ЗАКОН О РАДУ
"Службени гласник РС" бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/141
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
1. Предмет
Члан 1.
Права, обавезе и одговорности из радног односа, односно по основу рада, уређују се
овим законом и посебним законом, у складу са ратификованим међународним
конвенцијама.
Права, обавезе и одговорности из радног односа уређују се и колективним уговором и
уговором о раду, а правилником о раду, односно уговором о раду – само када је то овим
законом одређено.
Члан 2.
Одредбе овог закона примењују се на запослене који раде на територији Републике
Србије, код домаћег или страног правног, односно физичког лица (у даљем тексту:
послодавац), као и на запослене који су упућени на рад у иностранство од стране
послодавца ако законом није друкчије одређено.
Одредбе овог закона примењују се и на запослене у државним органима, органима
територијалне аутономије и локалне самоуправе и јавним службама, ако законом није
друкчије одређено.
Одредбе овог закона примењују се и на запослене код послодаваца у области
саобраћаја, ако посебним прописом није друкчије одређено.
Одредбе овог закона примењују се на запослене стране држављане и лица без
држављанства који раде код послодавца на територији Републике Србије, ако законом
није друкчије одређено.
Члан 3.
Колективним уговором код послодавца, у складу са законом, уређују се права, обавезе
и одговорности из радног односа и међусобни односи учесника колективног уговора.
11
објављен 21.07.2014. године, ступио на снагу 29.07.2014. године, осим измена члана 121. Закона , које
ступају на снагу по истеку 30 дана од дана ступања на снагу Закона
2
Правилником о раду, односно уговором о раду, у складу са законом, уређују се права,
обавезе и одговорности из радног односа:
1) ако код послодавца није основан синдикат или ниједан синдикат не испуњава
услове репрезентативности или није закључен споразум о удруживању у складу са овим
законом;
2) ако ниједан учесник колективног уговора не покрене иницијативу за почетак
преговора ради закључивања колективног уговора;
3) ако учесници колективног уговора не постигну сагласност за закључивање
колективног уговора у року од 60 дана од дана започињања преговора;
4) ако синдикат, у року од 15 дана од дана достављања позива за почетак преговора за
закључивање колективног уговора, не прихвати иницијативу послодавца.
У случају из става 2. тачка 3) овог члана учесници колективног уговора дужни су да
наставе преговоре у доброј вери.
У случају из става 2. тачка 3) овог члана, послодавац је дужан да правилник о
раду достави репрезентативном синдикату у року од седам дана од дана његовог
ступања на снагу.
Послодавац који не прихвати иницијативу репрезентативног синдиката за
приступање преговорима за закључење колективног уговора, не може правилником
о раду да уреди права и обавезе из радног односа.
Правилник о раду доноси надлежни орган код послодавца, утврђен законом,
односно оснивачким или другим општим актом послодавца, а код послодавца који
нема својство правног лица доноси овлашћено лице у складу са законом.
Правилник о раду јавног предузећа и друштва капитала чији је оснивач
Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе (у даљем тексту:
јавно предузеће) и друштва капитала чији је оснивач јавно предузеће, доноси се уз
претходну сагласност оснивача.
Правилник о раду престаје да важи даном ступања на снагу колективног уговора из
става 1. овог члана.
Члан 4.
Општи и посебан колективни уговор морају бити у сагласности са законом.
Колективни уговор код послодавца, правилник о раду и уговор о раду морају бити у
сагласности са законом, а код послодавца из чл. 256. и 257. овог закона – и са општим и
посебним колективним уговором.
3
2. Значење појединих појмова
Члан 5.
Запослени, у смислу овог закона, јесте физичко лице које је у радном односу код
послодавца.
Послодавац, у смислу овог закона, јесте домаће, односно страно правно или физичко
лице које запошљава, односно радно ангажује, једно или више лица.
Члан 6.
Синдикатом, у смислу овог закона, сматра се самостална, демократска и независна
организација запослених у коју се они добровољно удружују ради заступања,
представљања, унапређења и заштите својих професионалних, радних, економских,
социјалних, културних и других појединачних и колективних интереса.
Члан 7.
Удружењем послодаваца, у смислу овог закона, сматра се самостална, демократска и
независна организација у коју послодавци добровољно ступају ради представљања,
унапређења и заштите својих пословних интереса, у складу са законом.
3. Међусобни однос закона, колективног уговора, правилника о раду и уговора о
раду
Члан 8.
Колективни уговор и правилник о раду (у даљем тексту: општи акт) и уговор о раду
не могу да садрже одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују
неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом.
Општим актом и уговором о раду могу да се утврде већа права и повољнији услови
рада од права и услова утврђених законом, као и друга права која нису утврђена законом,
осим ако законом није друкчије одређено.
Члан 9.
Ако општи акт и поједине његове одредбе утврђују неповољније услове рада од
услова утврђених законом, примењују се одредбе закона.
Поједине одредбе уговора о раду којима су утврђени неповољнији услови рада од
услова утврђених законом и општим актом, односно које се заснивају на нетачном
4
обавештењу од стране послодавца о појединим правима, обавезама и одговорностима
запосленог – ништаве су.
Члан 10.
Посебним колективним уговором не могу се утврдити мања права и неповољнији
услови рада запосленом од права и услова утврђених општим колективним уговором који
обавезује послодавце који су чланови удружења послодаваца које закључује тај посебан
колективни уговор.
Колективним уговором код послодавца не могу се утврдити мања права и
неповољнији услови рада запосленом од права и услова утврђених општим, односно
посебним колективним уговором који обавезује тог послодавца.
Члан 11.
Ништавост одредаба уговора о раду утврђује се пред надлежним судом.
Право да се захтева утврђивање ништавости не застарева.
4. Основна права и обавезе
1) Права запослених
Члан 12.
Запослени има право на одговарајућу зараду, безбедност и здравље на раду,
здравствену заштиту, заштиту личног интегритета, достојанство личности и друга права
у случају болести, смањења или губитка радне способности и старости, материјално
обезбеђење за време привремене незапослености, као и право на друге облике заштите, у
складу са законом и општим актом, односно уговором о раду.
Запослена жена има право на посебну заштиту за време трудноће и порођаја.
Запослени има право на посебну заштиту ради неге детета, у складу са овим законом.
Запослени млађи од 18 година живота и запослена особа са инвалидитетом имају
право на посебну заштиту, у складу са законом.
Члан 13.
Запослени непосредно, односно преко својих представника, имају право на
удруживање, учешће у преговорима за закључивање колективних уговора, мирно
решавање колективних и индивидуалних радних спорова, консултовање, информисање и
изражавање својих ставова о битним питањима у области рада.
5
Запослени, односно представник запослених, због активности из става 1. овог члана
не може бити позван на одговорност, нити стављен у неповољнији положај у погледу
услова рада, ако поступа у складу са законом и колективним уговором.
Члан 14.
Уговором о раду или одлуком послодавца може се утврдити учешће запосленог у
добити оствареној у пословној години, у складу са законом и општим актом.
2) Обавезе запослених
Члан 15.
Запослени је дужан:
1) да савесно и одговорно обавља послове на којима ради;
2) да поштује организацију рада и пословања код послодавца, као и услове и правила
послодавца у вези са испуњавањем уговорних и других обавеза из радног односа;
3) да обавести послодавца о битним околностима које утичу или би могле да утичу на
обављање послова утврђених уговором о раду;
4) да обавести послодавца о свакој врсти потенцијалне опасности за живот и здравље
и настанак материјалне штете.
3) Обавезе послодавца
Члан 16.
Послодавац је дужан да:
1) запосленом за обављени рад исплати зараду, у складу са законом, општим актом и
уговором о раду;
2) запосленом обезбеди услове рада и организује рад ради безбедности и заштите
живота и здравља на раду, у складу са законом и другим прописима;
3) запосленом пружи обавештење о условима рада, организацији рада, правилима из
члана 15. тачка 2) овог закона и правима и обавезама које произлазе из прописа о раду и
прописа о безбедности и заштити живота и здравља на раду;
4) запосленом обезбеди обављање послова утврђених уговором о раду;
5) затражи мишљење синдиката у случајевима утврђеним законом, а код послодавца
код кога није образован синдикат од представника кога одреде запослени.
6
4) Обавезе послодавца и запосленог
Члан 17.
Послодавац и запослени дужни су да се придржавају права и обавеза утврђених
законом, општим актом и уговором о раду.
5. Забрана дискриминације
Члан 18.
Забрањена је непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење, као и
запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу,
здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни
статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење,
социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама,
синдикатима или неко друго лично својство.
Члан 19.
Непосредна дискриминација, у смислу овог закона, јесте свако поступање узроковано
неким од основа из члана 18. овог закона којим се лице које тражи запослење, као и
запослени, ставља у неповољнији положај у односу на друга лица у истој или сличној
ситуацији.
Посредна дискриминација, у смислу овог закона, постоји када одређена наизглед
неутрална одредба, критеријум или пракса ставља или би ставила у неповољнији положај
у односу на друга лица – лице које тражи запослење, као и запосленог, због одређеног
својства, статуса, опредељења или уверења из члана 18. овог закона.
Члан 20.
Дискриминација из члана 18. овог закона забрањена је у односу на:
1) услове за запошљавање и избор кандидата за обављање одређеног посла;
2) услове рада и сва права из радног односа;
3) образовање, оспособљавање и усавршавање;
4) напредовање на послу;
5) отказ уговора о раду.
Одредбе уговора о раду којима се утврђује дискриминација по неком од основа из
члана 18. овог закона ништаве су.
7
Члан 21.
Забрањено је узнемиравање и сексуално узнемиравање.
Узнемиравање, у смислу овог закона, јесте свако нежељено понашање узроковано
неким од основа из члана 18. овог закона које има за циљ или представља повреду
достојанства лица које тражи запослење, као и запосленог, а које изазива страх или ствара
непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење.
Сексуално узнемиравање, у смислу овог закона, јесте свако вербално, невербално или
физичко понашање које има за циљ или представља повреду достојанства лица које тражи
запослење, као и запосленог у сфери полног живота, а које изазива страх или ствара
непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење.
Члан 22.
Не сматра се дискриминацијом прављење разлике, искључење или давање првенства у
односу на одређени посао када је природа посла таква или се посао обавља у таквим
условима да карактеристике повезане са неким од основа из члана 18. овог закона
представљају стварни и одлучујући услов обављања посла, и да је сврха која се тиме жели
постићи оправдана.
Одредбе закона, општег акта и уговора о раду које се односе на посебну заштиту и
помоћ одређеним категоријама запослених, а посебно оне о заштити особа са
инвалидитетом, жена за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета,
посебне неге детета, као и одредбе које се односе на посебна права родитеља, усвојитеља,
старатеља и хранитеља – не сматрају се дискриминацијом.
Члан 23.
У случајевима дискриминације у смислу одредаба чл. 18–21. овог закона лице које
тражи запослење, као и запослени, може да покрене пред надлежним судом поступак за
накнаду штете од послодавца, у складу са законом.
Ако је у току поступка тужилац учинио вероватним да је извршена
дискриминација у смислу овог закона, терет доказивања да није било понашања које
представља дискриминацију је на туженом.
II. ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА
1. Услови за заснивање радног односа
Члан 24.
Радни однос може да се заснује са лицем које има најмање 15 година живота и
испуњава друге услове за рад на одређеним пословима, утврђене законом, односно
правилником о организацији и систематизацији послова (у даљем тексту: правилник).
8
Правилником се утврђују организациони делови код послодавца, назив и опис
послова, врста и степен захтеване стручне спреме, односно образовања и други
посебни услови за рад на тим пословима, а може да се утврди и број извршилаца.
За рад на одређеним пословима, изузетно, могу да се утврде највише два
узастопна степена стручне спреме, односно образовања у складу са законом.
Правилник доноси надлежни орган код послодавца, односно лице утврђено
законом или општим актом послодавца.
Обавеза доношења правилника не односи се на послодавца који има 10 и мање
запослених.
Члан 25.
Радни однос са лицем млађим од 18 година живота може да се заснује уз писмену
сагласност родитеља, усвојиоца или стараоца, ако такав рад не угрожава његово здравље,
морал и образовање, односно ако такав рад није забрањен законом.
Лице млађе од 18 година живота може да заснује радни однос само на основу налаза
надлежног здравственог органа којим се утврђује да је способно за обављање послова за
које заснива радни однос и да такви послови нису штетни за његово здравље.
Трошкове лекарског прегледа за лица из става 2. овог члана која су на евиденцији
незапослених коју води републичка организација надлежна за запошљавање – сноси та
организација.
Члан 26.
Кандидат је дужан да, приликом заснивања радног односа, послодавцу достави
исправе и друге доказе о испуњености услова за рад на пословима за које заснива радни
однос, утврђених правилником.
Послодавац не може од кандидата да захтева податке о породичном, односно брачном
статусу и планирању породице, односно достављање исправа и других доказа који нису од
непосредног значаја за обављање послова за које заснива радни однос.
Послодавац не може да условљава заснивање радног односа тестом трудноће, осим
ако се ради о пословима код којих постоји знатан ризик за здравље жене и детета утврђен
од стране надлежног здравственог органа.
Послодавац не може да условљава заснивање радног односа претходним давањем
изјаве о отказу уговора о раду од стране кандидата.
Члан 27.
Послодавац је дужан да пре закључивања уговора о раду кандидата обавести о послу,
условима рада, правима и обавезама из радног односа и правилима из члана 15. тачка 2)
овог закона.
9
Члан 28.
Особа са инвалидитетом заснива радни однос под условима и на начин утврђен
овим законом, ако посебним законом није друкчије одређено.
Члан 29.
Страни држављанин или лице без држављанства може да заснује радни однос под
условима утврђеним овим законом и посебним законом.
2. Уговор о раду
Члан 30.
Радни однос заснива се уговором о раду.
Уговор о раду закључују запослени и послодавац.
Уговор о раду сматра се закљученим кад га потпишу запослени и послодавац.
Уговор о раду закључује се у најмање три примерка од којих се један обавезно
предаје запосленом, а два задржава послодавац.
Уговор о раду у име и за рачун послодавца закључује надлежни орган код
послодавца, односно лице утврђено законом или општим актом послодавца или лице
које они овласте.
Члан 31.
Уговор о раду може да се закључи на неодређено или одређено време.
Уговор о раду у коме није утврђено време на које се закључује сматра се уговором о
раду на неодређено време.
Члан 32.
Уговор о раду закључује се пре ступања запосленог на рад, у писаном облику.
Ако послодавац са запосленим не закључи уговор о раду у складу са ставом 1. овог
члана, сматра се да је запослени засновао радни однос на неодређено време даном ступања
на рад.
10
Члан 33.
Уговор о раду садржи:
1) назив и седиште послодавца;
2) лично име запосленог, место пребивалишта, односно боравишта запосленог;
3) врсту и степен стручне спреме, односно образовања запосленог, који су услов
за обављање послова за које се закључује уговор о раду;
4) назив и опис послова које запослени треба да обавља;
5) место рада;
6) врсту радног односа (на неодређено или одређено време);
7) трајање уговора о раду на одређено време и основ за заснивање радног односа
на одређено време;
8) дан почетка рада;
9) радно време (пуно, непуно или скраћено);
10) новчани износ основне зараде на дан закључења уговора о раду;
11) елементе за утврђивање основне зараде, радног учинка, накнаде зараде,
увећане зараде и друга примања запосленог;
12) рокове за исплату зараде и других примања на која запослени има право;
13) трајање дневног и недељног радног времена.
Уговор о раду не мора да садржи елементе из става 1. тач. 11–13) овог члана ако
су они утврђени законом, колективним уговором, правилником о раду или другим
актом послодавца у складу са законом, у ком случају у уговору мора да се назначи
акт којим су та права утврђена у моменту закључења уговора о раду.
На права и обавезе која нису утврђена уговором о раду примењују се
одговарајуће одредбе закона и општег акта.
3. Ступање на рад
Члан 34.
Запослени остварује права и обавезе из радног односа даном ступања на рад.
Ако запослени не ступи на рад даном утврђеним уговором о раду, сматра се да није
засновао радни однос, осим ако је спречен да ступи на рад из оправданих разлога или ако
се послодавац и запослени друкчије договоре.
11
Члан 35.
Послодавац је дужан да уговор о раду, односно други уговор у складу са овим
законом или њихову копију држи у седишту или другој пословној просторији
послодавца или на другом месту, у зависности од тога где запослени или радно
ангажовано лице ради.
4. Пробни рад
Члан 36.
Уговором о раду може да се уговори пробни рад за обављање једног или више
повезаних, односно сродних послова утврђених уговором о раду.
Пробни рад може да траје најдуже шест месеци.
Пре истека времена за који је уговорен пробни рад, послодавац или запослени
може да откаже уговор о раду са отказним роком који не може бити краћи од пет
радних дана. Послодавац је дужан да образложи отказ уговора о раду.
Запосленом који за време пробног рада није показао одговарајуће радне и стручне
способности престаје радни однос даном истека рока одређеног уговором о раду.
5. Радни однос на одређено време
Члан 37.
Уговор о раду може да се закључи на одређено време, за заснивање радног односа
чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани роком
или извршењем одређеног посла или наступањем одређеног догађаја, за време
трајања тих потреба.
Послодавац може закључити један или више уговора о раду из става 1. овог
члана на основу којих се радни однос са истим запосленим заснива за период који са
прекидима или без прекида не може бити дужи од 24 месеца.
Прекид краћи од 30 дана не сматра се прекидом периода из става 2. овог члана.
Изузетно од става 2. овог члана, уговор о раду на одређено време може да се
закључи:
1) ако је то потребно због замене привремено одсутног запосленог, до његовог
повратка;
2) за рад на пројекту чије је време унапред одређено, најдуже до завршетка
пројекта;
3) са страним држављанином, на основу дозволе за рад у складу са законом,
најдуже до истека рока на који је издата дозвола;
12
4) за рад на пословима код новооснованог послодавца чији упис у регистар код
надлежног органа у моменту закључења уговора о раду није старији од једне године,
на време чије укупно трајање није дуже од 36 месеци;
5) са незапосленим коме до испуњења једног од услова за остваривање права на
старосну пензију недостаје до пет година, најдуже до испуњења услова, у складу са
прописима о пензијском и инвалидском осигурању.
Послодавац може са истим запосленим да закључи нови уговор о раду на
одређено време по истеку рока из става 4. тач. 1–3) овог члана по истом, односно
другом правном основу, у складу са овим чланом.
Ако је уговор о раду на одређено време закључен супротно одредбама овог
закона или ако запослени остане да ради код послодавца најмање пет радних дана по
истеку времена за које је уговор закључен, сматра се да је радни однос заснован на
неодређено време.
6. Радни однос за обављање послова са повећаним ризиком
Члан 38.
Уговор о раду може да се закључи за послове са повећаним ризиком, утврђеним у
складу са законом само ако запослени испуњава услове за рад на тим пословима.
Запослени може да ради на пословима из става 1. овог члана само на основу
претходно утврђене здравствене способности за рад на тим пословима од стране
надлежног здравственог органа, у складу са законом.
7. Радни однос са непуним радним временом
Члан 39.
Радни однос може да се заснује и за рад са непуним радним временом, на неодређено
или одређено време.
Члан 40.
Запослени који ради са непуним радним временом има право на зараду, друга
примања и друга права из радног односа сразмерно времену проведеном на раду,
осим ако за поједина права законом, општим актом и уговором о раду није друкчије
одређено.
Послодавац је дужан да запосленом који ради са непуним радним временом
обезбеди исте услове рада као и запосленом са пуним радним временом који ради на
истим или сличним пословима.
13
Послодавац је дужан да благовремено обавести запослене о доступности послова
са пуним и непуним радним временом, на начин и у роковима утврђеним општим
актом.
Послодавац је дужан да размотри захтев запосленог са непуним радним
временом за прелазак на пуно радно време, као и запосленог са пуним радним
временом за прелазак на непуно радно време.
Колективним уговором уређује се сарадња и информисање синдиката о
пословима са непуним радним временом.
Члан 41.
Запослени који ради са непуним радним временом код једног послодавца може за
остатак радног времена да заснује радни однос код другог послодавца и да на тај начин
оствари пуно радно време.
8. Радни однос за обављање послова ван просторија послодавца
Члан 42.
Радни однос може да се заснује за обављање послова ван просторија послодавца.
Радни однос за обављање послова ван просторија послодавца обухвата рад на
даљину и рад од куће.
Уговор о раду који се закључује у смислу става 1. овог члана, поред одредаба из
члана 33. овог закона, садржи и:
1) трајање радног времена према нормативима рада;
2) начин вршења надзора над радом и квалитетом обављања послова запосленог;
3) средства за рад за обављање послова које је послодавац дужан да набави,
инсталира и одржава;
4) коришћење и употребу средстава за рад запосленог и накнаду трошкова за
њихову употребу;
5) накнаду других трошкова рада и начин њиховог утврђивања;
6) друга права и обавезе.
Основна зарада запосленог из става 1. овог члана не може бити утврђена у
мањем износу од основне зараде запосленог који ради на истим пословима у
просторијама послодавца.
Одредбе овог закона о распореду радног времена, прековременом раду,
прерасподели радног времена, ноћном раду, одморима и одсуствима примењују се и
на уговор о раду из става 1. овог члана, ако друкчије није одређено општим актом
или уговором о раду.
14
Количина и рокови за извршење послова који се обављају по основу уговора из
става 1. овог члана не могу се одредити на начин којим се запосленом онемогућава да
користи права на одмор у току дневног рада, дневни, недељни и годишњи одмор, у
складу са законом и општим актом.
Члан 43.
Брисан је (види члан 16. Закона - 75/2014-3)
Члан 44.
Послодавац може да уговори послове ван својих просторија који нису опасни или
штетни по здравље запосленог и других лица и не угрожавају животну средину.
9. Радни однос са кућним помоћним особљем
Члан 45.
Радни однос може да се заснује за обављање послова кућног помоћног особља.
Уговором о раду из става 1. овог члана може да се уговори исплата дела зараде и у
натури.
Исплатом дела зараде у натури сматра се обезбеђивање становања и исхране, односно
само обезбеђивање становања или исхране.
Вредност дела давања у натури мора се изразити у новцу.
Најмањи проценат зараде који се обавезно обрачунава и исплаћује у новцу утврђује се
уговором о раду и не може бити нижи од 50% од зараде запосленог.
Ако је зарада уговорена делом у новцу, а делом у натури, за време одсуствовања са
рада уз накнаду зараде послодавац је дужан да запосленом накнаду зараде исплаћује у
новцу.
Уговор из става 1. овог члана не може да се закључи са супружником, усвојиоцем
или усвојеником, крвним сродником у правој линији без обзира на степен сродства и
у побочној линији до другог степена сродства и са тазбинским сродником до другог
степена сродства.
Члан 46.
Брисан је (види члан 18. Закона - 75/2014-3)
15
10. Приправници
Члан 47.
Послодавац може да заснује радни однос са лицем које први пут заснива радни однос,
у својству приправника, за занимање за које је то лице стекло одређену врсту и степен
стручне спреме, ако је то као услов за рад на одређеним пословима утврђено законом или
правилником.
Одредба става 1. овог члана односи се и на лице које је радило краће од времена
утврђеног за приправнички стаж у степену стручне спреме која је услов за рад на тим
пословима.
Приправнички стаж траје најдуже годину дана, ако законом није друкчије одређено.
За време приправничког стажа, приправник има право на зараду и сва друга права из
радног односа, у складу са законом, општим актом и уговором о раду.
III. УГОВОР О ПРАВИМА И ОБАВЕЗАМА ДИРЕКТОРА
Члан 48.
Директор, односно други законски заступник послодавца (у даљем тексту:
директор) може да заснује радни однос на неодређено или одређено време.
Радни однос заснива се уговором о раду.
Радни однос на одређено време може да траје до истека рока на који је изабран
директор, односно до његовог разрешења.
Међусобна права, обавезе и одговорности директора који није засновао радни однос и
послодавца уређују се уговором.
Лице које обавља послове директора из става 4. овог члана има право на накнаду за
рад и друга права, обавезе и одговорности у складу са уговором.
Уговор из ст. 2. и 4. овог члана са директором закључује у име послодавца
надлежни орган утврђен законом или општим актом послодавца.
IV. ОБРАЗОВАЊЕ, СТРУЧНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ И УСАВРШАВАЊЕ
Члан 49.
Послодавац је дужан да запосленом омогући образовање, стручно оспособљавање и
усавршавање када то захтева потреба процеса рада и увођење новог начина и организације
рада.
16
Запослени је дужан да се у току рада образује, стручно оспособљава и усавршава за
рад.
Трошкови образовања, стручног оспособљавања и усавршавања обезбеђују се из
средстава послодавца и других извора, у складу са законом и општим актом.
У случају да запослени прекине образовање, стручно оспособљавање или
усавршавање, дужан је да послодавцу накнади трошкове, осим ако је то учинио из
оправданих разлога.
V. РАДНО ВРЕМЕ
1. Појам радног времена
Члан 50.
Радно време је временски период у коме је запослени дужан, односно расположив
да обавља послове према налозима послодавца, на месту где се послови обављају, у
складу са законом.
Запослени и послодавац могу се споразумети да један период радног времена у
оквиру уговореног радног времена запослени послове обавља од куће.
Радним временом не сматра се време у коме је запослени приправан да се одазове
на позив послодавца да обавља послове ако се укаже таква потреба, при чему се
запослени не налази на месту где се његови послови обављају, у складу са законом.
Време приправности и висина накнаде за исту уређује се законом, општим актом
или уговором о раду.
Време које запослени у току приправности проведе у обављању послова по
позиву послодавца сматра се радним временом.
2. Пуно и непуно радно време
Члан 51.
Пуно радно време износи 40 часова недељно, ако овим законом није друкчије
одређено.
Општим актом може да се утврди да пуно радно време буде краће од 40 часова
недељно, али не краће од 36 часова недељно.
Запослени из става 2. овог члана остварује сва права из радног односа као да
ради са пуним радним временом.
Непуно радно време, у смислу овог закона, јесте радно време краће од пуног
радног времена.
17
3. Скраћено радно време
Члан 52.
Запосленом који ради на нарочито тешким, напорним и за здравље штетним
пословима, утврђеним законом или општим актом, на којима и поред примене
одговарајућих мера безбедности и заштите живота и здравља на раду, средстава и опреме
за личну заштиту на раду постоји повећано штетно дејство на здравље запосленог –
скраћује се радно време сразмерно штетном дејству услова рада на здравље и радну
способност запосленог, а највише 10 часова недељно (послови са повећаним ризиком).
Скраћено радно време утврђује се на основу стручне анализе, у складу са законом.
Запослени који ради скраћено радно време има сва права из радног односа као да ради
са пуним радним временом.
4. Прековремени рад
Члан 53.
На захтев послодавца, запослени је дужан да ради дуже од пуног радног времена у
случају више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је
неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран (у даљем тексту:
прековремени рад).
Прековремени рад не може да траје дуже од осам часова недељно.
Запослени не може да ради дуже од 12 часова дневно укључујући и прековремени
рад.
Запосленом који ради на пословима на којима је уведено скраћено радно време у
складу са чланом 52. овог закона не може да се одреди прековремени рад на тим
пословима, ако законом није друкчије одређено.
Члан 54.
Дежурство у здравственим установама, као прековремени рад, уређује се посебним
законом.
5. Распоред радног времена
Члан 55.
Радна недеља траје, по правилу, пет радних дана.
Распоред радног времена у оквиру радне недеље утврђује послодавац.
18
Радни дан, по правилу, траје осам часова.
Послодавац код кога се рад обавља у сменама, ноћу или кад природа посла и
организација рада то захтева – радну недељу и распоред радног времена може да
организује на други начин.
Ако природа посла и организација рада дозвољава, почетак и завршетак радног
времена може се утврдити, односно уговорити у одређеном временском интервалу
(клизно радно време).
Члан 56.
Послодавац је дужан да обавести запослене о распореду и промени распореда
радног времена најмање пет дана унапред, осим у случају увођења прековременог
рада.
Изузетно послодавац може да обавести запослене о распореду и промени
распореда радног времена у краћем року од пет дана, али не краћем од 48 часова
унапред у случају потребе посла услед наступања непредвиђених околности.
Код послодавца код кога је рад организован у сменама или то захтева
организација рада, пуно или непуно радно време запосленог не мора бити
распоређено једнако по радним недељама, већ се утврђује као просечно недељно
радно време на месечном нивоу.
У случају из става 3. овог члана, запослени може да ради најдуже 12 часова
дневно, односно 48 часова недељно укључујући и прековремени рад.
6. Прерасподела радног времена
Члан 57.
Послодавац може да изврши прерасподелу радног времена када то захтева природа
делатности, организација рада, боље коришћење средстава рада, рационалније коришћење
радног времена и извршење одређеног посла у утврђеним роковима.
Прерасподела радног времена запосленог врши се тако да укупно радно време
запосленог у периоду од шест месеци у току календарске године у просеку не буде дуже
од уговореног радног временазапосленог.
Колективним уговором може да се утврди да се прерасподела радног времена не
везује за календарску годину, односно да може трајати и дуже од шест месеци, а
најдуже девет месеци.
Запосленом који се сагласио да у прерасподели радног времена ради у просеку
дуже од времена утврђеног у ст. 2. и 3. овог члана часови рада дужи од просечног
радног времена обрачунавају се и исплаћују као прековремени рад.
19
У случају прерасподеле радног времена, радно време не може да траје дуже од 60
часова недељно.
Члан 58.
Прерасподела радног времена не сматра се прековременим радом.
Члан 59.
Брисан је (види члан 26. Закона - 75/2014-3)
Члан 60.
Прерасподела радног времена не може се вршити на пословима на којима је уведено
скраћено радно време, у складу са чланом 52. овог закона.
Члан 61.
Запослени коме је радни однос престао пре истека времена за које се врши
прерасподела радног времена има право да му се часови рада дужи од уговореног
радног времена остварени у прерасподели радног времена прерачунају у његово
радно време и да га послодавац одјави са обавезног социјалног осигурања по истеку
тог времена или да му те часове рада обрачуна и исплати као часове прековременог
рада.
7. Ноћни рад и рад у сменама
Члан 62.
Рад који се обавља у времену од 22,00 часа до 6,00 часова наредног дана сматра се
радом ноћу.
Запосленом који ради ноћу најмање три часа сваког радног дана или трећину пуног
радног времена у току једне радне недеље послодавац је дужан да обезбеди обављање
послова у току дана ако би, по мишљењу надлежног здравственог органа, такав рад довео
до погоршања његовог здравственог стања.
Послодавац је дужан да пре увођења ноћног рада затражи мишљење синдиката о
мерама безбедности и заштите живота и здравља на раду запослених који рад обављају
ноћу
20
Члан 63.
Рад у сменама је организација рада код послодавца према којој се запослени на
истим пословима смењују према утврђеном распореду, при чему измена смена може
да буде континуирана или са прекидима током одређеног периода дана или недеља.
Запослени који ради у сменама је запослени који код послодавца код кога је рад
организован у сменама у току месеца посао обавља у различитим сменама најмање
трећину свог радног времена.
Ако је рад организован у сменама које укључују ноћни рад, послодавац је дужан да
обезбеди измену смена, тако да запослени не ради непрекидно више од једне радне недеље
ноћу.
Запослени може да ради ноћу дуже од једне радне недеље, само уз његову писану
сагласност.
VI. ОДМОРИ И ОДСУСТВА
1. Одмор у току дневног рада
Члан 64.
Запослени који ради најмање шест часова дневно има право на одмор у току
дневног рада у трајању од најмање 30 минута.
Запослени који ради дуже од четири, а краће од шест часова дневно има право на
одмор у току рада у трајању од најмање 15 минута.
Запослени који ради дуже од 10 часова дневно, има право на одмор у току рада у
трајању од најмање 45 минута.
Одмор у току дневног рада не може да се користи на почетку и на крају радног
времена.
Време одмора из ст. 1–3. овог члана урачунава се у радно време.
Члан 65.
Одмор у току дневног рада организује се на начин којим се обезбеђује да се рад не
прекида, ако природа посла не дозвољава прекид рада, као и ако се ради са странкама.
Одлуку о распореду коришћења одмора у току дневног рада доноси послодавац.
21
2. Дневни одмор
Члан 66.
Запослени има право на одмор у трајању од најмање 12 часова непрекидно у оквиру
24 часа, ако овим законом није друкчије одређено.&am
