ZAKON O OSNOVAMA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA
("Sl. list SFRJ", br. 50/88, 63/88 - ispr., 80/89, 29/90 i 11/91, "Sl. list SRJ", br. 34/92, 13/93 - odluka SUS, 24/94, 41/94, 28/96 i 3/2002 i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon i 41/2009 - dr. zakon)
I OSNOVNE ODREDBE
Član 1
Ovim zakonom uređuju se osnovni uslovi kojima moraju da odgovaraju javni putevi, osnovna pravila saobraćaja na putevima, sistem saobraćajnih znakova, dužnosti u slučaju saobraćajne nezgode, osnovi za osposobljavanje kandidata za vozače i polaganje ispita za vozače, vučenje vozila, osnovni uslovi za sticanje prava na upravljanje motornim vozilima, uređaji i oprema koje moraju da imaju vozila, dimenzije, ukupna masa i osovinsko opterećenje vozila i osnovni uslovi kojima moraju da odgovaraju vozila u saobraćaju, koji su jedinstveni za celu teritoriju Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Član 2
Društveno-političke zajednice i njihovi organi i organizacije, mesne zajednice, preduzeća i druge samoupravne organizacije i zajednice i njihova udruženja, društveno-političke organizacije i druge društvene organizacije, udruženja građana i građani dužni su da, na osnovama društvene samozaštite, organizovanjem i sprovođenjem saobraćajno-obrazovnog i preventivnog rada, razvijanjem saobraćajne svesti, kulture i solidarnosti u međusobnim odnosima učesnika u saobraćaju, jačanjem njihove discipline i odgovornosti i preduzimanjem potrebnih mera, stvaraju uslove za bezbedno i uredno odvijanje saobraćaja i sprečavanje saobraćajnih nezgoda i drugih opasnosti.
Društveno-političke zajednice, preko saveta, komisija ili drugih društvenih tela za bezbednost saobraćaja, dužne su da posebnu pažnju posvete razvijanju preventive, ostvarivanju koordinacije i podsticanju saradnje na unapređivanju bezbednosti saobraćaja i proučavanju pojedinih pitanja iz te oblasti.
Član 3
Učesnici u saobraćaju dužni su da razvijaju humane odnose među ljudima radi zaštite zdravlja i života drugih lica, a naročito dece, invalida, starih i nemoćnih lica, i da se staraju o zaštiti životne sredine.
Učesnici u saobraćaju ne smeju da oštećuju put ili objekte na putu i da ometaju saobraćaj.
Član 4
Projektni zadaci za izgradnju ili rekonstrukciju puteva moraju, saglasno propisu, da sadrže zahteve kojima se garantuje bezbedno odvijanje saobraćaj.
Preduzeća i druge samoupravne organizacije, odnosno zajednice i organi koji projektuju javne puteve dužni su da ih projektuju tako da javni putevi budu osposobljeni za bezbedan i nesmetan saobraćaj.
Preduzeća i druge samoupravne organizacije, odnosno zajednice koje izgrađuju ili rekonstruišu javne puteve dužne su da ih izgrade ili rekonstruišu tako da se na njima saobraćaj može odvijati na bezbedan i nesmetan način.
Preduzeća i druge samoupravne organizacije, odnosno zajednice koje održavaju javne puteve moraju ih održavati tako da se na njima u svako doba može odvijati bezbedan i nesmetan saobraćaj. Pri održavanju javnih puteva posebna pažnja mora se posvetiti otklanjanju nedostataka na tim putevima usled kojih na određenim mestima dolazi do saobraćajnih nezgoda.
Samoupravne interesne zajednice, organizacije i organi koji upravljaju javnim putevima dužni su da obezbede sredstva i da sa preduzećima planiraju radove na održavanju puteva, tako da se obezbede uslovi za trajan, bezbedan i nesmetan saobraćaj na javnim putevima.
Član 5
Preduzeća i druge samoupravne organizacije, odnosno zajednice i organi koji školuju ili obučavaju kandidate za vozače motornih vozila dužni su da obuku izvode na način koji će obezbediti da kandidati nauče i usvoje pravila saobraćaja i etiku u saobraćaju, ovladaju tehnikom upravljanja vozilom i steknu ostala znanja i veštine potrebne za bezbedno učestvovanje u saobraćaju.
Obrazovne i druge organizacije i zajednice treba da doprinose vaspitanju stanovništva, a naročito dece i omladine u školama radi podizanja opšte saobraćajne kulture.
Preduzeća i druge samoupravne organizacije, odnosno zajednice i organi koji se bave javnim informisanjem, kad se u obavljanju svojih redovnih delatnosti bave pitanjima iz oblasti bezbednosti saobraćaja, nastojaće da doprinose vaspitanju stanovništva radi podizanja opšte saobraćajne kulture.
Član 6
Preduzeća i druge samoupravne organizacije, odnosno zajednice, kao i pojedinci koji samostalno obavljaju delatnost ličnim radom sredstvima u svojini građana, kad proizvode, održavaju, popravljaju ili prepravljaju vozila ili stavljaju u promet vozila, uređaje, rezervne delove i opremu za vozila, dužni su da vozila, uređaje, delove i opremu proizvode, stavljaju u promet, održavaju, odnosno popravljaju prema propisanim uslovima neophodnim za bezbedno učestvovanje vozila u saobraćaju na putevima.
Član 7
Preduzeća i druge samoupravne organizacije, odnosno zajednice i organi dužni su da se staraju o tome da vozači njihovih vozila ispunjavaju propisane zdravstvene i druge uslove neophodne za bezbedno upravljanje vozilima.
Preduzeća i druge samoupravne organizacije, odnosno zajednice, organi i pojedinci koji koriste vozila u saobraćaju na putevima dužni su da preduzimaju potrebne mere da njihova vozila budu ispravna i da imaju propisane uređaje i opremu.
Član 8
Samoupravne interesne zajednice, preduzeća i druge organizacije i organi koji se staraju o javnim putevima i održavaju ih dužni su da organizuju i trajno vrše kontrolu nad stanjem i održavanjem javnih puteva i objekata na njima, nad postavljanjem saobraćajnih znakova i nad obezbeđivanjem uslova za bezbedan i nesmetan saobraćaj na javnim putevima.
Organizacije i zajednice iz stava 1. ovog člana dužne su da se staraju o postavljanju i održavanju saobraćajnih znakova i posebnih uređaja za odgovarajuće osvetljavanje i označavanje obeleženih pešačkih prelaza.
Preduzeća i druge samoupravne organizacije i organi koji vrše javni prevoz i prevoz za sopstvene potrebe, preduzeća i druge samoupravne organizacije i organi koji školuju ili obučavaju kandidate za vozače vozila na motorni pogon i organizacije kod kojih se polažu vozački ispiti dužni su da organizuju i trajno vrše kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozača ili vozača instruktora, uslova za obučavanje kandidata za vozača vozila na motorni pogon i vozača koji polažu vozački ispit, nad tehničkom ispravnošću vozila i nad ispunjavanjem uslova predviđenih drugim propisima od kojih zavisi bezbednost saobraćaja na putevima.
Član 9
Saobraćaj na javnom putu može da se ograniči ili zabrani samo kad je to neophodno radi sprečavanja ili otklanjanja opasnosti za učesnike u saobraćaju, sprečavanja oštećenja javnog puta ili izvođenja radova na javnom putu.
Član 10
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeća značenja:
1) put je svaki javni put i nekategorisani put na kojima se vrši saobraćaj;
2) javni put je površina od opšteg značaja za saobraćaj koju svako može slobodno da koristi pod uslovima određenim zakonom i koju je nadležni organ proglasio za javni put, kao i ulice u naselju;
3) auto-put je javni put posebno izgrađen i namenjen isključivo za saobraćaj motornih vozila, koji je kao auto-put označen propisanim saobraćajnim znakom, koji ima dve fizički odvojene kolovozne trake (zeleni pojas, zaštitna ograda i sl.) za saobraćaj iz suprotnih smerova, bez ukrštanja sa poprečnim putevima i železničkim ili tramvajskim prugama u istom nivou i u čiji se saobraćaj može uključiti, odnosno isključiti samo određenim i posebno izgrađenim priključnim javnim putevima na odgovarajuću kolovoznu traku auto-puta;
4) put rezervisan za saobraćaj motornih vozila je javni put po kome mogu saobraćati samo motorna vozila i koji je kao takav označen propisanim saobraćajnim znakom;
5) međunarodni put je javni put koji je međunarodnim aktom, koji je ratifikovala Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, svrstan u mrežu međunarodnih puteva;
6) magistralni put je međunarodni put i javni put koji povezuju glavne gradove ili važnija privredna područja republika ili autonomnih pokrajina;
7) regionalni put je javni put koji povezuje privredna područja jedne republike ili autonomne pokrajine ili koji je od posebnog značaja za republiku ili autonomnu pokrajinu;
8) lokalni put je javni put koji povezuje naselja na teritoriji opštine ili koji je od značaja za saobraćaj na teritoriji opštine;
9) nekategorisani put je površina koja se koristi za saobraćaj po ma kom osnovu i koja je dostupna većem broju raznih korisnika (seoski, poljski i šumski putevi, putevi na nasipima za odbranu od poplava, prostori oko benzinskih pumpi, parkirališta i sl.);
10) zemljani put je put bez izgrađenog kolovoza i kolovoznog zastora pa i kad na priključku javnom putu ima izgrađen kolovoz;
11) kolovoz je deo površine puta namenjen prvenstveno za saobraćaj vozila;
12) trotoar je posebno uređena saobraćajna površina namenjena za kretanje pešaka, koja nije u istom nivou sa kolovozom puta ili je od kolovoza odvojena na drugi način;
13) obeleženi pešački prelaz je deo površine kolovoza namenjen za prelaženje pešaka preko kolovoza, obeležen oznakama na kolovozu ili odgovarajućim saobraćajnim znakom;
14) biciklistička staza je izgrađena saobraćajna površina namenjena za saobraćaj bicikala i bicikala sa motorom koja se proteže uzduž kolovoza i koja je od njega odvojena i obeležena propisanim saobraćajnim znakom;
15) biciklistička traka je deo kolovoza namenjen za saobraćaj bicikala i bicikala sa motorom koja se proteže duž kolovoza i koja je obeležena uzdužnom linijom na kolovozu;
16) kolovozna traka je uzdužni deo kolovoza namenjen za saobraćaj vozila u jednom smeru, sa jednom saobraćajnom trakom ili više saobraćajnih traka;
17) saobraćajna traka je obeleženi ili neobeleženi uzdužni deo kolovoza čija je širina dovoljna za nesmetan saobraćaj jednog reda vozila;
18) saobraćajna traka za spora vozila je uzdužni deo kolovoza namenjen za teža vozila i druga vozila koja sporom vožnjom (npr. na uzbrdici) smanjuju protočnost saobraćaja;
19) saobraćajna traka za prinudno zaustavljanje vozila je obeleženi uzdužni deo kolovoza na auto-putevima i na određenim mestima na putevima višeg reda, u tunelima i galerijama;
20) saobraćajna traka za ubrzavanje je deo kolovoza namenjen za uključivanje vozila u saobraćaj sa sporednog puta, odnosno drugih prilaznih puteva sa objekata pored puta (benzinske pumpe, parkirališta, moteli i sl.);
21) saobraćajna traka za usporavanje je deo kolovoza namenjen za isključivanje vozila iz saobraćaja na putu;
22) naselje je prostor na kome se redovi ili grupe zgrada nalaze s jedne ili s obe strane puta, dajući mu izgled ulice i čije su granice označene saobraćajnim znakovima za obeležavanje naseljenih mesta;
23) pešačko ostrvo je uzdignuta ili na drugi način obeležena površina koja se nalazi na kolovozu i koja je određena za privremeno zadržavanje pešaka koji prelaze preko kolovoza ili ulaze u vozilo i izlaze iz vozila javnog saobraćaja;
24) raskrsnica je površina na kojoj se ukrštaju ili spajaju dva puta ili više puteva, kao i šira saobraćajna površina (trgovi i sl.) koja nastaje ukrštanjem, odnosno spajanjem puteva;
25) vozilo je svako prevozno sredstvo namenjeno za kretanje po putu, osim pokretnih stolica bez motora za nemoćna lica i dečjih prevoznih sredstava;
26) vozilo na motorni pogon je svako vozilo koje se pokreće snagom sopstvenog motora, osim vozila koja se kreću po šinama;
27) motorno vozilo je takvo vozilo na motorni pogon koje je prvenstveno namenjeno za prevoz lica i stvari na putevima ili koje služi za vuču priključnih vozila namenjenih za prevoz lica i stvari, osim vozila za prevoz lica i stvari koja se kreću po šinama, bicikala sa motorom, traktora i drugih vozila na motorni pogon koja nisu prvenstveno namenjena za prevoz lica i stvari;
28) bicikl je vozilo koje ima najmanje dva točka i koje se pokreće isključivo snagom vozača;
29) bicikl sa motorom je vozilo na motorni pogon sa dva ili tri točka, čija radna zapremina motora nije veća od 50 cm3 i koje na ravnom putu ne može da razvije brzinu veću od 50 km na čas;
30) motocikl je motorno vozilo sa dva točka, sa bočnom prikolicom ili bez nje, kao i motorno vozilo na tri točka - ako njegova masa nije veća od 400 kg;
31) putnički automobil je motorno vozilo namenjeno za prevoz lica koje, pored sedišta za vozača, ima najviše osam sedišta;
32) autobus je motorno vozilo namenjeno za prevoz lica koje, pored sedišta za vozača, ima više od osam sedišta;
33) trolejbus je motorno vozilo namenjeno za prevoz lica koje, pored sedišta za vozača, ima više od osam sedišta i koje je, radi napajanja motora električnom energijom, vezano za električni provodnik;
34) teretno vozilo je svako motorno vozilo koje je namenjeno za prevoz stvari;
35) kombinovano vozilo je motorno vozilo namenjeno za istovremeni prevoz lica i stvari;
36) traktor je vozilo na motorni pogon konstruisano da vuče, potiskuje ili nosi izmenljiva oruđa, odnosno da služi za pogon takvih oruđa ili za vuču priključnih vozila;
37) priključno vozilo je vozilo namenjeno da bude vučeno od vozila na motorni pogon, bilo da je konstruisano kao prikolica bilo kao poluprikolica;
38) poluprikolica je priključno vozilo bez prednje osovine, konstruisano tako da se svojim prednjim delom oslanja na vučno vozilo;
39) laka prikolica je priključno vozilo čija najveća dozvoljena masa nije veća od 750 kg;
40) skup vozila čine vozilo na motorni pogon i priključna vozila koja u saobraćaju na putevima učestvuju kao celina;
41) zaprežno vozilo je vozilo koje vuče upregnuta životinja;
42) nosivost je dozvoljena masa do koje vozilo sme da se optereti prema deklaraciji proizvođača vozila;
43) masa vozila je masa praznog vozila sa punim rezervoarom goriva i priborom i opremom predviđenim za vozilo;
44) ukupna masa je masa vozila zajedno sa masom tereta koji se prevozi na vozilu, uključujući i masu lica koja se nalaze na vozilu, kao i masu priključnog vozila sa teretom - ako je ono pridodato vozilu;
45) najveća dozvoljena masa je masa vozila zajedno sa njegovom nosivošću;
46) osovinsko opterećenje je deo ukupne mase kojim osovina vozila opterećuje kolovoz na putu u stanju mirovanja vozila;
47) učesnik u saobraćaju je lice koje u saobraćaju na putu upravlja vozilom ili se nalazi u vozilu ili na vozilu, koje tera, vodi ili jaše životinju koja se kreće po putu, kao i pešak ili lice koje svoje radne poslove i zadatke obavlja na putu. Pod izrazom učesnik u saobraćaju, u smislu ovog zakona, podrazumeva se i lice koje na putu klizi klizaljkama, skijama, sankama ili se vozi na koturaljkama;
48) vozač je lice koje na putu upravlja vozilom;
49) pešak je lice koje učestvuje u saobraćaju a ne upravlja vozilom niti se prevozi u vozilu ili na vozilu, lice koje sopstvenom snagom gura ili vuče ručna kolica, zaprežno vozilo ili vozilo na motorni pogon, dečje prevozno sredstvo, bicikl, bicikl sa motorom ili pokretna kolica za nemoćna lica, lice u pokretnoj stolici za nemoćna lica koja pokreće sopstvenom snagom ili snagom motora ako se pri tom kreće brzinom čovečjeg hoda, kao i lice koje klizi klizaljkama, skijama, sankama ili se vozi na koturaljkama;
50) zaustavljanje vozila je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do 15 minuta, osim prekida koji se vrši da bi se postupilo po znaku ili pravilu kojim se reguliše saobraćaj;
51) parkiranje vozila je prekid kretanja vozila u trajanju dužem od 15 minuta, osim prekida koji se vrši da bi se postupilo po znaku ili pravilu kojim se reguliše saobraćaj;
52) mimoilaženje je prolaženje vozilom pored drugog vozila koje se po istom kolovozu kreće iz suprotnog smera;
53) preticanje je prolaženje vozilom pored drugog vozila koje se kreće u istom smeru;
54) obilaženje je prolaženje vozilom pored zaustavljenog ili parkiranog vozila ili drugog objekta koji se nalazi na saobraćajnoj traci kojom se vozilo kreće;
55) propuštanje vozila je radnja koju je u određenim slučajevima vozač dužan da izvrši zaustavljanjem vozila, smanjivanjem brzine kretanja ili prekidanjem radnje koju izvodi vozilom, i to na način koji ne prinuđava vozača drugog vozila da naglo menja pravac ili brzinu kretanja;
56) kolona je niz vozila koja su zaustavljena na putu ili se kreću istom saobraćajnom trakom u istom smeru, pri čemu su brzina kretanja vozila i postupanja vozača međusobno uslovljeni i između kojih ne može bez ometanja ući drugo vozilo;
57) smanjena vidljivost postoji ako zbog nepovoljnih atmosferskih ili drugih prilika (magla, sneg, kiša, prašina, dim i sl.) vozač ne može jasno da uoči druge učesnike u saobraćaju na udaljenosti od najmanje 200 m na putu izvan naselja, odnosno od najmanje 100 m u naselju;
58) saobraćajna nezgoda je nezgoda na putu u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je jedno lice ili više lica poginulo ili povređeno ili je izazvana materijalna šteta.
II PUTEVI
Član 11
Putevi, kao osnova na kojoj se odvija saobraćaj, moraju se projektovati, izgrađivati, opremati i održavati tako da odgovaraju svojoj nameni i zahtevima bezbednosti saobraćaja.
Član 12
Javni putevi, njihovi pojedini delovi i objekti na njima mogu se pustiti u saobraćaj tek pošto se utvrdi da sa gledišta bezbednosti saobraćaja ispunjavaju propisane tehničke normative.
Član 13
Mrežu javnih puteva, zavisno od njihovog društvenog i privrednog značaja, čine magistralni, regionalni i lokalni putevi, kao i ulice u naseljima.
O javnim putevima i objektima na njima vodi se evidencija.
Član 14
Javni put sačinjavaju donji i gornji stroj puta (trup puta), putni građevinski objekti, saobraćajni znakovi, oprema puta i objekti za potrebe puta, a javne puteve van naselja - i zemljišni pojas s obe strane puta širine najmanje 1 m, računajući od linije koju čine krajnje tačke poprečnih profila puta i vazdušni prostor iznad kolovoza u visini od 7 m računajući od najviše tačke kolovoza.
Član 15
Javni putevi moraju imati najmanje dve saobraćajne i dve ivične trake ili ivičnjake u ravni kolovoza, a ulice trotoare i umesto ivičnih traka - ivičnjake.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, lokalni put može da ima samo jednu saobraćajnu traku, s tim da, zavisno od preglednosti puta, na rastojanju od najviše 500 m, ima odgovarajuće proširenje, a ulica samo jednu saobraćajnu traku bez proširenja.
Član 16
Javni putevi moraju biti osposobljeni da podnesu osovinsko opterećenje od najmanje deset tona po osovini.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, lokalni putevi i ulice određene odlukama nadležnih organa u republikama, odnosno autonomnim pokrajinama moraju biti osposobljeni da podnesu osovinsko opterećenje od najmanje šest tona.
Član 17
Iznad kolovoza javnog puta mora da postoji slobodan prostor u visini od najmanje 4,5 m od najviše tačke kolovoza.
Član 18
Magistralni putevi moraju ispunjavati sledeće uslove:
1) da saobraćajne trake budu široke najmanje po 3,5 m, s tim što se, zavisno od konfiguracije terena, gustine i strukture saobraćaja, širina saobraćajne trake može smanjiti do 3 m;
2) da ostali elementi puta (poluprečnik krivine, uzdužni nagib i dr.) omogućavaju bezbedan saobraćaj za veće brzine, a najmanje za brzinu od 60 km na čas, a izuzetno i 40 km na čas na planinskim prevojima i drugim nepovoljnim planinskim terenima;
3) da raskrsnice budu izvedene tako da se vozila mogu bezbedno uključivati na put i isključivati sa puta.
Magistralne puteve i kriterijume za utvrđivanje magistralnih puteva, kao i njihove oznake utvrđuje Savezno izvršno veće.
Član 19
Auto-putevi su namenjeni isključivo za saobraćaj motornih vozila i moraju ispunjavati sledeće uslove:
1) da imaju dve fizički odvojene kolovozne trake, sa najmanje dve saobraćajne trake za svaku kolovoznu traku, s tim što svaka saobraćajna traka mora da bude široka najmanje 3,75 m, a da se, zavisno od konfiguracije terena, širina saobraćajne trake može smanjiti do 3,25 m;
2) da ukrštanje auto-puta sa bilo kojim putem ili železničkom ili tramvajskom prugom bude van nivoa;
3) da svaka kolovozna traka ima posebnu traku širine 2,5 m, za prinudno zaustavljanje vozila duž cele trake ili duž pojedinih njenih delova na pogodnim rastojanjima, zavisno od terenskih uslova, a u tunelima i galerijama može, umesto posebne trake, da na pogodnim mestima ima uređene prostore za prinudno zaustavljanje vozila;
4) da priključivanje javnog puta na auto-put bude izvedeno prilaznim objektima koji obezbeđuju da se uključivanjem vozila na auto-put, odnosno njihovim isključivanjem sa auto-puta ne ometa saobraćaj;
5) da ostali elementi puta (poluprečnik krivine, uzdužni nagib i dr.) omogućavaju, zavisno od konfiguracije terena, veće brzine, a najmanje brzinu od 80 km na čas.
Putevi rezervisani za saobraćaj motornih vozila moraju ispunjavati sledeće uslove:
1) da svaka saobraćajna traka bude široka najmanje 3,50 m, a da se, zavisno od konfiguracije terena, širina saobraćajne trake može smanjiti do 3,00 m;
2) da ostali elementi puta (poluprečnik krivine, uzdužni nagib i sl.) omogućavaju bezbedan saobraćaj, odnosno najmanju brzinu od 70 km na čas, a samo izuzetno 60 km na čas, zavisno od konfiguracije terena.
Član 20
Na mostovima, u tunelima, galerijama i drugim objektima na javnom putu širina kolovoza ne sme da bude manja od širine kolovoza javnog puta.
Autobuska stajališta za ulaženje i izlaženje putnika na javnom putu van naselja, kao i na delu magistralnog puta u naselju moraju da budu van kolovoza.
Član 21
Radi osiguranja bezbednog i nesmetanog saobraćaja na javnim putevima, zabranjeno je podizati objekte, uređaje ili postrojenja, saditi sadnice ili postavljati predmete kojima se umanjuje preglednost puta i železničke pruge sa kojom se put ukršta u istom nivou, kao i preglednost na raskrsnici, ili vršiti bilo kakve radnje koje bi mogle da ugrožavaju ili ometaju saobraćaj na javnom putu ili da oštećuju javni put i objekte na njemu.
Na javnom putu i na njegovom zaštitnom pojasu nije dozvoljeno podizati spomenike i postavljati krajputaše i druge spomen-znakove, prodavati proizvode i sl.
Na zaštitnom pojasu javnog puta izvan naselja mogu se postavljati natpisi za kulturno-istorijske spomenike i spomen-obeležja i reklame, i to: pored auto-puta i puta rezervisanog za saobraćaj motornih vozila na udaljenosti od najmanje 7 m, magistralnog i regionalnog puta - 5 m i lokalnog puta - 3 m računajući od krajnje tačke poprečnog profila puta.
Član 22
Preduzeće i druga pravna lica koja izvode radove na javnom putu dužni su da pre početka radova obezbede mesto na kome se radovi izvode, da radove izvedu u što kraćem roku bez zastoja u radu i da za vreme trajanja radova organizuju bezbedan saobraćaj na mestu izvođenja radova.
Preduzeće i druga pravna lica iz stava 1. ovog člana dužni su da po završetku radova uklone sa javnog puta ostatke materijala, sredstva rada, saobraćajne znakove, branike i druge predmete koje su postavili prilikom izvođenja radova.
Član 22a
Naplata naknade za korišćenje auto-puteva, njihovih delova ili pojedinih objekata (mostovi, tuneli i dr.) mora se organizovati tako da se obezbedi protok vozila bez zastoja.
Član 23
U slučaju prekida ili ugrožavanja saobraćaja na javnom putu zbog smetova, odronjavanja ili klizanja terena ili drugih uzroka, kao i u slučaju oštećenja kolovoza koja u većoj meri ugrožavaju bezbednost saobraćaja, moraju se odmah preduzeti mere za otklanjanje smetnji i uspostavljanje bezbednog saobraćaja.
Član 24
Samoupravne interesne zajednice za puteve, zajednice za puteve, odnosno preduzeća i druge organizacije koje se staraju o putevima i koje ih održavaju dužne su da blagovremeno i tačno obaveštavaju javnost o ograničenju i zabrani saobraćaja na javnim putevima i o vanrednim uslovima i posebnim merama za saobraćaj na njima, kao i o prohodnosti javnih puteva u zimskom periodu i u slučaju elementarnih nepogoda ili vanrednih događaja zbog kojih je nastao prekid saobraćaja, odnosno zbog čega su znatno otežani uslovi saobraćaja.
Samoupravne interesne zajednice za puteve, zajednice za puteve, odnosno preduzeća i druge organizacije koje se staraju o putevima i koje ih održavaju dužne su da, istovremeno sa obaveštavanjem javnosti, dostavljaju Auto-moto savezu Jugoslavije podatke o prohodnosti javnih puteva koji su mu potrebni u vršenju javnih ovlašćenja utvrđenih saveznim zakonom.
Član 25
Ako je saobraćaj motornih vozila na javnom putu van naselja vrlo gust, ukrštanje tog puta sa drugim putem mora da bude van nivoa.
Ukrštanje javnog puta sa železničkom prugom mora da bude van nivoa u slučaju vrlo gustog saobraćaja motornih vozila i učestalog železničkog saobraćaja, kao i kad to zahtevaju terenski ili tehnički uslovi ili razlozi bezbednosti saobraćaja.
Član 26
Javni putevi van naselja moraju imati, na pogodnim rastojanjima, posebne površine za zadržavanje vozila van kolovoza, a na delovima sa većim uzdužnim nagibom - i posebnu saobraćajnu traku za kretanje sporih vozila, u slučaju vrlo gustog saobraćaja.
Samoupravne interesne zajednice za puteve, zajednice za puteve, odnosno preduzeća i druge organizacije koje se staraju o javnim putevima i koje ih održavaju dužne su da organizuju i trajno vrše brojanje vozila na magistralnim putevima.
Brojanje vozila i vođenje podataka o brojanju vozila vrši se po jedinstvenoj metodologiji.
III PRAVILA SAOBRAĆAJA
Član 27
Učesnici u saobraćaju dužni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnim znakovima postavljenim na putu i znacima i naredbama koje daju ovlašćena lica.
Učesnici u saobraćaju dužni su da postupaju u skladu sa saobraćajnim znakovima postavljenim na putu i kad time odstupaju od propisa o pravilima saobraćaja. Učesnici u saobraćaju dužni su da postupaju prema svetlosnom saobraćajnom znaku i kad se taj znak razlikuje od pravila o prvenstvu prolaza izraženom na istom mestu drugim saobraćajnim znakom.
Učesnici u saobraćaju dužni su da postupaju i prema zahtevima izraženim pomoću znakova ili po naredbama koje daju ovlašćena lica i kad time odstupaju od propisanih pravila saobraćaja ili značenja saobraćajnih znakova postavljenih na putu.
Član 28
Oštećena vozila, predmeti i materije koji mogu da ometaju ili ugroze bezbednost saobraćaja ne smeju da se ostavljaju na putu ili bacaju na put.
Vozač je dužan da sa kolovoza ukloni predmete koji sa njegovog vozila padnu na put i predmete koje je prilikom zaustavljanja vozila stavio na put.
Ako je u mogućnosti i ako time ne ometa bezbednost saobraćaja, vozač je dužan da sa kolovoza ukloni i predmete na koje naiđe u toku vožnje, a ako nije u mogućnosti, dužan je da o tome obavesti nadležni organ, odnosno organizaciju koja se stara o održavanju puta.
Član 29
Vozač je dužan da vozilo drži na takvoj udaljenosti od drugih vozila u saobraćaju da, s obzirom na brzinu kretanja vozila i druge okolnosti saobraćaja, ne izaziva opasnost i ne ometa druge vozače.
Član 30
Vozač je dužan da obrati pažnju na pešake koji se nalaze na kolovozu ili stupaju na kolovoz.
Kad prilazi obeleženom pešačkom prelazu, vozač mora da upravlja vozilom sa naročitom opreznošću i da vozi takvom brzinom da, u slučaju potrebe, može da zaustavi vozilo ispred pešačkog prelaza.
Na delu puta po kome se kreću deca ili su postavljeni saobraćajni znakovi o učešću dece u saobraćaju, vozač je dužan da vozi sa naročitom opreznošću i takvom brzinom da može vozilo zaustaviti u slučaju potrebe.
Član 31
Slepa lica, kad samostalno učestvuju u saobraćaju, treba da nose beli štap kao znak raspoznavanja.
Vozilo koje je podešeno da njime upravlja lice čiji su ekstremiteti bitni za upravljanje vozilom oštećeni može, na zahtev tog lica, biti obeleženo posebnim znakom.
Član 32
Vozač vozila koje se kreće pored vozila javnog prevoza putnika ili pored autobusa kojim se vrši prevoz za sopstvene potrebe, zaustavljenog na stajalištu, mora da se kreće smanjenom brzinom tako da ne ugrožava lica koja u to vozilo ulaze, odnosno iz njega izlaze.
Lica iz stava 1. ovog člana, kad radi ulaska u vozilo ili po izlasku iz vozila treba da pređu preko kolovoza, dužna su da to čine na način propisan u čl. 107. i 109. ovog zakona.
Vozač mora da zaustavi svoje vozilo iza vozila iz stava 1. ovog člana kad lica, ulazeći u to vozilo, odnosno izlazeći iz tog vozila, moraju da pređu preko saobraćajne trake i biciklističke staze ili trake kojom se vozilo kreće.
Vozač vozila koje se kreće iza vozila kojim se prevoze deca, kao i vozač vozila koji tom vozilu dolazi u susret na putu sa dve saobraćajne trake dužni su da se zaustave kad je vozilo kojim se prevoze deca zaustavljeno na kolovozu dok deca ulaze ili izlaze iz vozila.
Ako se vozilom vrši organizovan prevoz dece, vozilo mora biti obeleženo posebnim znakom.
Član 33
Za vreme vožnje u naselju, vozač je dužan da vozilu javnog gradskog prevoza putnika ili posebno obeleženom vozilu kojim se vrši organizovani prevoz dece omogući uključivanje u saobraćaj kad ta vozila izlaze sa stajališta koja se nalaze van kolovoza, odnosno sa proširenja saobraćajne trake koja služi za stajalište.
Vozač vozila javnog gradskog prevoza putnika ili posebno obeleženog vozila kojim se vrši organizovan prevoz dece dužan je da pomoću pokazivača pravca najavi svoju nameru da se uključi u saobraćaj i da to uključivanje izvrši na način kojim se ne ugrožavaju drugi učesnici u saobraćaju.
Član 34
Lice koje se prevozi vozilom ne sme ni na koji način da ometa vozača u upravljanju vozilom ni da utiče na vozača da upravlja vozilom na način kojim se umanjuje bezbednost saobraćaja.
Član 35
Vozač motornog vozila u koje su ugrađeni sigurnosni pojasevi i lice koje se prevozi tim vozilom dužni su da budu vezani tim pojasevima za vreme dok se vozilo kreće u saobraćaju na javnom putu.
Član 36
U putničkom automobilu na prednjem sedištu do vozača ne sme se prevoziti dete mlađe od 12 godina, kao ni lice koje je očigledno pod uticajem alkohola.
Član 37
Vozila ne smeju na prednjoj strani da imaju svetlosne, svetlosno-signalne ili reflektujuće uređaje ili materije koji daju svetla crvene boje, a na zadnjoj strani - uređaje ili materije koji daju svetla bele boje.
Odredba stava 1. ovog člana u pogledu svetla bele boje ne odnosi se na svetlo za osvetljavanje puta pri vožnji unazad, pokretno svetlo za istraživanje (reflektor), svetlo za osvetljavanje registarske tablice i registarsku tablicu prevučenu belom reflektujućom bojom.
Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na crveno trepćuće svetlo na posebnim motornim vozilima koja prate vozila pod pratnjom.
Član 38
Vozač koji namerava da na putu izvrši neku radnju vozilom (pomeranje vozila udesno ili ulevo, menjanje saobraćajne trake, preticanje, obilaženje, zaustavljanje, skretanje udesno ili ulevo, polukružno okretanje, vožnja unazad i sl.) sme da otpočne takvu radnju samo ako se prethodno uverio da to može da učini bez opasnosti za druge učesnike u saobraćaju ili imovinu, vodeći pri tom računa o položaju vozila i o pravcu i brzini kretanja.
Vozač je dužan da postupi po odredbi stava 1. ovog člana i kad se uključuje u saobraćaj (izlazak vozila iz garaže ili dvorišta ili sa drugih sličnih površina).
Član 39
Pre vršenja radnji vozilom iz člana 38. ovog zakona, vozač je dužan da druge učesnike u saobraćaju jasno i blagovremeno obavesti o svojoj nameri, dajući im znak pomoću pokazivača pravca ili - ako oni ne postoje - odgovarajući znak rukom.
Ako znak iz stava 1. ovog člana vozač daje pomoću pokazivača pravca, on mora da ga daje za sve vreme vršenja radnje vozilom, a po izvršenoj radnji - mora prestati da ga daje.
Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog člana, vozač nije dužan da po izvršenom preticanju drugog vozila da znak da namerava da se vrati na saobraćajnu traku kojom se kretao pre preticanja.
Član 40
Vozač mora za kretanje svog vozila da koristi isključivo put, odnosno kolovoz ili saobraćajnu traku, odnosno stazu namenjenu za saobraćaj one vrste vozila kojoj njegovo vozilo pripada, osim u slučaju opasnosti.
Član 41
Vozilo se kreće desnom stranom kolovoza u smeru kretanja.
Vozač je dužan da vozilo u kretanju drži što bliže desnoj ivici kolovoza i na tolikoj udaljenosti od nje da, s obzirom na brzinu kretanja vozila, uslove saobraćaja i na stanje i osobine puta, ne ugrožava druge učesnike u saobraćaju i ne izlaže sebe opasnosti.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, na putu u naselju sa kolovozom na kome za saobraćaj vozila u istom smeru postoje najmanje dve obeležene saobraćajne trake, vozač može za kretanje svog vozila da koristi i saobraćajnu traku koja se ne nalazi uz desnu ivicu kolovoza ako time ne ometa ostala vozila koja se kreću iza njegovog vozila.
Odredba stava 3. ovog člana ne odnosi se na vozača teretnog vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od 3.500 kg, vozača vozila koje na ravnom putu ne može razviti brzinu kretanja veću od 40 km na čas i na vozača vozila, koje se ne smatra motornim vozilom, osim na delu puta ispred raskrsnice ili drugog mesta na kome vozilo skreće ulevo.
Član 42
Na putu sa kolovozom za saobraćaj vozila u oba smera na kome postoje najmanje četiri saobraćajne trake, vozač ne sme vozilom da prelazi na kolovoznu traku namenjenu za saobraćaj vozila iz suprotnog smera.
Na putu sa kolovozom za saobraćaj vozila u oba smera na kome postoje tri saobraćajne trake, vozač ne sme vozilom da se kreće saobraćajnom trakom koja se nalazi uz levu ivicu puta u pravcu kretanja vozila.
Na putu na kome su kolovozne trake fizički odvojene jedna od druge, vozač ne sme vozilom da se kreće kolovoznom trakom namenjenom za saobraćaj vozila iz suprotnog smera.
Na putu sa kolovozom za saobraćaj vozila u jednom smeru, vozač ne sme vozilom da se kreće u zabranjenom smeru.
Član 43
Vozač koji namerava da se kreće vozilom unazad može da izvrši tu radnju samo na kratkom delu puta i ako time ne ugrožava ili ne ometa druge učesnike u saobraćaju.
Kad se vozač kreće vozilom unazad dužan je da se kreće onom stranom kolovoza kojom se do tada kretao vožnjom unapred.
Član 44
Vozač ne sme da menja način upravljanja vozilom naglim smanjenjem brzine kretanja vozila, osim u slučaju neposredne opasnosti.
Vozač koji ima nameru da znatnije smanji brzinu kretanja vozila dužan je da to učini, osim u slučaju neposredne opasnosti, na način kojim neće ugroziti ili u većoj meri ometati druge vozače koji se kreću iza njega, kao i da te vozače o svojoj nameri upozori uključivanjem stop svetla ili davanjem odgovarajućeg znaka rukom.
Član 45
Vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju, pod datim uslovima, može da predvidi.
Vozač ne sme da smanji brzinu kretanja vozila do te mere da njegovo vozilo pričinjava smetnju normalnom odvijanju saobraćaja.
Član 46
Na putu u naselju vozač ne sme vozilom da se kreće brzinom većom od 60 km na čas, odnosno brzinom većom od brzine dozvoljene postavljenim saobraćajnim znakom za celo naselje ili njegov deo.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, na putu u naselju, čiji saobraćajno-tehnički elementi to omogućavaju, može se saobraćajnim znakom dozvoliti kretanje vozilom i brzinom većom od 60 km na čas.
Na putu van naselja vozač ne sme vozilom da se kreće brzinom većom od:
1) 120 km na čas na auto-putevima;
2) 100 km na čas na putevima rezervisanim za saobraćaj motornih vozila;
3) 80 km na čas na ostalim putevima.
Na putu van naselja vozač ne sme vozilom da se kreće brzinom većom od brzine određene saobraćajnim znakom postavljenim na putu.
Član 47
Brzina kretanja motornih vozila na putu, pod normalnim uslovima saobraćaja, ne sme da se ograniči saobraćajnim znakom ispod 40 km na čas.
Član 48
Na putevima brzina kretanja ograničava se za sledeća vozila:
1) na 80 km na čas - za autobuse i autobuse sa lakom prikolicom kao i za teretna motorna vozila čija najveća dozvoljena masa nije veća od 7.500 kg;
2) na 80 km na čas - za motorna vozila koja vuku prikolicu za stanovanje (karavan);
3) na 70 km na čas - za autobuse kada se vrši organizovani prevoz dece, za zglobne autobuse bez mesta za stajanje, za teretna motorna vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od 7.500 kg i za teretna motorna vozila sa priključnim vozilom;
4) na 50 km na čas - za autobuse sa priključnim vozilom za prevoz lica, za gradske autobuse, autobuse koji, pored ugrađenih sedišta, imaju i određena mesta za stajanje i teretna vozila koja u tovarnom sanduku vrše skupni prevoz lica;
5) na 30 km na čas - za traktore.
Kad upravljaju motornim vozilima iz stava 1. ovog člana, vozači su dužni da se pridržavaju brzina propisanih u stavu 1. ovog člana i na putu na kome je ovim zakonom ili postavljenim saobraćajnim znakom dozvoljena veća brzina.
Motorna vozila iz tač. 1), 3) i 4) i priključna vozila iz tač. 3) i 4) stava 1. ovog člana, koja su registrovana u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, osim vozila oružanih snaga Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, moraju na levoj polovini zadnje strane na vidnom mestu imati oznaku u obliku kruga žute boje, oivičenog crvenom ivicom, u kome je crnom bojom ispisan broj koji označava najveću dozvoljenu brzinu kretanja tih vozila.
Član 49
Vozač vozila koje skreće udesno dužan je da skretanje izvrši krećući se krajnjom saobraćajnom trakom koja se proteže uz desnu ivicu kolovoza, osim ako saobraćajnim znakom na putu nije drukčije određeno.
Vozač vozila koje skreće ulevo dužan je da skretanje izvrši krećući se krajnjom levom saobraćajnom trakom koja se proteže uz središnu liniju i uz zamišljeni ili obeleženi luk koji spaja dve središne linije bočnih kolovoza, odnosno saobraćajnom trakom koja se proteže uz levu ivicu puta sa jednosmernim saobraćajem, osim ako saobraćajnim znakom na putu nije drukčije određeno.
Član 50
Na raskrsnici ili u susretu sa drugim vozilom vozač je dužan da propusti vozilo koje nailazi s njegove desne strane.
Vozač vozila koji na raskrsnici skreće ulevo dužan je da propusti vozilo koje, dolazeći iz suprotnog smera, na raskrsnici zadržava pravac svog kretanja ili skreće udesno, osim ako postavljenim saobraćajnim znakom nije drukčije određeno.
Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog člana, vozilo koje se kreće po šinama ima prvenstvo prolaza na raskrsnici ili u susretu sa drugim vozilom, bez obzira na to sa koje mu strane ono nailazi, osim ako postavljenim saobraćajnim znakom nije drukčije određeno.
Vozač koji ulazi vozilom na put koji je saobraćajnim znakom označen kao put sa prvenstvom prolaza dužan je da propusti sva vozila koja se kreću tim putem.
Vozač je dužan da propusti sva vozila koja se kreću putem na koji ulazi i kad taj put nije saobraćajnim znakom označen kao put sa prvenstvom prolaza ako vozilom ulazi sa zemljanog puta na put sa kolovoznim zastorom ili ako na put ulazi sa površine na kojoj se ne vrši saobraćaj.
Vozač koji pri skretanju vozila preseca biciklističku stazu ili traku dužan je da propusti vozila koja se kreću po biciklističkoj stazi ili traci.
Član 51
Vozač koji se približava raskrsnici mora da vozi sa povećanom opreznošću koja odgovara uslovima saobraćaja na raskrsnici.
Vozač koji se približava raskrsnici dužan je da vozi takvom brzinom da se može zaustaviti i propustiti vozila koja na raskrsnici imaju prvenstvo prolaza.
Vozač je dužan da na dovoljnoj udaljenosti pred raskrsnicom vozilom zauzme položaj na onoj saobraćajnoj traci kojom mora da prođe kroz raskrsnicu.
Član 52
Na raskrsnici i na drugom mestu na kome je saobraćaj posebno regulisan uređajima za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova, svetlosni saobraćajni znakovi imaju za učesnike u saobraćaju sledeća značenja:
1) crveno svetlo - zabrana prolaza;
2) zeleno svetlo - slobodan prolaz;
3) žuto svetlo - zabrana prolaza, osim za vozila koja se, u času kada se žuto svetlo pojavi, nalaze na tolikoj udaljenosti od svetlosnog znaka da se ne mogu na bezbedan način zaustaviti a da ne pređu taj znak, a za ostale učesnike - zabrana prolaza, osim za pešake koji su već počeli da prelaze kolovoz.
Žuto svetlo upaljeno istovremeno sa crvenim svetlom služi za upozorenje učesnika u saobraćaju na skori prestanak zabrane prolaza i na pojavu zelenog svetla.
Žuto trepćuće svetlo obavezuje sve učesnike u saobraćaju da se kreću uz povećanu opreznost.
Zeleno trepćuće svetlo služi za upozorenje učesnika u saobraćaju na skori prestanak slobodnog prolaza i na pojavu žutog, odnosno crvenog svetla.
Član 53
Ako je uređaju za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova za regulisanje saobraćaja na raskrsnici dodat jedan ili više dopunskih znakova u obliku zelene svetleće strelice, vozač može vozilom da prođe svetlosni znak i da krene u pravcu označenom zelenom svetlećom strelicom i za vreme dok je upaljeno crveno ili žuto svetlo, pri čemu ne sme da ometa saobraćaj vozila koja se kreću po putu na koji ulazi i mora da propusti pešake koji prelaze preko kolovoza.
Ako zeleno svetlo na uređaju za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova ima oblik strelice, vozač vozilom sme da se kreće samo u pravcu koji pokazuje ta strelica.
Član 54
Vozač koji je vozilom ušao u raskrsnicu na kojoj je saobraćaj regulisan uređajima za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova može da napusti raskrsnicu ne čekajući da svetlosnim saobraćajnim znakom saobraćaj bude otvoren u pravcu kojim namerava da produži kretanje, pod uslovom da propusti sve učesnike u saobraćaju koji se kreću pravcem u kome je saobraćaj otvoren.
Član 55
Vozač kome je svetlosnim saobraćajnim znakom dozvoljen ulazak u raskrsnicu ne sme vozilom da uđe u raskrsnicu ako je gustina saobraćaja takva da se on sa vozilom očigledno mora da zaustavi u raskrsnici i da na taj način pri promeni svetlosnog znaka ometa ili onemogući saobraćaj vozila koja dolaze sa bočnih kolovoza.
Član 56
Pri mimoilaženju vozač je dužan da sa svoje leve strane ostavi dovoljno rastojanja između svog vozila i vozila sa kojim se mimoilazi, a, po potrebi, i da svoje vozilo pomeri ka desnoj ivici kolovoza.
Ako zbog neke prepreke na putu ili zbog drugih učesnika u saobraćaju vozač ne može da postupi prema odredbi stava 1. ovog člana, dužan je da uspori kretanje svog vozila i da ga, po potrebi, zaustavi da bi propustio vozilo iz suprotnog smera.
Kad na raskrsnici vozila dolaze iz suprotnih smerova i skreću ulevo, vozač mimoilazi vozilo iz suprotnog smera na taj način što ga propušta sa svoje desne strane.
Ako je zbog nedovoljne širine puta ili zbog neke prepreke na putu mimoilaženje onemogućeno, vozač kome je to, s obzirom na osobine puta i okolnosti saobraćaja, lakše da izvede dužan je da se prvi zaustavi i da, po potrebi, kretanjem unazad ili na drugi način, pomeri svoje vozilo i zauzme na putu položaj koji omogućava mimoilaženje.
Član 57
Na delu puta sa velikim uzdužnim nagibom (planinski i dr.) na kome je mimoilaženje vozila nemoguće ili je veoma otežano, vozač vozila koje se kreće niz nagib dužan je da zaustavi svoje vozilo na pogodnom mestu ako primeti da mu drugo vozilo ide u susret uz nagib.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, na putu iz tog stava vozač koji se kreće uz nagib dužan je da zaustavi svoje vozilo ako ispred sebe ima pogodno mesto za zaustavljanje koje omogućava bezbedno mimoilaženje i ako bi, u slučaju da tako ne postupi, mimoilaženje zahtevalo kretanje unazad jednog od vozila.
Na putu iz stava 1. ovog člana, kad jedno od vozila koja se mimoilaze mora da se kreće unazad, kretaće se unazad: svako vozilo koje se susrelo sa vozilom koje vuče priključno vozilo; teretno motorno vozilo koje se susrelo sa autobusom; lako vozilo koje se susrelo sa vozilom više kategorije, a ako se mimoilaze vozila iste kategorije - vozilo koje se kreće niz nagib, osim ako je, s obzirom na uslove i položaj vozila na putu, lakše da to učini vozač vozila koje se kreće uz nagib.
Član 58
Preticanje i obilaženje vozač sme da vrši samo ako time ne ometa normalno kretanje vozila koja dolaze iz suprotnog smera i ako na putu ima dovoljno prostora za bezbedno izvođenje tih radnji.
Vozač ne sme da vrši preticanje i obilaženje kad time, s obzirom na karakteristike puta i postojeće okolnosti na putu i u saobraćaju ili s obzirom na tehnička svojstva vozila kojim upravlja, ugrožava druge učesnike u saobraćaju.
Član 59
Preticanje i obilaženje vrše se s leve strane.
Preticanje mora da se vrši s desne strane ako je vozilo na kolovozu zauzelo takav položaj i njegov vozač daje takav znak da se sa sigurnošću može zaključiti da to vozilo skreće ulevo.
Vozilo koje se kreće po šinama postavljenim na sredini kolovoza ne sme da se pretiče s leve strane. To vozilo može da se pretiče s desne strane ako između njega i desne ivice kolovoza postoji saobraćajna traka.
Član 60
Ako se na sredini kolovoza nalazi pešačko ostrvo, ili obeležen ili na drugi način označen prostor za parkiranje vozila, ili neka druga površina koja nije namenjena za saobraćaj vozila, ili neki objekt ili uređaj, vozila moraju da ih obilaze s desne strane.
Ako se površine, objekti ili uređaji iz stava 1. ovog člana nalaze na sredini puta s jednosmernim saobraćajem, a postavljenim saobraćajnim znakom nije drukčije određeno, oni mogu da se obilaze sa obe strane.
Član 61
Vozač kome je dat znak za preticanje s njegove leve strane dužan je da pomeri svoje vozilo ka desnoj ivici kolovoza.
Vozač ne sme da povećava brzinu kretanja svog vozila dok ga drugo vozilo pretiče.
Ako zbog nedovoljne širine kolovoza ili njegovog stanja nije moguće preticanje bez ugrožavanja bezbednosti saobraćaja, vozač vozila koje se kreće sporije nego vozila koja se kreću neposredno iza njega dužan je da pomeri svoje vozilo što više udesno, a ako to nije dovoljno - da, čim mu to bude moguće, zaustavi svoje vozilo na pogodnom mestu da bi propustio brža vozila.
Član 62
Vozač ne sme vozilom da otpočne preticanje ili obilaženje:
1) kolone vozila;
2) ako je vozač koji se kreće iza njega otpočeo preticanje;
3) ako je vozač koji je ispred njega na istoj saobraćajnoj traci dao znak da namerava da pretekne ili obiđe vozilo koje je ispred njegovog vozila, ili da obiđe drugu prepreku na putu;
4) ako saobraćajna traka kojom namerava da izvrši preticanje nije slobodna na dovoljnom rastojanju tako da bi, vodeći računa o razlici između brzine kretanja svog vozila za vreme preticanja i brzine kretanja vozila drugih učesnika u saobraćaju koje namerava da pretekne, preticanjem ugrozio bezbednost saobraćaja ili omeo saobraćaj iz suprotnog smera;
5) ako po izvršenom preticanju ili obilaženju ne bi ponovo mogao da zauzme položaj na saobraćajnoj traci kojom se kretao pre preticanja ili obilaženja, i to bez ometanja ili ugrožavanja ostalih učesnika u saobraćaju, osim kad za preticanje ili obilaženje koristi saobraćajnu traku koja je zabranjena za saobraćaj vozila iz suprotnog smera;
6) saobraćajnom trakom koja je namenjena prinudnom zaustavljanju vozila.
Vozač koji pretiče dužan je da svoje vozilo drži na potrebnom rastojanju od vozila koje pretiče, tako da ga ne ometa niti ugrožava u saobraćaju.
Član 63
Posle preticanja ili obilaženja jednog ili više vozila, vozač je dužan, čim bude moguće da to učini bez ometanja ili ugrožavanja ostalih učesnika u saobraćaju, da vozilom ponovo zauzme položaj na saobraćajnoj traci kojom se kretao pre preticanja, odnosno obilaženja.
Član 64
Na kolovozu na kome se saobraćaj vrši u dva smera vozač ne sme vozilom da pretiče drugo vozilo ispred vrha prevoja puta ili u krivini kad je preglednost puta nedovoljna, osim ako na tim mestima postoji više saobraćajnih traka obeleženih uzdužnim oznakama na kolovozu i namenjenih isključivo za kretanje vozila u pravcu kretanja njegovog vozila.
Član 65
Vozač ne sme da pretiče drugo vozilo, osim bicikla, bicikla sa motorom i motocikla bez bočne prikolice, neposredno ispred raskrsnice ili na raskrsnici koja nije sa kružnim tokom saobraćaja ili neposredno ispred i na prelazu puta preko železničke ili tramvajske pruge u nivou bez branika ili polubranika.
Neposredno ispred raskrsnice i na raskrsnici vozač sme da pretiče: vozilo koje skreće ulevo, a pretiče se s desne strane (član 59. stav 2); vozilo koje skreće udesno, ali da pri tom svojim vozilom ne prelazi na deo kolovoza namenjen za saobraćaj vozila iz suprotnog smera; vozilo koje se kreće na putu sa prvenstvom prolaza, kao i kad je saobraćaj na raskrsnici regulisan svetlosnim saobraćajnim znakovima ili znacima koje daje ovlašćeno lice.
Neposredno ispred i na prelazu puta preko železničke ili tramvajske pruge u istom nivou bez branika ili polubranika vozač sme da pretiče drugo vozilo kad je saobraćaj na takvom prelazu regulisan uređajima za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova na raskrsnici.
Član 66
Vozač ne sme da pretiče drugo vozilo koje se približava obeleženom pešačkom prelazu ili koje prelazi pešački prelaz ili koje je stalo radi propuštanja pešaka na tom prelazu.
Član 67
Na putu na kome postoje najmanje dve saobraćajne trake namenjene za saobraćaj vozila u istom smeru i na kome su kolone vozila, vozač vozila koje se ne nalazi na krajnjoj desnoj saobraćajnoj traci može da napusti traku na kojoj se nalazi samo radi skretanja ulevo ili udesno ili radi parkiranja vozila.
Na putevima i pod uslovom iz stava 1. ovog člana, brže kretanje vozila na jednoj traci od kretanja na drugoj traci ne smatra se preticanjem.
Ne smatra se preticanjem ni prolaženje sa desne strane vozila koje po odredbi člana 41. stav 3. ovog zakona ne koristi za svoje kretanje saobraćajnu traku uz desnu ivicu kolovoza.
Član 68
Vozač je dužan da upotrebi zvučni znak upozorenja kad god to zahtevaju razlozi bezbednosti saobraćaja, a naročito:
1) na putu van naselja radi upozorenja drugom učesniku u saobraćaju da ga želi preteći ili obići, ako bi, kad taj znak ne bi bio dat, postojala opasnost od saobraćajne nezgode;
2) ako se pored kolovoza nalaze deca koja ne obraćaju pažnju na kretanje vozila;
3) na putu van naselja pre ulaska u nepreglednu i uzanu krivinu ili pre dolaska na prevoj, na kojima je teško mimoilaženje.
Vozač je dužan da davanje zvučnog znaka upozorenja svede na neophodnu meru.
Član 69
Od prvog sumraka do potpunog svanuća (noću) vozač, po pravilu, umesto zvučnog znaka upozorenja upotrebljava svetlosni znak upozorenja. Taj znak vozač može da upotrebi i u naselju prilikom preticanja drugog vozila.
Svetlosni znak upozorenja vozač može da upotrebi i danju ako takav način upozorenja drugim učesnicima u saobraćaju više odgovara uslovima na putu.
Svetlosni znak upozorenja daje se kratkim uzastopnim paljenjem velikih svetala, ili uzastopnim paljenjem oborenih svetala za osvetljavanje puta ili naizmeničnim paljenjem, u kratkim razmacima, velikih i oborenih svetala, vodeći računa da se time ne zaslepljuju vozači koji dolaze iz suprotnog smera.
Član 70
Vozač ne sme da zaustavi ili parkira vozilo na mestu na kome bi ono ugrožavalo bezbednost drugih učesnika u saobraćaju ili predstavljalo smetnju za normalno odvijanje saobraćaja ili kretanje pešaka.
Na putu, mestu, odnosno prostoru namenjenom za zaustavljanje i parkiranje vozila, kao i na posebno uređenoj saobraćajnoj površini namenjenoj za kretanje pešaka ne smeju se ostavljati vozila koja se ne upotrebljavaju u saobraćaju zbog dotrajalosti (neregistrovana i sl.), kao i drugi predmeti kojima se ometa odvijanje saobraćaja i ugrožava čovekova sredina.
Član 71
Na javnom putu van naselja vozač je dužan da uvek kad za to postoji mogućnost zaustavi ili parkira vozilo van kolovoza.
Vozač koji je zbog neispravnosti na vozilu, saobraćajne nezgode ili drugog opravdanog razloga prinuđen da vozilo zaustavi na kolovozu dužan je da preduzme sve mere da zaustavljeno vozilo ne dovede u opasnost druga vozila i da ga što pre ukloni sa kolovoza.
Ako je vozač zbog neispravnosti na vozilu, saobraćajne nezgode ili iz drugog opravdanog razloga prinuđen da vozilo zaustavi na šinama, dužan je da ga sa šina odmah ukloni, a ako je to nemoguće - da odmah preduzme potrebne mere da lica koja upravljaju vozilima koja se kreću po šinama na vreme budu upozorena na opasnost.
Član 72
Vozač koji zaustavlja ili parkira vozilo na javnom putu dužan je da ga zaustavi, odnosno parkira neposredno uz desnu ivicu kolovoza, a na javnom putu na kome se saobraćaj odvija samo u jednom smeru - može da ga zaustavi, odnosno parkira uz desnu ili levu ivicu kolovoza.
Ako se uz desnu ivicu kolovoza nalaze tramvajske ili druge šine, vozač može da zaustavi ili parkira vozilo uz levu ivicu kolovoza.
Vozač može da zaustavi ili parkira vozilo na mestima koja se nalaze na sredini kolovoza samo ako su ta mesta obeležena odgovarajućim saobraćajnim znakom ili oznakom na kolovozu.
Član 73
Na zaustavljenom ili parkiranom vozilu ne smeju da se otvaraju vrata ako se time ometa kretanje drugih učesnika u saobraćaju ili ako se ugrožava bezbednost saobraćaja.
Član 74
Vozač ne sme da zaustavi ili parkira vozilo, naročito:
1) na obeleženom pešačkom prelazu i na udaljenosti manjoj od 5 m od tog prelaza, kao i na prelazu biciklističke staze preko kolovoza;
2) na prelazu puta preko železničke ili tramvajske pruge u istom nivou;
3) na železničkim ili tramvajskim prugama i u blizini tih pruga, ako se time sprečava saobraćaj vozila koja se kreću po šinama;
4) na raskrsnici i na udaljenosti manjoj od 5 m od najbliže ivice poprečnog kolovoza;
5) u tunelima, na mostovima, u podvožnjacima i na nadvožnjacima, kao i na delovima puta ispod mostova i nadvožnjaka;
6) na delu puta u blizini vrha prevoja i u krivini gde je preglednost puta nedovoljna i gde se obilaženje vozila ne bi moglo izvršiti bez opasnosti;
7) na delu javnog puta gde bi širina slobodnog prolaza od zaustavljenog ili parkiranog vozila do neisprekidane uzdužne linije na kolovozu, ili do suprotne ivice kolovoza ili do neke prepreke na putu bila manja od 3 m;
8) na mestu na kome bi vozilo zaklanjalo postavljeni saobraćajni znak ili uređaj za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova;
9) na biciklističkoj stazi, odnosno traci;
10) na delu kolovoza koji je kao stajalište za vozila javnog saobraćaja obeležen oznakama na kolovozu.
Član 75
Osim u slučajevima iz člana 74. ovog zakona, vozač ne sme da parkira vozilo, naročito ni:
1) na delu puta ispred prelaza puta preko železničke ili tramvajske pruge u istom nivou, i to na udaljenosti manjoj od 15 m od tih prelaza;
2) na udaljenosti manjoj od 15 m ispred i iza znaka kojim je obeleženo stajalište za vozila javnog saobraćaja;
3) ispred kolskog ulaza u zgradu, dvorište ili garažu, kao i iznad priključka na vodovodnu mrežu i ulaza u kanalizaciju ili drugu mrežu komunalnih organizacija;
4) na mestu na kome bi parkirano vozilo onemogućilo pristup drugom vozilu radi parkiranja ili izlazak nekom već parkiranom vozilu;
5) na trotoaru, odnosno na pešačkoj stazi, ako to nije izričito regulisano saobraćajnim znakom. Ako je parkiranje dozvoljeno, mora se ostaviti najmanje 1,6 m širine na površini za kretanje pešaka, s tim da ta površina ne može biti uz ivicu kolovoza.
Član 76
Vozač je dužan da motorno vozilo, traktor ili priključno vozilo, osim motocikla bez bočne prikolice, koje je zaustavljeno na kolovozu, obeleži posebnim znakom kojim se označava zaustavljeno vozilo na kolovozu, i to:
1) kad je bio prinuđen da svoje vozilo zaustavi na mestu ili delu puta iz člana 74. ovog zakona;
2) kad je vozilo zaustavljeno na kolovozu na takvom mestu da vozači vozila koja nailaze istim smerom ne mogu ili teško mogu blagovremeno da ga uoče;
3) noću i u slučaju smanjene vidljivosti na auto-putu i putu rezervisanom za saobraćaj motornih vozila, kao i na delu puta koji nije dovoljno pregledan.
Znak iz stava 1. ovog člana postavlja se na kolovoz iza zaustavljenog vozila, u vertikalnom položaju i na dovoljnoj udaljenosti koja na putu van naselja ne može biti manja od 50 m, tako da vozači motornih vozila koja nailaze iz smera na kome je znak postavljen mogu blagovremeno da zaustave svoja vozila, odnosno da bezbedno obiđu zaustavljeno vozilo. Na isti način taj znak se postavlja i kad je na putu zaustavljena kolona motornih vozila, s tim što se umesto jednog znaka, postavljaju na kolovoz dva znaka, jedan pored drugog.
Ako je u motorno vozilo ugrađen uređaj za istovremeno uključivanje svih pokazivača pravca, u slučaju iz stava 1. ovog člana, taj uređaj mora biti uključen.
Član 77
Pre nego što napusti vozilo, vozač koji ostavlja vozilo na putu dužan je da preduzme sve mere kojima se sprečava da vozilo samo krene s mesta na kome je ostavljeno.
Član 78
Vozač ne sme vozilom da preseca kolonu dece, vojnika, pogrebnu povorku i svaku drugu organizovanu povorku građana koja se kreće po kolovozu.
Član 79
