CARINSKI ZAKON
("Sl. glasnik RS", br. 95/2018, 91/2019 - dr. zakon, 144/2020, 118/2021 i 138/2022)
Deo prvi
UVODNE ODREDBE
Glava I
OBLAST PRIMENE CARINSKIH PROPISA, MISIJA CARINE I DEFINICIJE
Sadržaj i primena zakona
Član 1
Ovim zakonom uređuju se opšta pravila i postupci koji se primenjuju na robu koja se unosi i iznosi iz carinskog područja Republike Srbije.
Ovaj zakon:
1) primenjuje se na promet robe između carinskog područja Republike Srbije i drugih carinskih područja, uz propise iz ostalih oblasti koji se odnose na trgovinu robom;
2) uređuje carinske radnje i postupke, kao i prava i obaveze lica i carinskog organa, koji iz tih radnji i postupaka proističu;
3) primenjuje se jedinstveno na celom carinskom području Republike Srbije, osim ako nije drugačije propisano ovim zakonom, drugim zakonom ili međunarodnim sporazumom koji je potvrdila Republika Srbija;
4) odredbe carinskih propisa mogu se primenjivati i van carinskog područja Republike Srbije ako je to utvrđeno međunarodnim sporazumom.
Cilj zakona
Član 2
Carinski organ kontroliše međunarodni promet robe, doprinoseći slobodnoj trgovini, sprovođenju spoljašnjih aspekata domaćeg tržišta i principa koji se odnose na trgovinu, kao i opštoj bezbednosti u lancu trgovine. Carinski organ utvrđuje mere koje imaju za cilj, naročito, sledeće:
1) zaštitu finansijskih interesa Republike Srbije;
2) zaštitu Republike Srbije od nefer i nelegalne trgovine pri čemu se podržava zakonito poslovanje;
3) obezbeđivanje sigurnosti i bezbednosti Republike Srbije i njenih stanovnika i zaštite životne sredine, u bliskoj saradnji sa ostalim organima; i
4) održavanje prave ravnoteže između carinskih kontrola i olakšavanja zakonite trgovine.
Carinsko područje Republike Srbije
Član 3
Carinsko područje Republike Srbije obuhvata teritoriju i unutrašnje vode Republike Srbije, kao i vazdušni prostor iznad Republike Srbije i ograničeno je carinskom linijom koja je istovetna s granicom Republike Srbije.
Definicije
Član 4
Pojedini pojmovi u smislu ovog zakona, imaju sledeća značenja:
1) "carinski organ" - Uprava carina, carinarnica i njene organizacione jedinice nadležne za primenu carinskih i ostalih propisa, kao i ovlašćeni carinski službenik;
2) "carinski propisi" obuhvataju:
(1) ovaj zakon i propise donete na osnovu ovog zakona radi njegovog sprovođenja,
(2) Zakon o Carinskoj tarifi i propise donete radi njegovog sprovođenja,
(3) međunarodne sporazume i propise donete radi njihovog sprovođenja;
3) "carinska kontrola" - određene radnje koje sprovodi carinski organ u cilju obezbeđivanja pravilne primene carinskih i drugih propisa kojima se propisuju ulazak, izlazak, tranzit, kretanje, smeštaj i upotreba u posebne svrhe robe koja se kreće između carinskog područja Republike Srbije i zemalja ili teritorija van tog područja, kao i prisustvo i kretanje strane robe i robe koja je stavljena u postupak upotrebe u posebne svrhe, unutar carinskog područja Republike Srbije;
4) "lice" - fizičko lice, preduzetnik, pravno lice i bilo koje udruženje lica koje nije pravno lice, ali kojem je priznata, u skladu sa propisima, sposobnost za obavljanje pravnih radnji;
5) "privredni subjekat" - svako pravno i fizičko lice koje je, tokom obavljanja delatnosti, uključeno u radnje koje su obuhvaćene carinskim propisima;
6) "carinski zastupnik" - svako lice imenovano od strane drugog lica da preduzima radnje i formalnosti koje se zahtevaju u skladu sa carinskim propisima u poslovanju sa carinskim organima;
7) "rizik" - verovatnoća nastajanja i uticaj događaja u vezi s unošenjem, iznošenjem, tranzitom, kretanjem ili upotrebom u posebne svrhe robe koja se kreće između carinskog područja Republike Srbije i zemalja ili teritorija van tog područja, kao i sa prisustvom strane robe na carinskom području Republike Srbije, što može da ima jednu od sledećih posledica:
(1) sprečavanje pravilne primene carinskih i drugih propisa,
(2) ugrožavanje finansijskih interesa Republike Srbije,
(3) da predstavlja pretnju po bezbednost i sigurnost Republike Srbije i njenih građana, po javni moral, zdravlje ljudi, životinja i biljaka, nacionalno blago istorijske, umetničke ili arheološke vrednosti, prava intelektualne svojine, prava potrošača, životnu sredinu i dr.;
8) "carinske formalnosti" - aktivnosti koje preduzimaju lica i carinski organ u cilju primene carinskih propisa;
9) "ulazna sažeta deklaracija" - izjava ili radnja kojom lice obaveštava carinski organ, u propisanom obliku, na propisan način i u određenom roku, da roba treba da se unese u carinsko područje Republike Srbije;
10) "izlazna sažeta deklaracija" - izjava ili radnja kojom lice obaveštava carinski organ, u propisanom obliku, na propisan način i u određenom roku, da roba treba da se iznese iz carinskog područja Republike Srbije;
11) "deklaracija za privremeni smeštaj" - izjava ili radnja kojom lice navodi, u propisanom obliku i na propisan način, da je roba u privremenom smeštaju;
12) "carinska deklaracija" (u daljem tekstu: deklaracija) - izjava ili radnja kojom lice zahteva, u propisanom obliku i na propisan način, da stavi robu u određeni carinski postupak, sa naznakom, po potrebi, posebnih postupaka koji bi trebalo da se primene;
13) "deklaracija za ponovni izvoz" - izjava ili radnja kojom lice zahteva, u propisanom obliku i na propisan način, da iznese stranu robu, osim one koja je stavljena u postupak slobodne zone ili je u privremenom smeštaju, iz carinskog područja Republike Srbije;
14) "obaveštenje o ponovnom izvozu" - radnja kojom lice zahteva, u propisanom obliku i na propisan način, da iznese stranu robu koja je stavljena u postupak slobodne zone ili je u privremenom smeštaju, iz carinskog područja Republike Srbije;
15) "deklarant" - lice koje podnosi deklaraciju, deklaraciju o privremenom smeštaju, ulaznu sažetu deklaraciju, izlaznu sažetu deklaraciju, deklaraciju za ponovni izvoz ili obaveštenje o ponovnom izvozu u svoje ime ili lice u čije ime se podnosi takva deklaracija ili obaveštenje;
16) "carinski postupak" je:
(1) stavljanje robe u slobodan promet,
(2) posebni postupci,
(3) izvoz;
17) "privremeni smeštaj" - stavljanje strane robe privremeno pod carinski nadzor u periodu između njenog dopremanja carini i njenog stavljanja u carinski postupak ili ponovni izvoz;
18) "carinski dug" - obaveza lica da plati iznos uvoznih ili izvoznih dažbina koji se primenjuje na određenu robu u skladu sa carinskim propisima;
19) "dužnik" - svako lice odgovorno za carinski dug;
20) "uvozne dažbine" - carinske dažbine koje se plaćaju pri uvozu robe;
21) "izvozne dažbine" - carinske dažbine koje se plaćaju pri izvozu robe;
22) "carinski status" - status robe u carinskom postupku, kao domaće ili strane;
23) "domaća roba" je:
(1) roba u potpunosti dobijena na carinskom području Republike Srbije, a koja ne uključuje robu uvezenu iz zemalja ili sa teritorija van carinskog područja Republike Srbije,
(2) roba uneta u carinsko područje Republike Srbije iz zemalja ili sa teritorija van tog područja i stavljena u slobodan promet,
(3) roba dobijena ili proizvedena na carinskom području Republike Srbije, samo od robe iz podtačke (2), ili od robe iz podt. (1) i (2);
24) "strana roba" - sva roba, osim robe iz tačke 23. ovog člana ili roba koja je izgubila svoj carinski status kao domaća roba;
25) "upravljanje rizikom" - sistematsko utvrđivanje rizika, uključujući nasumične provere, i sprovođenje svih mera neophodnih za ograničenje izloženosti riziku;
26) "puštanje robe" - radnja kojom carinski organ stavlja robu na raspolaganje u svrhe određene carinskim postupkom u koji je roba stavljena;
27) "carinski nadzor" - radnja koju uobičajeno preduzima carinski organ u cilju obezbeđenja poštovanja carinskih propisa i, po potrebi, ostalih propisa primenljivih na robu koja je predmet takve radnje;
28) "povraćaj" - vraćanje iznosa uvoznih ili izvoznih dažbina koji je plaćen;
29) "otpust" - odustajanje od naplate iznosa uvoznih ili izvoznih dažbina koji nije plaćen;
30) "dobijeni proizvodi" - roba koja je stavljena u postupak oplemenjivanja koja je prošla radnje prerade;
31) "lice poslovno nastanjeno odnosno osnovano ili registrovano (u daljem tekstu: lice poslovno nastanjeno) na carinskom području Republike Srbije" je:
(1) u slučaju fizičkog lica - svako lice koje na carinskom području Republike Srbije ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa,
(2) u slučaju pravnog lica ili udruženja lica - svako lice koje ima sedište, registrovani ogranak, predstavništvo ili mesto stalnog poslovnog nastanjenja na carinskom području Republike Srbije;
32) "mesto stalnog poslovnog nastanjenja" - utvrđeno mesto poslovanja, sa neophodnim ljudskim i tehničkim resursima preko kojeg se poslovanje lica koje je obuhvaćeno carinskim propisima, u potpunosti ili delimično sprovodi;
33) "dopremanje robe carinskom organu" - obaveštenje carinskom organu o dolasku robe u carinarnicu ili na neko drugo mesto koje je naznačio ili odobrio carinski organ i raspoloživost te robe za carinske kontrole;
34) "držalac robe" - lice koje je vlasnik robe ili koje ima slična prava raspolaganja robom ili koje ima fizičku kontrolu nad robom;
35) "nosilac postupka" je:
(1) lice koje podnosi deklaraciju ili za čiji račun se ta deklaracija podnosi; ili
(2) lice na koje su preneta prava i obaveze u vezi sa carinskim postupkom;
36) "mere trgovinske politike" - netarifne mere koje se odnose na izvoz i uvoz robe;
37) "radnje prerade" su:
(1) obrada robe, uključujući njenu montažu ili sklapanje ili njenu ugradnju u drugu robu,
(2) prerada robe,
(3) uništavanje robe,
(4) popravka robe, uključujući obnavljanje i njeno osposobljavanje za upotrebu,
(5) upotreba robe koja ne treba da se nađe u dobijenim proizvodima, ali koja omogućava ili olakšava proizvodnju tih proizvoda, i ako je u potpunosti ili delimično upotrebljena u procesu proizvodnje (pomoćna sredstva u proizvodnji);
38) "normativ" - količina ili procenat dobijenih proizvoda koji se dobija radnjama prerade određenih količina robe stavljene u postupak oplemenjivanja;
39) "odluka" - svaka radnja carinskog organa koja se odnosi na carinske propise kojom se donosi odluka o određenoj stvari i koja ima pravno dejstvo na zainteresovano lice ili lica;
40) "prevoznik":
(1) prilikom ulaska u carinsko područje Republike Srbije - lice koje unosi robu, ili koje preuzima odgovornost za prevoz robe. Izuzetno:
- u slučaju kombinovanog transporta - lice koje upravlja prevoznim sredstvom koje će se, kad jednom uđe u carinsko područje Republike Srbije, kretati samostalno kao aktivno prevozno sredstvo;
- u slučaju vodnog ili vazdušnog saobraćaja u okviru zajedničkog plovila ili ugovornog aranžmana (vessel-sharing or contracting arrangement) - lice koje zaključuje ugovor i izdaje teretnicu ili vazduhoplovni tovarni list za konkretni prevoz robe na carinsko područje Republike Srbije;
(2) prilikom izlaska iz carinskog područja Republike Srbije - lice koje iznosi robu, ili koje preuzima odgovornost za prevoz robe. Izuzetno:
- u slučaju kombinovanog transporta, pri čemu aktivno prevozno sredstvo koje napušta carinsko područje Republike Srbije samo prevozi drugo prevozno sredstvo koje će se, nakon dolaska aktivnog prevoznog sredstva na svoje odredište, samostalno kretati kao aktivno prevozno sredstvo - lice koje će upravljati prevoznim sredstvom koje će se samostalno kretati pošto je prevozno sredstvo koje napušta carinsko područje Republike Srbije stiglo na svoje odredište;
- u slučaju vodnog ili vazdušnog saobraćaja u okviru zajedničkog plovila ili ugovornog aranžmana - lice koje zaključuje ugovor, i izdaje teretnicu ili vazduhoplovni tovarni list, za konkretni prevoz robe van carinskog područja Republike Srbije;
41) "kupovna provizija" - naknada koju uvoznik plaća zastupniku za usluge zastupanja prilikom kupovine robe za koju se utvrđuje vrednost.
Glava II
PRAVA I OBAVEZE LICA U VEZI SA CARINSKIM PROPISIMA
Odeljak 1
PRUŽANJE INFORMACIJA
Sredstva za razmenu i čuvanje informacija i zahtevi koji se odnose na podatke
Član 5
Razmene informacija, kao što su deklaracije, zahtevi ili odluke, između carinskih organa i između privrednih subjekata i carinskog organa, i čuvanje tih informacija, u skladu sa carinskim propisima, vrše se upotrebom tehnika elektronske obrade podataka.
Zahtevi koji se odnose na vrstu, oblik, strukturu i šifre podataka definišu se u svrhu razmene i čuvanja informacija iz stava 1. ovog člana.
Sredstva za razmenu i čuvanje informacija, osim upotrebe tehnika elektronske obrade podataka iz stava 1. ovog člana, mogu se koristiti:
1) stalno ako su naročito opravdana vrstom saobraćaja ili ako upotreba tehnika elektronske obrade podataka nije odgovarajuća za date carinske formalnosti;
2) privremeno, u slučaju privremenog kvara računarskog sistema carinskog organa ili privrednih subjekata.
Carinski organ određuje uslove pod kojima privredni subjekti mogu da se obraćaju tom organu upotrebom tehnika elektronske obrade podataka.
Ovlašćenja Vlade i ministra
Član 6
Vlada propisuje:
1) posebne slučajeve u kojima se druga sredstva za razmenu i čuvanje informacija, osim tehnika elektronske obrade podataka, mogu koristiti u skladu sa odredbom člana 5. stav 3. tačka 1) ovog zakona;
2) vrste informacija i podataka koje treba uneti u evidenciju iz člana 131. st. 6-8. i člana 186. st. 1. i 2. ovog zakona;
3) proceduralna pravila o razmeni i čuvanju informacija koje mogu da se vrše sredstvima koja nisu tehnike elektronske obrade podataka iz člana 5. stav 3. ovog zakona.
Ministar nadležan za poslove finansija (u daljem tekstu: ministar) propisuje zahteve koji se odnose na vrstu, oblik, strukturu i šifre podataka iz člana 5. stav 2. ovog zakona, uzimajući u obzir neophodnost ispunjavanja carinskih formalnosti utvrđenih carinskim propisima i prirodu i svrhu razmene i čuvanja informacija iz člana 5. stav 1. ovog zakona.
Registracija
Član 7
Privredni subjekti poslovno nastanjeni na carinskom području Republike Srbije, registruju se kod carinskog organa nadležnog za mesto na kojem su osnovani.
U posebnim slučajevima, privredni subjekti koji nisu poslovno nastanjeni na carinskom području Republike Srbije, registruju se kod carinskog organa nadležnog za mesto na kom oni prvi put podnesu deklaraciju ili podnesu određeni zahtev.
Lica koja nisu privredni subjekti ne registruju se kod carinskog organa ukoliko nije drugačije propisano.
Lica iz stava 3. ovog člana od kojih se zahteva da se registruju, dužna su da:
1) ako su poslovno nastanjena na carinskoj teritoriji Republike Srbije, se registruju kod carinskog organa nadležnog za mesto na kom su poslovno nastanjena;
2) ako nisu poslovno nastanjena na carinskom području Republike Srbije, se registruju kod carinskog organa nadležnog za mesto gde prvi put podnesu deklaraciju ili određeni zahtev.
Ovlašćenja Vlade
Član 8
Vlada propisuje:
1) slučajeve iz člana 7. stav 2. ovog zakona u kojima se od privrednih subjekata koji nisu poslovno nastanjeni na carinskom području Republike Srbije zahteva da se registruju kod carinskog organa;
2) slučajeve iz člana 7. stav 3. ovog zakona u kojima se od lica koja nisu privredni subjekti zahteva da se registruju kod carinskog organa;
3) slučajeve iz člana 7. stav 4. ovog zakona u kojima carinski organ poništava registraciju;
4) dan početka primene obavezne registracije privrednih subjekata iz člana 7. ovog zakona, kao i koji carinski organ je nadležan za registraciju iz člana 7. ovog zakona.
Saopštavanje informacija i zaštita podataka
Član 9
Carinski organ, sa podacima koji su po svojoj prirodi, odnosno načinu pribavljanja, tajni, postupa u skladu sa propisima kojima se uređuje tajnost podataka i zaštita poslovne tajne.
Podaci koje poseduje carinski organ, a koji su označeni nekim od stepena tajnosti, mogu se učiniti dostupnim javnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Obrada ličnih podataka od strane carinskog organa vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Obrada ličnih podataka osoba sa invaliditetom, u slučaju podnošenja zahteva za korišćenje carinske povlastice, odnosi se isključivo na identifikaciju akta nadležnog organa, medicinske ustanove, odnosno lekara specijaliste kojim je utvrđena invalidnost.
Razmena dodatnih informacija između carinskog organa i privrednih subjekata
Član 10
Carinski organ i privredni subjekti mogu da razmene informacije koje se posebno ne zahtevaju u skladu sa carinskim propisima, naročito u svrhu uzajamne saradnje u prepoznavanju i delovanju na smanjenju rizika. Ta razmena se može odvijati u skladu sa pisanim sporazumom između njih i može uključiti pristup carinskog organa računarskim sistemima privrednih subjekata.
Informacije koje je pružila jedna strana drugoj tokom saradnje iz stava 1. ovog člana su poverljive osim ako se obe strane drugačije ne dogovore.
Pružanje informacija od strane carinskih organa
Član 11
Carinski organ na zahtev zainteresovanog lica pruža informaciju o primeni carinskih propisa u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.
Svako lice može od carinskog organa tražiti informacije koje se odnose na primenu carinskih propisa. Takav zahtev može biti odbijen ako se ne odnosi na radnju koja je u vezi sa međunarodnom trgovinom robom koja je zaista planirana.
Carinski organ održava redovnu komunikaciju sa privrednim subjektima i ostalim organima uključenim u međunarodnu trgovinu robom. Carinski propisi, opšte upravne odluke i obrasci zahteva moraju biti dostupni i, gde god je to moguće, bez naplate, kao i preko interneta.
Pružanje informacija carinskom organu
Član 12
Svako lice neposredno ili posredno uključeno u obavljanje carinskih formalnosti ili u carinske kontrole, na zahtev carinskog organa i u roku koji odredi carinski organ, pruža tom organu sve neophodne isprave i informacije, u odgovarajućem obliku i svu neophodnu pomoć za okončanje tih formalnosti ili kontrola.
Podnosilac deklaracije, deklaracije za privremeni smeštaj, ulazne sažete deklaracije, izlazne sažete deklaracije, deklaracije za ponovni izvoz, obaveštenja o ponovnom izvozu ili zahteva za izdavanje odobrenja ili neke druge odluke, odgovoran je za:
1) tačnost i potpunost podataka datih u deklaraciji, obaveštenju ili zahtevu;
2) verodostojnost, tačnost i punovažnost svih isprava koji prate deklaraciju, obaveštenje ili zahtev;
3) poštovanje, po potrebi, svih obaveza koje se odnose na stavljanje date robe u određeni carinski postupak ili sprovođenje odobrenih aktivnosti.
Odredba stava 2. ovog člana primenjuje se i na sve informacije, u bilo kom drugom obliku, koje se pružaju carinskom organu ili ih taj organ zahteva.
Ako carinski zastupnik podnese deklaraciju, obaveštenje ili zahtev ili pruži informacije, u skladu sa odredbom člana 13. ovog zakona, taj carinski zastupnik podleže obavezama iz stava 2. ovog člana.
Odeljak 2
CARINSKO ZASTUPANJE
Carinski zastupnik
Član 13
Svako lice može da imenuje carinskog zastupnika.
Zastupanje može da bude ili neposredno, u kom slučaju carinski zastupnik postupa u ime i za račun drugog lica, ili posredno, u kom slučaju carinski zastupnik postupa u svoje ime, a za račun drugog lica.
Carinski zastupnik je poslovno nastanjen na carinskom području Republike Srbije.
Carinski zastupnik ne mora da bude poslovno nastanjen na carinskom području Republike Srbije ako postupa za račun lica koja ne moraju da budu poslovno nastanjena na carinskom području Republike Srbije ako ovim zakonom nije drugačije propisano.
Davanje ovlašćenja carinskom zastupniku
Član 14
Carinski zastupnik se mora izjasniti pred carinskim organom koje lice zastupa, kao i da li je zastupanje neposredno ili posredno.
Lice koje se ne izjasni da postupa kao carinski zastupnik ili koje se izjasni da postupa kao carinski zastupnik, a nije ovlašćen za to, smatra se licem koje postupa u svoje ime i za svoj račun.
Carinski organ može zahtevati od lica koje se izjašnjava da postupa kao carinski zastupnik da pruži dokaz o ovlašćenju od strane lica koje zastupa.
U slučajevima koje propiše Vlada, carinski organ neće zahtevati pružanje dokaza iz stava 3. ovog člana.
Carinski organ neće zahtevati od lica koje postupa kao carinski zastupnik i koje redovno sprovodi radnje i formalnosti, da svaki put pruži dokaz o ovlašćenju, pod uslovom da je to lice u mogućnosti da pruži takav dokaz na zahtev carinskog organa.
Posredno zastupanje
Član 15
Posredno zastupanje u carinskom postupku u smislu člana 13. ovog zakona može da obavlja pravno lice:
1) koje ima registrovano sedište na carinskom području Republike Srbije,
2) koje je registrovano za obavljanje poslova međunarodne špedicije,
3) koje ima najmanje jednog zaposlenog sa dozvolom za carinsko zastupanje.
Dozvola za carinsko zastupanje može se izdati fizičkom licu zaposlenom kod pravnog lica koje ima ovlašćenje za posredno zastupanje u carinskom postupku:
1) ako je radilo na poslovima carinjenja najmanje šest meseci,
2) ako ima najmanje srednju stručnu spremu,
3) ako je položilo poseban stručni ispit za zastupanje u carinskom postupku, i
4) ako nije pravnosnažno osuđivano ili kažnjavano za krivična dela ili prekršaje spoljnotrgovinskih, deviznih, carinskih ili poreskih propisa.
Ministar utvrđuje program i sadržinu posebnog stručnog ispita za zastupanje u carinskom postupku, kao i postupak izdavanja i oduzimanja dozvola za zastupanje u carinskom postupku.
Posebni stručni ispit za zastupanje u carinskom postupku polaže se pred ispitnom komisijom koju obrazuje ministar na predlog direktora Uprave carina.
Uprava carina izdaje i oduzima dozvole za zastupanje u carinskom postupku.
Uprava carina oduzima dozvolu za zastupanje u carinskom postupku licu koje zastupanje obavlja na nezakonit, neispravan i neprofesionalan način, pod uslovom da je carinski zastupnik obavešten o ovome u pismenom obliku i da postoje osnovi za takvo upozorenje u smislu nezakonitog, neispravnog i neprofesionalnog obavljanja aktivnosti zastupanja u poslednje tri godine.
Uprava carina oduzima dozvolu za carinsko zastupanje licu ako se posle izdavanja dozvole izmene okolnosti iz stava 2. tačka 4) ovog člana.
Uprava carina neće izdati dozvolu za zastupanje u carinskom postupku carinskom službeniku koji je dobio otkaz. Carinskom službeniku koji je dao otkaz ili je penzionisan Uprava carina može izdati dozvolu za zastupanje u carinskom postupku posle isteka dve godine nakon napuštanja službe ili odlaska u penziju u skladu sa uslovima iz stava 2. ovog člana.
Kada se dozvola za carinsko zastupanje oduzme u skladu sa stavom 6. ovog člana, lica kojima je dozvola oduzeta stiču pravo da ponovo polažu stručni ispit za zastupanje u carinskom postupku po isteku dve godine od dana oduzimanja dozvole. Lice kojem je dozvola oduzeta dva puta nema pravo da ponovo polaže stručni ispit za zastupanje u carinskom postupku, na šta Uprava carina pazi po službenoj dužnosti.
Ovlašćenja Vlade
Član 16
Vlada propisuje:
1) slučajeve u kojima se ne zahteva da carinski zastupnik bude poslovno nastanjen u Republici Srbiji,
2) slučajeve u kojima carinski organ ne zahteva dokaz o ovlašćenju iz člana 14. st. 3. i 4. ovog zakona.
Odeljak 3
ODLUKE KOJE SE ODNOSE NA PRIMENU CARINSKIH PROPISA
Odluke koje se donose na osnovu zahteva
Član 17
Lice koje podnosi zahtev za donošenje odluke koja se odnosi na primenu carinskih propisa, dužno je da dostavi nadležnom carinskom organu sve informacije koje zahteva, kako bi mogao da donese tu odluku.
Zahtev za donošenje odluke može da podnese više lica i odluka može da se odnosi na više lica, u skladu sa uslovima utvrđenim carinskim propisima.
Nadležni carinski organ se određuje prema mestu gde se nalazi ili gde je dostupna knjigovodstvena evidencija podnosioca zahteva i gde bi trebalo da se, u celini ili delimično, sprovedu aktivnosti na koje se odluka odnosi, ako nije drugačije propisano.
Carinski organ, bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana prijema zahteva, proverava da li su uslovi za prihvatanje tog zahteva ispunjeni.
Ako carinski organ utvrdi da zahtev sadrži sve informacije koje se traže kako bi bio u mogućnosti da donese odluku, o prihvatanju zahteva obaveštava podnosioca zahteva u roku iz stava 4. ovog člana.
Nadležni carinski organ donosi odluku iz stava 1. ovog člana i o tome obaveštava podnosioca zahteva bez odlaganja u skladu sa odredbama zakona koji uređuje opšti upravni postupak. Izuzetno, rok za donošenje odluka koje se odnose na obavezujuća obaveštenja o svrstavanju robe ili obavezujuća obaveštenja o poreklu robe, na odobravanje statusa ovlašćenog privrednog subjekta ili odobravanje pojednostavljenja ne može biti duži od 120 dana od dana prihvatanja zahteva.
Ako carinski organ nije u mogućnosti da ispoštuje rok za donošenje odluke, obaveštava podnosioca zahteva o tome pre isteka propisanog roka, uz navođenje razloga i uz određivanje dodatnog roka koji smatra neophodnim za donošenje odluke. Dodatni rok ne može biti duži od 30 dana ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno.
Ne isključujući primenu odredbe stava 7. ovog člana, carinski organ može produžiti rok za donošenje odluke, ako podnosilac zahteva traži produženje roka radi prilagođavanja, kako bi obezbedio ispunjavanje određenih uslova i kriterijuma. O radnjama potrebnim za prilagođavanje i o dodatnom vremenskom periodu neophodnom da se one sprovedu, obaveštava se carinski organ koji odlučuje o produženju roka.
Odluka iz stava 6. ovog člana stupa na snagu od dana kada je dostavljena podnosiocu zahteva ili se smatra da mu je dostavljena, ako ovim zakonom ili odlukom carinskog organa nije drugačije navedeno. Donete odluke su izvršne od dana dostavljanja, osim u slučajevima iz člana 31. stav 2. ovog zakona.
Odluka proizvodi pravno dejstvo bez vremenskog ograničenja ako nije drugačije predviđeno carinskim propisima.
Pre donošenja odluke koja nije u interesu stranke, carinski organ saopštava osnove na kojima namerava da zasniva svoju odluku podnosiocu zahteva, kojem je data mogućnost da izrazi svoj stav u okviru određenog roka, koji teče od dana kada je primio to saopštenje ili se smatra da ga je primio. Nakon isteka tog roka, podnosilac zahteva se obaveštava, u odgovarajućem obliku, o odluci.
Odredbe stava 11. ovog člana ne primenjuju se:
1) u slučaju odluka iz člana 23. stav 1. ovog zakona;
2) u slučaju odbijanja povlastice u okviru tarifne kvote ako se dostigne obim utvrđene tarifne kvote, u skladu sa odredbom člana 41. stav 5. ovog zakona;
3) ako to zahteva priroda ili nivo pretnje po sigurnost i bezbednost Republike Srbije i njenih stanovnika, po zdravlje ljudi, životinja ili biljaka, životnu sredinu ili potrošače;
4) ako odluka ima za cilj da obezbedi sprovođenje druge odluke na koju je primenjena odredba stava 11. ovog člana;
5) ako bi se dovele u pitanje provere koje su pokrenute u svrhu borbe protiv prevare;
6) u drugim slučajevima koje propiše Vlada.
Odluka koja nije u interesu podnosioca zahteva sadrži osnove na kojima se zasniva i pravo na žalbu iz člana 30. ovog zakona.
Na postupak pred carinskim organom primenjuju se odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak, osim ako nije drugačije predviđeno ovim zakonom.
Postupanje po odlukama koje se donose na osnovu zahteva
Član 18
Lice na koje se odluka odnosi postupa u skladu sa obavezama iz te odluke.
Lice na koje se odluka odnosi obaveštava carinski organ, bez odlaganja, o svakoj okolnosti koja je nastala nakon što je odluka doneta, a koja može da utiče na njenu dalju primenu ili njenu sadržinu.
Carinski organ koji je doneo odluku može u bilo kom trenutku da je poništi, izmeni ili ukine, ako odluka nije u skladu sa carinskim propisima, ne dovodeći u pitanje odredbe predviđene drugim propisima, a koje se odnose na slučajeve u kojima su odluke nevažeće ili postaju ništave.
U slučajevima koje propiše Vlada carinski organ:
1) ponovo procenjuje odluku;
2) suspenduje primenu odluke.
Carinski organ prati uslove i kriterijume koje treba da ispuni lice na koje se odluka odnosi, kao i ispunjavanje obaveza koje proizilaze iz te odluke. Ako je lice na koje se odluka odnosi poslovno nastanjeno manje od tri godine, carinski organ ga pažljivo prati prvih godinu dana od dana donošenja odluke.
Vlada propisuje:
1) slučajeve za izuzeće od člana 17. stav 3. ovog zakona;
2) uslove za prihvatanje zahteva iz člana 17. st. 4. i 5. ovog zakona;
3) rok za donošenje određene odluke, uključujući moguće produženje tog roka, u skladu sa odredbom člana 17. st. 6-8. ovog zakona;
4) slučajeve iz člana 17. stav 9. ovog zakona, u kojima odluka proizvodi pravno dejstvo od dana koji se razlikuje od dana kada je dostavljena podnosiocu zahteva ili se smatra da mu je dostavljena;
5) slučajeve iz člana 17. stav 10. ovog zakona, u kojima odluka nije važeća bez vremenskog ograničenja;
6) trajanje roka iz člana 17. stav 11. ovog zakona;
7) posebne slučajeve iz člana 17. stav 12. tačka 6) ovog zakona, u kojima se podnosiocu zahteva ne daje mogućnost da izrazi svoj stav;
8) slučajeve i pravila za ponovnu procenu i suspenziju odluka u skladu sa odredbom stava 4. ovog člana;
9) podnošenje i prihvatanje zahteva za odluku iz člana 17. st. 1-5. ovog zakona;
10) donošenje odluke iz člana 17. ovog zakona;
11) praćenje odluke, u skladu sa stavom 5. ovog člana.
Poništavanje povoljnih odluka
Član 19
Carinski organ poništava odluku koja je povoljna za lice na koje se odnosi ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) odluka je doneta na osnovu netačnih ili nepotpunih podataka;
2) lice na koje se odluka odnosi je znalo ili je opravdano trebalo da zna da su podaci netačni ili nepotpuni;
3) da su podaci bili tačni i potpuni, odluka bi bila drugačija.
Lice na koje se odluka odnosi se obaveštava o njenom poništavanju.
Poništenje proizvodi pravno dejstvo od datuma donošenja poništene odluke, osim ako je, u skladu sa ovim zakonom, u odluci navedeno drugačije.
Ukidanje i izmena povoljnih odluka
Član 20
Carinski organ ukida ili menja odluku koja je povoljna za lice na koje se odnosi ako, u slučajevima različitim od navedenih u članu 19. ovog zakona:
1) jedan ili više uslova za donošenje te odluke nisu bili ili više nisu ispunjeni; ili
2) na zahtev korisnika odluke.
Povoljna odluka koja se odnosi na više lica može biti ukinuta samo u pogledu lica koje ne ispuni obavezu određenu tom odlukom, osim ako nije drugačije predviđeno.
Lice na koje se odluka odnosi obaveštava se o njenom ukidanju ili izmeni.
Odredba člana 17. stav 9. ovog zakona primenjuje se i na ukidanje ili izmenu odluke.
Izuzetno, ako opravdani interesi lica na koje se odluka odnosi tako zahtevaju, carinski organ može da, do jedne godine, odloži dan od kada ukidanje ili izmena odluke proizvodi pravno dejstvo. Dan od kada ukidanje ili izmena odluke proizvodi pravno dejstvo se navodi u odluci o ukidanju ili izmeni odluke.
Donošenje odluka po službenoj dužnosti
Član 21
Odredbe člana 17. st. 9-13, člana 18. stav 3. i čl. 19. i 20. ovog zakona primenjuju se i na odluke koje donosi carinski organ po službenoj dužnosti.
Ograničenja koja se primenjuju na odluke o robi koja se stavlja u carinski postupak ili privremeni smeštaj
Član 22
Ukidanje, izmena ili suspenzija povoljne odluke ne utiče na robu koja je, u trenutku kada ukidanje, izmena ili suspenzija proizvode pravno dejstvo, već bila stavljena i još uvek je u carinskom postupku ili je u privremenom smeštaju na osnovu ukinute, izmenjene ili suspendovane odluke, osim ako podnosilac zahteva ne zahteva drugačije.
Vlada propisuje slučajeve iz člana 20. stav 2. ovog zakona kada povoljna odluka koja se odnosi na više lica može biti ukinuta u pogledu drugih lica, a ne lica koje nije ispunilo obavezu određenu tom odlukom, kao i izuzetne slučajeve, u kojima carinski organ može da odloži dan kad ukidanje ili izmena proizvode pravno dejstvo u skladu sa odredbom člana 20. stav 5. ovog zakona.
Odluke koje se odnose na obavezujuća obaveštenja
Član 23
Na pismeni zahtev zainteresovanog lica carinski organ donosi odluke koje se odnose na obavezujuća obaveštenja o svrstavanju robe (u daljem tekstu: OOS) ili odluke koje se odnose na obavezujuća obaveštenja o poreklu robe (u daljem tekstu: OOP).
Carinski organ neće prihvatiti zahtev iz stava 1. ovog člana:
1) ako se podnosi ili je već bio podnet, od strane ili u ime lica na koje se odluka odnosi u vezi sa istom robom i, u slučaju OOP, pod istim okolnostima koje određuju sticanje porekla;
2) ako se ne odnosi ni na jednu nameravanu upotrebu OOS ili OOP ili nameravanu primenu carinskog postupka.
OOS, odnosno OOP su obavezujuća samo u vezi sa tarifnim svrstavanjem ili utvrđivanjem porekla robe:
1) za carinske organe, u odnosu na lice na koje se odluka odnosi, samo u vezi sa robom nad kojom su carinske formalnosti obavljene nakon dana od kojeg OOS, odnosno OOP proizvodi pravno dejstvo;
2) za lice na koje se odluka odnosi, u odnosu na carinske organe, od dana kada mu je odluka dostavljena ili se smatra da mu je dostavljena.
OOS ili OOP važe tri godine od dana od kada odluka počinje da proizvodi pravno dejstvo.
Za primenu OOS ili OOP u pogledu određenog carinskog postupka, lice na koje se odluka odnosi mora da dokaže:
1) u slučaju OOS - da deklarisana roba odgovara u svakom pogledu onoj koja je opisana u odluci;
2) u slučaju OOP - da data roba i okolnosti koje određuju sticanje porekla, odgovaraju u svakom pogledu robi i okolnostima koji su opisani u odluci.
Upravljanje odlukama koje se odnose na obavezujuća obaveštenja
Član 24
OOS prestaje da važi pre isteka roka iz člana 23. stav 4. ovog zakona ako više nije u skladu sa propisima, zbog:
1) donošenja izmena nomenklatura iz člana 41. stav 3. tač. 1) i 2) ovog zakona;
2) objavljivanja propisa iz člana 42. stav 5. ovog zakona.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana, OOS prestaje da važi na dan početka primene propisa.
OOP prestaje da važi pre isteka roka iz člana 23. stav 4. ovog zakona:
1) ako zbog izmene propisa ili potvrđivanja međunarodnog ugovora, više nije u skladu sa propisima, odnosno međunarodnim ugovorom;
2) ako više nije u skladu sa Sporazumom o pravilima o poreklu Svetske trgovinske organizacije (u daljem tekstu: STO) ili sa usvojenim komentarima ili mišljenjima o poreklu, kojima se tumači taj sporazum.
U slučajevima iz stava 3. ovog člana, OOP prestaje da važi na dan početka primene donetog propisa ili međunarodnog ugovora, odnosno komentara ili mišljenja o poreklu.
Prestanak važenja OOS ili OOP ne proizvodi retroaktivno dejstvo.
Izuzetno od člana 18. stav 3. i člana 19. ovog zakona, OOS i OOP se poništavaju ako su zasnovani na netačnim i nepotpunim podacima podnosilaca zahteva.
OOS i OOP se ukidaju u skladu sa odredbom člana 18. stav 3. i člana 20. ovog zakona. OOS i OOP se ne mogu ukidati na zahtev lica na koje se odluke odnose.
OOS i OOP ne mogu da budu izmenjeni.
Carinski organ ukida OOS:
1) ako više nije u skladu sa tumačenjem bilo koje nomenklature iz člana 41. stav 3. tač. 1) i 2) ovog zakona, zbog:
(1) Dopunskog komentara Kombinovane nomenklature EU, s pravnim dejstvom od dana njihovog objavljivanja u službenom glasilu;
(2) presude Upravnog suda, s pravnim dejstvom od dana pravosnažnosti presude;
(3) odluka o svrstavanju, mišljenja o svrstavanju ili izmene Komentara nomenklature Harmonizovanog sistema naziva i šifarskih oznaka robe, koje je donela organizacija osnovana Konvencijom o uspostavljanju Saveta za carinsku saradnju, sačinjenom u Briselu 15. decembra 1950. godine, iz člana 42. stav 4. ovog zakona, s pravnim dejstvom od dana objavljivanja u službenom glasilu; ili
2) u drugim posebnim slučajevima.
Carinski organ ukida OOP:
1) ako više nije u skladu sa presudom Upravnog suda, s pravnim dejstvom od dana pravosnažnosti presude; ili
2) u drugim posebnim slučajevima.
U slučajevima kada OOS ili OOP prestaju da važe u skladu sa stavom 1. tačka 2) ili stavom 3. ovog člana ili su ukinuta u skladu sa st. 7, 9. ili 10. ovog člana, OOS ili OOP se i dalje mogu koristiti u pogledu obavezujućih ugovora koji su na njima zasnovani a koji su zaključeni pre nego što su oni prestali da važe ili su ukinuti. Produžena primena se ne može primeniti na OOP doneto za robu koja tek treba da se izveze.
Produžena primena iz stava 11. ovog člana ne može da bude duža od šest meseci od dana kada je OOS ili OOP prestalo da važi ili je ukinuto. Izuzetno od stava 11. ovog člana, propisi iz člana 42. stav 5. ovog zakona ili mere iz člana 50. ovog zakona, mogu isključiti tu produženu primenu ili utvrditi kraći period njenog trajanja. U slučaju proizvoda za koji se dostavlja uverenje ili isprava koja prati robu prilikom obavljanja carinskih formalnosti, rok od šest meseci se zamenjuje rokom važenja tog uverenja ili isprave.
Da bi lice na koje se OOS ili OOP odnosi moglo da koristi produženu primenu, podnosi zahtev carinskom organu koji je doneo odluku u roku od 30 dana od dana kad je ona prestala da važi ili je ukinuta, navodeći količine robe za koju se rok produžene primene zahteva. Carinski organ donosi odluku o produženoj primeni i obaveštava korisnika, bez odlaganja, a najduže u roku od 30 dana od dana kada je primio sve informacije potrebne za donošenje odluke.
Odluke koje se odnose na obavezujuća obaveštenja u vezi sa elementima na osnovu kojih se primenjuju uvozne ili izvozne dažbine i druge mere u vezi sa trgovinom robom
Član 25
U slučajevima koje propiše Vlada, carinski organ, na pismeni zahtev, može doneti odluke koje se odnose na obavezujuća obaveštenja u vezi sa elementima na osnovu kojih se primenjuju uvozne ili izvozne dažbine i ostale mere u vezi sa trgovinom robom.
Na postupke prestanka važenja, ukidanja, poništavanja, suspenzije, i produžene primene odluka iz stava 1. ovog člana, shodno se primenjuju odredbe člana 24. ovog zakona.
Ovlašćenja Vlade
Član 26
Vlada propisuje bliže uslove za:
1) posebne slučajeve iz člana 24. stav 9. tačka 2) i člana 24. stav 10. tačka 2) ovog zakona, ako OOS i OOP treba da se ukinu;
2) primenu OOS ili OOP nakon što prestanu da budu važeća ili su ukinuta, u skladu sa odredbom člana 24. st. 11, 12. i 13. ovog zakona;
3) primenu odluka iz člana 25. ovog zakona, utvrđenih u skladu sa članom 25. stav 1. ovog zakona, nakon što prestanu da važe;
4) suspenziju odluka iz člana 25. ovog zakona, utvrđenih u skladu sa članom 25. stav 1. ovog zakona.
Odeljak 4
OVLAŠĆENI PRIVREDNI SUBJEKAT
Zahtev i odobrenje
Član 27
Privredni subjekat poslovno nastanjen na carinskom području Republike Srbije i koji ispunjava kriterijume iz člana 28. ovog zakona može podneti zahtev za dobijanje statusa ovlašćenog privrednog subjekta.
Carinski organ, ako je potrebno, posle konsultacija sa drugim nadležnim organima, odobrava status ovlašćenog privrednog subjekta, koji je predmet nadzora.
Status ovlašćenog privrednog subjekta se stiče dobijanjem odobrenja:
1) za ovlašćenog privrednog subjekta za carinska pojednostavljenja, koji omogućava ostvarivanje olakšica koje se odnose na određena pojednostavljenja u skladu sa carinskim propisima; ili
2) za ovlašćenog privrednog subjekta za sigurnost i bezbednost, koji omogućava ostvarivanje olakšica koje se odnose na sigurnost i bezbednost.
Odobrenja iz stava 3. ovog člana mogu se koristiti istovremeno.
Carinski organ, na osnovu priznatog statusa ovlašćenog privrednog subjekta za carinska pojednostavljenja i pod uslovom da su ispunjeni zahtevi koji se odnose na određenu vrstu pojednostavljenja predviđenu carinskim propisima, odobriće korišćenje pogodnosti predviđene tim pojednostavljenjem. Carinski organ neće preispitivati one kriterijume koji su već bili ispitani kada je odobravan status ovlašćenog privrednog subjekta.
Ovlašćeni privredni subjekt iz stava 3. ovog člana uživa povoljniji tretman od ostalih privrednih subjekata u pogledu carinskih kontrola, u skladu sa vrstom dobijenog odobrenja, uključujući manje fizičkih i dokumentarnih kontrola.
Carinski organ odobrava olakšice koje proizlaze iz statusa ovlašćenog privrednog subjekta licima osnovanim u zemljama ili na teritorijama van carinskog područja Republike Srbije, koja ispunjavaju uslove i obaveze definisane propisima tih zemalja ili teritorija, ako su ti uslovi i obaveze priznati u Republici Srbiji kao istovetni onima koji se odnose na ovlašćene privredne subjekte poslovno nastanjene na carinskom području Republike Srbije. Takvo odobravanje olakšica zasniva se na načelu reciprociteta, u skladu sa međunarodnim sporazumima.
Odobravanje statusa
Član 28
Kriterijumi za odobravanje statusa ovlašćenog privrednog subjekta su:
1) odsustvo bilo koje ozbiljne povrede ili ponovljenih povreda carinskih i poreskih propisa, uključujući nepostojanje krivičnih dela koja se odnose na privrednu delatnost podnosioca zahteva;
2) posedovanje visokog nivoa kontrole aktivnosti i protoka robe od strane podnosioca zahteva, kroz zadovoljavajuće vođenje poslovne evidencije i, po potrebi, evidencije o prevozu robe, koja omogućava odgovarajuće carinske kontrole;
3) finansijska likvidnost, koja se smatra dokazanom ako podnosilac zahteva ima dobro finansijsko stanje, koje mu omogućava ispunjavanje obaveza, s obzirom na poslovne aktivnosti;
4) u pogledu odobrenja iz člana 27. stav 3. tačka 1) ovog zakona, praktični standardi stručnosti ili profesionalnih kvalifikacija koji su u neposrednoj vezi sa aktivnošću koja se sprovodi; i
5) u pogledu odobrenja iz člana 27. stav 3. tačka 2) ovog zakona, odgovarajući sigurnosni i bezbednosni standardi, koji se smatraju ispunjenim ako podnosilac zahteva dokaže da preduzima odgovarajuće mere kako bi se obezbedila sigurnost i bezbednost međunarodnog lanca snabdevanja, uključujući fizički integritet oblasti i kontrolu pristupa, logističke procese i rukovanje određenim vrstama robe, proveru osoblja i identifikaciju svojih poslovnih partnera.
Ovlašćenja Vlade
Član 29
Vlada propisuje:
1) vrstu i obim pojednostavljenja iz člana 27. stav 3. tačka 1) ovog zakona;
2) vrstu i obim olakšica iz člana 27. stav 3. tačka 2) ovog zakona;
3) način ostvarivanja povoljnijeg tretmana iz člana 27. stav 6. ovog zakona;
4) bliže uslove za primenu kriterijuma iz člana 28. ovog zakona.
Odeljak 5
PRAVNI LEK
Pravo na žalbu
Član 30
Protiv prvostepene odluke koju u upravnom postupku donese carinski organ može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove finansija (u daljem tekstu: ministarstvo).
Lice koje je carinskom organu podnelo zahtev za odluku i nije dobilo odluku po tom zahtevu u rokovima iz člana 17. st. 6, 7. i 8. ovog zakona, ima pravo na žalbu.
Odlaganje izvršenja
Član 31
Žalba ne odlaže izvršenje odluke.
Carinski organ koji je doneo prvostepenu odluku u upravnom postupku može odložiti izvršenje odluke u celini ili delimično, ako priloženi dokazi i činjenice ukazuju na to da je odluka u suprotnosti sa carinskim propisima i da postoji opasnost od nanošenja velike štete licu koje izvršava odluku, zbog čega je odlaganje izvršenja opravdano.
Ako se, u slučaju iz stava 2. ovog člana, osporena odluka odnosi na obračun uvoznih ili izvoznih dažbina, odlaganje izvršenja može biti odobreno samo ako se položi odgovarajuće obezbeđenje. Polaganje obezbeđenja neće se zahtevati ako bi to za dužnika predstavljalo neprimereno veliko opterećenje, odnosno nanelo veliku ekonomsku štetu.
Upravni spor
Član 32
Protiv drugostepene odluke koja je doneta u upravnom postupku može se, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju upravni sporovi, pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom.
Odeljak 6
CARINSKA KONTROLA
Upravljanje rizikom i carinska kontrola
Član 33
Carinski organ može sprovesti bilo koju carinsku kontrolu koju smatra neophodnom.
Carinska kontrola sastoji se naročito od: pregleda robe, uzimanja uzoraka, provere tačnosti i potpunosti informacija koje su navedene u deklaraciji ili obaveštenju, provere postojanja, verodostojnosti, tačnosti i važnosti isprava, pregleda računa i drugih evidencija privrednih subjekata, pregleda prevoznih sredstava, pregleda prtljaga i druge robe koju lica nose sa sobom ili na sebi i sprovođenja službenih ispitivanja i drugih sličnih radnji.
Carinska kontrola, osim nasumičnih provera, prvenstveno treba da se zasniva na analizi rizika uz upotrebu tehnika elektronske obrade podataka, u svrhu utvrđivanja i procene rizika, kao i u svrhu primene neophodnih mera, na osnovu kriterijuma razvijenih na nacionalnom nivou i, gde je to moguće, na međunarodnom nivou.
Carinski organ sprovodi upravljanje rizikom u svrhu određivanja različitih nivoa rizika u vezi sa robom koja podleže carinskoj kontroli ili nadzoru i u svrhu određivanja da li će roba biti predmet carinske kontrole i, ako će biti predmet kontrole, na kom mestu će se obaviti kontrola.
Upravljanje rizikom uključuje radnje kao što su prikupljanje podataka i informacija, analiza i procena rizika, propisivanje i preduzimanje mera i redovan nadzor i preispitivanje tog procesa i njegovih rezultata, na osnovu međunarodnih i nacionalnih izvora i strategija.
Carinski organi razmenjuju informacije o riziku i rezultate analize rizika ako:
1) procene da su rizici značajni i da zahtevaju carinsku kontrolu, a rezultati kontrole utvrde pojavu rizičnog događaja; ili
2) rezultati kontrole ne utvrđuju pojavu rizičnog događaja, ali carinski organ smatra da postoji pretnja za pojavu visokog rizika van carinskog područja Republike Srbije.
Za utvrđivanje kriterijuma i standarda rizika, kontrolnih mera i prioritetnih područja kontrole, uzima se u obzir sledeće:
1) proporcionalnost u odnosu na rizik;
2) hitnost neophodnog sprovođenja kontrole;
3) moguć uticaj na promet robe i na kontrolne resurse.
Kriterijumi i standardi rizika, uključuju sledeće:
1) opis rizika;
2) pokazatelje rizika koji treba da se koriste pri izboru robe ili privrednih subjekata za carinsku kontrolu;
3) vrstu carinske kontrole koju će carinski organ vršiti;
4) period sprovođenja carinske kontrole iz tačke 3) ovog stava.
Prioritetna područja carinske kontrole obuhvataju carinske postupke, vrste robe, saobraćajne puteve, vidove transporta ili privredne subjekte koji, u određenom periodu, treba da budu predmet povišenog nivoa analize rizika i carinske kontrole, ne dovodeći u pitanje ostale kontrole koje carinski organ redovno sprovodi.
Saradnja nadležnih organa
Član 34
Kada drugi nadležni organi, nad istom robom sprovode kontrole, carinski organ će, u bliskoj saradnji sa tim drugim organima, nastojati da se te kontrole izvrše, gde god je to moguće, u isto vreme i na istom mestu kao i carinska kontrola (one-stop-shop), uz koordinirajuću ulogu carinskog organa.
U okviru kontrole iz čl. 33-36. ovog zakona, carinski i drugi nadležni organi mogu, ako je to neophodno u cilju smanjenja rizika i borbe protiv prevara, razmenjivati podatke u vezi sa ulaskom, izlaskom, tranzitom, kretanjem, smeštajem i upotrebom robe u posebne svrhe, uključujući poštanski saobraćaj, rezultate kontrole, kao i podatke u vezi sa prisustvom strane robe.
Naknadna kontrola
Član 35
Carinski organ može da proverava tačnost i potpunost podataka u deklaraciji, deklaraciji za privremeni smeštaj, ulaznoj sažetoj deklaraciji, izlaznoj sažetoj deklaraciji, deklaraciji za ponovni izvoz ili obaveštenju o ponovnom izvozu, kao i postojanje, verodostojnost, tačnost i validnost svih pratećih isprava i mogu ispitati knjigovodstvo deklaranta i ostalu evidenciju koje se odnose na aktivnosti u vezi sa predmetnom robom, ili se odnose na prethodne ili naknadne komercijalne aktivnosti koje uključuju tu robu nakon što je ona puštena. Carinski organ može takođe pregledati predmetnu robu i/ili uzeti uzorke, ako je to još uvek moguće.
Kontrola može biti sprovedena u prostorijama držaoca robe ili njegovog zastupnika, bilo kog drugog lica koje je neposredno ili posredno poslovno uključeno u pomenute radnje ili u prostorijama bilo kog lica koje poseduje navedene isprave i podatke.
Ako se naknadnom kontrolom deklaracije ili naknadnom kontrolom carinjenja utvrdi da su propisi koji se odnose na određeni carinski postupak primenjeni na osnovu netačnih ili nepotpunih podataka, carinski organ, u skladu sa carinskim i drugim propisima, preduzima neophodne mere i donosi odgovarajuće odluke da se nepravilnosti isprave i pravno stanje uskladi s novoutvrđenim okolnostima.
Na sprovođenje naknadne kontrole od strane carinskog organa shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje sprovođenje inspekcijskog nadzora.
Ovlašćenje Vlade
Član 36
Vlada može da donese mere u cilju obezbeđivanja jednoobrazne primene carinske kontrole, uključujući razmenu informacija o riziku i rezultata analize rizika, kriterijume i standarde rizika, mere carinske kontrole i prioritetna područja carinske kontrole iz člana 33. ovog zakona.
Odeljak 7
ČUVANJE ISPRAVA I DRUGIH PODATAKA, TAKSE I TROŠKOVI
Čuvanje isprava i drugih informacija
Član 37
Lice čuva isprave i podatke iz člana 12. stav 1. ovog zakona, najmanje tri godine, na bilo koji način dostupan i prihvatljiv za carinski organ.
U slučaju robe stavljene u slobodan promet u okolnostima koje su drugačije od onih iz stava 3. ovog člana ili u slučaju robe deklarisane za izvoz, rok iz stava 1. ovog člana počinje da teče od poslednjeg dana kalendarske godine u kojoj je prihvaćena deklaracija za stavljanje u slobodan promet, odnosno izvozna deklaracija.
U slučaju robe stavljene u slobodan promet bez plaćanja carine ili sa smanjenom stopom carine zbog njene upotrebe u posebne svrhe, rok iz stava 1. ovog člana počinje da teče od poslednjeg dana kalendarske godine u kojoj je okončan carinski nadzor nad tom robom.
U slučaju robe stavljene u drugi carinski postupak ili u slučaju robe u privremenom smeštaju, rok iz stava 1. ovog člana počinje da teče od poslednjeg dana kalendarske godine u kojoj je okončan carinski postupak, odnosno privremeni smeštaj.
Ako carinska kontrola u pogledu carinskog duga utvrdi da se određeno knjiženje mora ispraviti i ako je lice obavešteno o tome, isprave i podaci se čuvaju tri godine nakon roka iz stava 1. ovog člana, ne isključujući primenu odredbe člana 90. stav 4. ovog zakona.
Ako je uložena žalba ili ako je započet sudski postupak, isprave i podaci se čuvaju u roku predviđenom u stavu 1. ovog člana ili dok se žalbeni ili sudski postupak ne okončaju, koji god da se završi kasnije.
Takse i troškovi
Član 38
Carinski organ ne naplaćuje takse za obavljanje carinske kontrole, kao i u ostalim slučajevima primene carinskih propisa za vreme redovnog radnog vremena.
Carinski organ naplaćuje takse ili zahteva nadoknadu troškova za pružanje posebnih usluga, naročito za:
1) prisustvo carinskog službenika, na zahtev lica, van redovnog radnog vremena ili u prostorijama koje nisu carinske prostorije;
2) analizu ili stručni nalaz u vezi sa robom i za poštanske troškove za vraćanje robe podnosiocu zahteva, naročito u pogledu odluka donesenih u skladu sa odredbom člana 23. ovog zakona ili pružanja informacija u skladu sa odredbom člana 11. stav 1. ovog zakona;
3) pregled ili uzorkovanje robe radi njene provere ili za uništavanje robe, koji uključuje troškove različite od troškova angažovanja carinskih službenika;
4) posebne mere kontrole, koje su neophodne zbog prirode robe ili mogućeg rizika;
5) organizovanje obuke za polaganje posebnog stručnog ispita i za polaganje tog ispita.
Za usluge iz stava 2. ovog člana plaća se propisana republička administrativna taksa.
Glava III
PRERAČUNAVANJE STRANE VALUTE I ROKOVI
Preračunavanje strane valute
Član 39
Ako je neophodno da se iznos u stranoj valuti preračuna u dinare zato što se elementi koji se upotrebljavaju za određivanje carinske vrednosti robe izražavaju u stranoj valuti, primenjuje se devizni kurs koji nadležni organi objavljuju, odnosno čine dostupnim na internetu.
Ako je preračunavanje strane valute u dinare neophodno iz razloga koji nisu navedeni u stavu 1. ovog člana, devizni kurs se, radi primene carinskih propisa, utvrđuje najmanje jednom godišnje.
Vlada propisuje pravila za preračunavanje strane valute radi primene ovog člana.
Periodi, datumi i rokovi
Član 40
Ako su period, datum ili rok utvrđeni carinskim propisima, taj period se ne produžava niti se skraćuje, a datum ili rok se ne odlažu niti pomeraju unapred, osim ako tim propisima nije drugačije predviđeno.
Deo drugi
ELEMENTI NA OSNOVU KOJIH SE PRIMENJUJU UVOZNE ILI IZVOZNE DAŽBINE I DRUGE MERE U VEZI SA TRGOVINOM ROBOM
Glava I
CARINSKA TARIFA I TARIFNO SVRSTAVANJE ROBE
Carinska tarifa i nadzor
Član 41
Uvozne i izvozne dažbine utvrđuju se na osnovu carinske tarife.
Druge mere predviđene propisima koji uređuju određene oblasti koje se odnose na trgovinu robom se, po potrebi, primenjuju u skladu sa tarifnim svrstavanjem te robe.
Carinska tarifa, u smislu ovog zakona, obuhvata sledeće:
1) nomenklaturu robe propisanu zakonom kojim se uređuje carinska tarifa i propisima donetim na osnovu tog zakona;
2) svaku drugu nomenklaturu koja se u potpunosti ili delom zasniva na nomenklaturi robe iz tačke 1) ovog stava ili koja predviđa njene dalje podele i koja je predviđena propisima koji uređuju određene oblasti sa ciljem primene tarifnih mera koje se odnose na trgovinu robom;
3) carinsku dažbinu koja se primenjuje na robu poreklom iz zemalja na koje se primenjuje klauzula najvećeg povlašćenja ili koje tu klauzulu primenjuju na robu poreklom iz Republike Srbije, a koja se primenjuje na robu obuhvaćenu nomenklaturom iz tačke 1) ovog stava;
4) preferencijalne tarifne mere koje su sadržane u sporazumima koje je Republika Srbija zaključila sa određenim zemljama ili teritorijama ili grupom zemalja ili teritorija;
5) preferencijalne tarifne mere koje je Republika Srbija jednostrano donela u odnosu na određene zemlje ili teritorije ili grupe zemalja ili teritorija;
6) autonomne mere kojima se predviđa smanjenje ili izuzimanje određene robe od carinskih dažbina;
7) povlašćen tarifni tretman određen za pojedinu robu, zbog njene prirode ili upotrebe u posebne svrhe, u okviru mera iz tač. 3)-6) ili 8) ovog člana;
8) druge tarifne mere predviđene poljoprivrednim, trgovinskim ili drugim propisima Republike Srbije.
Ako roba ispunjava uslove predviđene merama iz stava 3. tač. 4)-7) ovog člana, na zahtev deklaranta, primenjuju se dažbine utvrđene merama navedenim u tim odredbama, umesto mera predviđenih u tački 3) tog stava.
Ako je primena mera iz stava 3. tač. 4)-7) ovog člana, ili izuzimanje od mera iz tačke 8) stav 3. ovog člana, ograničena na određeni obim uvoza ili izvoza, takva primena ili izuzimanje, u slučaju tarifnih kvota, prestaje čim se dostigne određeni obim uvoza ili izvoza.
Primena tarifnih maksimuma prestaje na osnovu propisa kojim su ti maksimumi utvrđeni.
Stavljanje u slobodan promet ili izvoz robe, na koju se primenjuju mere iz st. 1-3. ovog člana, može biti predmet nadzora.
Tarifno svrstavanje robe
Član 42
Za primenu Carinske tarife, pod tarifnim svrstavanjem robe podrazumeva se određivanje jednog od tarifnih podbrojeva ili daljih podela nomenklature, u skladu sa kojom se ta roba svrstava.
Za primenu netarifnih mera, pod tarifnim svrstavanjem robe podrazumeva se određivanje jednog od tarifnih podbrojeva ili daljih podela nomenklature, ili bilo koje druge nomenklature koja je ustanovljena propisima Republike Srbije i koja je u potpunosti ili delom zasnovana na nomenklaturi Carinske tarife iz člana 41. stav 3. tačka 1) ovog zakona ili koja predviđa njenu dalju podelu, u skladu sa kojom se ta roba svrstava.
Tarifni podbroj ili dalja podela određena u skladu sa odredbama st. 1. i 2. ovog člana se koristi za svrhe primene mera koje su u vezi sa tim tarifnim podbrojem.
Odluke o svrstavanju, mišljenja o svrstavanju ili izmene Komentara nomenklature Harmonizovanog sistema naziva i šifarskih oznaka robe, koje je donela organizacija osnovana Konvencijom o uspostavljanju Saveta za carinsku saradnju, sačinjenom u Briselu 15. decembra 1950. godine, obavezne su za primenu.
Uredbe Komisije o svrstavanju određene robe u Kombinovanu nomenklaturu EU, objavljene u "Službenom listu Evropske unije" ("Official Journal of the European Union"), obavezne su za primenu.
Ovlašćenja Vlade
Član 43
Vlada propisuje:
1) uslove i način primene autonomnih mera iz člana 41. stav 3. tačka 6) ovog zakona, za robu koja se ne proizvodi u Republici Srbiji ili se ne proizvodi u dovoljnim količinama ili ne zadovoljava potrebe domaće privrede i tržišta. Ove mere mogu se utvrditi na određen rok, kao i za ograničene i neograničene količine robe;
2) sezonske stope carine za poljoprivredne proizvode, ne više od 20% od carinske vrednosti, uz vremensko ograničenje njihove primene, u slučajevima gde stope carine propisane Zakonom o Carinskoj tarifi za poljoprivredne proizvode, u određenom periodu ne obezbeđuju stabilnost domaće proizvodnje i domaćeg tržišta;
3) mere o jednoobraznom upravljanju tarifnim kvotama i tarifnim maksimumima iz člana 41. st. 5. i 6. ovog zakona i o nadzoru nad stavljanjem u slobodan promet ili izvozom robe, iz člana 41. stav 7. ovog zakona.
Glava II
POREKLO ROBE
Odeljak 1
NEPREFERENCIJALNO POREKLO
Oblast primene
Član 44
Pravila za određivanje nepreferencijalnog porekla robe utvrđuju se u svrhu primene:
1) Carinske tarife, osim mera iz člana 41. stav 3. tač. 4) i 5) ovog zakona;
2) mera, koje nisu tarifne, a koje su utvrđene propisima koji uređuju određene oblasti koje se odnose na trgovinu robom; i
3) drugih mera koje se odnose na poreklo robe.
Sticanje porekla
Član 45
Roba u potpunosti dobijena u jednoj zemlji ili na jednoj teritoriji se smatra robom sa poreklom iz te zemlje ili sa te teritorije.
Roba čija proizvodnja uključuje više od jedne zemlje ili teritorije smatra se da je poreklom iz zemlje ili sa teritorije u kojoj je obavljena poslednja, bitna, ekonomski opravdana prerada ili obrada, u privrednom subjektu opremljenom za te svrhe, i čiji je rezultat novi proizvod ili koja predstavlja bitnu fazu proizvodnje.
Dokaz o poreklu
Član 46
Ako je poreklo naznačeno u deklaraciji, u skladu sa carinskim propisima, carinski organ može zahtevati da deklarant dokaže poreklo robe.
Ako se podnese dokaz o poreklu robe u skladu sa carinskim propisima ili drugim propisima, carinski organ može, u slučaju osnovane sumnje, zahtevati svaki dodatni dokaz koji je potreban kako bi se obezbedilo da je naznačeno poreklo u skladu sa pravilima utvrđenim relevantnim propisima.
Ako potrebe trgovine tako zahtevaju, isprava kojom se dokazuje poreklo može biti izdata u Republici Srbiji, u skladu sa pravilima o poreklu koja su na snazi u zemlji ili na teritoriji odredišta, ili na bilo koji drugi način koji identifikuje zemlju, odnosno teritoriju, u kojoj je roba u potpunosti dobijena ili u kojoj je obavljena poslednja bitna promena.
Ovlašćenja Vlade
Član 47
Vlada propisuje:
1) pravila u skladu sa kojima se roba, za koju se, za svrhe primene mera Republike Srbije iz člana 44. ovog zakona, zahteva određivanje nepreferencijalnog porekla, smatra u potpunosti dobijenom u jednoj zemlji ili na jednoj teritoriji ili se smatra da je podvrgnuta poslednjoj, bitnoj, ekonomski opravdanoj preradi ili obradi, u privrednom subjektu opremljenom u tu svrhu, i čiji je rezultat novi proizvod ili koja predstavlja bitnu fazu proizvodnje u zemlji ili na teritoriji, u skladu sa odredbom člana 45. ovo
