ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA
("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 - odluka US, 55/2014, 96/2015 - dr. zakon, 9/2016 - odluka US, 24/2018, 41/2018, 41/2018 - dr. zakon, 87/2018, 23/2019, 128/2020 - dr. zakon i 76/2023)
I OSNOVNE ODREDBE
Član 1
Ovim zakonom uređuju se sistem bezbednosti saobraćaja na putevima (u daljem tekstu: saobraćaj), upravljanje bezbednošću saobraćaja, pravila saobraćaja, ponašanje učesnika u saobraćaju, nadležnosti i odgovornosti subjekata bezbednosti saobraćaja, ograničenja saobraćaja, saobraćajna signalizacija, znaci i naredbe kojih se moraju pridržavati učesnici u saobraćaju, uslovi koje moraju da ispunjavaju vozači za upravljanje vozilima, osposobljavanje kandidata za vozače, polaganje vozačkih ispita, uslovi za upravljanje vozilom, izdavanje vozačkih dozvola, izdavanje nalepnica za vozila za osobe sa invaliditetom, uslovi koje moraju da ispunjavaju vozila, tehnički pregledi, ispitivanje i registracija vozila, posebne mere i ovlašćenja koji se primenjuju u saobraćaju na putu, kao i druga pitanja koja se odnose na bezbednost saobraćaja na putevima (u daljem tekstu: bezbednost saobraćaja).
Ovim zakonom uređuju se osnovni uslovi koje moraju ispunjavati putevi u pogledu bezbednosti saobraćaja.
Član 2
Kontrolu i neposredno regulisanje saobraćaja na putevima vrši Ministarstvo unutrašnjih poslova - Uprava saobraćajne policije i područne policijske uprave.
Izuzetno, kontrolu i neposredno regulisanje saobraćaja vojnih vozila na putevima mogu da vrše i nadležni vojni organi.
Neposredno regulisanje saobraćaja u zoni škole mogu vršiti školske saobraćajne patrole i saobraćajne patrole građana.
Na delu puta na kome se izvode radovi neposredno regulisanje saobraćaja mogu vršiti lica ovlašćena ovim zakonom.
Bliže propise o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima donosi ministar unutrašnjih poslova.
Bliže propise o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja vojnih vozila na putevima donosi ministar nadležan za poslove odbrane.
Bliže propise o načinu neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima u zoni škole donosi ministar unutrašnjih poslova uz pribavljeno mišljenje ministra nadležnog za poslove obrazovanja.
Bliže propise o načinu vršenja neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima na delu na kome se izvode radovi donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Član 2a
Ministarstvo unutrašnjih poslova - Uprava saobraćajne policije, Policijska uprava za grad Beograd i područne policijske uprave sprovode preventivne aktivnosti samostalno ili u saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaja ili drugim subjektima bezbednosti saobraćaja.
II OSNOVNA NAČELA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA
Član 3
Svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike, kao i da preduzme sve potrebne mere radi izbegavanja ili otklanjanja opasnih situacija nastalih ponašanjem drugih učesnika u saobraćaju, ako sebe ili drugog time ne dovodi u opasnost.
Licu koje nije sposobno ili je ograničeno sposobno za bezbedno učešće u saobraćaju, odnosno licu koje se nalazi u situaciji u kojoj mu je potrebna pomoć, učesnik u saobraćaju je dužan da pruži pomoć, osim ako time sebe izlaže opasnosti.
Član 4
Svako pravno lice i preduzetnik koji obavlja delatnost proizvodnje, održavanja, stavljanja u promet, popravljanja ili prepravljanja vozila ili uređaja, rezervnih delova i opreme za vozila, dužan je da te poslove obavlja na propisan način i u skladu sa pravilima struke u cilju bezbednog učestvovanja vozila u saobraćaju.
Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji projektuje, gradi, rekonstruiše, održava i upravlja putevima, dužno je da to čini na način koji omogućava bezbedno odvijanje saobraćaja.
Član 5
Svako pravno lice i preduzetnik koji je vlasnik, odnosno korisnik vozila, dužan je da obezbedi:
1) da njegova vozila u saobraćaju na putevima budu tehnički ispravna i da ispunjavaju druge propisane uslove,
2) da vozači njegovih vozila ispunjavaju propisane zdravstvene i druge uslove za bezbedno upravljanje vozilima.
Svako fizičko lice vlasnik, odnosno korisnik vozila, dužan je da obezbedi da njegova vozila u saobraćaju na putevima budu tehnički ispravna.
Član 6
Odgovornost za sprovođenje mera saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja u cilju sticanja znanja, veština i navika neophodnih za bezbedno učešće u saobraćaju, unapređivanja i učvršćivanja pozitivnih stavova i ponašanja značajnih za bezbedno učešće u saobraćaju imaju:
1) porodica za saobraćajno obrazovanje i vaspitanje dece,
2) organi i organizacije nadležni za brigu o deci za donošenje programa saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja dece predškolskog uzrasta i za praćenje realizacije ovog programa,
3) organi i organizacije nadležni za poslove obrazovanja za donošenje plana i programa saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama i za praćenje realizacije ovog programa,
4) organi nadležni za unutrašnje poslove za realizaciju dela programa saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama na zahtev ovih ustanova, a posebno za rad školskih saobraćajnih patrola i saobraćajnih patrola građana,
5) organi nadležni za poslove saobraćaja za unapređenje saobraćajnog okruženja u zonama škola i drugim zonama sa povećanim prisustvom ranjivih učesnika u saobraćaju i za unapređenje ponašanja učesnika u saobraćaju u ovim zonama,
6) organi nadležni za poslove zdravlja za edukaciju građana o zdravstvenim aspektima bezbednog ponašanja u saobraćaju,
6a) organi nadležni za poslove odbrane, za realizaciju dela programa saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja u okviru ministarstva nadležnog za poslove odbrane,
7) Agencija za bezbednost saobraćaja za analizu, praćenje i unapređenje bezbednosti saobraćaja,
8) organi lokalne samouprave za podršku u planiranju i sprovođenju svih mera i aktivnosti saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja na nivou lokalne samouprave, kao i za preduzimanje posebnih mera zaštite ranjivih učesnika u saobraćaju i zaštite u određenim zonama,
9) predškolske ustanove, osnovne i srednje škole za realizaciju programa saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja dece u okviru svojih nadležnosti,
10) stručne i naučne institucije koje se bave bezbednošću saobraćaja za praćenje efekata i unapređenje naučnih osnova sistema saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja,
11) sredstva javnog informisanja za informisanje građana u pogledu bezbednog učestvovanja u saobraćaju i obaveštavanju o posledicama nebezbednog ponašanja u saobraćaju,
12) udruženja i grupe građana koje se bave bezbednošću saobraćaja, brigom o deci i omladini da u skladu sa svojim delokrugom rada učestvuju u saobraćajnom obrazovanju i vaspitanju;
12a) srednje stručne škole koje obrazuju vozače motornih vozila, odnosno instruktore vožnje, za realizaciju programa obrazovanja ovih kadrova u okviru svojih nadležnosti,
12b) pravna lica koja vrše osposobljavanje kandidata za vozače, kao i reprezentativne asocijacije ovih pravnih lica.
Nastavni planovi i programi u predškolskim ustanovama i osnovnim i srednjim školama moraju da sadrže poglavlja koja se odnose na bezbednost dece i učenika u saobraćaju.
Propise koji bliže uređuju sadržaj nastavnih planova i programa iz stava 1. tačke 3) ovog člana donosi ministar nadležan za poslove obrazovanja, na predlog Agencije za bezbednost saobraćaja.
Svako pravno lice koje vrši osposobljavanje kandidata za vozače dužno je da osposobljavanje sprovodi na način koji obezbeđuje da kandidat stekne teorijska i praktična znanja i veštine koje su potrebne za samostalno i bezbedno upravljanje vozilom, u saobraćaju na putu.
Član 7
Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) saobraćaj je kretanje vozila i lica na putevima, čije je ponašanje uređeno u cilju njegovog bezbednog i nesmetanog odvijanja,
2) put je izgrađena, odnosno utvrđena površina koju kao saobraćajnu površinu mogu da koriste svi ili određeni učesnici u saobraćaju, pod uslovima određenim zakonom i drugim propisima,
3) javni put je put od opšteg značaja koji mogu da pod jednakim uslovima koriste svi ili određeni učesnici u saobraćaju i koji je nadležni organ proglasio kao takav,
4) nekategorisani put je put koji može pod jednakim uslovima da koristi veći broj korisnika,
5) autoput je državni put namenjen isključivo za saobraćaj motocikala, putničkih vozila, teretnih vozila i autobusa, sa ili bez priključnih vozila, sa fizički odvojenim kolovoznim trakama za saobraćaj iz suprotnih smerova, sa najmanje dve saobraćajne trake po smeru i jednom zaustavnom trakom za svaki smer, bez ukrštanja u nivou sa drugim putevima i železničkim ili tramvajskim prugama, sa potpunom kontrolom pristupa, na koji se može uključiti ili isključiti samo određenim i posebno izgrađenim javnim putem i kao takav obeležen propisanim saobraćajnim znakom,
6) motoput je državni put namenjen isključivo za saobraćaj motocikala, putničkih vozila, teretnih vozila i autobusa, sa ili bez priključnih vozila i kao takav obeležen propisanim saobraćajnim znakom,
7) ulica je javni put u naselju koji saobraćajno povezuje delove naselja,
8) protivpožarni put je posebno obeležni uzdužni deo oko stambenih objekata, garažnih prostora, sportskih i drugih poslovnih objekata na kojima je zabranjeno zaustavljanje i parkiranje vozila,
9) zemljani put je put bez izgrađenog kolovoznog zastora, pa i kada na priključku na drugi put ima izgrađen kolovozni zastor,
10) kolovoz je deo puta namenjen prvenstveno za kretanje vozila,
11) kolovozna traka je uzdužni deo kolovoza namenjen za saobraćaj vozila u jednom smeru,
12) saobraćajna traka je obeleženi, odnosno neobeleženi uzdužni deo kolovozne trake namenjen za saobraćaj jedne kolone vozila,
13) biciklistička traka je saobraćajna traka namenjena isključivo za saobraćaj lakih električnih vozila, bicikala, mopeda i lakih tricikala,
14) saobraćajna traka za spora vozila je saobraćajna traka kojom se moraju kretati spora vozila koja se kreću brzinom manjom od određene da ne bi ometala saobraćaj drugih vozila,
15) zaustavna traka je obeleženi uzdužni deo puta namenjen isključivo za zaustavljanje vozila koja se zbog nepredvidivih razloga moraju zaustaviti (neispravnost, iznenadna nesposobnost vozača za upravljanje vozilom i sl.),
16) saobraćajna traka za uključivanje je saobraćajna traka namenjena za uključivanje vozila na put,
17) saobraćajna traka za isključivanje je saobraćajna traka namenjena za isključivanje vozila sa puta,
18) saobraćajna traka za vozila javnog prevoza putnika je saobraćajna traka namenjena isključivo za kretanje vozila javnog prevoza putnika i koja može biti izgrađena tako da se po njoj mogu kretati tramvaji,
19) raskrsnica je deo kolovoza na kome se ukrštaju, spajaju ili razdvajaju putevi u istom nivou,
20) tramvajska baštica je posebno uređen deo puta namenjen isključivo za kretanje tramvaja,
21) trotoar je posebno uređen deo puta pored kolovoza namenjen prvenstveno za kretanje pešaka,
22) parkiralište je deo puta namenjen, uređen i označen prvenstveno za parkiranje vozila, koji se sastoji od jednog ili više parking mesta,
23) parking mesto je označeni deo parkirališta isključivo namenjen za parkiranje jednog vozila,
24) pešački prelaz je označeni deo kolovoza namenjen za prelazak pešaka preko kolovoza,
25) pešačka staza je put koji je namenjen isključivo za kretanje pešaka,
26) biciklistička staza je put namenjen isključivo za kretanje bicikala i lakih električnih vozila,
26a) pešačko-biciklistička staza je put namenjen za kretanje pešaka, bicikala i lakih električnih vozila,
27) trg je poseban plato namenjen kretanju i okupljanju pešaka koji je definisan urbanističkim planovima i proglašen od strane organa lokalne samouprave,
28) prelaz puta preko pruge je mesto na kojem se u istom nivou ukrštaju put i železnička ili tramvajska pruga,
29) pešačko ostrvo je obeleženi ili uzdignuti deo kolovoza koji je određen za privremeno zadržavanje pešaka koji prelaze preko kolovoza, ulaze ili izlaze iz vozila za javni prevoz putnika,
30) naselje je izgrađen, funkcionalno objedinjen prostor, koji je namenjen za život i rad stanovnika i čije su granice obeležene odgovarajućim saobraćajnim znakom,
31) vozilo je sredstvo koje je po konstrukciji, uređajima, sklopovima i opremi namenjeno i osposobljeno za kretanje po putu,
31a) lako električno vozilo je motorno vozilo sa najmanje dva točka, sa mehaničkim upravljačem, bez mesta za sedenje, čija trajna nominalna snaga elektromotora nije veća od 0,6 kW, čija najveća konstruktivna brzina ne prelazi 25 km/h i čija masa praznog vozila ne prelazi 35 kg,
32) bicikl je vozilo sa najmanje dva točka koje se pokreće snagom vozača, odnosno putnika, koja se pomoću pedala ili ručica prenosi na točak, odnosno točkove,
33) motorno vozilo je vozilo koje se pokreće snagom sopstvenog motora, koje je po konstrukciji, uređajima, sklopovima i opremi namenjeno i osposobljeno za prevoz lica, odnosno stvari, za obavljanje radova, odnosno za vuču priključnog vozila, osim šinskih vozila,
34) moped je motorno vozilo sa dva točka čija najveća konstruktivna brzina, bez obzira na način prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri čemu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem ne prelazi 50 cm3, ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga ne prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon,
35) laki tricikl je motorno vozilo sa tri točka čija najveća konstruktivna brzina, bez obzira na način prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri čemu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem sa pogonom na benzin, ne prelazi 50 cm3, ili čija najveća efektivna snaga motora ne prelazi 4 kW kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem sa drugom vrstom pogonskog goriva ili čija najveća trajna nominalna snaga motora ne prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon,
36) motocikl je motorno vozilo sa dva točka ili sa tri točka asimetrično raspoređena u odnosu na srednju podužnu ravan vozila (motocikl sa bočnim sedištem), čija najveća konstruktivna brzina, bez obzira na način prenosa, prelazi 45 km/h, ili sa motorom čija radna zapremina motora kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem prelazi 50 cm3, ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon,
37) teški tricikl je motorno vozilo sa tri točka, simetrično raspoređenih u odnosu na srednju podužnu ravan vozila, čija najveća konstruktivna brzina, bez obzira na način prenosa, prelazi 45 km/h, ili sa motorom čija radna zapremina motora kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem sa pogonom na benzin prelazi 50 cm3, ili čija najveća efektivna snaga motora prelazi 4 kW kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem sa drugom vrstom pogonskog goriva ili čija najveća trajna nominalna snaga motora prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon,
38) laki četvorocikl je motorno vozilo sa četiri točka, čija masa praznog vozila ne prelazi 350 kg, što ne uključuje masu baterija vozila sa električnim pogonom, čija najveća konstruktivna brzina, bez obzira na način prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri čemu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem sa pogonom na benzin, ne prelazi 50 cm3, ili čija najveća efektivna snaga motora ne prelazi 4 kW kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem sa drugom vrstom pogonskog goriva ili čija najveća trajna nominalna snaga motora ne prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon,
39) teški četvorocikl je motorno vozilo sa četiri točka, osim lakog četvorocikla, čija masa praznog vozila ne prelazi 400 kg, odnosno 550 kg za teretna vozila, što ne uključuje masu baterija vozila sa električnim pogonom, i čija najveća efektivna snaga, odnosno najveća trajna nominalna snaga motora ne prelazi 15 kW,
40) vozilo za prevoz putnika je motorno vozilo prvenstveno namenjeno za prevoz lica, čija je masa praznog vozila veća od 400 kg, i čija najveća efektivna snaga, odnosno najveća trajna nominalna snaga motora je veća od 15 kW,
41) putničko vozilo je vozilo za prevoz putnika koje ima najviše devet mesta za sedenje uključujući i mesto za sedenje vozača,
42) autobus je vozilo za prevoz putnika koje ima više od devet mesta za sedenje uključujući i mesto za sedenje vozača,
43) trolejbus je autobus koji se preko provodnika napaja električnom energijom,
44) teretno vozilo je motorno vozilo sa najmanje četiri točka, koje je namenjeno za prevoz tereta, odnosno vršenje rada na način da se vozilom ne može prevoziti nikakav drugi teret, odnosno vuču priključnih vozila, čija je masa veća od 550 kg, i čija najveća efektivna snaga, odnosno najveća trajna nominalna snaga motora je veća od 15 kW,
45) skup vozila je sastav vučnog vozila i priključnog, odnosno priključnih vozila, koji u saobraćaju na putu učestvuje kao jedna celina,
46) turistički voz je skup vozila koji čine vučno vozilo i priključna vozila, namenjen za prevoz putnika u parkovima, hotelsko-turističkim i sličnim naseljima, na površini na kojoj se ne obavlja saobraćaj i putu na kome se saobraćaj obavlja u turističke svrhe i čija najveća konstruktivna brzina kretanja ne prelazi 25 km/h,
46a) vučno vozilo turističkog voza je motorno vozilo koje je prvenstveno namenjeno za vuču priključnih vozila turističkog voza,
46b) priključno vozilo turističkog voza je priključno vozilo za prevoz putnika koje je namenjeno da bude vučeno isključivo od strane vučnog vozila turističkog voza,
47) radna mašina je motorno vozilo koje je prvenstveno namenjeno za izvođenje određenih radova (kombajn, valjak, grejder, utovarivač, rovokopač, buldožer, viljuškar i sl.) i čija najveća konstruktivna brzina kretanja ne prelazi 45 km/h,
48) traktor je motorno vozilo koje ima najmanje dve osovine i koje je prvenstveno namenjeno za vučenje, guranje, nošenje ili pogon izmenjivih priključaka za izvođenje prvenstveno poljoprivrednih, šumskih ili drugih radova i za vuču priključnih vozila za traktor,
49) motokultivator je motorno vozilo koje se sastoji iz pogonsko-upravljačkog i tovarnog dela, koji su konstruktivno razdvojivi, a u saobraćaju na putu učestvuju isključivo kao jedna celina, čiji pogonski deo prema konstrukciji, uređajima, sklopovima i opremi je namenjen i osposobljen za guranje, vučenje, nošenje ili pogon izmenljivih priključaka za izvođenje poljoprivrednih radova, čija najveća konstrukcijska brzina nije veća od 30 km/h i čija snaga motora nije veća od 12 kW,
50) priključno vozilo je vozilo koje je po konstrukciji, uređajima, sklopovima i opremi namenjeno i osposobljeno da bude vučeno od drugog vozila, a služi za prevoz putnika, odnosno stvari, odnosno za obavljanje radova,
51) priključno vozilo za traktor je priključno vozilo koje je namenjeno da bude vučeno isključivo od strane traktora,
52) priključak za izvođenje radova je izmenljivo oruđe koje služi za obavljanje poljoprivrednih i drugih radova, koje motorno vozilo vuče, gura ili nosi,
53) zaprežno vozilo je vozilo koje je namenjeno i osposobljeno da ga vuče upregnuta životinja,
54) tramvaj je šinsko vozilo namenjeno prvenstveno za prevoz putnika, koje se kreće po šinama, i koje je radi napajanja električnom energijom povezano na električni vod,
55) vojno vozilo je svako borbeno i neborbeno vozilo i drugo vozilo koje je registrovano po posebnim propisima ministarstva nadležnog za poslove odbrane, kao i svako drugo propisno obeleženo vozilo dok se, po osnovu izvršavanja materijalne obaveze, nalazi na korišćenju u jedinicama i ustanovama ministarstva nadležnog za poslove odbrane i Vojske Srbije,
56) registrovano vozilo je vozilo koje je upisano u jedinstveni registar vozila i za koje je izdata saobraćajna dozvola, registarske tablice i registraciona nalepnica,
57) masa praznog vozila je masa koju deklariše proizvođač vozila i koja podrazumeva masu neopterećenog vozila sa karoserijom (nadgradnjom), odnosno šasije sa kabinom ukoliko proizvođač ne ugrađuje karoseriju (nadgradnju), najmanje 90% goriva, punim rezervoarima za tehničke tečnosti, stalnim teretom (trajno ugrađeni uređaji i oprema na vozilu npr. kran, dizalica i dr), rezervnim točkom (ukoliko postoji) i pripadajućim alatom,
57a) masa vozila je masa vozila spremnog za vožnju koju deklariše proizvođač vozila i koja podrazumeva:
- masu praznog vozila,
- masu vozača od 75 kg za sva vozila izuzev vozila na dva i tri točka,
- u slučaju autobusa, masu drugog člana posade od 75 kg, ako za njega postoji sedište u vozilu,
- u slučaju vučnog vozila izuzev vozila vrste M1, masu vučnog uređaja ukoliko postoji.
58) nosivost vozila je razlika najveće dozvoljene mase vozila i mase vozila,
59) najveća dozvoljena masa vozila je masa koju deklariše proizvođač vozila,
60) ukupna masa vozila je masa vozila i masa kojom je vozilo opterećeno (lica i teret),
61) najveća dozvoljena ukupna masa vozila, odnosno skupa vozila je najveća masa opterećenog vozila, odnosno skupa vozila, koji je nadležni državni organ propisao kao najveću dozvoljenu,
62) najveća dozvoljena masa skupa vozila je zbir najvećih dozvoljenih masa vozila koja čine skup, umanjen za vertikalno opterećenje koje vozilo prima od priključnog vozila,
63) ukupna masa skupa vozila je masa opterećenog skupa vozila (lica i teret),
64) osovinsko opterećenje je deo ukupne mase vozila u horizontalnom položaju kojim njegova osovina opterećuje kolovoz u stanju mirovanja vozila,
64a) najveće dozvoljeno osovinsko opterećenje proizvođača vozila je najveće opterećenje koje osovina vozila prenosi na horizontalnu podlogu prema deklaraciji proizvođača u stanju mirovanja,
65) prepravka vozila je promena konstruktivnih karakteristika vozila kojim se menja namena ili vrsta vozila ili deklarisane tehničke karakteristike vozila ili deklarisane karakteristike uređaja i sklopova vozila,
66) popravka vozila je dovođenje vozila, odnosno uređaja i sklopova vozila u ispravno stanje,
67) učesnik u saobraćaju je lice koje na bilo koji način učestvuje u saobraćaju,
68) vozač je lice koje na putu upravlja vozilom,
69) pešak je lice koje se kreće po putu, odnosno koje po putu sopstvenom snagom vuče ili gura vozilo, ručna kolica, dečje prevozno sredstvo, kolica za nemoćna lica ili lice u dečjem prevoznom sredstvu ili lice u kolicima za nemoćna lica koje pokreće sopstvenom snagom ili snagom motora ili lice koje klizi klizaljkama, skijama, sankama ili se vozi na koturaljkama, skejtbordu i sl,
70) srednja (prosečna) brzina kretanja vozila, na određenoj deonici puta, predstavlja količnik između dužine te deonice i vremena za koje vozilo tu dužinu pređe,
71) zaustavljanje vozila je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do tri minuta, pri čemu vozač ne napušta vozilo, osim prekida radi postupanja po znaku ili pravilu kojim se reguliše saobraćaj,
72) parkiranje vozila je svaki prekid kretanja vozila, osim prekida radi postupanja po znaku ili pravilu kojim se reguliše saobraćaj, koje se ne smatra zaustavljanjem,
73) mimoilaženje je prolaženje učesnika u saobraćaju pored drugog učesnika u saobraćaju koji dolazi iz suprotnog smera,
74) preticanje je prolaženje učesnika u saobraćaju pored drugog učesnika u saobraćaju koji se kreće kolovozom u istom smeru,
75) obilaženje je prolaženje učesnika u saobraćaju pored drugog učesnika u saobraćaju koji se ne pomera, objekta ili prepreke na kolovozu,
76) propuštanje je radnja koju učesnik u saobraćaju preduzima kako bi omogućio kretanje drugog učesnika u saobraćaju koji ima prvenstvo prolaza, tako da ne dođe do promene dotadašnjeg načina kretanja učesnika u saobraćaju koji ima prvenstvo prolaza, odnosno do njihovog kontakta,
77) kolona vozila je niz od najmanje tri vozila koja su zaustavljena ili se kreću jedno iza drugog istom saobraćajnom trakom u istom smeru, čiji je način kretanja međusobno uslovljen i između kojih ne može bez ometanja ući drugo vozilo,
78) vidljivost je odstojanje na kome učesnik u saobraćaju može jasno videti kolovoz,
79) preglednost je odstojanje na kome učesnik u saobraćaju, s obzirom na fizičke prepreke, može u uslovima normalne vidljivosti jasno videti drugog učesnika u saobraćaju, odnosno drugu moguću prepreku na putu,
80) uslovi smanjene vidljivosti su uslovi u kojima je vidljivost manja od 200 m na putu izvan naselja, odnosno 100 m na putu u naselju,
81) svetloodbojni prsluk je prsluk koji reflektuje svetlost,
82) saobraćajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na putu ili je započeta na putu, u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je najmanje jedno lice poginulo ili povređeno ili je nastala materijalna šteta,
83) evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi je propisani obrazac koji učesnici u saobraćajnoj nezgodi popunjavaju nakon saobraćajne nezgode sa manjom materijalnom štetom,
83a) predavač teorijske obuke je lice koje je ovlašćeno da obavlja teorijsku obuku kandidata za vozače,
84) instruktor vožnje je lice koje je ovlašćeno da obavlja praktičnu obuku kandidata za vozače,
85) ispitivač je lice koje je ovlašćeno da u ispitnoj komisiji za vozački ispit utvrđuje da li je kandidat za vozača stekao potrebna znanja i veštine za samostalno i bezbedno upravljanje vozilom u saobraćaju na putu,
86) odstojanje je najkraća uzdužna udaljenost između najisturenijih tačaka vozila, lica, odnosno objekata,
87) rastojanje je najkraća bočna udaljenost između najisturenijih tačaka vozila, lica, odnosno objekata,
88) vozilo od istorijskog značaja (oldtajmer) je motorno vozilo ili priključno vozilo, koje je proizvedeno ili registrovano pre 30 i više godina, koje je u voznom stanju, održavano u originalnom ili približno originalnom stanju, i kao takvo predstavlja materijalni spomenik tehničke kulture, tradicije i društvenog nasleđa,
88a) vozilo za sportska takmičenja je motorno vozilo koje je posebno opremljeno, prepravljeno i ispitano u skladu sa odredbama ovog zakona, a koje je namenjeno za sportska takmičenja na putevima i van njih i koje ispunjava tehničke i druge uslove, prema važećim međunarodnim sportskim propisima i propisima sportskog saveza nadležnog za automobilizam,
89) odbačeno vozilo je vidno zapušteno vozilo parkirano na putu, koje nije upisano u jedinstveni registar vozila, odnosno kojem je istekla važnost registracione nalepnice duže od šest meseci,
90) mesto za sedenje je sedište ili prostor bez sedišta sa dostupnim elementima za montažu sedišta ili prostor bez sedišta sa dostupnim priključcima sigurnosnih pojaseva, pri čemu se dostupnim elementima za montažu sedišta i priključcima sigurnosnih pojaseva smatraju oni elementi i priključci koji nisu mehanički onesposobljeni,
91) saobraćajna signalizacija je sistem sredstava, uređaja i oznaka za regulisanje i vođenje saobraćaja,
92) saobraćajni znak je znak kojim se upotrebom grafičkih ili svetlosnih ili brojčanih ili slovnih oznaka ili drugih simbola, učesnici u saobraćaju upozoravaju na opasnosti na putu, stavljaju im se do znanja ograničenje, zabrane i obaveze, odnosno daju obaveštenja potrebna za bezbedno kretanje po putu,
93) saobraćajna dozvola je javna isprava (rešenje) koja sa registracionom nalepnicom daje pravo na korišćenje vozila u saobraćaju za vreme važenja registracione nalepnice,
94) registarska tablica je oznaka na vozilu kojom se označava da je vozilo upisano u jedinstveni registar vozila,
95) registraciona nalepnica je oznaka - dozvola kojom se određuje da vozilo može da učestvuje u saobraćaju u određenom vremenskom roku,
96) vozačka dozvola je javna isprava (rešenje) nadležnog organa kojim se nekom licu daje pravo da u saobraćaju na putu upravlja vozilom određene kategorije na određeno vreme,
97) dozvola (licenca) za instruktora ili predavača ili ispitivača je javna isprava (rešenje) koja licima daje pravo da vrše praktičnu obuku ili obavljaju teorijsku obuku ili poslove ispitivača na određeno vreme,
98) dozvola (licenca) za kontrolora tehničkog pregleda je javna isprava (rešenje) koja licima daje pravo da obavljaju tehnički pregled vozila na određeno vreme,
99) "psihoaktivna supstanca" je vrsta droge, leka na kome je naznačeno da se ne sme upotrebljavati pre i za vreme vožnje, kao i druga hemijska materija koja može uticati na psihofizičku sposobnost učesnika u saobraćaju (osim alkohola),
100) "dnevno vreme upravljanja" je ukupno vreme upravljanja vozilom između dva dnevna odmora ili između dnevnog i nedeljnog odmora,
101) "dnevni odmor" je neprekidni vremenski period tokom koga vozač slobodno raspolaže svojim vremenom i može biti puni dnevni odmor, kada traje najmanje 11 sati ili skraćeni dnevni odmor, kada traje najmanje devet sati, a manje od 11 sati,
102) "nedelja" je vremenski period između ponedeljka u 00:00 sati i nedelje u 24:00 sata,
103) "nedeljni odmor" je neprekidni vremenski period tokom koga vozač slobodno raspolaže svojim vremenom i može biti puni nedeljni odmor, kada traje najmanje 45 sati ili skraćeni nedeljni odmor, kada traje najmanje 24 sata, a manje od 45 sati,
104) manja materijalna šteta je šteta nastala u saobraćajnoj nezgodi prouzrokovana u vrednosti manjoj od one za koju je propisana krivična odgovornost,
105) autonomno vozilo je proizvedeno ili prepravljeno motorno vozilo, sa automatizovanim sistemom vožnje, koji ispunjava tehničke i druge propisane uslove i koji omogućava kretanje tog vozila u saobraćaju na putu, uz delimično upravljanje od strane vozača, odnosno uz potpuno odsustvo upravljanja od strane vozača,
106) testiranje autonomnog vozila je skup aktivnosti koje se sprovode u cilju tehničke i funkcionalne provere automatizovanog sistema vožnje autonomnog vozila.
Bližu podelu motornih i priključnih vozila iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Izrazi koji se koriste u ovom zakonu a nisu posebno definisani u stavu 1. ovog člana, imaju značenje određeno drugim propisima.
Postupak utvrđivanja statusa, oduzimanja statusa i razvrstavanja vozila od istorijskog značaja (oldtajmer), sadržaj i način vođenja evidencije, kao i izgled i sadržaj potvrde o vozilima od istorijskog značaja i bliže uslove koje mora da ispuni pravno lice za ispitivanje tehničkih karakteristika i očuvanosti vozila od istorijskog značaja propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja, na predlog Agencije za bezbednost saobraćaja.
Postupak i način ispitivanja vozila za sportska takmičenja, izdavanja uverenja, postupak utvrđivanja statusa i razvrstavanja vozila za sportska takmičenja, sadržaj i način vođenja evidencije, propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja, na predlog Agencije za bezbednost saobraćaja.
III OSNOVI SISTEMA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA
Član 8
U cilju ostvarivanja saradnje i usklađenog obavljanja poslova u funkciji unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima, kao i iniciranja i praćenja preventivnih i drugih aktivnosti u oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima, na predlog ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, Vlada obrazuje Telo za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na putevima (u daljem tekstu: Telo za koordinaciju), kao koordinaciono telo Vlade, u čiji sastav ulaze ministri nadležni za unutrašnje poslove, poslove saobraćaja, zdravlja, rada, pravde, prosvete, trgovine i direktor Agencije za bezbednost saobraćaja.
Izvršni organ jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave, opštinsko veće, odnosno gradsko veće, osniva telo za koordinaciju (komisija, savet i sl.), radi usklađivanja poslova bezbednosti saobraćaja na putevima koji su iz delokruga jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Aktom Vlade bliže se uređuje organizacija i način rada Tela za koordinaciju i obrazuju se stručne radne grupe za potrebe Tela za koordinaciju.
Propise koji bliže uređuju organizaciju, način rada, izveštavanje i praćenje rada tela iz stava 2. ovog člana donosi ministar nadležan za unutrašnje poslove, na predlog Agencije za bezbednost saobraćaja.
Član 9*****
Vlada osniva Agenciju za bezbednost saobraćaja, kao javnu agenciju (u daljem tekstu: Agencija).
Agencija:
1) analizira, prati i unapređuje sistem bezbednosti saobraćaja (uspostavlja, razvija i unapređuje jedinstvenu bazu podataka od značaja za bezbednost saobraćaja),
2) organizuje, odnosno sprovodi aktivnosti usmerene na unapređenje bezbednosti vozača i drugih učesnika u saobraćaju, kao i na unapređenje bezbednosti saobraćaja sa stanovišta vozila i puteva,
3) organizuje, odnosno sprovodi preventivno-promotivne aktivnosti i kampanje usmerene na povećanje bezbednosti saobraćaja,
4) obezbeđuje bazu podataka o tehničkim karakteristikama motornih i priključnih vozila, koji su od značaja za primenu propisa o bezbednosti saobraćaja na putevima i bazu podataka koji su od značaja za uvoz vozila,
5) organizuje i sprovodi stručni ispit i organizuje, odnosno sprovodi pripremnu nastavu za polaganje stručnog ispita i seminare unapređenja znanja za predavače teorijske obuke,
6) organizuje, odnosno sprovodi seminare unapređenja znanja za instruktora vožnje,
7) organizuje i sprovodi stručni ispit, odnosno sprovodi obuku za polaganje stručnog ispita i seminare unapređenja znanja za ispitivača,
8) organizuje i sprovodi stručni ispit za sticanje licence za obavljanje poslova profesionalnog vozača (CPC) i organizuje obuku za sticanje i obnavljanje licence za obavljanje poslova profesionalnog vozača (CPC),
9) organizuje i sprovodi stručni ispit i organizuje, odnosno sprovodi obuku za vozača turističkog voza,
10) organizuje i sprovodi stručni ispit i organizuje, odnosno sprovodi obuku za vozača tramvaja,
11) organizuje i sprovodi ispit iz oblasti unapređenja znanja iz bezbednosti saobraćaja i organizuje, odnosno sprovodi obuku za vozače kojima je oduzeta vozačka dozvola zbog nesavesnog upravljanja,
12) organizuje i sprovodi stručni ispit, odnosno sprovodi obuku za polaganje stručnog ispita i seminare unapređenja znanja za kontrolora tehničkog pregleda,
13) izdaje dozvole (licence), uverenja i druga dokumenta u skladu sa ovim zakonom,
14) sarađuje sa međunarodnim i regionalnim telima i institucijama za bezbednost saobraćaja,
15) koordinira rad tela za bezbednost saobraćaja u lokalnim samoupravama i daje saglasnost na program za rad tela za bezbednost saobraćaja u lokalnim samoupravama, u skladu sa odredbama ovog zakona,
16) izdaje periodične analize i publikacije sa podacima o saobraćaju i saobraćajnim nezgodama, odnosno izveštava na nacionalnom nivou o stanju bezbednosti saobraćaja na putevima,
17) objavljuje, odnosno daje stručno mišljenje na stručnu literaturu značajnu za bezbednost saobraćaja,
18) organizuje i obezbeđuje objavljivanje stručne literature iz oblasti osposobljavanja vozača,
19) obavlja poslove u vezi sa primenom tahografa i graničnika brzine,
20) obavlja poslove u vezi sa ispitivanjem, homologacijom i kontrolom saobraznosti vozila, opreme i delova,
21) inicira, organizuje i realizuje stručne obuke, odnosno podržava naučne i stručne projekte i istraživanja u oblasti bezbednosti saobraćaja,
22) organizuje, odnosno sprovodi stručna usavršavanja u oblasti bezbednosti saobraćaja, odnosno sertifikuje lica koja sprovode obuke, odnosno seminare unapređenja znanja,
23) analizira i inicira unapređenje propisa značajnih za bezbednost saobraćaja,
24) obavlja poslove u pogledu sprovođenja i realizacije Nacionalnog godišnjeg programa unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima,
25) obezbeđuje Centralni informacioni sistem, sa programom koji omogućava prikupljanje i dostavu propisanih podataka od strane privrednog društva, iz objekata u kojima se vrši tehnički pregled vozila, kao i centralizovanu obradu podataka,
26) obavlja poslove u vezi sa utvrđivanjem statusa, oduzimanjem statusa i razvrstavanjem vozila od istorijskog značaja, izdavanjem potvrde i vođenjem evidencije za vozila od istorijskog značaja,
27) obavlja poslove u vezi sa utvrđivanjem statusa, razvrstavanjem vozila za sportska takmičenja i vođenjem evidencije vozila za sportska takmičenja,
28) obavlja i druge zadatke vezane za unapređenje bezbednosti saobraćaja, utvrđene ovim zakonom i drugim propisima.
Poslove iz stava 2. ovog člana Agencija vrši kao poverene poslove.
Za izvršavanje pojedinih poslova, koji se odnose na organizaciju poslova iz stava 2. ovog člana, Agencija može angažovati pravno lice koje je materijalno i stručno osposobljeno da obavlja te poslove.
Agencija proverava ispunjenost uslova koje mora da ispunjava pravno lice iz stava 4. ovog člana.
Član 10
Agencija se finansira iz:
1) cene usluga koje plaćaju korisnici usluga,
2) donacija, priloga i drugih bespovratnih davanja datih osnivaču ili Agenciji,
3) ostalih izvora.
Visinu cena iz stava 1. tačka 1) ovog člana utvrđuje Vlada na predlog Agencije, a po pribavljenom mišljenju ministarstava nadležnih za saobraćaj i trgovinu.
Sredstva za osnivanje i početak rada Agencije obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije.
Saglasnost na akt kojim se utvrđuje visina plata i broj zaposlenih u Agenciji daje Vlada.
Član 11
Vlada donosi Nacionalnu strategiju bezbednosti saobraćaja na putevima (u daljem tekstu: Nacionalna strategija).
Nacionalna strategija sadrži najznačajnija obeležja postojećeg stanja bezbednosti saobraćaja, viziju, dugoročne i kratkoročne ciljeve, ključne oblasti rada i rokove za donošenje odgovarajućeg akcionog plana.
Nacionalnu strategiju predlaže Telo za koordinaciju za period od najmanje pet godina, do kraja juna u poslednjoj godini važenja Nacionalne strategije.
Član 12
Na osnovu Nacionalne strategije, na predlog Tela za koordinaciju, Vlada donosi Akcioni plan bezbednosti saobraćaja na putevima (u daljem tekstu: Akcioni plan), za period od najmanje jedne godine.
Akcioni plan sadrži naročito: mere i aktivnosti u okviru ključnih oblasti rada, odgovorne subjekte, rokove i finansijska sredstva u ključnim oblastima rada.
Član 13
Skupštine jedinica teritorijalne autonomije, odnosno jedinica lokalne samouprave, donose strategiju i godišnji plan bezbednosti saobraćaja na putevima na svom području u skladu sa Nacionalnom strategijom i Akcionim planom.
Član 14
Vlada podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o stanju bezbednosti saobraćaja na putevima, najmanje dvaput godišnje.
Nadležni izvršni organ jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne samouprave, opštinsko veće, odnosno gradsko veće, podnosi skupštini izveštaj o stanju bezbednosti saobraćaja na tom području najmanje dvaput godišnje.
Vlada, odnosno nadležni izvršni organ iz stava 2. ovog člana dužni su da izveštaje iz st. 1. i 2. ovog člana učine dostupnim javnosti.
Član 15
U cilju neprekidnog praćenja stanja bezbednosti saobraćaja na putevima u Republici Srbiji, Agencija predlaže sistem jedinstvene osnove evidentiranja i praćenja najznačajnijih obeležja bezbednosti saobraćaja.
Državni organi i drugi subjekti dužni su da Agenciji dostavljaju propisane podatke o obeležjima značajnim za bezbednost saobraćaja.
Član 16
Informacije o obeležjima bezbednosti saobraćaja iz jedinstvene baze podataka iz člana 9. stav 2. tačka 1) ovog zakona su javne i dostupne svima pod jednakim uslovima, osim onih čije objavljivanje je zakonom zabranjeno.
Član 17
Sredstva od novčanih kazni za prekršaje i privredne prestupe predviđene propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima pripadaju budžetu Republike Srbije.
Za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima opredeljuju se sredstva u budžetu Republike Srbije, na razdelu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.
Za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja mogu se koristiti i prihodi po osnovu međunarodnih ugovora i sredstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica, kroz donacije, poklone, priloge i druge vidove pomoći, kao i drugi izvori, u skladu sa zakonom.
Član 18
Raspored i korišćenje sredstava za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima vrši se u skladu sa aktom, koji za svaku kalendarsku godinu donosi Vlada, na predlog ministra nadležnog za unutrašnje poslove.
Sastavni deo akta iz stava 1. ovog člana je Nacionalni godišnji program unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima, koji sadrži ciljeve, mere i aktivnosti u okviru ključnih oblasti rada, način realizacije, rokove, finansijska sredstva i odgovorne subjekte.
Nacionalnim godišnjim programom unapređenja bezbednosti saobraćaja moraju biti obuhvaćene sledeće ključne oblasti rada:
1) unapređenje saobraćajne infrastrukture sa stanovišta unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima;
2) rad Tela za koordinaciju;
3) unapređenje saobraćajnog vaspitanja i obrazovanja;
4) preventivno-promotivne aktivnosti iz oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima;
5) naučno-istraživački rad u oblasti bezbednosti saobraćaja;
6) opremanje jedinica saobraćajne policije i drugih organa nadležnih za poslove bezbednosti saobraćaja.
Nacionalnim godišnjim programom unapređenja bezbednosti saobraćaja mogu biti obuhvaćene i druge aktivnosti iz oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima.
Član 19
(Brisan)
IV PRAVILA SAOBRAĆAJA
Član 20
Učesnici u saobraćaju dužni su da postupaju u skladu sa:
1) značenjem znaka, odnosno naredbe koje daje ovlašćeno lice koje vrši neposredno regulisanje saobraćaja,
2) značenjem svetlosnog saobraćajnog znaka,
3) značenjem saobraćajnog znaka,
4) značenjem oznake na kolovozu i trotoaru,
5) pravilima saobraćaja.
Učesnici u saobraćaju dužni su da postupaju u skladu sa značenjem znaka, odnosno naredbe koje daje ovlašćeno lice koje vrši neposredno regulisanje saobraćaja i kada time odstupaju od značenja svetlosnog saobraćajnog znaka ili značenja drugog saobraćajnog znaka ili značenja oznake na kolovozu i trotoaru ili pravila saobraćaja.
Učesnici u saobraćaju dužni su da postupaju u skladu sa značenjem svetlosnog saobraćajnog znaka i kada time odstupaju od značenja drugog saobraćajnog znaka ili značenja oznake na kolovozu i trotoaru ili pravila saobraćaja.
Učesnici u saobraćaju su dužni da postupaju u skladu sa značenjem saobraćajnog znaka i kada time odstupaju od značenja oznake na kolovozu i trotoaru ili pravila saobraćaja.
Učesnici u saobraćaju dužni su da postupaju u skladu sa značenjem oznake na kolovozu i trotoaru i kada time odstupaju od pravila saobraćaja.
Izuzetno od stava 4. ovog člana, kada se ograničenje brzine utvrđeno saobraćajnim znakom razlikuje od pravila ograničenja brzine propisanog posebnim pravilom saobraćaja iz člana 44, člana 45, člana 75. stav 2, člana 119. stav 4, člana 161. stav 2, člana 162. stav 1, člana 163. stav 2. ili člana 182. stav 5, primenjuje se strože ograničenje brzine.
Ukoliko se opšte ili posebno pravilo saobraćaja o ograničenju brzine kretanja vozila razlikuje od opšteg ili posebnog pravila saobraćaja o ograničenju brzine kretanja na putu po kome se kreću, učesnici u saobraćaju dužni su da postupaju u skladu sa strožim pravilom saobraćaja.
Član 21
Vozač je dužan da, s obzirom na brzinu kretanja vozila i druge okolnosti saobraćaja, vozilo drži na takvom odstojanju i rastojanju od drugih vozila, odnosno učesnika u saobraćaju, da ne izaziva opasnost i ne ometa druge učesnike u saobraćaju.
Član 22
Predmet, odnosno materija koja može da ugrozi, odnosno ometa bezbednost saobraćaja, ne sme se nalaziti na putu.
Učesnik u saobraćaju je dužan da, bez odlaganja, sa puta ukloni predmet, odnosno materiju koja se na kolovozu našla njegovim činjenjem, kao i predmet, odnosno materiju koja potiče sa vozila kojim upravlja.
Ukoliko je u mogućnosti i ako time ne ometa bezbednost saobraćaja, učesnik u saobraćaju je dužan, u cilju bezbednosti saobraćaja, da ukloni predmete i prepreke koji ugrožavaju bezbednost saobraćaja sa kolovoza, a ako nije u mogućnosti, dužan je da o tome, bez odlaganja, obavesti policiju ili preduzeće koje se stara o održavanju puta.
Učesnik u saobraćaju je dužan da, bez odlaganja, obavesti policiju o svakom događaju, odnosno pojavi, koja može ugroziti ili ugrožava bezbednost saobraćaja.
Vlasnik, odnosno korisnik vozila, ne sme dozvoliti da se odbačeno vozilo nalazi na putu, odnosno mestu na kome je dozvoljeno zaustavljanje ili parkiranje vozila.
Član 23
Vozač je dužan da obrati pažnju na pešake koji se nalaze na kolovozu ili stupaju na kolovoz ili iskazuju nameru da će stupiti na kolovoz.
Kada prilazi pešačkom prelazu, vozač mora da prilagodi brzinu vozila tako da u svakoj situaciji koju vidi ili ima razloga da predvidi, može bezbedno da zaustavi vozilo ispred pešačkog prelaza.
Na delu puta na kome se kreću deca, odnosno su postavljeni saobraćajni znakovi o učešću dece u saobraćaju, vozač je dužan da vozi sa naročitom opreznošću, tako da može blagovremeno da zaustavi vozilo.
Član 24
Slepa osoba koja samostalno učestvuje u saobraćaju kao pešak, treba da se kreće uz pomoć belog štapa i/ili obučenog psa vodiča.
Vozilo koje je podešeno da njime upravlja osoba sa invaliditetom može, na zahtev te osobe, biti označeno nalepnicom čiji izgled, sadržaj, način postavljanja i bliže uslove za izdavanje utvrđuje ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Oznaku iz stava 2. ovog člana izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
Član 25
Vozač vozila koje obilazi vozilo za javni prevoz putnika, odnosno autobus kojim se obavlja prevoz putnika za sopstvene potrebe, koje se nalazi na stajalištu, mora da upravlja vozilom tako da ne ugrožava lice koje u to vozilo ulazi ili izlazi.
Lice iz stava 1. ovog člana, koje zbog ulaska, odnosno izlaska iz vozila treba da stupi na kolovoz, dužno je da se prethodno uveri da stupanjem na kolovoz ne ometa saobraćaj i ne ugrožava bezbednost saobraćaja.
Vozač vozila mora da se zaustavi iza vozila iz stava 1. ovog člana, kada lica koja ulaze, odnosno izlaze iz tog vozila, moraju da pređu preko saobraćajne trake, odnosno biciklističke staze ili trake kojom se vozilo kreće.
Član 26
Ukoliko se vozilo za organizovan prevoz dece zaustavlja radi ulaska ili izlaska dece, na putu sa po jednom saobraćajnom trakom po smeru, vozači ostalih vozila su dužni da se zaustave dok deca ulaze ili izlaze iz vozila.
Za vreme ulaska i izlaska dece iz vozila, vozač tog vozila mora uključiti sve pokazivače pravca.
Vozilo kojim se vrši organizovan prevoz dece mora biti obeleženo posebnim znakom, koji propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Bliže propise o izgledu i načinu postavljanja posebnog znaka za obeležavanje vozila kojim se organizovano prevoze deca donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Propise koji bliže uređuju način obavljanja organizovanog prevoza dece donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Član 27
Vozač je dužan da, u naselju, omogući uključivanje u saobraćaj autobusu koji se propisno uključuje u saobraćaj sa stajališta.
Član 28
Vozač ne sme da koristi telefon, odnosno druge uređaje za komunikaciju ukoliko nema, odnosno ne koristi, opremu koja omogućava telefoniranje bez angažovanja ruku za vreme vožnje.
Vozač ne sme da koristi audio, odnosno video uređaje na način da ne čuje zvučne signale drugih učesnika u saobraćaju, niti da preduzima druge radnje koje ometaju njegovu pažnju pri upravljanju vozilom.
Lice koje se prevozi vozilom ne sme da ometa vozača u upravljanju vozilom, niti da utiče na njega da upravlja vozilom na način kojim se umanjuje bezbednost saobraćaja.
Odredbe stava 1. ovog člana koje se odnose na druge uređaje za komunikaciju ne primenjuju se na vozače vozila Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije, Vojske Srbije, Vojno-bezbednosne agencije, Vojno-obaveštajne agencije, hitne medicinske pomoći i vatrogasne službe, dok upravljaju vozilom prilikom izvršavanja poslova u vezi sa službenom dužnošću, odnosno delatnošću, kao i vozače vozila Ministarstva pravde - Uprave za izvršenje krivičnih sankcija kada prevoze lica lišena slobode i vozače auto taksi prevoza u obavljanju službene dužnosti.
Član 29
U vozilu se u saobraćaju na putu ne sme koristiti, niti nalaziti, uređaj odnosno sredstvo, kojim se može otkrivati ili ometati rad uređaja za merenje brzine kretanja vozila, odnosno drugih uređaja namenjenih za otkrivanje i dokumentovanje prekršaja.
Zabranjeno je stavljati u promet i reklamirati uređaje i predmete iz stava 1. ovog člana.
Član 30
Vozač i putnici u motornom vozilu u kome su ugrađeni, odnosno postoje mesta za ugradnju sigurnosnih pojaseva, dužni su da u saobraćaju na putu koriste sigurnosni pojas na način koji je predvideo proizvođač vozila.
Kada vozilo učestvuje u saobraćaju na putu, u putničkom, teretnom vozilu i autobusu se mora nalaziti odgovarajući svetloodbojni prsluk.
Član 31
U motornom vozilu na prednjem sedištu ne sme da se prevozi dete mlađe od 12 godina, kao ni lice koje nije sposobno da upravlja svojim postupcima.
Lice niže od 135 cm prevozi se vezano u odgovarajućem homologovanom bezbednosnom sedištu, koje je pričvršćeno za vozilo u skladu sa deklaracijom proizvođača vozila, odnosno proizvođača bezbednosnog sedišta, osim u vozilima za javni prevoz putnika.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, dete do tri godine može se prevoziti na prednjem sedištu, ukoliko se prevozi u bezbednosnom sedištu koje je okrenuto suprotno pravcu kretanja vozila, kada vozilo nema ili je isključen bezbednosni vazdušni jastuk.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, lice starije od četiri godine može se prevoziti vezano sigurnosnim pojasom vozila uz upotrebu homologovanog bezbednosnog podmetača, ukoliko visina lica omogućava bezbedno vezivanje i ukoliko na mestu gde lice sedi postoji ugrađen naslon za glavu.
Izuzetno, odredbe iz st. 2. i 4. ovog člana ne primenjuju se u slučaju prevoza lica nižeg od 135 cm na sedištu u vozilu za koje po važećim propisima ne mora postojati sigurnosni pojas, odnosno priključak za vezivanje sigurnosnog pojasa.
Propise koji bliže uređuju način prevoženja dece i uslove koje mora da ispunjava bezbednosno sedište donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Član 32
Vozač mora da upravlja vozilom na način kojim se ne umanjuje stabilnost vozila i ne gubi upravljivost, pri čemu svi točkovi vozila, u normalnim uslovima eksploatacije, moraju biti u kontaktu sa podlogom.
Vozač ne sme naglo da menja način vožnje, osim u slučaju izbegavanja neposredne opasnosti.
Vozač ne sme da započne bilo koju radnju vozilom u saobraćaju na putu (uključivanje u saobraćaj, promenu saobraćajne trake, prestrojavanje, skretanje, polukružno okretanje, obilaženje, preticanje, vožnja unazad, isključenje iz saobraćaja, zaustavljanje, parkiranje i dr.) pre nego što se uveri da radnju može da izvrši na bezbedan i propisan način.
Vozač je dužan da druge učesnike u saobraćaju jasno i blagovremeno obavesti o nameri da izvrši radnju iz stava 3. ovog člana dajući propisani znak pokazivačima pravca, a ako oni ne postoje, odgovarajući znak rukom. Vozač mora davati propisani znak za sve vreme vršenja radnje vozilom, a po izvršenoj radnji mora prestati sa davanjem tog znaka.
Član 33
Kada se vozač uključuje u saobraćaj iz dvorišta, garaže ili druge površine, u uslovima nedovoljne preglednosti ili vidljivosti, dužan je da bezbedno uključenje izvede uz pomoć lica koje se nalazi na pogodnom mestu van vozila i koje mu daje odgovarajuće znakove.
Član 34
Za kretanje vozila vozač mora da koristi površinu namenjenu za saobraćaj one vrste vozila kojim upravlja, osim u slučajevima predviđenim ovim zakonom.
Vozač vozila koji se kreće površinom koja nije namenjena za saobraćaj te vrste vozila, ako je ovim zakonom to dozvoljeno, obavezan je da upravlja vozilom sa naročitom pažnjom.
Član 35
Vozilo se kreće desnom stranom kolovoza u smeru kretanja.
Vozač je dužan da vozilo u kretanju drži što bliže desnoj ivici kolovoza i na tolikoj udaljenosti od nje da, s obzirom na brzinu kretanja vozila, uslove saobraćaja i na stanje i osobine puta, ne ugrožava druge učesnike u saobraćaju i ne izlaže sebe opasnosti.
Na putu u naselju sa najmanje dve saobraćajne trake za isti smer, vozač može da se kreće vozilom saobraćajnom trakom koja se ne nalazi uz desnu ivicu kolovoza, ako time ne ometa vozila koja se kreću iza njegovog vozila.
Odredba stava 3. ovog člana ne odnosi se na vozača teretnog vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od 3.500 kg, vozača vozila koje na ravnom putu ne može razviti brzinu veću od 40 km/h i na vozača vozila koje nije motorno vozilo, osim na delu puta ispred raskrsnice ili drugog mesta na kome vozilo skreće ulevo, odnosno kada vrši preticanje ili obilaženje.
U slučaju zastoja saobraćaja na putu gde postoje fizički odvojene kolovozne trake, vozači su dužni da ostave slobodan prostor za prolaz vozila pod pratnjom i vozila sa pravom prvenstva prolaza, na taj način što će vozači koji se nalaze u desnoj odnosno srednjim saobraćajnim trakama zauzeti položaj uz desnu ivicu saobraćajne trake, a vozači koji se nalaze u levoj saobraćajnoj traci zauzeti položaj uz levu ivicu saobraćajne trake, tako da ostavljen prostor mora biti dovoljan za nesmetani prolaz ovih vozila.
Član 36
Na putu za saobraćaj vozila u oba smera na kome postoje najmanje četiri saobraćajne trake, vozač ne sme vozilom da se kreće, odnosno prelazi na kolovoznu traku namenjenu za saobraćaj vozila iz suprotnog smera.
Na putu za saobraćaj vozila u oba smera na kome postoje tri saobraćajne trake, vozač ne sme vozilom da se kreće saobraćajnom trakom koja se nalazi uz levu ivicu puta u pravcu kretanja vozila.
Na putu na kome su kolovozne trake fizički odvojene jedna od druge, vozač ne sme vozilom da se kreće kolovoznom trakom namenjenom za saobraćaj vozila iz suprotnog smera.
Na putu za saobraćaj vozila u jednom smeru, vozač ne sme vozilom da se kreće u zabranjenom smeru.
Ukoliko je na putu sa više saobraćajnih traka za kretanje u istom smeru onemogućen saobraćaj na jednoj od traka ili se traka završava, vozač koji se kreće u istom smeru, u saobraćajnoj traci pored, dužan je da omogući uključivanje jednog vozila u traku kojom se on kreće.
Član 37
Vozač ne sme da se kreće vozilom unazad.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, kretanje vozilom unazad dozvoljeno je isključivo na kratkom delu puta, onom stranom kolovoza kojom se do tada vozilo kretalo unapred ako se time ne ugrožavaju niti ometaju drugi učesnici u saobraćaju.
Kretanje vozila unazad nije dozvoljeno na nepreglednom delu puta, pri smanjenoj vidljivosti, u tunelima i na prelazima preko železničke pruge.
Član 38
Vozač ne sme naglo da uspori vozilo, osim u slučaju izbegavanja neposredne opasnosti.
Vozač koji znatno usporava vozilo dužan je da to učini na način kojim neće ugroziti, odnosno ometati vozače koji se kreću iza njega.
Član 39
Tramvajskom bašticom, odnosno saobraćajnom trakom namenjenom za kretanje vozila za javni prevoz putnika, dozvoljen je saobraćaj vozila sa prvenstvom prolaza i vozila pod pratnjom, kao i saobraćaj vozila kojima se vrši održavanje puta ili radovi na putu, za vreme vršenja tih radova.
Član 40
Za vožnju bicikla, gde ne postoji posebna staza, odnosno traka, sme da se koristi kolovoz u širini od najviše jedan metar od desne ivice kolovoza, osim na delu puta ispred raskrsnice ili drugog mesta na kome vozilo skreće ulevo, odnosno kada vrši preticanje ili obilaženje.
Za kretanje bicikla i lakog električnog vozila po pešačko-biciklističkoj stazi shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o kretanju po biciklističkoj stazi, pri čemu vozač bicikla i lakog električnog vozila ne sme da se kreće brzinom većom od 10 km/h i dužan je da postupa sa naročitom opreznošću prema pešacima, tako da ne ometa kretanje, odnosno ne ugrožava bezbednost pešaka.
Vozač lakog električnog vozila, kada se kreće kolovozom, sme da koristi kolovoz u širini od najviše 1 m od desne ivice kolovoza, osim na delu puta ispred raskrsnice ili drugog mesta na kome vozilo skreće ulevo, odnosno kada vrši preticanje ili obilaženje.
Član 41
Nasilnička vožnja je postupanje vozača koje je u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraćaja, odnosno, prilikom koje vozač ne pokazuje obzir prema bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju.
Pod nasilničkom vožnjom smatra se i:
1) kada vozač dva ili više puta prođe svetlosni saobraćajni znak kada mu je tim znakom zabranjen prolaz, ako između dva uzastopna prolaska nije prošlo više od 10 minuta,
2) kada vozač izvrši preticanje kolone vozila pri čemu svojim vozilom prelazi ili se kreće po neisprekidanoj uzdužnoj liniji koja razdvaja kolovozne trake po smerovima kretanja,
3) kretanje vozila na putu u naselju brzinom koja je za više od 90 km/h veća od dozvoljene, odnosno van naselja brzinom koja je za više od 100 km/h veća od dozvoljene,
4) upravljanje vozilom u stanju potpune alkoholisanosti (više od 2,00 mg/ml).
Član 42
Vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja.
Ako vozač vozi sporo u meri u kojoj ometa normalan saobraćaj, dužan je da na prvom odgovarajućem mestu omogući da ga drugo vozilo bezbedno pretekne, obiđe ili prođe.
Sve odredbe ovog zakona koje se odnose na brzinu primenjuju se na trenutno izmerenu brzinu i srednju (prosečnu) brzinu.
Za prekršaje koji se odnose na trenutno izmerenu brzinu i srednju (prosečnu) brzinu odgovoran je vozač koji je upravljao vozilom u trenutku kad je brzina izmerena, odnosno utvrđena.
Član 43
Na putu u naselju, vozač ne sme vozilom da se kreće brzinom većom od 50 km/h, odnosno brzinom većom od brzine dozvoljene postavljenim saobraćajnim znakom za celo naselje ili njegov deo.
Izuzetno, na putu u naselju, čiji saobraćajno-tehnički elementi to omogućavaju, može da se saobraćajnim znakom dozvoli kretanje vozilom brzinom i do 80 km/h.
Član 44
Na putu van naselja vozač ne sme vozilom da se kreće brzinom većom od:
1) 130 km/h na auto-putu,
2) 100 km/h na motoputu,
3) 80 km/h na ostalim putevima.
Na putu van naselja vozač ne sme vozilom da se kreće brzinom većom od brzine dozvoljene saobraćajnim znakom.
Član 45**
Brzina kretanja vozila na putevima prema vrsti vozila ograničava se na:
1) 80 km/h - za autobuse i autobuse sa priključnim vozilom za prevoz tereta kao i za teretna vozil
