ZAKON O HEMIKALIJAMA
("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 92/2011, 93/2012 i 25/2015)
I OSNOVNE ODREDBE
Član 1
Ovim zakonom uređuje se integrisano upravljanje hemikalijama, klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija, integralni registar hemikalija i registar hemikalija koje su stavljene u promet, ograničenja i zabrane proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija, uvoz i izvoz određenih opasnih hemikalija, dozvole za obavljanje delatnosti prometa i dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija, stavljanje u promet detergenta, sistematsko praćenje hemikalija, dostupnost podataka, nadzor i druga pitanja od značaja za upravljanje hemikalijama.
Član 2
Ovaj zakon zasniva se na načelu predostrožnosti i načelu da proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik proizvodi, stavlja u promet i koristi hemikalije tako da nema nepoželjnih efekata po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Član 3
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) dalji korisnik jeste pravno lice ili preduzetnik sa sedištem na teritoriji Republike Srbije, koje nije proizvođač supstance i nije uvoznik hemikalije, a koji koristi supstancu ili supstancu sadržanu u smeši u industrijske ili profesionalne svrhe, uključujući i lice koje proizvodi smešu. Distributer i potrošač se ne smatra daljim korisnikom;
2) detergent jeste supstanca ili smeša koja sadrži sapune odnosno druge surfaktante i koristi se za pranje i čišćenje. U detergente spadaju i pomoćne smeše za pranje (pretpranje, ispiranje ili izbeljivanje odeće), omekšivači rublja, smeše za druga čišćenja i slično;
3) distributer jeste pravno lice ili preduzetnik sa sedištem na teritoriji Republike Srbije, koji skladišti i stavlja u promet hemikalije;
4) dobra laboratorijska praksa jeste laboratorijska praksa koja se sprovodi u skladu sa principima (smernicama) propisanim zakonom kojim se uređuju lekovi i medicinska sredstva;
5) naučno istraživanje i razvoj jeste naučno eksperimentisanje, analiziranje ili istraživanje hemikalija koje se sprovodi pod kontrolisanim uslovima;
5a) opozivanje jeste svaka aktivnost ili mera kojom se vrši povraćaj hemikalije ili proizvoda koji je proizvođač odnosno distributer već isporučio ili učinio dostupnim potrošačima odnosno daljim korisnicima;
5b) povlačenje jeste svaka aktivnost ili mera kojom se sprečava dalje snabdevanje i činjenje dostupnim hemikalije ili proizvoda koji su stavljeni u promet;
6) potpuna aerobna biorazgradljivost jeste takav nivo biorazgradljivosti da se surfaktant uz pomoć mikroorganizama u prisustvu kiseonika potpuno razgradi na ugljen dioksid, vodu i mineralne soli (mineralizacija);
7) pranje jeste čišćenje veša, sudova i tvrdih površina;
8) primarna biorazgradljivost jeste strukturna promena (transformacija) surfaktanta pod dejstvom mikroorganizama čime se gubi njegova površinski aktivna sposobnost zbog razgradnje njegove strukture;
9) proizvod jeste predmet kome je tokom proizvodnje dat određeni oblik ili dizajn koji više određuje njegovu funkciju nego hemijski sastav;
10) proizvodnja jeste proizvodnja ili ekstrakcija supstanci u prirodnom obliku;
11) proizvođač jeste pravno lice ili preduzetnik koji proizvodi supstancu;
12) rukovanje jeste proizvodnja, prerada, pakovanje, skladištenje, promet, transport i korišćenje hemikalija ili bilo koja druga aktivnost koja se odnosi na hemikalije;
13) smeša jeste mešavina ili rastvor dve ili više supstanci;
14) snabdevač jeste pravno lice ili preduzetnik koji je proizvođač, uvoznik, distributer ili dalji korisnik, a koji stavlja u promet hemikalije;
15) stavljanje u promet jeste snabdevanje ili činjenje dostupnim hemikalija trećim licima na teritoriji Republike Srbije, bilo uz naknadu ili bez naknade pri čemu se i uvoz smatra stavljanjem u promet;
16) supstanca jeste hemijski element i njegova jedinjenja u prirodnom stanju ili dobijena u proizvodnom procesu uključujući aditive koji su neophodni za održavanje njene stabilnosti i nečistoće koje proizilaze iz primenjenog procesa, izuzimajući rastvarač koji se može izdvojiti tako da to ne utiče na stabilnost supstance ili promenu njenog sastava;
17) surfaktant jeste bilo koja organska supstanca odnosno smeša koja ima površinski aktivna svojstva i koja sadrži jednu ili više hidrofilnih i hidrofobnih grupa koje su sposobne da smanje površinski napon vode formirajući raširen ili adsorbujući monosloj na dodiru voda - vazduh i stvore emulziju odnosno mikroemulziju odnosno micele, kao i da se adsorbuju na dodiru voda - čvrsta površina;
18) scenario izloženosti jeste skup uslova i mera, uključujući uslove na radnom mestu, kojima se upravlja rizikom, a koji opisuju kako se supstanca proizvodi ili koristi za vreme svog životnog ciklusa, kako proizvođač ili uvoznik mogu da je kontrolišu, kojima se daje preporuka daljem korisniku kako da kontroliše supstancu kada su njenom uticaju izloženi ljudi i životna sredina, s tim što preporuka može da se odnosi na jedan specifičan proces ili način korišćenja ili nekoliko procesa ili načina korišćenja supstance;
19) hemijski naziv prema IUPAC nomenklaturi jeste naziv hemikalije identifikovan u nomenklaturi Međunarodne unije za čistu i primenjenu hemiju (International Union of Pure and Applied Chemistry - IUPAC);
20) hemikalija jeste supstanca i smeša;
20a) hemikalija i proizvod namenjen za opštu upotrebu jeste predmet opšte upotrebe u smislu zakona kojim se uređuje zdravstvena ispravnost predmeta opšte upotrebe;
21) čišćenje jeste definicija ovog pojma iz standarda SRPS ISO 862.
Član 4
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na:
1) radioaktivne hemikalije;
2) hemikalije u tranzitu;
3) transport opasnih hemikalija.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na hemikalije:
1) koje se smatraju otpadom u smislu odredaba zakona kojim se uređuje upravljanje otpadom;
2) koje su pod carinskim nadzorom u carinskom skladištu ili slobodnim zonama radi ponovnog izvoza ili tranzita ako se tu hemikalije ne prerade ili obrade.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na upis hemikalija u Registar hemikalija i na upis supstanci koje izazivaju zabrinutost u Registar hemikalija ne primenjuju se na hemikalije koje se u finalnom obliku stavljaju u promet kao:
1) biocidni proizvodi;
2) sredstva za zaštitu bilja;
3) lekovi i medicinska sredstva koja se koriste u humanoj i veterinarskoj medicini;
4) kozmetički proizvodi;
5) hrana, prehrambeni aditivi i arome;
6) hrana za životinje i aditivi za tu hranu.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na klasifikaciju, pakovanje i obeležavanje hemikalija ne primenjuju se na hemikalije:
1) koje se koriste za naučno istraživanje i razvoj i koje se ne stavljaju u promet, a koriste pod kontrolisanim uslovima gde je smanjena izloženost;
2) koje se u finalnom obliku stavljaju u promet kao:
- lekovi i medicinska sredstva koja se koriste u humanoj i veterinarskoj medicini;
- kozmetički proizvodi;
- hrana, prehrambeni aditivi i arome;
- hrana za životinje i aditivi za tu hranu.
Odredbe ovog zakona iz poglavlja VIII koje se odnose na uvoz i izvoz određenih opasnih hemikalija ne primenjuju se na:
1) hemijsko oružje i prekursore za hemijsko oružje;
2) prekursore opojnih droga i psihotropne supstance;
3) hranu i prehrambene aditive;
4) hranu za životinje i aditive za tu hranu;
5) lekove koji se koriste u humanoj i veterinarskoj medicini;
6) hemikalije koje se koriste za naučno istraživanje i razvoj u količini koja ne utiče na zdravlje ljudi i životnu sredinu, a ne prelazi 10 kg za svaku hemikaliju prilikom svakog uvoza.
II OVLAŠĆENJA MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE
Član 5
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine obezbeđuje uslove za kvalitetno, efikasno i bezbedno upravljanje hemikalijama i biocidnim proizvodima.
Član 6
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine je nadležno da:
1) donosi podzakonske propise za sprovođenje Zakona o hemikalijama i Zakona o biocidnim proizvodima;
2) donosi Spisak klasifikovanih supstanci;
3) donosi rešenja o upisu hemikalije u Registar hemikalija i vodi taj registar;
4) vodi Integralni registar hemikalija;
5) objavljuje Listu supstanci koje izazivaju zabrinutost;
6) sprovodi postupak prethodnog obaveštenja i postupak dobijanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja za uvoz i izvoz određenih opasnih hemikalija;
7) izdaje dozvole za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija;
8) izdaje odobrenja za korišćenje surfaktanta u detergentu;
9) izrađuje i sprovodi projekte kojima se prati da li se hemikalije stavljaju u promet i koriste na takav način da nemaju štetan uticaj po zdravlje ljudi, životnu sredinu i imovinu;
10) objavljuje liste aktivnih supstanci u biocidnom proizvodu;
11) donosi rešenja o upisu biocidnog proizvoda u Privremenu listu za dostavljanje tehničkog dosijea;
12) izdaje odobrenja za stavljanje u promet biocidnog proizvoda;
13) se stara o proceni tehničkog dosijea biocidnog proizvoda;
14) priprema godišnje deklaracije o proizvodnji, preradi i korišćenju hemikalija sa lista propisanih zakonom kojim se uređuje zabrana razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i njegovo uništavanje, kao i godišnje deklaracije o proizvodnji diskretnih organskih supstanci i obavlja druge poslove u skladu sa tim zakonom;
15) vrši stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Zajedničkog tela za integrisano upravljanje hemikalijama;
16) pruža informacije i stručna uputstva privrednim subjektima, jedinicama lokalne samouprave i inspektorima za sprovođenje zakona u oblasti upravljanja hemikalijama i biocidnim proizvodima, kao i da daje stručnu ocenu o svojstvima i nameni određenih hemikalija;
17) ostvaruje saradnju sa Evropskom agencijom za hemikalije, agencijama drugih zemalja i sekretarijatima međunarodnih konvencija koji uređuju upravljanje hemikalijama i drugim međunarodnim organizacijama koje se bave raznim aspektima upravljanja hemikalijama;
18) sprovodi aktivnosti kojima informiše javnost o uticaju hemikalija po zdravlje ljudi i životnu sredinu, merama za smanjenje rizika i bezbednom korišćenju hemikalija;
19) obavlja i druge poslove utvrđene ovim zakonom, zakonom kojim se uređuju biocidni proizvodi i drugim zakonima.
III INTEGRISANO UPRAVLJANJE HEMIKALIJAMA
Član 7
Da bi se ostvarili principi strateškog pristupa upravljanja hemikalijama, obezbedilo adekvatno upravljanje hemikalijama u svim fazama životnog ciklusa hemikalija od proizvodnje odnosno uvoza do odlaganja, kao i da bi se doprinelo održivom razvoju Republike Srbije, ministar nadležan za životnu sredinu (u daljem tekstu: Ministar), u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava, rešenjem osniva Zajedničko telo za integrisano upravljanje hemikalijama (u daljem tekstu: Zajedničko telo).
Zajedničko telo se osniva od predstavnika nadležnih državnih organa u oblasti upravljanja hemikalijama, industrije, naučnoistraživačkih organizacija i nevladinih organizacija.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine vrši stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Zajedničkog tela.
Zadatak Zajedničkog tela je da priprema Integrisan program upravljanja hemikalijama i akcione planove za sprovođenje tog programa, kao i da prati ostvarivanje programa i akcionih planova i koordinira poslove koji su u vezi sa bezbednim upravljanjem hemikalijama.
Integrisan program upravljanja hemikalijama donosi Vlada.
Član 8
Pravno i fizičko lice koje rukuje hemikalijama treba da preduzima potrebne mere da bi predupredilo ili izbeglo štetni uticaj hemikalija po zdravlje ljudi, životnu sredinu i imovinu.
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik koji stavlja hemikaliju u promet procenjuje opasna svojstva te hemikalije pre stavljanja u promet i o tome obaveštava ostala pravna i fizička lica kako bi ona rukovala hemikalijom na bezbedan način.
Opasnu hemikaliju proizvođač, uvoznik i drugi koji rukuju takvom hemikalijom treba da zamene bezbednijom alternativom kada god je to moguće odnosno kada socio-ekonomski razlozi i tehničke mogućnosti to dozvoljavaju.
IV KLASIFIKACIJA, PAKOVANJE, OBELEŽAVANJE I SKLADIŠTENJE HEMIKALIJA
Član 9
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik koji stavlja hemikalije i određene proizvode u promet dužan je da ih klasifikuje, a snabdevač hemikalija da ih obeležava i pakuje u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.
Izvoznik je dužan da hemikaliju koju izvozi pakuje i obeležava u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega, osim ako je potrebno da hemikaliju pakuje i obeležava na drugačiji način, u skladu sa međunarodnim standardima, a to zahteva zemlja u koju se izvozi hemikalija.
Član 10
Klasifikacija hemikalije i određenog proizvoda vrši se na osnovu procene njihovih fizičkih i hemijskih svojstava, svojstava koja utiču na život i zdravlje ljudi, svojstava koja utiču na životnu sredinu, kao i utvrđenih kriterijuma za klasifikaciju u određene klase opasnosti.
Opasna hemikalija je hemikalija koja se može klasifikovati u najmanje jednu od klasa opasnosti.
U okviru klasa opasnosti hemikalija se može dalje različito klasifikovati na osnovu puta izlaganja ljudi ili životne sredine toj hemikaliji ili na osnovu prirode efekata hemikalije.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine bliže propisuje način klasifikacije hemikalije i određenog proizvoda.
Član 11
Supstanca se klasifikuje u skladu sa klasifikacijom supstance istog hemijskog sastava iz Spiska klasifikovanih supstanci.
Ako se supstanca ne nalazi na Spisku klasifikovanih supstanci ili nije na tom spisku klasifikovana za sve klase opasnosti i razlike unutar tih klasa, klasifikacija te supstance vrši se na osnovu postojećih podataka o svojstvima te supstance, odnosno na osnovu rezultata novih ispitivanja njenih svojstava i upoređivanjem tih podataka, odnosno rezultata sa utvrđenim kriterijumima za klasifikaciju hemikalije.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine donosi Spisak klasifikovanih supstanci.
Član 12
Klasifikacija smeše vrši se procenom opasnosti smeše na osnovu podataka o svojstvima supstanci sadržanih u smeši, na osnovu analize postojećih podataka o opasnosti koju ta smeša predstavlja odnosno direktnim eksperimentalnim ispitivanjima svojstava smeše i upoređivanjem tih podataka odnosno rezultata sa utvrđenim kriterijumima za klasifikaciju hemikalije.
Član 13
Prilikom klasifikacije hemikalije mogu se koristiti podaci iz epidemioloških studija, statistički podaci o profesionalnim oboljenjima odnosno podaci o uticaju hemikalije na ljude kada su oni bili izloženi hemikaliji prilikom hemijskog udesa, kao i podaci dobijeni drugim međunarodno prihvaćenim metodama za utvrđivanje svojstava hemikalija.
Dokazi o opasnosti hemikalije dobijeni ispitivanjima na životinjama koriste se za klasifikaciju, bez obzira na nedostatke nalaza o efektima na ljude u studijama iz stava 1. ovog člana.
Svojstva hemikalije u cilju njene klasifikacije određuju se za onaj oblik odnosno fizičko stanje u kome se hemikalija stavlja u promet, a u posebnim slučajevima za onaj oblik odnosno fizičko stanje u kome se hemikalija koristi.
Član 14
Nova ispitivanja hemikalije radi klasifikacije treba da budu takva da se, kad god je to moguće, ne koriste kičmenjaci.
Zabranjena su ispitivanja na primatima da bi se izvršila klasifikacija hemikalije.
Član 15
Nova ispitivanja hemikalije radi klasifikacije vrše se po propisanim metodama.
Toksikološka i ekotoksikološka ispitivanja sprovode se u laboratorijama čiji je rad usklađen sa principima dobre laboratorijske prakse.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine propisuje metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija.
Član 16
Ambalaža opasne hemikalije i određenog proizvoda mora da odgovara svojstvima, svrsi i načinu korišćenja hemikalije ili proizvoda i mora da bude obeležena na propisan način.
Ambalaža opasne hemikalije, određenog proizvoda i određene smeše koja nije opasna, ali sadrži barem jednu supstancu koja je klasifikovana kao opasna, mora da bude obeležena tako da naročito sadrži trgovačko ime hemikalije, imena određenih opasnih supstanci sadržanih u smeši, ime i adresu snabdevača hemikalije, količinu hemikalije u ambalaži kao i grafičke prikaze, oznake i tekst koji ukazuje na opasna svojstva hemikalije.
Ambalaža hemikalije i određenog proizvoda mora da bude obeležena i na srpskom jeziku.
Određena opasna hemikalija mora da bude obeležena tako da opasnost mogu da raspoznaju osobe sa posebnim potrebama, a ambalaža određene opasne hemikalije treba da ima zatvarač koji otežava otvaranje od strane dece.
Način obeležavanja i pakovanja opasne hemikalije zavisi od toga da li se ta hemikalija pakuje i u unutrašnjoj i u spoljašnjoj ambalaži, odnosno da li se opasna hemikalija nalazi u jedinstvenoj ambalaži koja služi i za stavljanje u promet i za transport.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine bliže propisuje način pakovanja i obeležavanja hemikalije i određenog proizvoda.
Član 17
Snabdevač opasne hemikalije i određene smeše koja nije opasna, ali sadrži barem jednu supstancu koja je klasifikovana kao opasna, dužan je da u oglasnoj poruci istakne njena opasna svojstva i da je oglašava na takav način da se njeni korisnici ne dovode u zabludu o opasnim svojstvima hemikalije.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine bliže propisuje način oglašavanja hemikalije.
Član 18
Propis o načinu klasifikacije, pakovanja, obeležavanja i oglašavanja hemikalije i određenog proizvoda iz člana 10. stav 4, člana 16. stav 6. i člana 17. stav 2. ovog zakona ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine donosi u skladu sa propisima EU.
Pored propisa iz stava 1. ovog člana ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine donosi i propis kojim se uređuje način klasifikacije, pakovanja, obeležavanja i oglašavanja hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN.
Hemikalija i određeni proizvod se mogu klasifikovati, pakovati, obeležiti i oglašavati u skladu sa propisom iz stava 1. ovog člana ili iz stava 2. ovog člana.
Član 19
Snabdevač je dužan da vodi evidenciju o hemikalijama koja naročito sadrži podatke o identitetu hemikalije, distributerima odnosno daljim korisnicima i količinama hemikalija koje su im isporučene, kao i o zbirnim količinama hemikalija koje su prodate potrošačima u kalendarskoj godini.
Snabdevač je dužan da prikuplja sve podatke o hemikalijama koji se odnose na klasifikaciju i obeležavanje kao i druge podatke koji su mu potrebni radi sprovođenja ovog zakona.
Evidenciju iz stava 1. ovog člana i podatke iz stava 2. ovog člana snabdevač je dužan da čuva najmanje 10 godina posle poslednje proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalije i da ih dostavi ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine na njegov zahtev.
Ako je snabdevač svoje poslove ili deo svojih poslova ustupio trećem licu, obaveza čuvanja podataka prelazi na to lice, a ako je prestao sa radom odgovorno lice snabdevača dužno je da odmah po prestanku rada te podatke dostavi ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine propisuje način vođenja evidencije o hemikalijama.
Član 20
Snabdevač je dužan da dostavi bezbednosni list (safety data sheet) kada stavlja u promet opasnu hemikaliju, hemikaliju koja sadrži supstance identifikovane kao perzistentne - bioakumulativne - toksične (u daljem tekstu: PBT) ili veoma perzistentne - veoma bioakumulativne (u daljem tekstu: vPvB) i druge hemikalije koje imaju svojstva iz člana 43. stav 3. ovog zakona svakom drugom distributeru ili daljem korisniku u lancu snabdevanja bez naknade, na srpskom jeziku u štampanoj ili elektronskoj formi.
Izvoznik hemikalije iz stava 1. ovog člana dužan je da dostavi bezbednosni list uvozniku, a ako je to moguće bezbednosni list treba da bude na jeziku zemlje u koju se izvozi.
Bezbednosni list sadrži naročito identifikaciju hemikalije, podatke o svojstvima hemikalije, načinu korišćenja, preventivne mere, mere za smanjenje rizika i podatke o snabdevaču hemikalije.
Ako su sačinjeni izveštaj o bezbednosti hemikalije i scenario izloženosti, informacije navedene u bezbednosnom listu moraju da odgovaraju informacijama iz izveštaja o bezbednosti hemikalije, a scenario izloženosti mora da bude naveden u aneksu bezbednosnog lista.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine propisuje kriterijume za identifikaciju supstance kao PBT ili vPvB i bliži sadržaj bezbednosnog lista.
Član 21
Snabdevač je dužan da bezbednosni list dostavi svakom drugom distributeru ili daljem korisniku u lancu snabdevanja na njihov zahtev kada oni nabavljaju smešu koja nije klasifikovana kao opasna, a sadrži:
1) najmanje jednu opasnu supstancu, na osnovu opasnosti koju ta supstanca predstavlja po zdravlje ljudi i životnu sredinu, u količini od najmanje 1% od mase smeše koja nije u gasovitom stanju, odnosno najmanje 0,2% od zapremine smeše u gasovitom stanju;
2) najmanje jednu supstancu, u količini od najmanje 0,1% od mase smeše koja ispunjava kriterijume za identifikaciju kao PBT ili vPvB ili druge supstance koje imaju svojstva iz člana 43. stav 3. ovog zakona;
3) supstancu za koju su propisane maksimalno dozvoljene koncentracije u radnim prostorijama.
Član 22
Snabdevač nije dužan da bezbednosni list dostavi za opasnu hemikaliju namenjenu opštoj upotrebi ako je za tu hemikaliju dostavljeno dovoljno informacija o bezbednosti, zaštiti zdravlja ljudi i životne sredine, osim ako to ne zahteva dalji korisnik ili distributer.
Član 23
Snabdevač iz člana 20. stav 1. ovog zakona dužan je da vrši izmene i dopune sadržaja bezbednosnog lista u skladu sa novim saznanjima o hemikaliji, a naročito saznanjima koja mogu uticati na mere za smanjenje i kontrolu rizika odnosno opasnosti hemikalije, kao i o ograničenjima ili zabranama proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalije.
Snabdevač iz stava 1. ovog člana dužan je da izmenjen i dopunjen bezbednosni list dostavi svakom drugom distributeru ili daljem korisniku u lancu snabdevanja kome je hemikalija isporučena u prethodnih 12 meseci.
Izmenjen i dopunjen bezbednosni list mora da sadrži napomenu "Revidiran" i datum kada su izvršene izmene, odnosno dopune.
Član 24
Izveštaj o bezbednosti hemikalije je dokument o proceni bezbednosti hemikalije sa merama za smanjenje i kontrolu rizika supstance.
Član 25
Procena bezbednosti hemikalije vrši se u dve faze.
U prvoj fazi vrši se procena opasnosti supstance i procena da li supstanca ispunjava kriterijume za identifikaciju kao PBT ili vPvB supstanca.
U drugoj fazi vrši se procena izloženosti ljudi i životne sredine toj supstanci i karakterizacija rizika za supstancu za koju je u prvoj fazi procenjeno da ispunjava kriterijume da bude klasifikovana kao opasna, odnosno da ispunjava kriterijume za identifikaciju kao PBT ili vPvB supstanca.
Procena izloženosti i karakterizacija rizika utvrđuju se za sve identifikovane načine korišćenja supstance.
Član 26
Na osnovu procene bezbednosti hemikalije utvrđuju se mere za smanjenje i kontrolu rizika koji predstavlja supstanca.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine propisuje način na koji se vrši procena bezbednosti hemikalije i sadržinu izveštaja o bezbednosti hemikalije.
Izveštaj o bezbednosti hemikalije ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine se dostavlja na srpskom jeziku, a može se dostaviti i na engleskom jeziku kao jednom od jezika u službenoj upotrebi u EU.
Član 27
Proizvođač, uvoznik ili distributer proizvoda koji sadrži supstancu koja ima karakteristike supstance iz člana 43. st. 2. i 3. ovog zakona u koncentraciji većoj od 0,1%, odnosno supstancu kandidata za Listu supstanci koje izazivaju zabrinutost dužan je da svakom distributeru ili daljem korisniku u lancu snabdevanja dostavi informacije dovoljne za bezbednu upotrebu tog proizvoda, a najmanje ime te supstance.
Proizvođač, uvoznik ili distributer proizvoda iz stava 1. ovog člana dužan je da bez naknade, na zahtev potrošača, dostavi informacije o supstanci iz stava 1. ovog člana.
Ministarstvo objavljuje Listu supstanci iz stava 1. ovog člana u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Član 28
Lica koja koriste opasne hemikalije dužna su da njima rukuju na bezbedan način u skladu sa uputstvom o pravilnoj upotrebi, bezbednosti i zaštiti zdravlja prilikom upotrebe, uputstvom o postupanju sa ostatcima neupotrebljenih opasnih hemikalija i praznom ambalažom, merama prve pomoći i merama za zaštitu životne sredine iz bezbednosnog lista kao i u skladu sa drugim dostupnim informacijama.
Član 29
Nova saznanja o opasnim svojstvima hemikalije, kao i druge informacije koje su u vezi sa podacima iz bezbednosnog lista, a odnose se na određene načine upotrebe te hemikalije, dužni su da međusobno razmenjuju proizvođač, uvoznik, distributer i dalji korisnik (svi u lancu snabdevanja).
Član 30
U bezbednosnom listu ili prilikom obeležavanja na ambalaži opasne supstance sadržane u smeši može da se upotrebi alternativni hemijski naziv za tu supstancu tako da se koristi naziv kojim se identifikuju najvažnije hemijske funkcionalne grupe ili da se koristi druga alternativna odrednica.
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik opasne supstance sadržane u smeši podnosi zahtev ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine za upotrebu alternativnog hemijskog naziva.
Alternativni hemijski naziv može da se upotrebi ako korišćenje hemijskog naziva supstance može da dovede do povrede poslovne tajne ili prava na intelektualnu svojinu i ako alternativni hemijski naziv pruža dovoljno informacija za preduzimanje mera koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu i kontrolu rizika pri rukovanju smešom.
Alternativni hemijski naziv može da se upotrebi za supstancu koju ima određena svojstva.
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik plaća taksu za stručnu procenu opravdanosti upotrebe alternativnog hemijskog naziva.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine propisuje svojstva supstance za koju može da se upotrebi alternativni hemijski naziv, kao i sadržaj zahteva za upotrebu alternativnog hemijskog naziva.
Član 31
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine može u roku od 45 dana od dana podnošenja zahteva iz člana 30. stav 2. da traži od podnosioca zahteva da dostavi dodatne podatke neophodne za donošenje odluke za upotrebu alternativnog hemijskog naziva.
Ako su ispunjeni uslovi iz člana 30. st. 3. i 4. ovog zakona ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine izdaje odobrenje za upotrebu alternativnog hemijskog naziva.
Alternativni hemijski naziv podnosilac zahteva može da počne da koristi 45 dana posle dana podnošenja zahteva ako ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine nije tražilo dodatne podatke, odnosno 45 dana posle dana podnošenja dodatnih podataka.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine može doneti rešenje o stavljanju van snage odobrenja za upotrebu alternativnog hemijskog naziva ako se na osnovu novih informacija ustanovi da alternativni hemijski naziv ne pruža dovoljno informacija za preduzimanje mera koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu i kontrolu rizika pri rukovanju smešom.
U slučaju iz stava 4. ovog člana ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine može da odobri drugi alternativni hemijski naziv za tu supstancu.
Na rešenje iz st. 2, 4. i 5. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi.
Rešenje po žalbi iz stava 6. ovog člana je konačno i protiv njega može se pokrenuti upravni spor.
Član 32
Proizvođač, uvoznik, distributer i dalji korisnik dužan je da skladišti opasne hemikalije na takav način da ne ugrožava život i zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da sakuplja, skladišti i bezbedno odlaže ostatke opasnih hemikalija i praznu ambalažu u skladu sa propisima kojima se uređuje upravljanje otpadom.
Član 33
Određena opasna hemikalija koja se stavlja u promet kao proizvod namenjen za opštu upotrebu može da se prodaje u specijalizovanim prodavnicama za hemikalije, a u drugim prodavnicama mora da se drži odvojeno od ostale robe tako da ne dolazi u dodir sa drugom robom, da bude van domašaja dece i da potrošača ne dovodi u zabludu o njenoj nameni.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine propisuje bliže uslove za držanje opasne hemikalije u prodajnom prostoru i način obeležavanja tog prostora.
V SAVETNIK ZA HEMIKALIJE
Član 34
Snabdevač opasnih hemikalija dužan je da obezbedi lice koje se stara o pravilnom upravljanju tim hemikalijama (u daljem tekstu: savetnik za hemikalije).
Izuzetno od stava 1. ovog člana određeni snabdevači opasnih hemikalija nisu dužni da obezbede savetnika za hemikalije.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine propisuje vrstu, sektor i oblast delatnosti snabdevača iz stava 2. ovog člana.
Član 35
Savetnik za hemikalije mora da ima odgovarajuću stručnu spremu i položen ispit za savetnika za hemikalije.
Provera znanja savetnika za hemikalije vrši se svakih šest godina.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine propisuje stručnu spremu, program obuke i način provere znanja savetnika za hemikalije.
Član 36
Obuku i proveru znanja savetnika za hemikalije po propisanom programu, vrši pravno lice ili preduzetnik koji ispunjava uslove u pogledu stručnih kadrova, prostorija i tehničke opremljenosti za sprovođenje obuke.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine izdaje odobrenje pravnom licu ili preduzetniku koje je ispunio uslove iz stava 1. ovog člana.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine bliže propisuje uslove koje mora da ispuni pravno lice ili preduzetnik koji vrše obuku i proveru znanja savetnika za hemikalije.
Član 37
Da bi se opasnim hemikalijama upravljalo na način koji vodi ka smanjenju rizika i minimizaciji štetnog efekta tih hemikalija po zdravlje ljudi i životnu sredinu i osigurala primena preventivnih mera, savetnik za hemikalije stara se da ovaj zakon i propisi doneti na osnovu njega budu pravilno primenjeni.
VI INTEGRALNI REGISTAR HEMIKALIJA
Član 38
Integralni registar hemikalija koje se nalaze na tržištu Republike Srbije sastoji se od Registra hemikalija i Registra biocidnih proizvoda kao i podataka o sredstvima za zaštitu bilja.
Podaci o sredstvima za zaštitu bilja iz stava 1. ovog člana su naročito podaci o trgovačkom imenu sredstva za zaštitu bilja, nazivu i svojstvima aktivnih supstanci, dozvoljenim načinima korišćenja, licu koje ih stavlja u promet i količinama koje su stavljene u promet, a koje je organ nadležan za zaštitu bilja dobio u postupku registracije na osnovu zakona kojim se uređuju sredstva za zaštitu bilja.
Organ nadležan za zaštitu bilja dostavlja ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine podatke iz stava 2. ovog člana jednom godišnje i to najkasnije do 31. marta tekuće godine za sredstva za zaštitu bilja koja su stavljena u promet u prethodnoj godini.
Integralni registar hemikalija ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine vodi i kao elektronsku bazu podataka u cilju razmene podataka i integrisanog upravljanja hemikalijama.
Član 39
U Registar hemikalija upisuju se hemikalije koje se proizvode ili uvoze na tržište Republike Srbije.
Izuzetno od stava 1. ovog člana u Registar hemikalija ne upisuju se hemikalije koje imaju određena svojstva ili se koriste za određene svrhe, a stavljaju se u promet u količinama koje su ispod propisane donje granice na godišnjem nivou, kao i druge određene hemikalije.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine propisuje određene hemikalije koje se ne upisuju u Registar hemikalija kao i donju granicu količine hemikalije određenih svojstava i načina korišćenja ispod koje se ta hemikalija ne upisuje u Registar hemikalija.
Član 40
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik (u daljem tekstu: lice koje upisuje hemikalije) dužan je da podnese prijavu ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine radi upisa hemikalija u Registar hemikalija do 31. marta tekuće godine za hemikalije koje je proizveo odnosno uvezao u prethodnoj godini.
Poverljive podatke koji su potrebni za upis hemikalija u Registar hemikalija strani proizvođač može da dostavi ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine neposredno ili preko zastupnika koji je dužan da priloži ovlašćenje za zastupanje.
Prijava iz stava 1. ovog člana sadrži: ime i adresu, poreski identifikacioni broj, vrstu delatnosti, ime odgovornog lica u preduzeću, a gde je propisana obaveze da ima savetnika za hemikalije i njegovo ime.
Uz prijavu iz stava 1. ovog člana dostavlja se dosije o svakoj hemikaliji, a za hemikaliju za koju je propisano da mora da ima bezbednosni list i taj list.
Dosije o hemikaliji naročito sadrži:
1) trgovačko ime hemikalije i drugu identifikaciju hemikalije;
2) podatke o količini hemikalije stavljene u promet;
3) podatke o svakom načinu korišćenja hemikalije za koje lice koje upisuje hemikalije zna;
4) podatke o hemijskom sastavu.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine bliže propisuje sadržinu dosijea o hemikaliji.
Član 41
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine u roku od šest meseci od dana prijema prijave proverava iz dosijea potpunost podataka o hemikalijama.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine donosi rešenje o upisu hemikalije u Registar hemikalija za hemikalije čiji je dosije potpun i za koje je u skladu sa ovim zakonom dostavljen bezbednosni list.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine u rešenju o upisu hemikalije u Registar hemikalija upisuje registarski broj svake hemikalije iz stava 2. ovog člana.
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik plaća republičku administrativnu taksu za upis hemikalija u Registar hemikalija.
Na rešenje iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi.
Rešenje po žalbi iz stava 5. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Član 42
Lice koje je upisalo hemikalije u Registar hemikalija dužno je da svake naredne godine u roku datom u članu 40. stav 1. ovog zakona za te hemikalije dostavi podatke o količinama stavljenim u promet i druge izmene podataka u dostavljenim dosijeima o hemikaliji.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine bliže propisuje koji se podaci o svakoj hemikaliji vode u Registru hemikalija.
Član 43
Da bi se omogućila kontrola rizika i obezbedila zamena određene supstance sa odgovarajućom bezbednijom alternativnom supstancom ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine objavljuje Listu supstanci koje izazivaju zabrinutost.
Lista supstanci koje izazivaju zabrinutost formira se od supstanci koje ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju kao karcinogene kategorije 1 i 2, mutagene kategorije 1 i 2, toksične po reprodukciju kategorije 1 i 2, kao i supstanci identifikovanih kao PBT ili vPvB supstance.
Lista supstanci koje izazivaju zabrinutost formira se i od supstanci koje dovode do poremećaja rada endokrinog sistema ili imaju PBT ili vPvB svojstva ali ne ispunjavaju kriterijume za identifikaciju kao PBT ili vPvB, a naučno je utvrđeno da izazivaju značajne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Lista supstanci koje izazivaju zabrinutost objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Član 44
Lista supstanci koje izazivaju zabrinutost sadrži sledeće podatke:
1) identitet supstance;
2) klasifikaciju supstance odnosno da li je identifikovana kao PBT ili vPvB ili ispunjava ostale uslove iz člana 43. stav 3. ovog zakona;
3) načine korišćenja za koje nije potrebno propisati dodatne mere za smanjenje rizika.
Član 45
Dalji korisnik koji koristi supstancu koja izaziva zabrinutost odnosno smešu koja sadrži tu supstancu dužan je da dostavi ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine prijavu iz člana 40. stav 1. ovog zakona sa dosijeom o hemikaliji radi upisa hemikalije u Registar hemikalija.
Član 46
Dosije o hemikaliji za supstancu koja izaziva zabrinutost odnosno smešu koja sadrži tu supstancu pored podataka iz člana 40. ovog zakona sadrži i bliži opis načina korišćenja te supstance ili smeše koja je sadrži, opis mera za smanjenje rizika za taj način korišćenja kao i predlog načina sistematskog praćenja korišćenja.
Dosije o hemikaliji iz stava 1. ovog člana sadrži, ako su dostupni, i podatke o mogućim alternativnim supstancama, opasnostima odnosno riziku koje te alternativne supstance mogu da predstavljaju po zdravlje ljudi i životnu sredinu, kao i tehničke i socio-ekonomske podatke o izvodljivosti zamene ovih supstanci alternativnim supstancama.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine vrši stručnu procenu dostavljenih podataka, mera za smanjenje rizika i predloga načina sistematskog praćenja korišćenja supstance koja izaziva zabrinutost iz dosijea o hemikaliji.
Ako ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine proceni da mere za smanjenje rizika odnosno načina sistematskog praćenja korišćenja supstance koja izaziva zabrinutost nisu odgovarajuće donosi rešenje kojim nalaže izmene i dopune predloženih mera za smanjenje rizika odnosno načina sistematskog praćenja korišćenja supstance koja izaziva zabrinutost i određuje rok za izvršenje naloženih mera.
Na rešenje iz stava 4. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi.
Rešenje po žalbi iz stava 5. ovog člana je konačno.
Član 47
Za supstancu koja izaziva zabrinutost odnosno za smešu koja sadrži tu supstancu, u rešenje o upisu hemikalije u Registar hemikalija mogu da se upišu mere za smanjenje rizika i način sistematskog praćenja korišćenja.
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik dužan je da se pridržava mera za smanjenje rizika i načina sistematskog praćenja korišćenja iz rešenja iz stava 1. ovog člana.
Član 47a
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik plaća taksu za stavljanje u promet supstanci koje izazivaju zabrinutost.
Član 48
(Brisan)
VII OGRANIČENJA I ZABRANE PROIZVODNJE, STAVLJANJA U PROMET I KORIŠĆENJA HEMIKALIJA
Član 49
Za hemikalije koje predstavljaju neprihvatljiv rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine propisuje ograničenja odnosno zabrane njihove proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja (u daljem tekstu: ograničenja i zabrane).
Propis iz stava 1. ovog člana sadrži zabranjene odnosno dozvoljene načine korišćenja, kao i druge uslove za proizvodnju, stavljanje u promet i korišćenje supstance, smeše ili proizvoda.
Ukoliko se iz tehničkih, socijalnih i ekonomskih razloga za određenu supstancu, smešu ili proizvod ne mogu odmah da primene ograničenja i zabrane, ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine istim propisom određuje rokove od kada ograničenja i zabrane postaju obavezni za primenu.
Član 50
Proizvođač, uvoznik, distributer i dalji korisnik supstance, smeše i proizvoda dužan je da se pridržava ograničenja i zabrana propisanih ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.
VIII UVOZ I IZVOZ ODREĐENIH OPASNIH HEMIKALIJA
Član 51
U cilju unapređenja podele odgovornosti i saradnje u međunarodnoj trgovini opasnim hemikalijama u skladu sa Roterdamskom konvencijom o postupku davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja za određene opasne hemikalije i pesticide u međunarodnoj trgovini (u daljem tekstu: Roterdamska konvencija) za uvoz i izvoz određene supstance za koju je utvrđeno ograničenje i zabrana proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja, kao i određene smeše i proizvoda koji sadrže tu supstancu, sprovodi se postupak prethodnog obaveštenja odnosno postupak davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja (u daljem tekstu: PIC postupak).
Ograničenja i zabrane iz stava 1. ovog člana, odnose se na ograničenja i zabrane iz člana 49. ovog zakona ili se ta ograničenja i zabrane utvrđuju na osnovu akta kojim se dozvoljava stavljanje u promet hemikalije u skladu sa zakonom kojim se uređuju sredstva za zaštitu bilja odnosno zakonom kojim se uređuju biocidni proizvodi.
Postupak prethodnog obaveštenja primenjuje se za hemikalije sa Spiska hemikalija za postupak prethodnog obaveštenja, a PIC postupak primenjuje se za hemikalije sa Spiska hemikalija za PIC postupak.
Spisak hemikalija za postupak prethodnog obaveštenja naročito sadrži naziv hemikalija, brojeve kojima se identifikuje hemikalija, tarifni broj i podkategoriju hemikalije.
Spisak hemikalija za PIC postupak naročito sadrži naziv hemikalija, brojeve kojima se identifikuje hemikalija, tarifni broj i kategoriju hemikalije.
Spisak hemikalija za postupak prethodnog obaveštenja sadrži i pojedine hemikalije sa Spiska hemikalija za PIC postupak.
Spisak hemikalija za PIC postupak sadrži i hemikalije sa spiska Roterdamske konvencije.
Član 52
Kategorije hemikalija za koje se sprovodi PIC postupak su industrijske hemikalije i pesticidi.
Podkategorije industrijskih hemikalija za koje se sprovodi postupak prethodnog obaveštenja su:
1) podkategorija hemikalija za opštu upotrebu;
2) podkategorija hemikalija za profesionalnu upotrebu.
Podkategorije pesticida za koje se sprovodi postupak prethodnog obaveštenja su:
1) podkategorija sredstava za zaštitu bilja;
2) podkategorija ostalih pesticida koja obuhvata biocidne proizvode i druge hemikalije koje imaju pesticidno dejstvo.
Član 53
Postupak prethodnog obaveštenja za izvoz sprovodi se tako što ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine dostavlja nadležnom organu zemlje u koju se izvozi obaveštenje o izvozu hemikalije sa Spiska hemikalija za postupak prethodnog obaveštenja odnosno hemikalije koja sadrži supstancu sa ovog spiska u takvoj koncentraciji da se prema ovom zakonu obeležava kao opasna, kao i obaveštenje o izvozu proizvoda koji sadrži hemikaliju sa Spiska hemikalija za PIC postupak.
Izvoznik hemikalije i proizvoda iz stava 1. ovog člana dužan je da pre izvoza podnese zahtev ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine za sprovođenje postupka prethodnog obaveštenja i da uz zahtev dostavi informaciju koja sadrži naročito identitet hemikalije, podatke o sebi i uvozniku hemikalije ili proizvoda, kao i podatke o svojstvima te hemikalije i merama za smanjenje rizika.
Na osnovu informacije iz stava 2. ovog člana ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine priprema obaveštenje za zemlju u koju se izvozi i sprovodi postupak prethodnog obaveštenja.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine izdaje izvozniku iz stava 2. ovog člana potvrdu da je sproveden postupak prethodnog obaveštenja.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine propisuje proceduru i rokove u kojima se sprovodi postupak prethodnog obaveštenja, u kojim slučajevima nije potrebno dalje sprovoditi postupak prethodnog obaveštenja, sadržaj obaveštenja o izvozu, kao i dokumente koji se dostavljaju radi sprovođenja tog postupka.
Sastavni deo propisa iz stava 5. ovog člana je i Spisak hemikalija za postupak prethodnog obaveštenja.
Član 54
Postupak prethodnog obaveštenja za uvoz sprovodi se za hemikalije čija je proizvodnja, stavljanje u promet i korišćenje zabranjeno odnosno ograničeno prema propisima zemlje iz koje se uvozi, tako što ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine nakon dobijanja obaveštenja o izvozu od nadležnog organa zemlje iz koje se uvozi informiše taj organ da je primila obaveštenje.
Član 55
PIC postupak sprovodi se za uvoz odnosno izvoz hemikalije koja se nalazi na Spisku hemikalija za PIC postupak odnosno za hemikaliju koja sadrži supstancu sa ovog spiska u takvoj koncentraciji da se prema ovom zakonu obeležava kao opasna.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine je dužno da dostavi Sekretarijatu Roterdamske konvencije odgovor u vezi sa uvozom svake hemikalije sa spiska Roterdamske konvencije.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine je dužno da dostavi odgovor o uvozu hemikalije koja nije na spisku Roterdamske konvencije, nadležnom organu zemlje iz koje se uvozi, ako ta zemlja zahteva prethodnu saglasnost prema PIC postupku.
Odgovor iz st. 2 i 3. ovog člana može da bude saglasnost, saglasnost pod određenim uslovima odnosno nesaglasnost, a priprema se na osnovu utvrđenih ograničenja i zabrana iz člana 49. ovog zakona ili na osnovu akta kojim se dozvoljava stavljanje u promet hemikalije u skladu se zakonima kojima se uređuju sredstva za zaštitu bilja odnosno biocidni proizvodi.
Odgovor iz st. 2. i 3. ovog člana za sredstva za zaštitu bilja ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine priprema u saradnji sa organom nadležnim za zaštitu bilja, a za hemikalije koje imaju pesticidno dejstvo sa organom nadležnim za te hemikalije.
Član 56
Izvoznik je dužan da za hemikaliju koja se nalazi na Spisku hemikalija za PIC postupak odnosno za hemikaliju koja sadrži supstancu sa ovog spiska u takvoj koncentraciji da se prema ovom zakonu obeležava kao opasna, podnese zahtev ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine za sprovođenje PIC postupka.
Izuzetno od stava 1. ovog člana izvoznik nije dužan da podnese zahtev za sprovođenje PIC postupka za hemikaliju sa spiska Roterdamske konvencije ako je zemlja članica Roterdamske konvencije za tu hemikaliju dostavila odgovor Sekretarijatu te konvencije.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine na osnovu zahteva iz stava 1. ovog člana traži od nadležnog organa zemlje u koju se izvozi prethodnu saglasnost prema PIC postupku.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine izdaje izvozniku koji je podneo zahtev za sprovođenje PIC postupka potvrdu da je sproveden PIC postupak i u nju upisuje odgovor iz člana 55. stav 4. ovog zakona.
Izvoznik iz stava 4. ovog člana je dužan da postupa u skladu sa odgovorom nadležnog organa zemlje u koju se izvozi.
Član 57
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine bliže propisuje proceduru i rokove u kojima se sprovodi PIC postupak, kao i sadržaj zahteva za sprovođenje PIC postupka.
Sastavni deo propisa iz stava 1. ovog člana je Spisak hemikalija za PIC postupak.
Član 58
Izvoznik hemikalije sa Spiska hemikalija za postupak prethodnog obaveštenja odnosno hemikalije koja sadrži supstancu sa tog spiska, kao i hemikalije sa Spiska hemikalija za PIC postupak odnosno hemikalija i proizvoda koji sadrže supstancu sa tog spiska, dužan je da ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu dostavi informacije o izvezenim količinama, zemlji u koju je izvozio hemikalije odnosno proizvode i opšte podatke o uvozniku.
Uvoznik hemikalije sa Spiska hemikalija za postupak prethodnog obaveštenja odnosno hemikalije koja sadrži supstancu sa tog spiska kao i hemikalije sa Spiska hemikalija za PIC postupak odnosno hemikalije koja sadrži supstancu sa tog spiska, dužan je da ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu dostavi pored podataka iz člana 42. stav 1. ovog zakona i informaciju o zemlji iz koje je uvozio i opšte podatke o izvozniku.
Uvoznik proizvoda koji sadrži hemikaliju sa Spiska hemikalija za PIC postupak dužan je da ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu dostavi informaciju o uvezenim količinama, zemlji iz koje je uvozio i opšte podatke o izvozniku.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine na osnovu podataka iz st. 1, 2. i 3. ovog člana vodi Evidenciju uvezenih i izvezenih hemikalija odnosno proizvoda po postupku prethodnog obaveštenja i PIC postupku u vidu elektronske baze podataka.
Član 59
Izvoznik je dužan da dostavi ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine informacije koje zahteva nadležni organ zemlje članice Roterdamske konvencije o tranzitu hemikalije sa spiska Roterdamske konvencije preko teritorije te zemlje najkasnije 30 dana pre dana prvog tranzita ili osam dana pre svakog sledećeg tranzita.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine nadležnom organu zemlje članice Roterdamske konvencije iz stava 1. ovog člana dostavlja informacije o tranzitu hemikalije najkasnije 15 dana pre dana prvog tranzita ili pre svakog sledećeg tranzita.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine propisuje spisak zemalja članica Roterdamske konvencije koje zahtevaju informacije o tranzitu hemikalija i sadržaj tih informacija.
Član 60
Određene opasne hemikalije i proizvodi čije je korišćenje zabranjeno ne smeju se izvoziti.
Pored hemikalija iz stava 1. ovog člana ne smeju se izvoziti ni hemikalije, a naročito pesticidi čija čistoća nije u skladu sa propisanom, kao i hemikalije čiji rok upotrebe ističe šest meseci posle izvoza.
Spisak opasnih hemikalija i proizvoda čiji je izvoz zabranjen sadrži naročito naziv opasne hemikalije odnosno proizvoda, brojeve kojima se identifikuje hemikalija odnosno proizvod i tarifni broj opasne hemikalije, odnosno proizvoda.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine propisuje Spisak opasnih hemikalija i proizvoda čiji je izvoz zabranjen.
Član 60a
Izvoznik plaća taksu za procenu podataka koje dostavlja radi sprovođenja postupka prethodnog obaveštenja i PIC postupka.
Član 61
(Brisan)
Član 62
Carinski organ proverava da li je sproveden postupak prethodnog obaveštenja, odnosno PIC postupak.
IX DOZVOLE ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI PROMETA I DOZVOLE ZA KORIŠĆENJE NAROČITO OPASNIH HEMIKALIJA
Član 63
Stavljanje u promet određenih opasnih hemikalija (u daljem tekstu: naročito opasne hemikalije) mogu da obavljaju samo pravna lica ili preduzetnici koji imaju dozvolu za obavljanje delatnosti prometa tih hemikalija.
Dozvola za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija izdaje se pravnom licu ili preduzetniku koji je obezbedio takvo skladištenje i čuvanje naročito opasnih hemikalija da one ne mogu biti dostupne licima koja ih mogu koristiti u nedozvoljene svrhe i koji je utvrdio preventivne mere za bezbedno čuvanje i skladištenje naročito opasnih hemikalija.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine propisuje naročito opasne hemikalije za koje se izdaje dozvola, kao i naročito opasne hemikalije za koje nije potrebna dozvola.
Član 64
Fizička lica koja koriste naročito opasne hemikalije dužna su da imaju dozvolu za korišćenje tih hemikalija.
Dozvola za korišćenje naročito opasnih hemikalija izdaje se fizičkom licu koje ih koristi u umetničke, naučne i druge specifične svrhe, ako se umesto tih hemikalija ne mogu koristiti druge alternativne hemikalije, ako ih bezbedno koristi i čuva, kao i ako nije osuđivano na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci.
Član 65
Zahtev za izdavanje dozvole iz člana 63. stav 1. i člana 64. stav 1. ovog zakona naročito sadrži ime i adresu podnosioca zahteva, podatke o naročito opasnim hemikalijama i svrhu za koju se dozvola traži.
Uz zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija prilaže se dokaz da je obezbeđeno odgovarajuće skladište i da su utvrđene preventivne mere za bezbedno čuvanje i skladištenje naročito opasnih hemikalija.
Uz zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija prilaže se obrazloženje za način korišćenja naročito opasne hemikalije, način čuvanja tih hemikalija, kao i dokaz da fizičko lice nije osuđivano na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci.
Preventivne mere iz stava 2. ovog člana odnose se naročito na bezbedno čuvanje odnosno skladištenje naročito opasnih hemikalija, bezbednosne procedure, kao i na način sprovođenja interne kontrole bezbednosnih procedura i rukovanja naročito opasnim hemikalijama.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine propisuje:
1) obrazac zahteva i obrazac dozvole za obavljanje delatnosti prometa odnosno dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija;
2) uputstvo o utvrđivanju preventivnih mera za bezbedno čuvanje, skladištenje odnosno korišćenje naročito opasnih hemikalija.
Član 66
U postupku izdavanja dozvole za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija vrši se procena da li je u dozvoli potrebno upisati i uslove za bezbedno čuvanje i skladištenje tih hemikalija.
U postupku izdavanja dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija vrši se procena da li je u dozvoli potrebno upisati i uslove za bezbedno čuvanje i korišćenje tih hemikalija.
U postupku izdavanja dozvole iz st 1. i 2. ovog člana određuje se i rok važenja dozvole koji ne može biti duži od pet godina.
Član 67
Dozvolu za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija uvozniku, proizvođaču odnosno daljem korisniku izdaje ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine.
Dozvolu za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija distributeru koji nije uvoznik, proizvođač odnosno dalji korisnik, kao i dozvolu za korišćenje naročito opasnih hemikalija izdaje nadležan organ jedinice lokalne samouprave.
U dozvolu iz člana 63. stav 1. i člana 64. stav 1. ovog zakona naročito se upisuje naziv imaoca dozvole, svrha za koju se dozvola izdaje, rok važenja dozvole, kao i uslovi za bezbedno čuvanje i skladištenje odnosno bezbedno čuvanje i korišćenje utvrđeni u postupku izdavanja dozvole.
Nadležan organ jedinice lokalne samouprave dostavlja jednom godišnje izveštaj o izdatim dozvolama iz stava 2. ovog člana ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine, a najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Na rešenje iz st. 1, 2. i 3. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi.
Rešenje po žalbi iz stava 5. ovog člana je konačno i protiv njega može se pokrenuti upravni spor.
Uvoznik, proizvođač, odnosno dalji korisnik ili distributer koji nije uvoznik, proizvođač, odnosno dalji korisnik plaća taksu za izdavanje dozvole za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija, a fizičko lice plaća taksu za izdavanje dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija.
Član 68
Rok važenja dozvole iz člana 66. stav 3. ovog zakona može se produžiti na zahtev imaoca dozvole.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine ili organ jedinice lokalne samouprave vrši procenu zahteva za produženje dozvole i produžuje dozvolu ako su i dalje ispunjeni uslovi za izdavanje dozvole.
Na rešenje iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi.
Rešenje po žalbi iz stava 3. ovog člana je konačno i protiv njega može se pokrenuti upravni spor.
Uvoznik, proizvođač, odnosno dalji korisnik ili distributer koji nije uvoznik, proizvođač, odnosno dalji korisnik plaća taksu za produženje dozvole za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija, a fizičko lice plaća taksu za produženje dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija.
Član 69
Imalac dozvole dužan je da se pridržava preventivnih mera iz člana 63. stav 2. ovog zakona i uslova za bezbedno čuvanje i skladištenje odnosno uslova za bezbedno čuvanje i korišćenje naročito opasne hemikalije iz člana 67. stav 3. ovog zakona kao i da dostavi odmah po saznanju sve izmene podataka koje je dostavio u postupku izdavanja dozvole.
Član 70
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine odnosno organ jedinice lokalne samouprave oduzeće dozvolu iz člana 63. stav 1. i člana 64. stav 1. ovog zakona ako su u postupku izdavanja dozvole dostavljeni netačni podaci i ako više nisu ispunjeni uslovi iz dozvole.
Na rešenje iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi.
Rešenje po žalbi iz stava 2. ovog člana je konačno i protiv njega može se pokrenuti upravni spor.
Član 71
Naučnoistraživačkim organizacijama, licima koja obavljaju kulturnu delatnost, organima državne uprave, javnim agencijama i organima jedinica lokalne samouprave kojima su naročito opasne hemikalije neophodne za obavljanje poslova, kao i pravnim i fizičkim licima koja imaju dozvolu za proizvodnju odnosno promet lekova u skladu sa zakonom kojim se uređuju lekovi, nije potrebna dozvola za obavljanja delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija.
Član 72
Imalac dozvole za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija može da vrši promet naročito opasnih hemikalija pravnim licima odnosno preduzetnicima koji ih koriste u industrijske ili profesionalne svrhe, kao i drugim imaocima dozvole za obavljanje delatnosti prometa ili dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija.
Imalac dozvole za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija dužan je da pored evidencije iz člana 19. ovog zakona vodi i evidenciju o potrošačima kojima je prodata ili ustupljena bez naknade naročito opasna hemikalija.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine propisuje način vođenja evidencije o prometu naročito opasne hemikalije.
X DETERGENTI
Član 73
Proizvođač detergenta stavlja detergent u promet ako surfaktant sadržan u tom detergentu ispunjava kriterijume potpune aerobne biorazgradljivosti i ako hemikalije i surfaktanti sadržani u detergentu ispunjavaju druge uslove propisane ovim zakonom.
Proizvođač detergenta iz stava 1. ovog člana je pravno lice ili preduzetnik koji stavlja detergent ili surfaktant u promet, a koji iste proizvodi, uvozi ili koji menja karakteristike detegrenta i pakuje odnosno menja obeležavanje detergenta.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, detergent koji sadrži surfaktant koji ne ispunjava kriterijume potpune aerobne biorazgradljivosti može da se stavi u promet ako je ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine izdalo odobrenje za korišćenje tog surfaktanta u detergentu (u daljem tekstu: odobrenje) ili je donet akt kojim se odobrava korišćenje surfaktanta u detergentu u EU.
Proizvođač detergenta iz stava 3. ovog člana dužan da je ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine dostavi overenu kopiju akta kojim se odobrava korišćenje surfaktanta u detergentu u EU.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine propisuje kriterijume i metode ispitivanja biorazgradljivosti surfaktanta.
Član 74
Proizvođač detergenta iz člana 73. stav 3. ovog zakona podnosi zahtev ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine za dobijanje odobrenja pre stavljanja detergenta sa tim surfaktantom u promet.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana dostavlja se i tehnički dosije o surfaktantu koji naročito sadrži identitet surfaktanta, rezultate ispitivanja biorazgradljivosti surfaktanta, informacije o surfaktantu i metabolitima biorazgradnje, podatke o količini surfaktanta u detergentu koji je stavljen u promet, predviđen način korišćenja detergenta, kao i predlog procene rizika koji predstavlja surfaktant.
Tehnički dosije iz stava 2. ovog člana dostavlja se na srpskom jeziku, a može se dostaviti i na engleskom jeziku kao jednom od jezika u službenoj upotrebi u EU.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine bliže propisuje sadržinu tehničkog dosijea o
