernog vođenja i savetovanja u svim sektorima;
4) daje preporuke o poboljšanjima u povezivanju obrazovanja i potreba tržišta rada;
5) daje mišljenje ministru nadležnom za obrazovanje o preporukama sektorskih veća oko upisne politike u srednje škole i na visokoškolske ustanove;
6) prati rad sektorskih veća i daje preporuke za unapređivanje rada na osnovu redovnih izveštaja o radu sektorskih veća;
7) daje preporuke ministru nadležnom za poslove obrazovanja za stavljanje van snage programa nastave i učenja koji ne odgovaraju standardima kvalifikacija;
8) obavlja i druge poslove u skladu sa ovim zakonom.
Agencija
Član 14
Radi obavljanja poslova obezbeđivanja kvaliteta i pružanja stručne podrške Savetu i drugim nadležnim organizacijama u svim aspektima razvoja i implementacije NOKS-a, Vlada osniva Agenciju.
Agencija ima svojstvo pravnog lica.
Rad Agencije finansira se iz budžeta Republike Srbije, sopstvenih sredstava, poklona (donacija), priloga i drugih prihoda koje ostvari u skladu sa zakonom.
Agencija podnosi Vladi izveštaj o radu za prethodnu godinu najkasnije do 1. marta tekuće godine, a izuzetno podnosi i periodične izveštaje ili izveštaj o izvršenju nekog posla, na zahtev ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja, u roku koji ne može biti kraći od 20 dana.
Na osnivanje, upravljanje i rad Agencije primenjuju se odredbe zakona koji uređuje javne agencije.
Nadležnost Agencije
Član 15
Agencija:
1) razmatra inicijative za uvođenje novih kvalifikacija i osavremenjivanje postojećih;
1a) predlaže izmene i dopune standarda kvalifikacije radi usklađivanja sa novinama utvrđenim propisima u oblasti obrazovanja i u oblasti rada i zapošljavanja;
2) pruža stručnu i administrativno-tehničku podršku radu sektorskih veća;
3) priprema predlog standarda kvalifikacije;
4) vodi Registar i stara se o upisu podataka u odgovarajuće podregistre;
5) razvrstava i šifrira kvalifikacije prema KLASNOKS sistemu;
6) vrši priznavanje stranih školskih isprava;
7) vrši postupak priznavanja strane visokoškolske isprave radi zapošljavanja (u daljem tekstu: profesionalno priznavanje), u skladu sa ovim zakonom i zakonom koji uređuje visoko obrazovanje;
8) vrši prvo vrednovanje stranog studijskog programa u postupku iz tačke 7) ovog stava, u skladu sa ovim i zakonom koji uređuje visoko obrazovanje;
8a) vrši vrednovanje javnih isprava stečenih u ostalim verskim obrazovnim ustanovama, u skladu sa ovim i zakonom kojim se uređuju crkve i verske zajednice;
9) daje odobrenje drugim organizacijama za sticanje statusa JPOA;
10) utvrđuje visinu takse za javne usluge iz tač. 6), 7) i 9) ovog stava;
11) vodi evidenciju o profesionalnom priznavanju u skladu sa ovim i zakonom koji uređuje visoko obrazovanje;
12) vrši spoljašnju proveru kvaliteta JPOA, najmanje jednom u toku petogodišnjeg trajanja odobrenja;
13) na zahtev ministarstva nadležnog za obrazovanje, daje izveštaj o ispunjenosti uslova u pogledu plana i programa aktivnosti obrazovanja odraslih, izvođenja programa i kadra, prostora, opreme i nastavnih sredstava;
14) prati aktivnosti karijernog vođenja i savetovanja i implementaciju standarda usluga karijernog vođenja i savetovanja;
15) pruža stručnu podršku Kancelariji u procesu povezivanja NOKS-a sa EOK-om i EPVO-om;
16) priprema razvojne projekte, analize i istraživanja od značaja za razvoj kvalifikacija i predlaže mere unapređivanja osiguranja kvaliteta u celokupnom sistemu;
16a) pruža informacije licima kojima je izvršeno profesionalno priznavanje strane visokoškolske isprave o mogućnostima za pristup profesijama koje su uređene posebnim propisima;
17) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.
Poslove iz stava 1. tač. 4), 6), 7), 9), 10) i 11) ovog člana Agencija obavlja kao poverene poslove.
Član 15a
Agencija obrazuje listu spoljnih saradnika sa koje imenuje posebne komisije i timove za obavljanje poslova spoljašnjeg vrednovanja kvaliteta rada JPOA, provere ispunjenosti uslova u postupku sticanja statusa JPOA i druge poslove iz nadležnosti Agencije.
U listu iz stava 1. ovog člana mogu da se imenuju:
1) lica sa odgovarajućim obrazovanjem i odgovarajućim radnim iskustvom u struci od najmanje tri godine;
2) zaposleni u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja koji rade na razvoju obrazovanja i vaspitanja;
3) zaposleni u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja koji rade na vrednovanju kvaliteta obrazovanja i vaspitanja;
4) lice koje ispunjava uslove za prosvetnog savetnika, kao i lice koje je izabrano za savetnika - spoljnjeg saradnika u skladu sa zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja;
4a) prosvetni inspektor;
5) nastavnici visokoškolskih ustanova koji su imenovani za recenzente Nacionalnog tela za akreditaciju i osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje;
6) nastavnici i stručni saradnici osnovnih i srednjih škola sa licencom i radnim iskustvom u struci od najmanje tri godine.
Lice iz stava 2. tačka 4a) ovog člana obavezni je član komisije za proveru ispunjenosti uslova u postupku sticanja statusa JPOA.
Lica iz stava 2. tačka 1) i 6) ovog člana biraju se na osnovu javnog konkursa.
Lica iz stava 2. ovog člana mogu da se imenuju u stručne timove koji pružaju podršku sektorskim većima.
Lica iz stava 2. ovog člana imaju pravo na naknadu u visini koju utvrdi Vlada.
Bliže uslove za imenovanje i način rada posebnih komisija i timova iz stava 1. ovog člana donosi ministar nadležan za poslove obrazovanja.
Organi Agencije
Član 16
Agencija za kvalifikacije ima organ upravljanja, organ poslovođenja, stručne organe i službe koje obavljaju administrativno-tehničke poslove.
Bliži uslovi u pogledu načina rada, načina i postupka izbora i razrešenja organa Agencije utvrđuju se aktom o osnivanju i statutom.
Upravni odbor
Član 17
Upravni odbor ima pet članova.
Predsednika i članove Upravnog odbora Agencije imenuje Vlada na period od pet godina, sa mogućnošću još dva izbora, i to dva na predlog ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja, jednog na predlog Kancelarije, jednog na predlog ministarstva nadležnog za rad i zapošljavanje i jednog na predlog ministarstva nadležnog za privredu.
U Upravni odbor Agencije može biti imenovano lice koje ispunjava uslove za prijem u radni odnos u državni organ, koje ima visoko obrazovanje, najmanje devet godina radnog iskustva na poslovima iz jedne ili više oblasti iz nadležnosti Agencije i koje nije zaposleno u Agenciji.
Član Upravnog odbora Agencije ne može biti lice koje je bilo osuđeno za krivično delo protiv pravnog saobraćaja, protiv službene dužnosti, kao i za drugo krivično delo za koje je zaprećena kazna od pet godina zatvora ili teža kazna, sve dok kazna ne bude brisana po zakonu.
Član Upravnog odbora ne može biti lice izabrano, postavljeno ili imenovano na funkciju u državnom organu, organu autonomne pokrajine ili lokalne samouprave, u organu političke stranke ili na dužnost organa poslovođenja ustanove obrazovanja i vaspitanja, odnosno visokoškolske ustanove, kao ni lice koje je član Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, Nacionalnog prosvetnog saveta, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Nacionalne službe za zapošljavanje ili na dužnosti organa poslovođenja kod pravnih lica i preduzetnika koje se bave delatnostima obrazovanja.
Vlada razrešava člana Upravnog odbora pre isteka mandata, i to:
1) na lični zahtev;
2) ako ne ispunjava dužnosti člana Upravnog odbora, ne ispunjava uslove za imenovanje, ako ne ispunjava obaveze predviđene ovim ili posebnim zakonom ili aktom o osnivanju Agencije ili ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci;
3) na obrazloženi zahtev ovlašćenog predlagača.
U slučaju razrešenja iz stava 6. ovoga člana, ovlašćeni predlagač će predložiti Vladi novog člana u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o razrešenju, a Vlada će imenovati novog člana na period do isteka mandata Upravnog odbora, u roku od 30 dana od dana dostavljanja predloga ovlašćenog predlagača.
Nadležnost Upravnog odbora
Član 18
Upravni odbor:
1) usvaja godišnji program rada Agencije;
2) usvaja finansijski plan Agencije;
3) usvaja izveštaje koje Agencija podnosi osnivaču;
4) donosi propise i druge opšte akte Agencije, izuzev pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji;
5) usmerava rad direktora i izdaje mu uputstva za rad;
6) nadzire poslovanje javne agencije;
7) utvrđuje iznos takse za javne usluge iz člana 15. stav 1. tač. 6), 7) i 9) ovog zakona;
8) predlaže visinu naknade za lica iz člana 15a stav 2. ovog zakona koju utvrđuje Vlada;
9) vrši druge poslove određene ovim zakonom, zakonom koji uređuje rad javnih agencija ili aktom o osnivanju Agencije.
Član upravnog odbora ima pravo na naknadu za rad u iznosu koji utvrđuje Vlada.
Direktor
Član 19
Direktora na period od pet godina, sa mogućnošću još dva izbora, imenuje Vlada, u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne agencije.
Nadležnost direktora
Član 20
Direktor:
1) zastupa i predstavlja Agenciju;
2) rukovodi radom i poslovanjem Agencije;
3) donosi pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji;
4) donosi pojedinačne akte Agencije;
5) odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Agenciji;
6) priprema i sprovodi odluke upravnog odbora;
7) (brisana)
8) vrši druge poslove određene ovim zakonom, zakonom kojim se uređuju javne agencije ili aktom o osnivanju Agencije.
Sektorsko veće
Član 21
Sektorsko veće je telo zasnovano na principu socijalnog partnerstva koje na predlog Saveta osniva Vlada.
Vlada imenuje članove Sektorskog veća iz oblasti za koju se veće osniva:
1) na predlog Privredne komore Srbije i reprezentativnih udruženja poslodavaca iz reda privrednih subjekata iz oblasti za koju je formirano sektorsko veće;
2) na predlog strukovnih komora, odnosno udruženja;
3) na predlog Konferencije univerziteta i Konferencije akademija i visokih škola, a iz reda nastavnika visokoškolskih ustanova;
4) jednog člana na zajednički predlog ministarstva nadležnog za rad i zapošljavanje i Nacionalne službe za zapošljavanje;
5) jednog člana na predlog ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja;
6) jednog člana na predlog Kancelarije;
7) na predlog ministarstva iz delatnosti za koju se osniva sektorsko veće;
8) na predlog zajednice stručnih škola iz oblasti za koju se veće formira, odnosno Zajednice gimnazija;
9) na predlog reprezentativnih granskih sindikata;
10) na predlog Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja iz oblasti za koju je osnovano sektorsko veće.
Mandat članova Sektorskih veća traje pet godina.
Vlada razrešava člana Sektorskog veća pre isteka mandata, i to:
1) na lični zahtev;
2) ako ne ispunjava dužnosti člana Sektorskog veća ako ne zastupa stav organizacije na čiji predlog je imenovan ili svojim postupcima povredi ugled te dužnosti, a na predlog organizacije na čiji je predlog imenovan;
3) na obrazloženi zahtev ovlašćenog predlagača.
U slučaju razrešenja iz stava 4. ovoga člana, ovlašćeni predlagač će predložiti Vladi novog člana u roku od 30 dana od donošenja rešenja o razrešenju, a Vlada će imenovati novog člana na period do isteka mandata Sektorskog veća, u roku od 30 dana od dana dostavljanja predloga ovlašćenog predlagača.
Za realizaciju aktivnosti na konkretnim kvalifikacijama Sektorsko veće može da predloži Agenciji da obrazuje stručne timove.
Sektorsko veće podnosi godišnji izveštaj o radu Savetu, Agenciji, ministarstvu nadležnom za poslove obrazovanja i Vladi, najkasnije do 1. marta tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu.
Članovi Sektorskog veća i stručnih timova imaju pravo na naknadu za rad u visini koju utvrdi Vlada.
Metodologiju i način rada sektorskih veća i Saveta utvrđuje ministar nadležan za poslove obrazovanja, na predlog Kancelarije.
Nadležnost Sektorskog veća
Član 22
Sektorsko veće:
1) analizira postojeće i utvrđuje potrebne kvalifikacije u određenom sektoru;
2) identifikuje kvalifikacije koje treba osavremeniti;
3) identifikuje kvalifikacije koje više ne odgovaraju potrebama sektora;
4) donosi odluku o izradi predloga standarda kvalifikacija u okviru sektora;
5) daje mišljenje o očekivanim ishodima znanja i veština unutar sektora;
6) promoviše dijalog i neposrednu saradnju između sveta rada i obrazovanja;
7) promoviše mogućnosti za obrazovanje, obuku i zapošljavanje unutar sektora;
8) identifikuje mogućnosti za obučavanje odraslih unutar sektora;
9) razmatra implikacije nacionalnog okvira kvalifikacija na kvalifikacije unutar sektora;
10) analizira vezu kvalifikacija sa relevantnim zanimanjima u sektoru;
10a) razmatra potrebu za osavremenjivanjem standarda kvalifikacije nakon pet godina njegove primene;
11) obavlja druge poslove u skladu sa ovim zakonom.
Ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja
Član 23
Ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja:
1) prati primenu ovog zakona;
2) donosi metodologiju za razvoj standarda kvalifikacija, na predlog Agencije;
3) (brisana)
4) usvaja standard kvalifikacije;
5) utvrđuje standarde i način sprovođenja samovrednovanja i spoljašnje provere kvaliteta rada JPOA;
6) promoviše NOKS i različite mogućnosti za učenje i dostizanje standarda kvalifikacija;
7) (brisana)
8) obavlja i druge poslove u skladu sa ovim zakonom.
Saradnja institucija
Član 24
Savet, Agencija, nadležna ministarstva, Nacionalna služba za zapošljavanje i Republički zavod za statistiku, dužni su da usklađuju aktivnosti za potrebe razvoja i implementacije NOKS-a i razmenjuju podatke iz evidencija i baza podataka koje vode u skladu sa zakonom.
Nadležnost Kancelarije
Član 24a
Kancelarija:
1) obavlja administrativno-tehničke poslove za Savet;
2) prati stanje u vezi sa primenom propisa i drugih akata kojima se uređuje NOKS radi unapređenja, usklađenosti, razvoja i funkcionisanja NOKS-a, kao i usaglašavanje sistema NOKS-a sa sektorskim politikama;
3) priprema predloge podzakonskih akata koje donosi ministar nadležan za poslove obrazovanja iz člana 8. stav 3, člana 10. stav 2, člana 15a stav 7, člana 21. stav 9, člana 23. stav 1. tač. 2), 3) i 5), člana 26. stav 2, člana 30. stav 7, člana 38. stav 11, člana 39. stav 4. i člana 40. stav 4. ovog zakona;
4) priprema razvojne projekte, analize i istraživanja od značaja za razvoj kvalifikacija;
5) prati i meri efekte implementacije (novih) kvalifikacija na zapošljavanje i celoživotno učenje;
6) utvrđuje indikatore za praćenje efekata iz tačke 4) u saradnji sa Agencijom;
7) obavlja poslove Nacionalne koordinacione tačke;
8) povezuje NOKS sa EOK-om;
9) sprovodi aktivnosti na unapređivanju partnerstva i pružanja stručne podrške radu nadležnih institucija, tela i socijalnih partnera uključenih u NOKS, priznavanje profesionalnih kvalifikacija, profesija od posebnog interesa za Republiku Srbiju i celoživotnog učenja;
10) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i aktom o osnivanju.
IV OBEZBEĐIVANJE KVALITETA U PRIMENI NOKS-a
Standard kvalifikacije
Član 25
Standard kvalifikacije izrađuje se u skladu sa ovim zakonom na osnovu metodologije iz člana 23. stav 1. tačka 2) ovog zakona, i pored osnovnih podataka o kvalifikaciji, sadrži i podatke o povezanosti kvalifikacije sa standardom zanimanja, čime se omogućava uvezivanje podataka iz obrazovnog sistema i podataka sa tržišta rada.
Standard kvalifikacije je osnov za razvoj programa obrazovanja za sticanje kvalifikacije na svim nivoima obrazovanja.
Podnošenje inicijative za razvijanje i usvajanje standarda kvalifikacije
Član 26
Inicijativu za razvijanje i usvajanje standarda za novu odnosno za kvalifikaciju za koju nije utvrđen standard ili za osavremenjivanje postojećeg standarda kvalifikacije (u daljem tekstu: inicijativa) može da podnese Sektorsko veće, Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, Nacionalni prosvetni savet, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, Nacionalna služba za zapošljavanje, visokoškolska ustanova, državni organ i drugo pravno lice (privredno društvo, JPOA i dr.).
Inicijativa iz stava 1. ovog člana sadrži elaborat o opravdanosti kvalifikacije i inicijalni predlog standarda kvalifikacije i podnosi se Agenciji na obrascu čiju sadržinu i izgled utvrđuje ministar nadležan za poslove obrazovanja.
Ukoliko je kvalifikacija predložena inicijativom iz stava 1. ovog člana obuhvaćena nekom drugom kvalifikacijom iz Registra, direktor Agencije o tome obaveštava podnosioca inicijative u roku od 15 dana od dana podnošenja inicijative.
Ukoliko standard kvalifikacije predložen inicijativom iz stava 1. ovog člana nije obuhvaćen drugim standardom kvalifikacije iz Registra, Agencija u roku od 15 dana dostavlja preporuku o razvoju kvalifikacije na osnovu inicijative iz stava 1. ovog člana odgovarajućem sektorskom veću.
Preporuka iz stava 4. ovog člana sadrži naziv kvalifikacije, vrstu, nivo i podsektor KLASNOKS-a koje je Agencija utvrdila i analizu elemenata elaborata i inicijalnog predloga.
Izuzetno, kada je sektorsko veće podnosilac inicijative i kada se inicijativa podnosi u skladu sa članom 15. stav 1. tačka 1a) ovog zakona, Agencija izrađuje, odnosno vrši izmene i dopune standarda kvalifikacije i dostavlja ga Savetu shodno odredbi člana 27. stav 5. ovog zakona.
U slučajevima iz stava 6. ovog člana sektorsko veće ne donosi odluku iz člana 27. stav 1. ovog zakona.
Izrada predloga standarda kvalifikacije
Član 27
Sektorsko veće u roku od 30 dana od dana dostavljanja preporuke iz člana 26. stava 4. ovog zakona donosi odluku o izradi predloga standarda kvalifikacije i dostavlja je Agenciji radi pripreme tog predloga.
Ukoliko nađe da donošenje standarda kvalifikacije predloženog inicijativom nije opravdano, Sektorsko veće donosi odluku o neprihvatanju inicijative sa obrazloženjem i o tome obaveštava Agenciju u roku od 30 dana od dana dostavljanja preporuke iz člana 26. stav 4. ovog zakona.
Kada je podnosilac inicijative ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja, ministarstvo nadležno za rad i zapošljavanje, ministarstvo nadležno za poslove privrede, Nacionalni prosvetni savet, Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih i Nacionalni savet za visoko obrazovanje i visokoškolska ustanova, odluka iz stava 2. ovog člana, pored razloga za neprihvatanje, obavezno sadrži i uputstvo za izmenu i rok za dostavljanje izmenjene inicijative, za koju bi sektorsko veće donelo odluku iz stava 1. ovog člana.
Rok za dostavljanje izmenjene inicijative iz stava 3. ovog člana ne može biti kraći od 30 dana.
Agencija u roku od 60 dana od dana prijema odluke iz stava 1. ovog člana, dostavlja standard kvalifikacije Savetu radi utvrđivanja predloga, odnosno u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke iz stava 2. ovog člana o tome obaveštava podnosioca inicijative.
Ukoliko podnosilac iz stava 3. ovog člana ne dostavi izmenjenu inicijativu u roku određenom u stavu 4. ovog člana, inicijativa se smatra odbijenom.
Po prijemu obaveštenja iz stava 5. ovog člana i člana 26. stav 3. ovog zakona podnosilac inicijative može podneti prigovor ministarstvu nadležnom za poslove obrazovanja u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja.
Postupak po prigovoru
Član 28
Ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja u roku od 30 dana od dana podnošenja prigovora iz člana 27. stav 7. ovog zakona imenuje komisiju za davanje stručnog mišljenja o inicijativi, koju čine zaposleni u Ministarstvu i Agenciji koji obavljaju poslove u vezi sa kvalifikacijama.
U komisiji iz stava 1. ovog člana ne mogu biti imenovani članovi sektorskog veća koje je donelo odluku o odbijanju inicijative.
Komisija iz stava 1. ovog člana dostavlja ministru izveštaj i predlog za donošenje odluke u roku od 30 dana od dana imenovanja.
Ministarstvo je dužno da u roku od 30 dana od dana dostavljanja predloga iz stava 3. ovog člana vrati inicijativu Agenciji, odnosno sektorskom veću na ponovno odlučivanje, odnosno da obavesti podnosioca da je prigovor neosnovan.
Agencija, odnosno sektorsko veće je dužno da u roku od 30 dana od dana vraćanja inicijative na ponovno odlučivanje donese odluku u skladu sa pravnim shvatanjem Ministarstva.
Ukoliko Agencija, odnosno sektorsko veće ne postupi u skladu sa pravnim shvatanjem Ministarstva, na predlog podnosioca inicijative, ministar će u roku od 30 dana od dana prijema predloga odlučiti o inicijativi.
Ukoliko odlukom iz stava 6. ovog člana prihvati inicijativu, Ministarstvo će Agenciji, odnosno sektorskom veću naložiti da predlog standarda za iniciranu kvalifikaciju izradi i dostavi Savetu radi utvrđivanja predloga standarda kvalifikacije u roku od 60 dana od dana dostavljanja te odluke.
Usvajanje standarda kvalifikacije
Član 29
Savet, u roku od 30 dana od dana prijema materijala iz člana 27. stav 5. ovog zakona, utvrđuje predlog standarda kvalifikacije i dostavlja ga ministarstvu nadležnom za poslove obrazovanja.
Ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja u roku od 30 dana od dana prijema predloga iz stava 1. ovog člana donosi akt o usvajanju standarda kvalifikacije i dostavlja ga Agenciji radi upisa u Registar.
Akt iz stava 2. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije - Prosvetnom glasniku".
Ukoliko Savet ne dostavi ministarstvu nadležnom za poslove obrazovanja predlog iz stava 1. ovog člana u roku od 60 dana od dana prijema materijala iz člana 27. stav 5. ovog zakona, ministar nadležan za poslove obrazovanja donosi odluku o inicijativi za usvajanje standarda kvalifikacije bez predloga Saveta.
Registar
Član 30
Registar se sastoji iz podregistra nacionalnih kvalifikacija, podregistra standarda kvalifikacije i podregistra JPOA sa poslodavcima kod kojih JPOA realizuje praktičan rad.
Podregistar nacionalnih kvalifikacija se uspostavlja za potrebe upravljanja podacima o kvalifikacijama, razvrstanim prema nivou i vrsti, u skladu sa KLASNOKS-om.
Podregistar standarda kvalifikacije se uspostavlja za potrebe upravljanja podacima o standardima kvalifikacija.
Podregistar JPOA uspostavlja se za potrebe upravljanja podacima o JPOA kojima su data ili oduzeta odobrenja, odobrenim aktivnostima obrazovanja odraslih i poslodavcima kod kojih JPOA realizuju praktičan rad.
Registar iz stava 1. ovog člana vodi Agencija u elektronskom obliku.
Podaci iz registra iz stava 1. ovog člana su otvoreni i dostupni preko zvanične internet stranice Agencije, koja se vodi dvojezično - na srpskom i engleskom jeziku.
Sadržaj i način vođenja Registra i podregistara, kao i druga pitanja od značaja za vođenje registra, propisuje ministar nadležan za poslove obrazovanja.
Upis kvalifikacija u podregistar nacionalnih kvalifikacija
Član 31
Opšte i stručne kvalifikacije nivoa od 1 do 5 NOKS-a Agencija upisuje u podregistar nacionalnih kvalifikacija u roku od osam dana od dana prijema akta iz člana 29. stav 2. ovog zakona.
Akademske i strukovne kvalifikacije nivoa od 6.1 do 8 NOKS-a akreditovane u skladu sa zakonom koji uređuje visoko obrazovanje, Agencija upisuje u podregistar nacionalnih kvalifikacija po dobijanju obaveštenja o akreditaciji od Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju.
Upis standarda u podregistar standarda kvalifikacija
Član 32
Standarde opštih, stručnih, akademskih i strukovnih kvalifikacija nivoa od 1 do 8 NOKS-a Agencija upisuje u podregistar standarda kvalifikacija nakon prijema akta iz člana 29. stav 2. ovog zakona.
V POVEZIVANJE NOKS-A SA EOK-OM
Član 33
Povezivanje NOKS-a sa EOK-om je zvaničan postupak uspostavljanja odnosa između odgovarajućih nivoa ova dva sistema.
Podatak o povezanosti nivoa NOKS-a sa nivoima EOK-a unosi se u odgovarajuću rubriku u javnoj ispravi o stečenoj kvalifikaciji na svim nivoima, u skladu sa ovim zakonom i propisima koji uređuju sadržinu i izgled obrazaca javnih isprava u srednjem obrazovanju i vaspitanju, obrazovanju odraslih i visokom obrazovanju.
Radi realizacije procesa povezivanja NOKS-a sa EOK-om i EPVO-om, uspostavlja se Nacionalna koordinaciona tačka (u daljem tekstu: NKT), koja je nadležna za:
1) izradu Izveštaja za povezivanje NOKS-a sa EOK-om;
2) podnošenje Izveštaja Savetodavnom odboru EOK-a;
3) održavanje komunikacije sa Savetodavnim odborom EOK-a.
Poslovi NKT obavljaju se u okviru Kancelarije.
VI PRIZNAVANJE STRANIH ŠKOLSKIH ISPRAVA
Član 34
Državljanin Republike Srbije koji je u inostranstvu završio osnovnu ili srednju školu ili pojedini razred škole, odnosno koji je u Republici Srbiji završio stranu osnovnu ili srednju školu ili pojedine razrede škole, ima pravo da zahteva priznavanje stečene strane školske isprave.
Strani državljanin i lice bez državljanstva ima pravo da zahteva priznavanje strane školske isprave, ako za to ima pravni interes.
Državljanin Republike Srbije, strani državljanin i lice bez državljanstva, koji nema odgovarajuću stranu školsku ispravu potrebnu za postupak priznavanja, može da se upiše u odgovarajući razred osnovne škole na osnovu prethodne provere znanja.
Priznavanjem se strana školska isprava izjednačava sa odgovarajućom javnom ispravom stečenom u Republici Srbiji.
Postupak priznavanja strane školske isprave sprovodi ENIC/NARIC centar, kao organizaciona jedinica Agencije.
Postupak priznavanja strane školske isprave sprovodi se u skladu sa odredbama ovog zakona, ako međunarodnim ugovorom nije predviđeno drugačije.
Postupak priznavanja strane školske isprave
Član 35
U postupku priznavanja strane školske isprave primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ukoliko ovim zakonom nije drukčije uređeno.
U postupku iz stava 1. ovog člana uzimaju se u obzir: sistem obrazovanja strane države, trajanje obrazovanja, nastavni plan i program, prava koja imaocu daje strana školska isprava i druge okolnosti od značaja za odlučivanje.
Ako se u postupku utvrdi da strani nastavni plan i program znatno odstupa od domaćeg sa kojim se upoređuje, priznavanje se uslovljava polaganjem određenih ispita, izradom određenih radova ili proverom znanja.
Agencija može utvrđivanje ispita i proveru sposobnosti i veština iz stava 3. ovog člana poveriti posebnoj stručnoj komisiji odgovarajuće škole.
Ispiti utvrđeni kao uslov za priznavanje strane školske isprave polažu se u odgovarajućoj školi najkasnije do datuma koji odredi Agencija.
Prethodnu proveru znanja iz člana 34. stav 3. i stava 3. ovog člana obavlja tim sastavljen od nastavnika razredne nastave, odnosno predmetne nastave, pedagoga i psihologa škole, uvažavajući standarde postignuća i ceneći najbolji interes učenika.
Posebna stručna komisija iz stava 4. ovog člana imenuje se shodno stavu 6. ovog člana.
Vrednovanje javnih isprava stečenih u ostalim verskim obrazovnim ustanovama
Član 35a
Državljanin Republike Srbije, strani državljanin ili lice bez državljanstva koji je završio versku obrazovnu ustanovu koja nije registrovana u skladu sa zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja, može da traži vrednovanje javne isprave koju je stekao u toj ustanovi.
U postupku iz stava 1. ovog člana Agencija uzima u obzir nastavni plan i program i trajanje školovanja i određuje polaganje ispita koji su potrebni za sticanje kvalifikacije koja se stiče završavanjem gimnazije.
Agencija može utvrđivanje ispita iz stava 2. ovog člana poveriti posebnoj stručnoj komisiji odgovarajuće škole.
Ispiti utvrđeni kao uslov za priznavanje isprave iz stava 1. ovog člana polažu se u odgovarajućoj školi najkasnije do datuma koji odredi Agencija.
Licu koje položi ispite iz stava 2. ovog člana izdaje se rešenje o ekvivalenciji sa opštom kvalifikacijom nivoa NOKS 4.
Lice iz stava 5. ovog člana ima pravo na upis na visoko obrazovanje u skladu sa propisima kojim se uređuje opšta, stručna i umetnička matura i upis na visokoškolske ustanove.
Rešenje iz stava 5. ovog člana je konačno u upravnom postupku.
Rešenje iz stava 5. ovog člana ima značaj javne isprave i omogućava licu kome je izdato pravo na zapošljavanje, kao i na upis na visokoškolsku ustanovu, u skladu sa propisima kojim se uređuje opšta, stručna i umetnička matura i upis na visokoškolske ustanove.
Uslovni upis
Član 36*
Učenik koji je podneo zahtev za priznavanje strane školske isprave osnovnog obrazovanja, može da bude uslovno upisan u naredni razred, ukoliko postupak nije okončan do početka školske godine.
U slučaju iz stava 1. ovog člana škola je dužna da učenika odmah uključi u odgovarajući razred.
Lice o čijem se pravu na priznavanje strane školske isprave srednjeg obrazovanja odlučuje može biti uslovno upisano u prvu godinu studija na visokoškolsku ustanovu ukoliko postupak nije okončan do isteka roka za upis studenata, u skladu sa propisima kojima se uređuju opšta, stručna i umetnička matura i upis na visokoškolske ustanove.
Rešenje o priznavanju
Član 37
Lice koje zahteva priznavanje strane školske isprave uz zahtev dostavlja original, odnosno overenu kopiju te isprave i prevod ovlašćenog prevodioca.
Agencija proverava tačnost podataka navedenih u zahtevu za priznavanje strane školske isprave, a u slučaju osnovane sumnje, proverava se i verodostojnost isprave iz stava 1. ovog člana, u skladu sa zakonom.
Rešenje o priznavanju konačno je u upravnom postupku.
Rešenje o profesionalnom priznavanju ima značaj javne isprave.
Rešenje o priznavanju strane školske isprave o završenom srednjem obrazovanju obavezno sadrži nivo NOKS-a kojem priznata kvalifikacija odgovara.
Agencija vodi evidenciju i trajno čuva dokumentaciju o priznavanju strane školske isprave u elektronskom i papirnom obliku.
Evidencija iz stava 5. ovog člana obuhvata: prezime, ime jednog roditelja i ime, datum i mesto rođenja, državljanstvo, naziv strane ustanove koja je izdala ispravu, mesto i državu, trajanje, vrstu i stepen obrazovanja, broj i datum akta o dodatnim ispitima, broj i datum akta o položenim dodatnim ispitima, broj i datum rešenja o priznavanju strane školske isprave, kratak sadržaj dispozitiva rešenja i naziv i nivo NOKS-a kojem priznata kvalifikacija odgovara.
Bliže uslove u pogledu načina vođenja postupka iz stava 1. ovog člana kao i načina podnošenja, sadržine i izgleda obrazaca zahteva za priznavanje strane školske isprave, utvrđuje ministar nadležan za poslove obrazovanja.
VII PROFESIONALNO PRIZNAVANJE STRANIH VISOKOŠKOLSKIH ISPRAVA
Postupak za profesionalno priznavanje
Član 38
Zahtev za profesionalno priznavanje zainteresovano lice podnosi Agenciji.
Profesionalno priznavanje vrši ENIC/NARIC centar, kao organizacioni deo Agencije, po prethodno izvršenom vrednovanju stranog studijskog programa, u skladu sa ovim i zakonom koji uređuje visoko obrazovanje.
Vrednovanje stranog studijskog programa iz stava 2. ovog člana, ukoliko međunarodnim ugovorom nije predviđeno drugačije, vrši se na osnovu vrste i nivoa postignutih kompetencija stečenih završetkom studijskog programa, uzimajući u obzir sistem obrazovanja, odnosno sistem kvalifikacija u zemlji u kojoj je visokoškolska isprava stečena, uslova upisa, prava koja proističu iz strane visokoškolske isprave u zemlji u kojoj je stečena i drugih relevantnih činjenica, bez razmatranja formalnih obeležja i strukture studijskog programa, u skladu sa principima Konvencije o priznavanju kvalifikacija iz oblasti visokog obrazovanja u evropskom regionu ("Službeni list SCG - Međunarodni ugovori", broj 7/03).
Rešenje o profesionalnom priznavanju posebno sadrži: naziv, vrstu, stepen i trajanje (obim) studijskog programa, odnosno kvalifikacije, koji je naveden u stranoj visokoškolskoj ispravi - na izvornom jeziku i u prevodu na srpski jezik i naučnu, umetničku, odnosno stručnu oblast u okviru koje je ostvaren studijski program, odnosno vrstu i nivo kvalifikacije u Republici Srbiji i nivo NOKS-a kojem kvalifikacija odgovara.
Direktor Agencije donosi rešenje o profesionalnom priznavanju u roku od 60 dana od dana prijema urednog zahteva.
Rešenje iz stava 4. ovog člana ne oslobađa imaoca od ispunjavanja posebnih uslova za obavljanje određene profesije propisane posebnim zakonom.
Rešenje o profesionalnom priznavanju je konačno.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, ukoliko je visokoškolska isprava stečena na jednom od prvih 500 univerziteta rangiranih na jednoj od poslednje objavljenih međunarodnih lista rangiranja univerziteta u svetu Shanghai ranking consultancy (Šangajska lista), US News and World Report Ranking (Lista rejtinga US News and World Report) ili The Times Higher Education World University Rankings (Tajmsova lista rejtinga svetskih univerziteta), rešenje o profesionalnom priznavanju donosi se bez sprovođenja postupka vrednovanja stranog studijskog programa iz stava 2. ovog člana u roku od osam dana od dana prijema urednog zahteva.
Ukoliko nije drugačije propisano, na postupak profesionalnog priznavanja primenjuje se zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Rešenje o profesionalnom priznavanju ima značaj javne isprave.
Bliže uslove u pogledu načina sprovođenja postupka profesionalnog priznavanja propisuje ministar nadležan za poslove obrazovanja.
VIII STICANJE STATUSA JAVNO PRIZNATOG ORGANIZATORA AKTIVNOSTI OBRAZOVANJA ODRASLIH
Javno priznati organizator aktivnosti obrazovanja odraslih
Član 39
Javno priznati organizator obrazovanja odraslih u smislu ovog zakona je pravno lice (druga ustanova, javna agencija, javno preduzeće, organizacija nadležna za poslove zapošljavanja, agencija za zapošljavanje, privredno društvo, nosioci poslova profesionalne rehabilitacije, preduzetnik, sindikat, udruženje, stručno društvo, organizacije za obrazovanje odraslih (narodni, radnički, otvoreni univerzitet, univerzitet za treće doba i dr.), centri i organizacije za stručno usavršavanje, za učenje stranih jezika, informaciono-komunikacione tehnologije, za obuku i razvoj ljudskih resursa, za obuku vozača, privredna komora, centar za karijerno vođenje i savetovanje, udruženje poslodavaca, kulturno-obrazovni centar, dom kulture, u daljem tekstu: druga organizacija) koje je dobilo odobrenje statusa JPOA u skladu sa ovim zakonom.
Osnovna i srednja škola, može da stekne status JPOA ukoliko ispunjava bliže uslove za obavljanje aktivnosti obrazovanja odraslih propisane u skladu sa ovim zakonom i ima rešenje o verifikaciji u skladu sa zakonom kojim se uređuju osnovi sistema obrazovanja i vaspitanja.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, status javno priznatog organizatora aktivnosti imaju državni organi i ustanove koji u skladu sa posebnim zakonom obavljaju stručno usavršavanje i druge aktivnosti obrazovanja odraslih, odnosno druge organizacije koje su na osnovu posebnog zakona dobile dozvolu nadležnog državnog organa da obavljaju stručno usavršavanje i druge aktivnosti obrazovanja odraslih.
Bliže uslove u pogledu programa, kadra, prostora, opreme i nastavnih sredstava propisuje ministar nadležan za poslove obrazovanja.
Aktivnosti obrazovanja odraslih za koje se izdaje odobrenje
Član 40
Status javno priznatog organizatora aktivnosti može se steći za aktivnosti:
1) neformalnog obrazovanja odraslih kojima se stiču kompetencije i/ili kvalifikacije, i to za obuke za:
(1) sticanje kvalifikacija nivoa od 1 do 3 i 5 NOKS-a, u skladu sa standardom kvalifikacije,
(2) rad u zanimanju u okviru standarda kvalifikacije,
(3) sticanje pojedinačnih kompetencija iz standarda kvalifikacije,
(4) sticanje više pojedinačnih ishoda učenja iz standarda kvalifikacije,
(5) sticanje ishoda učenja, odnosno znanja i veština i/ili kompetencija koje nisu obuhvaćene nacionalnim kvalifikacijama, a koje su relevantne za obavljanje poslova u okviru određenog zanimanja, u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast zapošljavanja;
2) neformalnog obrazovanja odraslih kojim se unapređuju znanja, veštine i sposobnosti, radi ličnog ili profesionalnog razvoja ili društveno odgovornog ponašanja;
3) pružanja usluga karijernog vođenja i savetovanja;
4) priznavanja prethodnog učenja, kojom se u posebnom postupku procenjuju znanja, veštine i stavovi stečeni obrazovanjem, životnim ili radnim iskustvom za nivoe od 1 do 3 i 5 NOKS-a, u skladu sa standardom kvalifikacije.
Zahtev za sticanje statusa JPOA iz stava 1. tačka 4) ovog člana može podneti samo osnovna i srednja škola koja je stekla status JPOA za aktivnosti iz stava 1. tač. 1)-2) ovog člana.
Izuzetno, u srednjoj školi iz stava 2. ovog člana može se kroz postupak priznavanja prethodnog učenja steći i kvalifikacija nivoa 4 NOKS-a ukoliko kandidat završi program za sticanje kompetencija, u skladu sa članom 63a Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju ("Službeni glasnik RS ", br. 55/13 i 101/17).
Standarde i način sprovođenja postupka za priznavanje prethodnog učenja propisuje ministar nadležan za poslove obrazovanja.
Postupak priznavanja prethodnog učenja
Član 40a
Status JPOA za aktivnost priznavanja prethodnog učenja, osnovna i srednja škola može da stekne samo za one kvalifikacije i/ili kompetencije za koje je stekla i status JPOA iz člana 40. stav 1. tačka 1) podtač. (1
