ZAKON O BEZBEDNOSTI HRANE
("Sl. glasnik RS", br. 41/2009 i 17/2019)
I OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređenja
Član 1
Ovim zakonom uređuju se opšti uslovi za bezbednost hrane i hrane za životinje, obaveze i odgovornosti subjekata u poslovanju hranom i hranom za životinje, sistem brzog obaveštavanja i uzbunjivanja, hitne mere i upravljanje kriznim situacijama, higijena i kvalitet hrane i hrane za životinje.
Izuzeci od primene
Član 2
Odredbe ovog zakona ne odnose se na primarnu proizvodnju hrane, pripremu, rukovanje, odnosno skladištenje hrane za potrebe sopstvenog domaćinstva, kao i na hranu za životinje koje ne služe za proizvodnju hrane.
Cilj zakona
Član 3
Cilj ovog zakona je da obezbedi visok nivo zaštite života i zdravlja ljudi i zaštitu interesa potrošača, uključujući načelo poštenja i savesnosti u prometu hranom, uzimajući u obzir kada je to moguće zaštitu zdravlja i dobrobiti životinja, kao i zdravlja bilja i zaštite životne sredine.
Značenje pojmova
Član 4
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, imaju sledeće značenje:
1) Analiza rizika jeste proces koji se sastoji od tri međusobno povezane komponente: procena rizika, upravljanje rizikom i obaveštavanje o riziku;
2) Krajnji potrošač je lice koje konzumira hranu, a ne koristi hranu u bilo kojoj fazi poslovanja hranom (u daljem tekstu: potrošač);
2a) Međunarodno prihvaćeni standardi, smernice, vodiči i preporuke jesu oni koji su razrađeni u okviru Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), Svetske zdravstvene organizacije (WHO), Komisije Codex Alimentarius, Međunarodne organizacije za zaštitu zdravlja životinja (OIE), Međunarodne konvencije o zaštiti bilja (IPPC), Evropske i mediteranske organizacije za zaštitu bilja (EPPO), Međunarodnog udruženja hemijskih analitičara (AOAC), Međunarodnog kolaborativnog saveta za analitiku pesticida (CIPAC), Evropske organizacije za saradnju i razvoj (OECD), Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) i dr.;
3) Monitoring jeste sprovođenje niza planiranih aktivnosti koje se odnose na praćenje ili merenje, kako bi se dobio uvid u pravilnu primenu propisa o hrani i hrani za životinje, kao i propisa iz oblasti zdravlja i dobrobiti životinja i zdravlja bilja;
4) Nova hrana jeste hrana ili sastojci hrane koji se do sada nisu koristili u ishrani ljudi, osim genetički modifikovane hrane, prehrambenih aditiva, prehrambenih aroma, pomoćnih sredstava u proizvodnji i prehrambenih enzimskih preparata, koji su odobreni za upotrebu u hrani i hrani za životinje;
5) Obaveštavanje o riziku jeste međusobna razmena podataka i mišljenja kroz proces analize rizika koja se odnosi na opasnosti i rizike, faktore rizika i uočavanje rizika, između procenjivača rizika, nadležnih za upravljanje rizikom, potrošača, subjekata u poslovanju hranom ili hranom za životinje, naučnih i visokoškolskih ustanova, kao i drugih zainteresovanih strana, uključujući i objašnjenje rezultata procene rizika i osnovu za donošenje odluka o upravljanju rizikom;
6) Objekat jeste građevinska celina u kojem se obavlja delatnost u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i prometa hrane, odnosno hrane za životinje;
7) Opasnost jeste biološki, hemijski ili fizički činilac u hrani ili hrani za životinje ili stanje hrane ili hrane za životinje, koji mogu potencijalno da izazovu štetno dejstvo na zdravlje;
8) (brisana)
9) Poslovanje hranom jeste svaka delatnost, javna ili privatna, koja se obavlja radi sticanja dobiti ili ne, u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i prometa hrane;
10) Poslovanje hranom za životinje jeste svaka delatnost, javna ili privatna, koja se obavlja radi sticanja dobiti ili ne, u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i prometa hrane za životinje;
11) (brisana)
12) Primarna proizvodnja jeste proizvodnja, uzgoj i gajenje primarnih poljoprivrednih proizvoda, uključujući žetvu, berbu ili ubiranje plodova, muža, uzgoj životinja pre klanja, kao i lov, ribolov i sakupljanje samoniklih plodova;
13) Promet hrane i hrane za životinje jeste skladištenje, distribucija, prodaja, izlaganje radi prodaje, razmena i ustupanje, bilo da je besplatno ili ne, uvoz, provoz i izvoz, osim u naučnoistraživačke svrhe;
14) Promet na malo jeste rukovanje hranom, odnosno njena prerada, priprema, skladištenje, na mestu prodaje ili isporuke potrošaču, delatnosti pripreme i posluživanja hrane, a naročito u:
(1) prodavnicama, supermarketima, megamarketima,
(2) objektima kolektivne ishrane (kantine, bolnice, vrtići, škole i sl.),
(3) objektima javne ishrane (javne kuhinje),
(4) ugostiteljskim objektima, pečenjarama, objektima brze hrane, poslastičarnicama, pekarama, kao i ketering usluge i usluge isporuke gotove hrane;
15) Promet na veliko jeste rukovanje hranom, njena prerada, priprema, skladištenje na mestu prodaje ili isporuke, radi dalje prodaje ili prerade (distributivni centri);
16) Procena rizika jeste naučno zasnovan proces koji se sastoji od četiri faze: utvrđivanje opasnosti, definisanje opasnosti, procena izloženosti i definisanje rizika;
17) (brisana)
18) Rizik jeste faktor verovatnoće štetnog uticaja na zdravlje i ozbiljnost tog uticaja, kao posledice postojanja opasnosti;
19) Sledljivost jeste mogućnost praćenja hrane, hrane za životinje, životinja koje služe za proizvodnju hrane, sirovina ili supstanci namenjenih ili za koje se očekuje da će biti ugrađene u hranu ili hranu za životinje, kroz sve faze proizvodnje, prerade i prometa;
20) Subjekt u poslovanju hranom jeste pravno ili fizičko lice, odnosno preduzetnik, odgovorno za ispunjenje zakonskih uslova za poslovanje hranom kojom upravlja;
21) Subjekt u poslovanju hranom za životinje jeste pravno ili fizičko lice, odnosno preduzetnik, odgovorno za ispunjenje zakonskih uslova za poslovanje hranom za životinje kojom upravlja;
21a) Službena kontrola jeste bilo koji postupak kontrole koji nadležni organ sprovodi radi potvrde usaglašenosti sa propisima o bezbednosti hrane i hrane za životinje, kao i sa propisima iz oblasti zdravlja i dobrobiti životinja;
22) Službeni uzorak jeste uzorak hrane ili hrane za životinje, ili bilo koje druge supstance uključujući i one iz prirodnog okruženja, koje su važne za proizvodnju, preradu i promet hrane ili hrane za životinje ili za zdravlje životinja, zdravlje bilja i kvalitet hrane ili hrane za životinje, uzet od strane nadležnog inspektora ili ovlašćenog lica;
23) Upravljanje rizikom jeste proces utvrđivanja politike i mera, odvojen od procene rizika, koji se odvija razmatranjem mogućih alternativa za postupanje, uz konsultaciju sa zainteresovanim stranama, kao i sprovođenje mera umanjenja rizika, zasnovan na proceni rizika i relevantnim podacima;
23a) Uputstva ili vodiči jesu dokumenta koja se donose od strane subjekata u poslovanju hranom, odnosno hranom za životinje, njihovih udruženja, odnosno nadležnog organa u cilju postizanja efikasnog sistema bezbednosti hrane, odnosno hrane za životinje;
24) Higijena hrane, odnosno hrane za životinje obuhvata neophodne mere i uslove kontrole rizika i osiguranja bezbednosti hrane, odnosno hrane za životinje, u skladu sa njenom namenom;
25) Hrana jeste svaka supstanca ili proizvod, prerađena, delimično prerađena ili neprerađena, a namenjena je za ishranu ljudi ili se opravdano može očekivati da će se koristiti za ljudsku upotrebu, osim:
(1) hrane za životinje,
(2) živih životinja, ako nisu pripremljene za stavljanje u promet radi ishrane ljudi,
(3) biljaka pre žetve, berbe ili ubiranja plodova,
(4) medicinskih proizvoda,
(5) kozmetičkih proizvoda,
(6) duvana i duvanskih proizvoda,
(7) psihoaktivno kontrolisanih supstanci i prekursora,
(8) ostataka (rezidua) i kontaminenata.
Hrana jeste i piće, guma za žvakanje, kao i bilo koja supstanca namenski dodata hrani tokom pripreme, obrade ili proizvodnje.
Hrana jeste i voda za piće, uključujući vodu u originalnoj ambalaži (stona voda, mineralna voda i izvorska voda), kao i voda koja se upotrebljava, odnosno dodaje tokom pripreme, obrade ili proizvodnje hrane.
Voda za piće jeste voda u originalnoj ambalaži i voda za javno snabdevanje stanovništva;
26) Hrana za životinje jeste svaka supstanca ili proizvod, prerađena, delimično prerađena ili neprerađena, a namenjena je za ishranu životinja koje služe za proizvodnju hrane;
27) Faza proizvodnje, prerade i prometa jeste bilo koji deo proizvodnje, prerade i prometa, uključujući uvoz, primarnu proizvodnju hrane, doradu, preradu, skladištenje, transport, prodaju ili snabdevanje potrošača, odnosno uvoz, primarnu proizvodnju, doradu, preradu, skladištenje, transport, prodaju i snabdevanje hranom za životinje.
Član 5
Hrana se prema poreklu deli na:
1) hranu životinjskog porekla;
2) hranu biljnog porekla;
3) mešovitu hranu koja sadrži sastojke biljnog i životinjskog porekla;
4) hranu ni biljnog, ni životinjskog porekla (mineralne materije, so);
5) novu hranu;
6) genetički modifikovanu hranu i genetički modifikovanu hranu za životinje, hranu i hranu za životinje dobijenu od genetički modifikovanih organizama, u skladu sa posebnim propisom.
1) Načelo analize rizika
Član 6
Radi postizanja visokog nivoa zaštite zdravlja i života ljudi, mere koje se primenjuju, u skladu sa ovim zakonom, moraju da se zasnivaju na analizi rizika, osim kada to nije primereno okolnostima ili prirodi mere.
Procena rizika utvrđuje se uzimajući u obzir raspoložive naučne dokaze i naročito mišljenje Stručnog saveta za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane, i to na nezavisan, objektivan i transparentan način.
Upravljanje rizikom se zasniva na rezultatima procene rizika, načelu predostrožnosti i drugim faktorima važnim za slučaj koji se razmatra.
2) Načelo predostrožnosti
Član 7
Kada se posle procene raspoloživih informacija, utvrdi mogućnost štetnog delovanja na zdravlje, a nema dovoljno naučnih podataka i informacija za objektivnu procenu rizika, mogu se preduzeti privremene mere upravljanja rizikom, radi obezbeđenja visokog nivoa zaštite zdravlja u Republici Srbiji, koje se primenjuju do dobijanja novih naučnih informacija neophodnih za objektivnu procenu rizika.
Mere iz stava 1. ovog člana, moraju da budu primerene, da ne ograničavaju trgovinu više nego što je to neophodno da se ostvari cilj ovog zakona, kao i da se vodi računa o tehničkoj i ekonomskoj izvodljivosti mera i drugim faktorima značajnim za slučaj koji se razmatra.
Preduzete mere moraju da se ponovo razmotre u razumnom vremenskom roku u zavisnosti od prirode identifikovanog rizika po život i zdravlje, vrste naučnih informacija potrebnih za razjašnjenje naučnih nedoumica i za sprovođenje sveobuhvatnije procene rizika.
3) Načelo zaštite interesa potrošača
Član 8
Interes potrošača mora da se obezbedi do najvišeg nivoa zaštite.
Subjekti u poslovanju hranom dužni su da potrošaču obezbede informacije koje daju mogućnost izbora proizvoda na način koji neće da dovede potrošača u zabludu u pogledu sastava, svojstava i namene proizvoda.
4) Načela transparentnosti
Obaveštavanje javnosti
Član 9
Ako postoji osnovana sumnja da bi hrana ili hrana za životinje mogla predstavljati rizik po zdravlje ljudi ili životinja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo zdravlja dužni su da obaveste javnost o prirodi rizika po zdravlje.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana mora da sadrži podatke o hrani ili hrani za životinje, odnosno vrsti hrane ili hrane za životinje, riziku koji ona predstavlja, kao i mere koje se preduzimaju ili će se preduzeti kako bi se sprečio, smanjio ili eliminisao rizik.
Javne rasprave
Član 10
Prilikom pripreme, ocene i izmene propisa o hrani, moraju se obavljati javne rasprave shodno važećim propisima, uz neposredno ili posredno učešće svih zainteresovanih strana, osim u hitnim slučajevima kada to nije moguće.
Član 11
Bezbednost hrane i hrane za životinje na teritoriji Republike Srbije, u okviru svojih ovlašćenja obezbeđuju subjekti koji se upisuju u Centralni registar objekata i drugi subjekti u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje.
Drugi subjekti iz stava 1. ovog člana jesu:
1) Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) kao centralni organ;
2) Ministarstvo zdravlja (u daljem tekstu: ministarstvo nadležno za poslove zdravlja);
3) laboratorije.
Subjekti iz stava 2. ovog člana u vršenju poslova u okviru svojih ovlašćenja koriste službenu oznaku.
Ministar nadležan za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministar) bliže propisuje oblik, veličinu, sadržaj i izgled službene oznake, kao i način upotrebe službene oznake, za subjekte iz stava 2. tačka 1) ovog člana, a ministar nadležan za poslove zdravlja za subjekte iz stava 2. tačka 2) ovog člana.
Član 12
Službene kontrole u smislu ovog zakona, u oblasti bezbednosti hrane sprovode nadležna ministarstva, i to:
1) Ministarstvo preko nadležnih inspekcija:
(1) u svim fazama proizvodnje, prerade, prometa na veliko i prometa na malo, uključujući uvoz i izvoz hrane biljnog i životinjskog porekla, bezalkoholna pića i mešovite hrane i genetički modifikovane hrane i genetički modifikovane hrane za životinje kao i hrane i hrane za životinje dobijene od genetički modifikovanih organizama, u skladu sa posebnim propisom,
(2) u svim fazama proizvodnje, prerade, prometa hrane za životinje (biljnog i životinjskog porekla), mešovite hrane za životinje uključujući uvoz i izvoz,
(3) u fazi prometa na malo hrane životinjskog porekla u objektima registrovanim odnosno odobrenim od strane Ministarstva, kao i u prometu na malo svežeg mesa, mleka, jaja, meda, ribe i divljači u specijalizovanim objektima (kasapnice, ribarnice i sl.), vina i alkoholnih pića;
2) Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja preko nadležne sanitarne inspekcije:
(1) u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa (promet na veliko, promet na malo, uvoz na mestima carinjenja i izvoz), i to: nove hrane, hrane za specifične populacione grupe (hrana za odojčad i malu decu, hrana za posebne medicinske namene, zamene za kompletnu dnevnu ishranu za osobe na dijeti za mršavljenje), dodataka ishrani (dijetetski suplementi), hrane sa izmenjenim nutritivnim sastavom (hrana za osobe intolerantne na gluten, zamene za so za ljudsku ishranu, hrana obogaćena vitaminima, mineralima i drugim supstancama sa hranljivim ili fiziološkim efektom i dr), soli za ishranu ljudi i proizvodnju hrane, prehrambenih aditiva, prehrambenih aroma, prehrambenih enzima, pomoćnih sredstava u proizvodnji hrane, vode za piće koja se potrošačima isporučuje putem javnog vodovodnog sistema ili u originalnoj ambalaži (prirodne mineralne, izvorske i stone vode), kao i voda koja se upotrebljava, odnosno dodaje tokom pripreme, obrade ili proizvodnje hrane, materijala i predmeta namenjenih da dođu u kontakt sa hranom,
(2) u fazi prometa na malo sve hrane u objektima pod sanitarnim nadzorom (kuhinje u predškolskim i školskim objektima, objektima učeničkog i studentskog standarda, zdravstvene zaštite i socijalnog staranja).
Ministar propisuje vrstu hrane i način vršenja službene kontrole.
Ministar bliže propisuje listu mešovite hrane i način vršenja kontrole te hrane, a ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje uslove za proizvodnju i promet nove hrane, kao i način vršenja kontrole te hrane.
Član 13
Subjekti u poslovanju hranom i hranom za životinje u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa, u okviru delatnosti koju obavljaju, dužni su da obezbede da hrana i hrana za životinje ispunjava sve uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.
Nadležni organi sprovode odredbe ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega i vrše službenu kontrolu da li subjekti u poslovanju hranom i hranom za životinje ispunjavaju sve uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.
Član 14
Međunarodne obaveze u oblasti bezbednosti hrane izvršavaju se u skladu sa standardima, smernicama, vodičima i preporukama relevantnih međunarodnih organizacija uključujući i komisiju Codex Alimentarius, Sporazumom o primeni sanitarnih i fitosanitarnih mera STO (SPS Agreement), međunarodnim konvencijama i drugim odgovarajućim međunarodnim sporazumima i razmenjuju se informacije sa drugim nacionalnim organizacijama odgovornim za bezbednost hrane.
Vlada bliže propisuje način pružanja informacija i postupak obaveštavanja u skladu sa obavezama preuzetim Sporazumom o sanitarnim i fitosanitarnim merama STO.
Vlada propisuje način uspostavljanja i organizacije sistema u oblasti bezbednosti i kvaliteta hrane, pružanja informacija i obaveštavanja o standardima, smernicama i preporukama, u skladu sa Codex Alimentarius.
II SUBJEKTI U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE I HRANE ZA ŽIVOTINJE KOJI SE UPISUJU U CENTRALNI REGISTAR OBJEKATA
Član 15
Proizvodnjom i prometom hrane i hrane za životinje može da se bavi pravno lice i preduzetnik koji je registrovan u Registar privrednih subjekata i koji je upisan u Centralni registar objekata (u daljem tekstu: Centralni registar) koji vodi Ministarstvo.
Pravno lice i preduzetnik iz stava 1. ovog člana upisuje se u Registar privrednih subjekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Proizvodnjom hrane i hrane za životinje koja je namenjena prometu može da se bavi i fizičko lice u skladu sa propisom kojim se uređuje oblast veterinarstva, odnosno oblast zdravlja bilja, koje je upisano u Centralni registar.
U Centralnom registru vode se podaci o:
1) odobrenim objektima i
2) registrovanim objektima.
Objekti za proizvodnju i promet hrane i hrane za životinje odobravaju se ili registruju, u skladu sa posebnim propisima.
Objekat za proizvodnju i promet hrane i hrane za životinje, odobren ili registrovan, u skladu sa posebnim propisom, smatra se objektom upisanim u Centralni registar i podaci o tome vode se u Centralnom registru.
Ako posebnim propisom iz stava 5. ovog člana nije predviđeno prethodno utvrđivanje ispunjenosti uslova za obavljanje određene delatnosti, ti objekti se upisuju u Centralni registar, na osnovu prijave subjekta u poslovanju hranom i hranom za životinje.
Pravno lice i preduzetnik iz stava 1. ovog člana ne može da otpočne proizvodnju i promet hrane i hrane za životinje pre upisa u Centralni registar, odnosno u registar utvrđen posebnim propisom, a fizičko lice iz stava 3. ovog člana pre upisa u Centralni registar.
Član 16
Podaci iz Centralnog registra su javni.
Centralni registar se vodi u elektronskoj formi i može se povezivati sa drugim bazama i registrima Ministarstva, odnosno ministarstva nadležnog za poslove zdravlja.
Ministar bliže propisuje sadržinu i način vođenja Centralnog registra.
Član 17
Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice briše se iz Centralnog registra, ako donese odluku o prestanku obavljanja određene delatnosti za koje je upisan u Centralni registar ili ako prestane da ispunjava uslove iz člana 15. stav 7. ovog zakona, odnosno uslove propisane posebnim propisima.
III OSTALI SUBJEKTI U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE I NJIHOVI ORGANIZACIONI OBLICI
Član 18
Za poslove laboratorijskog ispitivanja i njima povezane stručne poslove u lancu hrane osniva se Direkcija za nacionalne referentne laboratorije, kao organ uprave u sastavu Ministarstva.
Direkcija za nacionalne referentne laboratorije iz stava 1. ovog člana ima svojstvo pravnog lica.
Direkcija za nacionalne referentne laboratorije mora da bude akreditovana u skladu sa standardom SRPS ISO/IEC 17025 - "Opšti zahtevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija za etaloniranje".
Poslovi Direkcije za nacionalne referentne laboratorije
Član 19
Direkcija za nacionalne referentne laboratorije (u daljem tekstu: Nacionalna referentna laboratorija) obavlja poslove u oblasti bezbednosti hrane, kontrole kvaliteta i bezbednosti mleka i ispitivanja zabranjenih, nedozvoljenih, štetnih i nepoželjnih supstanci u hrani i hrani za životinje, zdravlja bilja, semena i sadnog materijala i banke biljnih gena.
U okviru Nacionalne referentne laboratorije obavljaju se sledeći poslovi:
1) saradnja sa nacionalnim laboratorijama drugih zemalja;
2) staranje o uspostavljanju jedinstvenih kriterijuma i metoda i sprovođenje standarda za rad ovlašćenih laboratorija;
3) organizovanje po potrebi uporednih testova između zvaničnih nacionalnih laboratorija i vršenje odgovarajućeg praćenja takvog uporednog testiranja;
4) razmena informacija dobijenih od nacionalnih laboratorija drugih zemalja Ministarstvu i ovlašćenim laboratorijama;
5) obezbeđivanje stručne i tehničke pomoći Ministarstvu za primenu koordinisanih planova kontrole;
6) implementacija, odnosno razvijanje metode testiranja u skladu s međunarodnim standardima uz obaveznu validaciju;
7) vršenje usluga potvrde analize i superanalize ako je to relevantno za potrebe ovlašćenih laboratorija;
8) obezbeđivanje i primenjivanje preko ovlašćenih laboratorija statistički kreirane kontrole i praćenja rezultata;
9) organizovanje uporednih testova za ovlašćene laboratorije u cilju jedinstvene primene metoda koje primenjuju;
10) pružanje usluga iz oblasti statistike i informacionih sistema ovlašćenim laboratorijama;
11) obučavanje osoblja u ovlašćenim laboratorijama;
12) priprema nacionalnih vodiča za uzorkovanje i rukovanje uzorcima radi sprovođenja pouzdane dijagnoze;
13) priprema, održavanje i distribucija referentnog materijala;
14) učešće u međunarodnim uporednim testovima;
15) i drugi poslovi.
Pored poslova iz stava 2. ovog člana Nacionalna referentna laboratorija obavlja i laboratorijska ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje, kao i ispitivanja kvaliteta mleka i ispitivanja mleka za potrebe praćenja i unapređenja proizvodnih sposobnosti muznih grla.
Laboratorijski i sa njima povezani stručni poslovi iz oblasti zdravlja bilja, semena i sadnog materijala koji se obavljaju u okviru Nacionalne referentne laboratorije uređuju se propisima kojima se uređuje zdravlje bilja, seme i sadni materijal.
Pored poslova iz st. 2-4. ovog člana Nacionalna referentna laboratorija obavlja i poslove banke biljnih gena, i to:
1) čuvanje kolekcije semena i sadnog materijala;
2) registraciju uzoraka, njihovo čišćenje, sušenje, pakovanje, skladištenje i održavanje;
3) umnožavanje i regeneraciju uzoraka;
4) skladištenje duplikata uzoraka;
5) organizovanje održavanja, odnosno održavanje kolekcije sadnog materijala;
6) razmenu uzoraka sa drugim bankama gena u svetu.
Pored poslova iz st. 2-5. ovog člana Nacionalna referentna laboratorija obavlja i:
1) poslove investicionog održavanja objekata i prateće infrastrukture svojih laboratorija;
2) iniciranje, planiranje, pripremu, programiranje, sprovođenje i praćenje realizacije projekata opremanja nacionalne referentne laboratorije;
3) inicira i koordinira stručnu saradnju između referentnih laboratorija.
Poslove iz st. 2. i 6. ovog člana ne mogu da obavljaju druge laboratorije izabrane putem konkursa.
Referentna laboratorija
Član 19a
Poslove iz člana 19. st. 3. i 5. ovog zakona mogu da obavljaju i laboratorije izabrane putem konkursa (u daljem tekstu: referentne laboratorije).
Laboratorije iz stava 1. ovog člana moraju da budu akreditovane u skladu sa standardom SRPS ISO/IEC 17025 - "Opšti zahtevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija za etaloniranje".
Za poslove iz člana 19. stav 3. ovog zakona iz oblasti veterinarstva i sredstava za zaštitu bilja konkurs iz stava 1. ovog člana raspisuje se u skladu sa propisom kojim se uređuje veterinarstvo, odnosno propisom kojim se uređuju sredstva za zaštitu bilja.
Konkurs iz stava 1. ovog člana raspisuje Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u skladu sa nadležnostima i objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Konkurs iz stava 1. ovog člana naročito sadrži:
1) poslove za koje se konkurs raspisuje;
2) period na koji se obavljaju poslovi;
3) dokaz koji se odnosi na obim akreditacije;
4) kriterijume za izbor;
5) rok za donošenje i objavljivanje odluke o izboru;
6) način obaveštavanja o rezultatima konkursa.
Konkurs iz stava 1. ovog člana sprovodi komisija koju obrazuje ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja.
Odluku o izboru referentne laboratorije donosi ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja.
Sa laboratorijom izabranom na konkursu ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja zaključuje ugovor.
Ugovor iz stava 8. ovog člana naročito sadrži:
1) poslove laboratorijskih ispitivanja koji su predmet ugovora;
2) odgovorno lice koje će obavljati određene poslove koji su predmet ugovora;
3) metode, način i postupak obavljanja poslova laboratorijskih ispitivanja;
4) međusobna prava, obaveze i odgovornosti;
5) vreme za koje se zaključuje ugovor;
6) način finansiranja poslova;
7) uslove za raskid ugovora.
Spisak referentnih laboratorija objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove koji se odnose na tehničke propise, radi upisa u registar ovlašćenih tela za ocenjivanje usaglašenosti.
Ako u Republici Srbiji ne postoji referentna laboratorija koja ispunjava propisane uslove ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja može za pojedine vrste ispitivanja da odredi referentnu laboratoriju sa teritorije druge države za tražena ispitivanja.
Jedna referentna laboratorija može biti referentna za više ispitivanja.
Sredstva za obavljanje poslova iz ovog člana obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Član 20
Laboratorijska ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje u postupku službene kontrole mogu da se ustupe laboratorijama (u daljem tekstu: službene laboratorije) putem konkursa koji raspisuje Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja i objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Laboratorijska ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje u postupku službene kontrole ne mogu da se ustupe internim laboratorijama subjekata u poslovanju hranom i hranom za životinje.
Interne laboratorije iz stava 2. ovog člana moraju vršiti validaciju metoda ispitivanja i učestvovati u eksternim proverama kvaliteta.
Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje bliže uslove koje moraju da ispune službene laboratorije za laboratorijska ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje, u skladu sa nadležnostima iz člana 12. ovog zakona.
Za poslove laboratorijskih ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje iz stava 1. ovog člana konkurs se raspisuje na period od najmanje pet godina.
Konkurs iz stava 1. ovog člana sadrži:
1) vrste laboratorijskih analiza u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje za koje se konkurs raspisuje;
2) period na koji se dodeljuju poslovi laboratorijskih analiza;
3) dokaz o ispunjenosti standarda SRPS ISO/IEC 17025 - "Opšti zahtevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija za etaloniranje";
4) dokaz o ispunjenosti uslova u pogledu iskustva, rezultata i blagovremenosti u dosadašnjem obavljanju poslova laboratorijskih ispitivanja;
5) rok za donošenje i objavljivanje odluke o izboru;
6) način obaveštavanja o rezultatima konkursa.
Konkurs iz stava 1. ovog člana sprovodi Komisija koju obrazuje ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja.
Odluku o izboru službene laboratorije za obavljanje poslova laboratorijskih ispitivanja donosi ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja.
Rezultati konkursa objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja utvrđuje spisak službenih laboratorija izabranih putem konkursa, objavljuje ga u "Službenom glasniku Republike Srbije" i dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove koji se odnose na tehničke propise, radi upisa u registar ovlašćenih tela za ocenjivanje usaglašenosti.
Ugovor o obavljanju ustupljenih poslova
Član 21
Na osnovu odluke o izboru ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja sa laboratorijom kojoj je dodeljeno obavljanje poslova zaključuje ugovor kojim se utvrđuju:
1) poslovi laboratorijskih ispitivanja koji su predmet ugovora;
2) odgovorno lice koje će obavljati određene poslove koji su predmet ugovora;
3) metode, način i postupak obavljanja poslova laboratorijskih ispitivanja;
4) međusobna prava, obaveze i odgovornosti;
5) vreme za koje se zaključuje ugovor;
6) način finansiranja poslova za koje se zaključuje ugovor.
Jedinstvene metode, kriterijumi i smernice za obavljanje ustupljenih poslova
Član 22
Nacionalna referentna laboratorija organizuje i uspostavlja primenu jedinstvenih metoda, kriterijume i smernice za obavljanje poslova laboratorijskih ispitivanja na području Republike Srbije koje obavljaju laboratorije kojima su ustupljeni poslovi.
Laboratorije iz stava 1. ovog člana dužne su da poslove laboratorijskih ispitivanja obavljaju u skladu sa jedinstvenim metodama, kriterijumima i smernicama nacionalnih referentnih laboratorija.
IV STRUČNI SAVET ZA PROCENU RIZIKA U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE
Osnivanje Stručnog saveta za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane
Član 23
Radi razmatranja pitanja vezanih za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane ministar uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja, u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava, rešenjem osniva posebnu radnu grupu - Stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane (u daljem tekstu: Stručni savet).
Administrativno tehničke poslove za potrebe Stručnog saveta obavlja Ministarstvo.
Stručni savet je dužan da u radu primenjuje i koristi preporuke, smernice i informacije dostupne od strane Evropske agencije za bezbednost hrane (European Food Safety Authority - EFSA).
Finansiranje rada Stručnog saveta određuje se pravilnikom koji donosi ministar nadležan za upravu uz saglasnost ministra nadležnog za finansije.
Poslovi Stručnog saveta
Član 24
Stručni savet obavlja sledeće poslove:
1) priprema stručna i naučna mišljenja ministarstvima i drugim organima državne uprave, subjektima u poslovanju hranom i hranom za životinje, potrošačima, kao i drugim zainteresovanim subjektima, o rizicima u vezi sa hranom i hranom za životinje;
2) unapređenja i koordinacije u primeni metoda za procenu rizika;
3) pružanja naučne i tehničke podrške na zahtev ministarstava i drugih organa državne uprave u tumačenju i razmatranju mišljenja o proceni rizika;
4) prikupljanja, upoređivanja i analiziranja naučno tehničkih podataka koji se odnose na definisanje i praćenje rizika koji imaju direktan ili indirektan uticaj na bezbednost hrane i hrane za životinje;
5) pružanja naučne i stručne pomoći na zahtev ministarstava koja sprovode procedure za upravljanje kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje;
6) davanja mišljenja na mere koje se preduzimaju radi unapređenja sistema u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje;
7) obaveštavanja javnosti i zainteresovanih subjekata o relevantnim informacijama iz delokruga rada Stručnog saveta;
8) davanja mišljenja na program za upravljanje kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje;
9) pripreme vodiča za dobru poljoprivrednu, proizvođačku i higijensku praksu, kao i primenu principa Analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (u daljem tekstu: HACCP) za potrebe ministarstava;
10) davanja preporuka za stručno usavršavanje i edukaciju u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje;
11) druge poslove u vezi sa procenom rizika u oblasti bezbednosti hrane.
V BEZBEDNOST HRANE I HRANE ZA ŽIVOTINJE
Zabrana
Član 25
Zabranjeno je stavljanje u promet hrane koja nije bezbedna.
Hrana nije bezbedna, ako je štetna po zdravlje ljudi i ako nije pogodna za ishranu ljudi.
Hrana nije bezbedna ukoliko sadrži:
1) sredstva za zaštitu bilja, biocide ili kontaminente ili njihove metabolite ili proizvode razgradnje iznad maksimalno dozvoljenih koncentracija;
2) sredstva za zaštitu bilja, odnosno biocide čija upotreba nije odobrena ili dozvoljena;
3) supstance sa farmakološkim dejstvom ili njihove metabolite koji se ne smeju davati životinjama koje služe za proizvodnju hrane ili prekoračuju maksimalno dozvoljene količine ostataka ili nisu odobreni ili registrovani za primenu na životinjama koje služe za proizvodnju hrane ili nisu odobreni kao aditivi u hrani za životinje koje služe za proizvodnju hrane;
4) supstance sa farmakološkim dejstvom ili njihove metabolite kod lečenih životinja, a da nije ispoštovan propisani period karence;
5) mikroorganizme, viruse, parazite i njihove razvojne oblike koji predstavljaju opasnost za zdravlje ljudi;
6) materije (fizičke, hemijske, radioaktivne) koje same ili zajedno sa drugim materijama prelaze maksimalno dozvoljene vrednosti i predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi.
Uslovi za utvrđivanje bezbednosti
Član 26
Bezbednost hrane se utvrđuje na osnovu:
1) uslova u svakoj fazi proizvodnje, prerade i prometa hrane, kao i pripreme i načina konzumiranja hrane od strane potrošača, u skladu sa njenom namenom;
2) informacija koje su dostupne potrošaču, međunarodne potvrde (sertifikate), dokumenta koja prate hranu u prometu i podatke na deklaraciji, a koje se odnose na sprečavanje specifičnih štetnih delovanja pojedinih vrsta ili kategorija hrane na zdravlje ljudi.
Štetnost hrane po zdravlje ljudi se utvrđuje na osnovu:
1) mogućih neposrednih ili posrednih, kratkoročnih ili dugoročnih štetnih uticaja te hrane po zdravlje potrošača, kao i mogućih uticaja na zdravlje budućih generacija;
2) mogućih kumulativnih toksičnih delovanja;
3) posebne zdravstvene osetljivosti specifične kategorije potrošača kada je hrana namenjena toj kategoriji potrošača.
Hrana nije pogodna za ishranu ljudi, ako je ta hrana neprihvatljiva za upotrebu kojoj je namenjena, zbog kontaminacije spoljnim ili nekim drugim faktorom, kao i zbog truljenja, kvarenja ili raspadanja i isteklog roka trajanja za proizvode označene rokom trajanja "upotrebljivo do" u skladu sa propisima kojima se bliže propisuje deklarisanje hrane.
Ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja, bliže propisuje opšte uslove higijene hrane, posebne uslove higijene hrane životinjskog porekla i mikrobiološke kriterijume hrane.
Ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja, bliže propisuje maksimalne koncentracije određenih kontaminenata u hrani, kao i metode uzorkovanja i ispitivanja hrane radi utvrđivanja prisustva i nivoa određenih kontaminenata u hrani.
Ministar nadležan za poslove zdravlja, uz saglasnost ministra, bliže propisuje:
1) zdravstvenu ispravnost vode za piće;
2) zdravstvenu ispravnost i kvalitet prirodne mineralne, prirodne izvorske i stone vode u originalnoj ambalaži;
3) postupak i način priznavanja prirodnih mineralnih i prirodnih izvorskih voda;
4) hranu za specifične populacione grupe (hrana za odojčad i malu decu, hrana za posebne medicinske namene, zamene za kompletnu dnevnu ishranu za osobe na dijeti za mršavljenje);
5) dodatke ishrani (dijetetski suplementi);
6) zdravstvenu ispravnost i kvalitet soli za ishranu ljudi i proizvodnju hrane;
7) zdravstvenu ispravnost i bezbednost materijala i predmeta namenjenih da dođu u kontakt sa hranom;
8) prehrambene aditive;
9) prehrambene arome;
10) prehrambene enzimske preparate;
11) pomoćna sredstva u proizvodnji hrane;
12) nutritivne i zdravstvene izjave koje se navode na deklaraciji hrane;
13) hranu sa izmenjenim nutritivnim sastavom (hrana za osobe intolerantne na gluten, zamene za so za ljudsku ishranu, hrana obogaćena vitaminima, mineralima i drugim supstancama sa hranljivim ili fiziološkim efektom i dr.);
14) novu hranu.
Ministar nadležan za poslove zdravlja, uz saglasnost ministra, bliže propisuje metode ispitivanja, dozvoljene nivoe radioaktivnosti, načine vođenja evidencije i način izveštavanja, uslove i način formiranja stručnih tela u vezi sa rešavanjem konkretnih pitanja koja mogu nastati prilikom primene propisa o hrani iz stava 6. tač. 4)-14) ovog člana.
Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje način i postupak izdavanja međunarodne potvrde (sertifikata) o bezbednosti hrane koja se izvozi, izgled obrasca međunarodne potvrde, kao i evidenciju o izdatim potvrdama.
Međunarodnu potvrdu (sertifikat) o bezbednosti hrane iz stava 8. ovog člana koja se izvozi izdaje inspektor u skladu sa podelom nadležnosti iz člana 12. ovog zakona.
Ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja, bliže propisuje uslove za preradu, rukovanje, skladištenje i čuvanje određenih vrsta hrane sa oznakom "najbolje upotrebiti do".
Mere ograničenja i zabrane hrane
Član 27
U slučaju osnovane sumnje da hrana nije bezbedna, Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja dužno je da preduzme mere ograničenja ili zabrane i povlačenja takve hrane iz prometa, do otklanjanja sumnje na njenu bezbednost.
Kada se utvrdi da hrana nije bezbedna Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja dužno je da preduzme mere ograničenja ili zabrane i povlačenja takve hrane iz prometa, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima.
Zabrana
Član 28
Zabranjeno je stavljanje u promet hrane za životinje koja nije bezbedna.
Zabranjena je ishrana životinja koje služe za proizvodnju hrane, hranom za životinje koja nije bezbedna.
Hrana za životinje nije bezbedna ako ima štetni uticaj po zdravlje, odnosno ako proizvodi dobijeni od životinja koji služe za proizvodnju hrane nisu bezbedni za ishranu ljudi.
Hrana za životinje koja ispunjava uslove u skladu sa posebnim propisom o hrani za životinje, jeste bezbedna u onoj meri u kojoj je definisana ovim zakonom i posebnim propisom o hrani za životinje.
Mere ograničenja i zabrane hrane za životinje
Član 29
U slučaju osnovane sumnje da hrana za životinje nije bezbedna, Ministarstvo je dužno da preduzme mere ograničenja ili zabrane i povlačenja takve hrane za životinje iz prometa, do otklanjanja sumnje na njenu bezbednost.
Kada se utvrdi da hrana za životinje nije bezbedna, Ministarstvo je dužno da preduzme mere ograničenja ili zabrane i povlačenja takve hrane iz prometa, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima.
Kada je hrana za životinje iz stava 2. ovog člana deo jedne proizvodne partije, serije ili pošiljke iste hrane za životinje po vrsti i kategoriji, smatra se da sva hrana za životinje u toj proizvodnoj partiji, seriji ili pošiljci nije bezbedna, osim ako se detaljnom procenom ne utvrdi da je ostatak proizvodne partije, serije ili pošiljke bezbedan.
Član 30
Hrana i hrana za životinje koja se stavlja u promet na teritoriji Republike Srbije mora da bude označena, deklarisana, oglašena i izložena, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima.
Označavanje, deklarisanje, oglašavanje i izlaganje hrane i hrane za životinje, uključujući i njen oblik, izgled i ambalažu, materijale za izradu ambalaže, način na koji se aranžiraju i izlažu, kao i informacije o hrani i hrani za životinje koje su dostupne potrošaču, ne smeju dovoditi potrošača u zabludu.
Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje uslove za deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane, odnosno hrane za životinje.
VI OBAVEZE I ODGOVORNOSTI SUBJEKATA U POSLOVANJU HRANOM I HRANOM ZA ŽIVOTINJE
Odgovornost
Član 31
Subjekti u poslovanju hranom i hranom za životinje u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane i hrane za životinje kojim upravljaju, dužni su da obezbede da hrana ili hrana za životinje ispunjava uslove propisane ovim zakonom i drugim posebnim propisima, kao i da dokažu ispunjenost tih uslova.
Sledljivost
Član 32
U svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane i hrane za životinje mora biti obezbeđena sledljivost.
Subjekt u poslovanju hranom i hranom za životinje dužan je da identifikuje svaki subjekt od kojeg nabavlja i kojeg dalje snabdeva hranom, hranom za životinje, životinjama koje služe za proizvodnju hrane, ili bilo koju supstancu koja se ugrađuje ili se očekuje da će biti ugrađena u hranu ili hranu za životinje.
Subjekt iz stava 2. ovog člana dužan je da ima uspostavljen sistem i procedure, koje obezbeđuju dostupnost podataka o sledljivosti.
Hrana ili hrana za životinje koja se stavlja u promet na teritoriji Republike Srbiji ili za koju postoji verovatnoća da će biti stavljena u promet, mora da bude na odgovarajući način označena i evidentirana radi identifikacije i sledljivosti hrane i hrane za životinje.
Odgovornost subjekata u poslovanju hranom
Član 33
Ako subjekt u poslovanju hranom, kada ta hrana više nije pod njegovom neposrednom kontrolom, osnovano sumnja ili utvrdi da je u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i prometa nastala povreda propisanih uslova bezbednosti hrane, dužan je da odmah pokrene postupak za povlačenje predmetne hrane iz prometa i o tome obavesti Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
Ako je hrana iz stava 1. ovog člana došla do potrošača, subjekt u poslovanju hranom je dužan da na efikasan i precizan način, informiše potrošača o razlogu povlačenja hrane i, ako je to neophodno, zahteva od potrošača povraćaj hrane koja mu je već isporučena, ako se drugim merama ne može postići visok nivo zaštite zdravlja.
Subjekt u poslovanju hranom odgovaran za promet na malo i distribuciju hrane koja ne uključuje pakovanje, deklarisanje i označavanje, na osnovu informacije o povredi propisanih uslova za bezbednost hrane, dužan je da odmah pokrene postupak za povlačenje predmetne hrane iz prometa.
Subjekt u poslovanju hranom u slučaju iz stava 3. ovog člana, dužan je da pruži informacije koje se odnose na sledljivost hrane, sarađuje u aktivnostima koje preduzimaju subjekti u proizvodnji i prometu, kao i Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
Ako subjekt u poslovanju hranom osnovano sumnja ili utvrdi da hrana koju je stavio u promet može biti štetna za zdravlje ljudi dužan je da odmah o tome, kao i o preduzetim merama kojima se unapred sprečava rizik po potrošača obavesti Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
Subjekt u poslovanju hranom ne sme da sprečava bilo koje lice da sarađuje sa Ministarstvom, odnosno ministarstvom nadležnim za poslove zdravlja.
Odgovornost subjekata u poslovanju hranom za životinje
Član 34
Ako subjekt u poslovanju hranom za životinje, kada ta hrana više nije pod njegovom neposrednom kontrolom, osnovano sumnja ili utvrdi da je u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i prometa nastala povreda propisanih uslova bezbednosti hrane za životinje, dužan je da odmah pokrene postupak za povlačenje predmetne hrane iz prometa, i o tome obavesti Ministarstvo.
Ako u slučaju iz stava 1. ovog člana ili u slučaju kada proizvodna partija, serija ili pošiljka ne zadovoljava uslove bezbednosti hrane za životinje, predmetna hrana za životinje će biti uništena, osim ako Ministarstvo ne odluči drugačije.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje je dužan da na efikasan i precizan način, informiše vlasnike ili držaoce životinja o razlogu povlačenja hrane za životinje i, ako je to neophodno, zahteva od njih povraćaj hrane za životinje koja im je već isporučena, ako se drugim merama ne može postići visok nivo zaštite zdravlja životinja.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje odgovaran za promet na malo i distribuciju hrane za životinje koja ne uključuje pakovanje, deklarisanje i označavanje, na osnovu informacije o povredi propisanih uslova za bezbednost hrane za životinje, dužan je da odmah pokrene postupak za povlačenje predmetne hrane iz prometa.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje u slučaju iz stava 4. ovog člana dužan je da pruži informacije koje se odnose na sledljivost hrane za životinje, sarađuje u aktivnostima koje preduzimaju subjekti u proizvodnji i prometu, kao i Ministarstvo.
Ako subjekt u poslovanju hranom za životinje osnovano sumnja ili utvrdi da hrana za životinje koju je stavio u promet može biti štetna za zdravlje životinja dužan je da odmah o tome, kao i o preduzetim merama kojima se unapred sprečava rizik po životinje obavesti Ministarstvo.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje ne sme da sprečava bilo koje lice da sarađuje sa Ministarstvom.
VII OPŠTE OBAVEZE PRI UVOZU I IZVOZU HRANE I HRANE ZA ŽIVOTINJE
Međunarodni standardi, smernice i preporuke
Član 35
Radi bezbednosti hrane i hrane za životinje primenjuju se mere zasnovane na naučnim principima, međunarodnim standardima, smernicama i preporukama, u obimu koji je neophodan da se zaštiti život i zdravlje.
Mere bezbednosti hrane i hrane za životinje primenjuju se na način da se izbegne proizvoljna i neopravdana diskriminacija između država u kojima preovladavaju isti ili slični uslovi, na način koji ne predstavlja prikriveno ograničavanje spoljne trgovine.
Radi obezbeđenja višeg nivoa zaštite života i zdravlja od nivoa koji se postiže merama zasnovanim na međunarodnim standardima, smernicama i preporukama mogu se preduzimati i druge mere bezbednosti hrane i hrane za životinje kada postoji naučno opravdanje ili ako bi te mere dovele do nivoa zaštite koji se razlikuje od onog za koji Republika Srbija smatra da je potreban.
Istovetnost mera
Član 36
Mere bezbednosti hrane i hrane za životinje koje primenjuju druge države smatraće se istovetnim merama propisanim u Republici Srbiji ako zemlja izvoznica objektivno dokaže da su naučno zasnovane i da se njihovom primenom obezbeđuje odgovarajući nivo zaštite života i zdravlja ljudi koji se u Republici Srbiji zahteva.
Propisane mere za bezbednost hrane i hrane za životinje moraju da budu prilagođene karakteristikama područja koje mogu da utiču na bezbednost hrane i hrane za životinje, bilo da se radi o zemlji u celini, delu zemlje, nekoliko zemalja ili delovima nekoliko zemalja, iz kog potiče proizvod i u koje je proizvod upućen, naročito uzimajući u obzir nivo rasprostranjenosti određenih bolesti ili štetočina, postojanje programa za iskorenjivanje ili kontrolu i odgovarajuće kriterijume i preporuke relevantnih međunarodnih tela.
Procedure u vezi sa proverom sprovođenja mera za bezbednost hrane i hrane za životinje primenjivaće se efikasno i na način koji nije nepovoljniji po uvezene proizvode u odnosu na slične proizvode domaćeg porekla.
Istovetnost mera u uvozu i izvozu
Član 37
Hrana i hrana za životinje koja se uvozi u Republiku Srbiju radi stavljanja u promet, mora da ispunjava uslove u skladu sa propisima o hrani ili uslove koje je Republika Srbija priznala kao istovetne njima ili ako postoji poseban međunarodni sporazum sa uslovima sadržanim u tom sporazumu.
Hrana i hrana za životinje koja se izvozi ili se uvozi radi izvoza iz Republike Srbije, mora da ispunjava uslove u skladu sa propisima o hrani, osim ako drukčije ne zatraže nadležni organi zemlje uvoznice ili ukoliko se drukčije ne utvrdi propisima, standardima i kodeksom prakse koji su na snazi u zemlji uvoznici.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, osim u slučaju kada je hrana štetna po zdravlje ili kad hrana za životinje nije bezbedna, hrana i hrana za životinje može se izvoziti ili uvoziti radi izvoza ako su nadležna tela države odredišta s tim izričito saglasna pošto su u potpunosti obaveštena o razlozima i okolnostima zbog kojih se hrana i hrana za životinje ne može stavljati u promet u Republici Srbiji.
Ako se primenjuju odredbe međunarodnog ugovara između Republike Srbije i zemlje uvoznice, hrana i hrana za životinje koja se izvozi iz Republike Srbije u tu zemlju, mora zadovoljavati uslove sadržane u međunarodnom sporazumu.
VIII SISTEM BRZOG OBAVEŠTAVANJA I UZBUNJIVANJA, HITNE MERE I UPRAVLJANJE KRIZNIM SITUACIJAMA
Uspostavljanje sistema brzog obaveštavanja i uzbunjivanja
Član 38
Ovim zakonom uspostavlja se sistem brzog obaveštavanja i uzbunjivanja, kao mreža za izveštavanje o direktnom ili indirektnom riziku po zdravlje čiji je uzrok hrana ili hrana za životinje.
Sistemom brzog obaveštavanja i uzbunjivanja upravlja Ministarstvo.
U sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja učestvuje i ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, Stručni savet, Nacionalne referentne laboratorije i laboratorija iz člana 20. ovog zakona.
Učesnici u sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja određuju lica za kontakt.
Ministar bliže propisuje način uspostavljanja i organizaciju sistema brzog obaveštavanja i uzbunjivanja za bezbednost hrane i hrane za životinje, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja.
Za razmenu podataka s drugim institucijama koje učestvuju u proceni i upravljanju rizikom u Republici Srbiji i relevantnim institucijama u inostranstvu uspostavlja se centralni informacioni sistem i određuje lice za kontakt.
Zainteresovane zemlje i međunarodne organizacije
Član 39
U sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja mogu da učestvuju i druge zainteresovane zemlje i međunarodne organizacije, a na osnovu sporazuma sa tim zemljama i organizacijama.
Dostupnost javnosti podataka u sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja
Član 40
Podaci dostupni učesnicima u sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja koji se odnose na rizik po zdravlje čiji su uzrok hrana ili hrana za životinje, moraju biti dostupni i javnosti u skladu sa načelom transparentnosti.
Podaci o hrani i hrani za životinje, prirodi rizika i preduzetoj meri moraju biti dostupni javnosti.
Član 41
Kad Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja utvrdi da hrana ili hrana za životinje domaćeg porekla ili iz uvoza, može da predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje ljudi, zdravlje životinja ili životnu sredinu, kao i da taj rizik ne može na zadovoljavajući način da bude uklonjen, ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja dužan je da naredi jednu ili više hitnih mera.
Svi učesnici u sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja su dužni da u okviru svoje nadležnosti odmah obaveste Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja o pojavi rizika iz stava 1. ovog člana.
Ako je hrana ili hrana za životinje domaćeg porekla, mogu da se preduzmu sledeće hitne mere:
1) privremena zabrana stavljanja u promet ili upotrebe hrane ili hrane za životinje;
2) određivanje posebnih uslova za postupanje sa navedenom hranom ili hranom za životinje.
Ako je hrana ili hrana za životinje iz uvoza, mogu da se preduzmu sledeće hitne mere:
1) privremena zabrana uvoza hrane ili hrane za životinje iz države ili dela države izvoza, odnosno države provoza;
2) određivanje posebnih uslova za postupanje sa navedenom hranom ili hranom za životinje iz države ili dela države izvoza, odnosno države provoza.
Ako se na osnovu procene rizika ne potvrdi opasnost po zdravlje Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja je dužno da stavi van snage naređenu meru.
Program upravljanja kriznim situacijama
Član 42
Kada postoji direktni ili indirektni rizik po zdravlje ljudi, zdravlje životinja ili životnu sredinu, čiji je uzročnik hrana i hrana za životinje, a čije nastupanje nije moguće predvideti, sprečiti, ukloniti ili smanjiti do prihvatljivog nivoa propisanih mera, primenjuju se mere utvrđene Programom upravljanja kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane.
Program upravljanja kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane naročito sadrži:
1) vrstu situacije u kojoj postoji direktni ili indirektni rizik po zdravlje ljudi čiji su uzrok hrana i hrana za životinje;
2) mere koje se moraju sprovesti bez odlaganja, kad se utvrdi da hrana ili hrana za životinje predstavlja ozbiljnu opasnost za ljude ili životinje bilo direktno ili indirektno preko životne sredine;
3) procedure za upravljanje kriznim situacijama koje uključuju i princip transparentnosti i komunikacije;
4) plan vežbi i simulacija za upravljanje kriznim situacijama.
Program upravljanja kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane donosi Vlada.
Plan upravljanja kriznom situacijom
Član 43
Na osnovu Programa upravljanja kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane ministar uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja, donosi poseban plan upravljanja kriznom situacijom u zavisnosti od vrste rizika i formira krizni štab za sprovođenje posebnog plana.
Revidiranje Programa upravljanja kriznim situacijama
Član 44
Na osnovu stečenih iskustava, uključujući iskustva stečena u sprovedenim vežbama i simulacijama, Program upravljanja kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane se revidira.
IX HIGIJENA HRANE I HRANE ZA ŽIVOTINJE
Uslovi higijene hrane u poslovanju hranom
Član 45
Subjekti u poslovanju hranom dužni su da obezbede da su u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane koje su pod njihovom kontrolom, ispunjeni propisani uslovi u vezi sa higijenom hrane, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.
Lica koja na radnim mestima u proizvodnji ili prometu hrane rukuju i dolaze u dodir sa hranom moraju imati osnovna znanja o higijeni hrane i o ličnoj higijeni i moraju nositi radnu odeću i obuću.
Ministar bliže propisuje uslove higijene hrane za sve subjekte u poslovanju hranom iz stava 1. ovog člana.
Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja u okviru svoje nadležnosti bliže propisuje način, postupak i metode sprovođenja službene kontrole, sistem odobravanja i sertifikacije, način pregleda, način uzimanja uzoraka, elemente za određivanje rokova za sprovođenje službene kontrole, kao i izveštavanje o sprovedenim službenim kontrolama.
Član 46
(Brisano)
Analiza opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP)
Član 47
Subjekti u poslovanju hranom dužni su da uspostave sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane, osim na nivou primarne proizvodnje, u svakom objektu pod njihovom kontrolom, u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP).
Ministar, odnosno ministar za poslove zdravlja, bliže propisuje uslove za ocenu postupaka samokontrole iz stava 1. ovog člana.
Uputstvo za dobru proizvođačku, higijensku praksu i HACCP
Član 48
Subjekti u poslovanju hranom dužni su da koriste uputstvo za dobru proizvođačku i higijensku praksu i primenu HACCP.
Subjekt u poslovanju hranom dužan je da ima u stalnom radnom odnosu odgovorno lice odgovarajuće stručne spreme za sprovođenje dobre proizvođačke i higijenske prakse i primenu HACCP.
Nacionalne mere
Član 49
Izuzetno od odredaba čl. 45. i 47. ovog zakona propisani uslovi u vezi sa higijenom hrane ne odnose se na direktno snabdevanje potrošača primarnim proizvodima u malim količinama.
Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje isključenja, prilagođavanja ili odstupanja od zahteva o higijeni hrane iz čl. 45. i 47. ovog zakona za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla, odnosno za hranu biljnog porekla, i to za objekte:
1) u kojima se proizvode male količine hrane;
2) u kojima se primenjuju tradicionalne metode u određenim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane (stari zanati i sl.);
3) u kojima se posluje hranom sa tradicionalnim karakteristikama;
4) koji se nalaze u područjima u kojima postoje posebna geografska ograničenja.
Isključenja, prilagođavanja ili odstupanja iz stava 2. ovog člana mogu da se odnose na izgradnju, uređenje i opremanje objekata u poslovanju hranom, kao i na olakšice u primeni sistema samokontrole u objektima u kojima se proizvode male količine hrane, uzimajući u obzir odgovarajuće faktore rizika i ako takva odstupanja ne utiču na ostvarivanje ciljeva ovog zakona.
Ministar bliže propisuje male količine primarnih proizvoda koje služe za snabdevanje potrošača, kao i područje za obavljanje te delatnosti.
Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje uslove za stavljanje u promet malih količina hrane, koje se količine hrane smatraju malim količinama, vrstu hrane, mesto odnosno područje na kome male količine hrane mogu da se stave u promet, kao i obrazac potvrde u zavisnosti od vrste hrane koja se stavlja u promet i sadržinu evidencije.
Uslovi higijene hrane za životinje u poslovanju hranom za životinje
Član 50
Subjekti u poslovanju hranom za životinje dužni su da obezbede da su u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane za životinje koje su pod njihovom kontrolom, ispunjeni propisani uslovi u vezi sa higijenom hrane za životinje, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.
Proizvodi, aditivi i dodaci namenjeni za hranu za životinje ne smeju da sadrže nepoželjne supstance koje mogu ugroziti zdravlje životinja ili, zbog njihovog prisustva u hrani životinjskog porekla, zdravlje ljudi ili životnu sredinu.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, proizvodi, aditivi i dodaci (suplementi) namenjeni za hranu za životinje mogu da sadrže nepoželjne supstance pod propisanim uslovima u skladu sa ovim zakonom.
Ministar bliže propisuje uslove pod kojima proizvodi i aditivi namenjeni za hranu za životinje mogu da sadrže nepoželjne supstance.
Ministar bliže propisuje uslove za proizvodnju, odobravanje, upotrebu, deklarisanje, označavanje, pakovanje i promet aditiva namenjenih za hranu za životinje.
Ministar bliže propisuje uslove za deklarisanje, označavanje, predstavljanje, pakovanje, promet, upotrebu i oglašavanje hrane za životinje.
Ministar bliže propisuje uslove za proizvodnju, deklarisanje, označavanje, predstavljanje, pakovanje, promet i upotrebu dodataka hrani za životinje.
Izuzetak u poslovanju hranom za životinje
Član 51
Izuzetno od odredbe člana 50. ovog zakona, propisani uslovi u vezi sa higijenom hrane za životinje ne odnose se na proizvodnju hrane za životinje koja se koristi za ishranu životinja koje služe za proizvodnju hrane u sopstvenom domaćinstvu.
