ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU
("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje, 113/2017 - autentično tumačenje, 54/2019, 9/2020 - autentično tumačenje i 10/2023 - dr. zakon)
Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1
Ovim zakonom uređuje se postupak u kome sudovi i javni izvršitelji prinudno namiruju potraživanja izvršnih poverilaca zasnovana na izvršnim i verodostojnim ispravama (izvršni postupak), postupak obezbeđenja potraživanja i položaj javnih izvršitelja.
Značenje pojedinih izraza
Član 2
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) "potraživanje" označava pravo izvršnog poverioca da zahteva od izvršnog dužnika određeno davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje;
2) "izvršni poverilac" označava lice čije se potraživanje namiruje u izvršnom postupku ili obezbeđuje u postupku obezbeđenja;
3) "izvršni dužnik" označava lice prema kome se potraživanje namiruje u izvršnom postupku ili obezbeđuje u postupku obezbeđenja;
4) "stranka" označava izvršnog poverioca i izvršnog dužnika;
5) "učesnik u postupku" označava lice koje u izvršnom postupku ili postupku obezbeđenja ostvaruje neko svoje pravo ili pravni interes, a nije stranka u postupku;
6) "treće lice" označava učesnika u postupku koji tvrdi da na predmetu izvršenja ima pravo koje sprečava sprovođenje izvršenja;
7) "rešenje o izvršenju" označava rešenje suda ili javnog izvršitelja kojim se usvaja predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave ili verodostojne isprave;
8) (brisana)
9) "organizacija za prinudnu naplatu" označava poseban organizacioni deo Narodne banke Srbije koji, postupa po nalogu suda ili javnog izvršitelja;
10) "hartija od vrednosti" označava pismenu ispravu kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu;
11) "finansijski instrumenti" jesu hartije od vrednosti, instrumenti tržišta novca i drugi finansijski instrumenti u dematerijalizovanom obliku određeni zakonom kojim se uređuje tržište kapitala i upisani u Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar hartija od vrednosti);
12) "ovlašćeni učesnik na tržištu kapitala" označava investiciono društvo (brokersko-dilersko društvo i ovlašćenu banku) prema zakonu kojim se uređuje tržište kapitala, kojima je Komisija za hartije od vrednosti izdala dozvolu za obavljanje investicionih usluga i aktivnosti.
Pokretanje i vođenje izvršnog postupka i postupka obezbeđenja
Član 3
Izvršni postupak i postupak obezbeđenja pokreću se tako što izvršni poverilac podnosi predlog za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili predlog za obezbeđenje, a po službenoj dužnosti pokreću se samo ako je zakonom određeno.
O predlogu za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave i predlogu za obezbeđenje odlučuje sud.
O predlogu za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave radi namirenja novčanog potraživanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti odlučuje javni izvršitelj.
O predlogu za izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja prema izvršnom dužniku iz člana 300. st. 2-4. ovog zakona, odlučuje javni izvršitelj.
Kada se donese rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, sprovodi se izvršenje.
Nadležnost za sprovođenje izvršenja
Član 4
Sud je isključivo nadležan za izvršenje činjenja koje može preduzeti samo izvršni dužnik, nečinjenja ili trpljenja (čl. 363, 364. i 366.), vraćanje zaposlenog na rad i izvršenje izvršnih isprava u vezi s porodičnim odnosima, osim naplate zakonskog izdržavanja.
Sud je isključivo nadležan za izvršenje i kada je to propisano posebnim zakonom.
Javni izvršitelji jesu isključivo nadležni za izvršenje ostalih izvršnih isprava, rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, rešenja o usvajanju predloga za protivizvršenje i rešenja o izvršenju rešenja o izrečenim sudskim penalima.
Javni izvršitelji su isključivo nadležni za izvršenje rešenja za koja je zakonom propisano da se izvršavaju po službenoj dužnosti. Na postupak prinudnog izvršenja shodno se primenjuju odredbe zakona kojima se uređuje naplata sudskih taksi.
Javni izvršitelji su isključivo nadležni za sprovođenje izvršenja i kada je to propisano posebnim zakonom.
Odredbe do dela trećeg ovog zakona kojima se uređuju samo ovlašćenja javnih izvršitelja, a ne i suda, primenjuju se samo na ovlašćenja suda ako je sud isključivo nadležan da sprovodi izvršenje (prekid postupka, o više sredstava i predmeta izvršenja, promena i dodavanje sredstava i predmeta izvršenja, prigovor trećeg lica, odlaganje izvršenja, obustava izvršnog postupka i sl.).
Formalni legalitet
Član 5
Pri odlučivanju o predlogu za izvršenje sud i javni izvršitelj vezani su izvršnom i verodostojnom ispravom.
Sud nije ovlašćen da ispituje zakonitost i pravilnost izvršne isprave.
Stvarna nadležnost sudova za odlučivanje o predlogu za izvršenje ili obezbeđenje
Član 6
O predlogu za izvršenje ili obezbeđenje odlučuju u prvom stepenu osnovni ili privredni sud.
O žalbi protiv rešenja osnovnog ili privrednog suda odlučuje viši sud ili Privredni apelacioni sud, u zavisnosti od toga ko je doneo rešenje koje se pobija.
Opšta mesna nadležnost za odlučivanje o predlogu za izvršenje ili obezbeđenje
Član 7
Za odlučivanje o predlogu za izvršenje ili obezbeđenje opšte mesno nadležan je sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište ili boravište, odnosno sedište.
Mesna nadležnost ako je u predlogu za izvršenje ili obezbeđenje naznačeno više sredstava ili predmeta izvršenja ili obezbeđenja
Član 8
Ako je u predlogu za izvršenje ili obezbeđenje novčanog potraživanja naznačeno više sredstava ili predmeta izvršenja ili obezbeđenja, za odlučivanje o predlogu za izvršenje, odnosno obezbeđenje mesno je nadležan sud koji je nadležan da odlučuje o sredstvu izvršenja ili obezbeđenja koje je prvo naznačeno.
Ako je između više sredstava ili predmeta naznačena i nepokretnost, za odlučivanje o predlogu za izvršenje, odnosno obezbeđenje isključivo mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi nepokretnost.
Mesna nadležnost suda za donošenje rešenja u toku sprovođenja izvršenja
Član 9
Sud koji je doneo rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave mesno je nadležan da u toku izvršenja koje sprovodi javni izvršitelj donosi rešenja o izricanju novčane kazne, rešenja o zameni novčane kazne u kaznu zatvora, rešenja o zahtevu za izuzeće javnog izvršitelja i rešenja o prigovorima, izuzev o prigovoru trećeg lica.
Ako izvršenje sprovodi sud, isključivo mesno nadležan da donosi rešenja u toku sprovođenja izvršenja jeste sud koji sprovodi izvršenje.
Mesna nadležnost javnog izvršitelja
Član 10
Javni izvršitelj sprovodi izvršenje rešenja o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave i rešenja o prethodnoj ili privremenoj meri koje donese sud za čije područje je imenovan (mesna nadležnost javnog izvršitelja).
On može da preduzima radnje i izvan područja suda za koje je imenovan, sam ili preko javnog izvršitelja s drugog područja.
Zabrana predloga stranke za delegaciju mesne nadležnosti suda
Član 11
Predlog stranke za delegaciju mesne nadležnosti suda nije dozvoljen.
Sastav suda
Član 12
Rešenja i zaključke u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja u prvom stepenu donosi sudija pojedinac.
O prigovoru i žalbi odlučuje veće od troje sudija.
Sudijski pomoćnik može preduzimati pojedine sudske radnje u izvršnom postupku ili postupku obezbeđenja.
Izuzeće sudije
Član 13
Kad izvršenje sprovodi javni izvršitelj, izuzeće sudije može da se zahteva dok ne istekne rok za donošenje rešenja o pravnom leku.
Kad izvršenje sprovodi sud, kao i u postupku obezbeđenja, izuzeće sudije može da se zahteva do okončanja izvršnog postupka, odnosno postupka obezbeđenja.
O zahtevu za izuzeće sudije odlučuje se u roku od pet dana od dana prijema zahteva.
Protiv rešenja o odbacivanju ili odbijanju zahteva za izuzeće sudije dozvoljen je prigovor.
Podnošenje zahteva za izuzeće sudije, kao i podnošenje prigovora protiv rešenja kojim je zahtev za izuzeće sudije odbačen ili odbijen, ne odlaže izvršenje ili obezbeđenje.
Nije dozvoljen zahtev za izuzeće sudskog izvršitelja.
Načelo pismenosti i usmenosti
Član 14
Sud i javni izvršitelj postupaju, po pravilu, na osnovu podnesaka i drugih pismena, ali mogu i da saslušaju stranku ili učesnika u postupku izvan ročišta radi razjašnjenja pojedinih pitanja ili izjašnjenja o predlogu stranke.
Ročište se održava kod zasnivanja založnog prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima po sporazumu stranaka (čl. 427-430), a može da se održi pri izvršenju odluka u vezi s porodičnim odnosima (član 371. stav 2) i odlučivanju o predlogu za određivanje privremene mere. Umesto zapisnika o toku ročišta može da se sačini službena beleška.
Izostanak stranke ili učesnika u postupku s ročišta ili neodazivanje radi saslušavanja ne sprečava sud i javnog izvršitelja da dalje postupaju.
Načelo hitnosti i rokovi
Član 15
Izvršni postupak i postupak obezbeđenja jesu hitni.
U izvršnom postupku i postupku obezbeđenja nije dozvoljen zastoj u postupku.
Rok u kome su stranke i druga lica dužni da po nalogu suda ili javnog izvršitelja preduzmu radnje ne može biti duži od osam dana, ako ovim zakonom nije određen drukčiji rok.
Sud i javni izvršitelj dužni su da o zahtevu ili predlogu stranke ili drugog lica odluče u roku od osam dana i da donetu odluku otprave u narednih pet radnih dana, ako ovim zakonom nije određen kraći ili duži rok.
Član 16**
(Prestalo da važi)
Staranje da se ne povredi pravo na suđenje u razumnom roku
Član 17
Nepostupanje sudija prvostepenog ili drugostepenog suda po prigovoru ili žalbi u rokovima koji su određeni ovim zakonom uvek se uzima u obzir u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.
Predsednik suda posebno je dužan da pazi na to.
Redosled postupanja i namirenja
Član 18
Predmeti se uzimaju u rad prema redosledu prijema, ako priroda potraživanja ili posebne prilike ne nalažu odstupanje, čemu mora da prethodi pismena saglasnost predsednika suda.
Više izvršnih poverilaca koji namiruju novčano potraživanje prema istom izvršnom dužniku i na istom predmetu izvršenja namiruju se redosledom kojim su stekli pravo na namirenje.
Zabrana raspolaganja predmetom izvršenja ili obezbeđenja
Član 19
Nemaju pravno dejstvo akti pravnog ili faktičkog raspolaganja predmetom izvršenja ili obezbeđenja od dana donošenja rešenja o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenja o obezbeđenju.
Stav 1. ovog člana shodno se primenjuje i na zaključak javnog izvršitelja.
Na osnovu rešenja o izvršenju, odnosno zaključka javnog izvršitelja, nadležni organ dužan je da izvrši upis zabrane raspolaganja u odgovarajući registar.
Namirenje istog poverioca primenom različitih zakona na nepokretnosti opterećenoj hipotekom
Član 20
Poverilac čiji ugovor o hipoteci i založna izjava predstavljaju izvršne isprave ima pravo izbora: da se namiri primenom zakona kojim se uređuje hipoteka ili primenom ovog zakona.
Smatra se da je poverilac izabrao namirenje primenom zakona kojim se uređuje hipoteka kada se donese rešenje o upisu zabeležbe hipotekarne prodaje, a za namirenje primenom ovog zakona kada podnese predlog za izvršenje.
Ako je predlog za izvršenje podnet posle donošenja rešenja o upisu zabeležbe hipotekarne prodaje, smatra se da je izvršni poverilac odustao od namirenja primenom zakona kojim se uređuje hipoteka.
U slučaju iz stava 3. ovog člana javni izvršitelj će prilikom dostavljanja rešenja o izvršenju radi upisa zabeležbe u katastru nepokretnosti naložiti i brisanje zabeležbe hipotekarne prodaje.
Namirenje više poverilaca primenom različitih zakona na nepokretnosti opterećenoj hipotekom
Član 21
Ako različiti poverioci istovremeno vode postupak namirenja primenom zakona kojim se uređuje hipoteka i primenom ovog zakona, a rešenje o upisu zabeležbe hipotekarne prodaje je postalo konačno pre donošenja rešenja o izvršenju, prednost ima namirenje primenom zakona kojim se uređuje hipoteka. Redosled namirenja izvršnog poverioca u tom slučaju određuje se prema danu kad je stekao pravo na namirenje u izvršnom postupku.
Izvršni postupak nastavlja se ako nepokretnost nije prodata u postupku namirenja primenom zakona kojim se uređuje hipoteka, u roku od 18 meseci od konačnosti rešenja o upisu zabeležbe hipotekarne prodaje.
Ako je rešenje o izvršenju doneto pre konačnosti rešenja o upisu zabeležbe hipotekarne prodaje, prednost ima namirenje primenom ovog zakona, u kom slučaju zabeležba hipotekarne prodaje gubi dejstvo.
Izvršenje na imovini strane države
Član 22
Izvršni postupak i postupak obezbeđenja ne mogu da se vode na imovini strane države ili međunarodne organizacije u Republici Srbiji bez pismene saglasnosti ministarstva nadležnog za spoljne poslove, izuzev ako strana država ili međunarodna organizacija nisu izričito pristale na to.
Odluke u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja
Član 23
Sud i javni izvršitelj donose rešenja i zaključke.
Rešenjem se odlučuje o predlogu za izvršenje ili obezbeđenje, zatim o prigovoru, žalbi i u drugim slučajevima određenim ovim zakonom.
Rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ne mora biti obrazloženo.
Zaključkom se nalaže preduzimanje izvršnih radnji i upravlja izvršnim postupkom.
Pravni lekovi u izvršnom postupku
Član 24
Pravni lekovi u izvršnom postupku jesu žalba i prigovor.
Žalbom se pobija rešenje prvostepenog suda ili javnog izvršitelja, ako ovim zakonom nije određeno da žalba nije dozvoljena ili da se takvo rešenje pobija prigovorom.
Prigovor se može izjaviti protiv rešenja prvostepenog suda i javnog izvršitelja samo kada je to propisano ovim zakonom i kao prigovor trećeg lica.
Protiv rešenja kojim je odlučeno o prigovoru može se izjaviti žalba samo kada je to propisano ovim zakonom.
Protiv zaključka nisu dozvoljeni ni prigovor, ni žalba. Prigovor ili žalba koji su podneti protiv zaključka odbacuju se u rešenju ili zaključku kojim se okončava izvršni postupak.
Rok za žalbu i prigovor i odsustvo odložnog dejstva žalbe i prigovora
Član 25
Žalba i prigovor se podnose u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja, osim ako ovim zakonom nije određen duži ili kraći rok.
Žalba i prigovor odlažu izvršenje samo kad je to ovim zakonom određeno.
Član 26
(Brisano)
Nedozvoljenost vanrednih pravnih lekova
Član 27
Protiv pravnosnažnog rešenja nisu dozvoljeni revizija, niti ponavljanje postupka.
Vraćanje u pređašnje stanje
Član 28
Vraćanje u pređašnje stanje dozvoljeno je zbog propuštanja roka za izjavljivanje pravnog leka protiv rešenja o izvršenju.
O predlogu za vraćanje u pređašnje stanje odlučuje sud koji je nadležan da odlučuje o pravnom leku protiv rešenja o izvršenju.
Prekid postupka
Član 29
Ako izvršni postupak bude prekinut po sili zakona, javni izvršitelj, na predlog stranke ili po službenoj dužnosti, postavlja privremenog zastupnika stranci, i nastavlja postupak i pre nego što prestane razlog zbog koga je prekinut.
Ovo ne važi za prekid postupka koji je nastao nastupanjem pravnih posledica stečajnog postupka.
Identifikacioni podaci o izvršnom dužniku i izvršnom poveriocu
Član 30
Identifikacioni podaci o izvršnom dužniku i izvršnom poveriocu koji je fizičko lice jesu:
1) ime i prezime i prebivalište;
2) jedinstveni matični broj građana.
Identifikacioni podaci o izvršnom dužniku i izvršnom poveriocu koji je pravno lice jesu:
1) poslovno ime i sedište;
2) matični broj i poreski identifikacioni broj.
Identifikacioni podaci o izvršnom dužniku i izvršnom poveriocu koji je strano pravno lice jesu:
1) poslovno ime i sedište;
2) odgovarajući identifikacioni broj.
Identifikacioni podaci o izvršnom dužniku i izvršnom poveriocu koji je preduzetnik ili fizičko lice koje obavlja delatnost jesu:
1) poslovno ime ili ime i prezime;
2) matični broj i poreski identifikacioni broj.
Dužnost davanja podataka
Član 31
Državni organi, imaoci javnih ovlašćenja, druga pravna lica i preduzetnici dužni su da sudu i javnom izvršitelju besplatno dostave, na njihov zahtev, sledeće podatke o izvršnom dužniku:
1) ime i prezime ili poslovno ime;
2) adresu prebivališta ili boravišta;
3) datum rođenja;
4) jedinstveni matični broj građana;
5) poreski identifikacioni broj;
6) podatke o visini zarade i drugih stalnih novčanih primanja i njihovim isplatiocima i podatke o plenidbi zarade ili administrativnoj zabrani na zaradi i drugim stalnim novčanim primanjima;
7) brojeve računa, štednih uloga i depozita kod banaka, stanje i promet na njima i podatke o plenidbama na njima;
8) podatke o platnim računima i izdatom elektronskom novcu kod pružalaca platnih usluga i izdavalaca elektronskog novca, stanje i promet na tim računima, odnosno u vezi sa elektronskim novcem, i podatke o plenidbama na njima;
9) brojeve računa finansijskih instrumenata i stanje na njima;
10) podatke o udelima u privrednim društvima ili drugom učešću u pravnim licima i dobiti koju je izvršni dužnik na osnovu toga ostvario u poslednjoj godini;
11) podatke o nepokretnostima na kojima ili povodom kojih izvršni dužnik ima imovinska prava;
12) podatke iz evidencije registrovanih motornih i priključnih vozila;
13) podatke iz Registra vazduhoplova Republike Srbije i Evidencije vazduhoplova Republike Srbije i odgovarajućeg registra plovila;
14) podatke iz evidencija o pokretnim stvarima;
15) podatke o penzijskom i zdravstvenom osiguranju;
16) podatke iz matičnih knjiga o ličnim stanjima;
17) podatke o životnom i imovinskom osiguranju;
18) podatke poreske uprave o poreskim prijavama za poslednje tri godine;
19) identifikacione podatke (član 30) o stranama koje su zaključile pravni posao, prepis isprave o pravnom poslu, a ako isprave nema, podatke o sadržini pravnog posla ili radnje koji se odnose na:
Da bi dobio podatke, javni izvršitelj mora da pokaže rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave radi namirenja potraživanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti, osim kada podatke pribavlja putem pravosudnog informacionog sistema u skladu sa zakonom koji uređuje elektronsku upravu.
Dobijene podatke sud i javni izvršitelj mogu da obrađuju samo radi utvrđivanja imovine izvršnog dužnika i sprovođenja izvršenja.
Sud i javni izvršitelj ima pravo da od državnih organa, imalaca javnih ovlašćenja, drugih pravnih lica i preduzetnika besplatno dobije i druge podatke koji su mu potrebni za delotvorno vođenje izvršnog postupka.
Državni organi, imaoci javnih ovlašćenja, druga pravna lica i preduzetnici dužni su da izvršnom poveriocu koji navede potraživanje radi čijeg namirenja ili obezbeđenja namerava da vodi izvršni postupak ili postupak obezbeđenja i priloži izvršnu ispravu ili menicu u kojoj je sadržano potraživanje, besplatno dostave sve podatke koje su dužni da dostave i sudu i javnom izvršitelju, izuzev podataka iz poreske prijave za poslednje tri godine (stav 1. tačka 18. ovog člana). Pod istim uslovima dužnost dostavljanja podataka postoji i prema advokatu kao punomoćniku izvršnog poverioca. Dobijene podatke izvršni poverilac i advokat izvršnog poverioca mogu da koriste samo za potrebe izvršnog postupka, a podatke o pravnim poslovima i radnjama (stav 1. tačka 19. ovog člana) samo za pobijanje pravnih radnji izvršnog dužnika u svrhe sprovođenja izvršenja.
Pod uslovima iz stava 5. ovog člana, izvršni poverilac pružalac komunalnih i srodnih usluga koji svoje potraživanje dokazuje verodostojnom ispravom iz člana 394. ovog zakona ima pravo da pribavi podatke o jedinstvenom matičnom broju građana izvršnog dužnika.
Podaci moraju da se dostave u roku od osam dana od dana prijema zahteva za dostavljanje.
Ograničenja dužnosti davanja podataka
Član 32
Dužnost davanja podataka ne važi ako se o podatku vodi javni registar koji je besplatno dostupan sudu, javnom izvršitelju, izvršnom poveriocu ili advokatu kao njegovom punomoćniku.
Kada imovina izvršnog dužnika prelazi visinu potraživanja izvršnog poverioca, državni organ, imalac javnih ovlašćenja, drugo pravno lice i preduzetnik dužan je da sud, javnog izvršitelja, izvršnog poverioca ili advokata kao njegovog punomoćnika obaveste samo o tome da je imovina izvršnog dužnika dovoljna da se izvršni poverilac namiri.
Troškovi postupka
Član 33
Troškove izvršnog postupka i postupka obezbeđenja prethodno snosi izvršni poverilac.
On je dužan da sudu, odnosno javnom izvršitelju predujmi troškove izvršnog postupka ili postupka obezbeđenja na način, u visini i roku koji oni odrede. Javni izvršitelj određuje predujam prema Javnoizvršiteljskoj tarifi.
Izvršni poverilac nije dužan da položi predujam ako je oslobođen od plaćanja sudske takse, u kom slučaju troškove postupka snosi izvršni dužnik.
Izvršni postupak ili postupak obezbeđenja obustavlja se ako izvršni poverilac ne položi predujam u roku koji je odredio sud, odnosno javni izvršitelj.
Troškove postupka u vezi sa određivanjem i sprovođenjem izvršenja konačno snosi izvršni dužnik.
Troškove postupka koji je pokrenuo po službenoj dužnosti predujmljuje sud iz svojih sredstava, a nadoknađuje ih izvršni dužnik.
Kad je ovim zakonom određena obaveza kopiranja spisa predmeta, troškovi kopiranja ulaze u troškove postupka.
Odlučivanje o troškovima postupka
Član 34
Izvršni dužnik dužan je da izvršnom poveriocu, na njegov zahtev, naknadi troškove koji su izvršnom poveriocu bili potrebni radi vođenja izvršnog postupka, odnosno postupka obezbeđenja.
Izvršni poverilac koji je podnošenjem više predloga za izvršenje protiv istog izvršnog dužnika zahtevao odvojeno namirenje više potraživanja koja su se mogla namiriti u istom izvršnom postupku, ima pravo na naknadu samo onih troškova koje bi imao da je radi namirenja tih potraživanja podneo samo jedan predlog za izvršenje.
Odredba stava 2. ovog člana shodno se primenjuje i kada je izvršni poverilac podnošenjem više predloga za izvršenje protiv istog izvršnog dužnika zahtevao potpuno ili delimično namirenje glavnice jednog potraživanja, kamate ili troškova postupka.
Izvršni poverilac dužan je da naknadi izvršnom dužniku troškove koje mu je neosnovano prouzrokovao.
Učesnik u postupku ima pravo na troškove za radnje koje je preduzeo u cilju zaštite svojih prava.
Učesnik u postupku dužan je da naknadi troškove koje je neosnovano prouzrokovao svojim radnjama.
Naknada troškova postupka može da se zahteva najkasnije u roku od osam dana od okončanja izvršnog postupka, odnosno postupka obezbeđenja, inače se troškovi ne priznaju.
Troškovi postupka konačno se utvrđuju rešenjem donetim po službenoj dužnosti, na predlog stranke ili učesnika u postupku.
Rešenje kojim su utvrđeni troškovi postupka sprovodi se protiv stranke ili učesnika u postupku, u istom postupku u kom je doneto.
Rešenje kojim su utvrđeni troškovi postupka ima dejstvo rešenja o izvršenju.
Odredbe st. 9. i 10. ovog člana shodno se primenjuju i kada je rešenjem javnog izvršitelja postupak obustavljen zbog neplaćanja predujma.
Protiv rešenja o naknadi troškova postupka dozvoljen je prigovor.
Polaganje jemstva
Član 35
Kad je ovim zakonom određeno polaganje jemstva, ono se polaže u domaćem ili stranom novcu uplatom na namenski račun javnog izvršitelja.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, jemstvo može da se položi u obliku bankarske garancije ili hartija od vrednosti, dragocenosti ili pokretnih stvari čija se vrednost lako utvrđuje na tržištu, a koje brzo i jednostavno mogu da se unovče.
O polaganju jemstva u izvršnom postupku zaključkom odlučuje javni izvršitelj, a u postupku obezbeđenja sud.
Dokaz o polaganju jemstva jeste osnov za sticanje založnog prava upisom u Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima (u daljem tekstu: Registar zaloge) ili druge javne registre, na zahtev lica u čiju korist je jemstvo određeno.
Ako sud, odnosno javni izvršitelj rešenjem odredi protivnoj stranci naknadu štete ili troškova postupka koji su povezani s radnjom zbog koje je položeno jemstvo, istim rešenjem, na njen predlog, određuje i da se šteta ili troškovi postupka naknade iz položenog jemstva. Protiv tog rešenja dozvoljen je prigovor.
Dostavljanje izvršnom dužniku
Član 36
Izvršnom dužniku koji je pravno lice ili preduzetnik pismena se dostavljaju na adresu sedišta ili adresu za prijem pošte koje su upisane u registru Agencije za privredne registre ili drugom javnom registru, a fizičkom licu - na adresu prebivališta ili boravišta koja je upisana kod organa koji vodi evidenciju o ličnim kartama.
Ako dostavljanje ne uspe, pismeno se u roku od tri dana ističe na elektronskoj oglasnoj tabli suda koji je doneo rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, a kad je reč o rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, dostavljanje se ponavlja još jednom po isteku roka od osam dana od prethodnog dostavljanja, a ako ni ponovljeno dostavljanje ne uspe, rešenje se u roku od tri dana ističe na elektronskoj oglasnoj tabli suda.
Dostavljač ostavlja u poštanskom sandučetu izvršnog dužnika ili na drugom mestu na adresi izvršnog dužnika obaveštenje koje sadrži lično ime izvršnog dužnika, svojstvo u postupku, naznaku da će pismeno u roku od tri dana biti istaknuto na elektronskoj oglasnoj tabli suda, naziv i adresu tog suda i upozorenje da se po isteku roka od osam dana od isticanja pismena na elektronskoj oglasnoj tabli suda smatra da je dostavljanje izvršeno.
Smatra se da je dostavljanje izvršeno istekom osam dana od dana isticanja pismena na elektronskoj oglasnoj tabli suda.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na dostavljanje izvršnom poveriocu i drugim učesnicima u postupku.
Nadležnost za dostavljanje i direktno dostavljanje javnom izvršitelju
Član 37
Akte suda i javnog izvršitelja i pismena stranaka i drugih učesnika u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja dostavlja javni izvršitelj, ako sud nije isključivo nadležan za izvršenje, u kom slučaju dostavljanje obavlja sud.
Dostavljanje između javnog izvršitelja i drugih organa može se vršiti i elektronskim putem, u skladu sa pravilnikom koji donosi ministar nadležan za pravosuđe (u daljem tekstu: ministar).
Sud preko čije elektronske oglasne table javni izvršitelj dostavlja akte i pismena vodi posebnu evidenciju o tome kada su akt ili pismeno istaknuti na elektronskoj oglasnoj tabli i kada su skinuti s nje i o tome dostavlja službenu elektronsku potvrdu javnom izvršitelju. Evidencija sadrži poslovni broj sudskog predmeta, odnosno predmeta javnog izvršitelja i ime i prezime ili poslovno ime, jedinstveni matični broj građana, matični broj i poreski identifikacioni broj stranaka u postupku.
Kada javni izvršitelj sprovodi izvršenje, direktno njemu dostavljaju se podnesci i drugi akti stranaka i drugih lica.
Novčana kazna za nepoštovanje suda, javnog izvršitelja i drugog učesnika
Član 38
Sud izriče novčanu kaznu stranci, učesniku u postupku ili drugom licu koje svojim ponašanjem vređa sud, javnog izvršitelja stranke i druge učesnike u postupku, pa i kad izvršenje sprovodi javni izvršitelj.
Novčana kazna izriče se, pobija i izvršava pod uslovima određenim ovim zakonom (čl. 131. i 132).
Shodna primena zakona kojim se uređuje parnični postupak
Član 39
U izvršnom postupku i postupku obezbeđenja shodno se primenjuje zakon kojim se uređuje parnični postupak, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.
Deo drugi
OPŠTA PRAVILA IZVRŠNOG POSTUPKA
Glava prva
IZVRŠNA I VERODOSTOJNA ISPRAVA
Član 40
Rešenje o izvršenju donosi se na osnovu izvršne ili verodostojne isprave.
Vrste izvršnih isprava
Član 41
Izvršne isprave jesu:
1) izvršna sudska odluka i sudsko poravnanje koji glase na davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje;
2) izvršna odluka doneta u prekršajnom ili upravnom postupku i upravno poravnanje koji glase na novčanu obavezu ako posebnim zakonom nije drukčije određeno;
3) izvod iz Registra zaloge i izvod iz Registra finansijskog lizinga;
4) ugovor o hipoteci i založna izjava;
5) plan reorganizacije u stečajnom postupku čije je usvajanje rešenjem potvrdio sud;
6) javnobeležničke isprave koje imaju snagu izvršne isprave;
7) sporazum o rešavanju spora putem posredovanja, koji ispunjava uslove određene zakonom kojim se uređuje posredovanje u rešavanju sporova;
7a) odluka Ustavnog suda kojom je usvojen zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu štete;
8) isprava koja je ovim ili drugim zakonom određena kao izvršna isprava.
Ugovor o hipoteci i založna izjava jesu izvršne isprave ako su zaključeni, odnosno dati u formi koju određuje zakon kojim se uređuje hipoteka, ako sadrže odredbe koje on predviđa i ako su upisani u katastar nepokretnosti kao izvršna vansudska hipoteka.
Na osnovu izvršnih isprava iz stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana izvršenje se može sprovesti samo na predmetu založnog prava.
Sudska i upravna odluka i poravnanje
Član 42
Sudskom odlukom smatraju se presuda, rešenje i druga odluka doneta u postupku pred sudom, domaćim arbitražnim sudom i sudom časti pri privrednoj komori, a sudskim poravnanjem smatra se poravnanje zaključeno pred sudom, domaćim arbitražnim sudom ili sudom časti pri privrednoj komori.
Upravnom odlukom smatraju se rešenje ili zaključak doneti u upravnom postupku, a upravnim poravnanjem - poravnanje zaključeno u upravnom postupku.
Izvršnost sudske i upravne odluke i javnobeležničke isprave koja ima snagu izvršne isprave
Član 43
Sudska odluka koja glasi na davanje ili činjenje postaje izvršna ako je postala pravnosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze. Rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze teče od kada je izvršni dužnik primio sudsku odluku, ako zakonom nije drukčije određeno. Sudska odluka u kojoj je određen uslov za ispunjenje obaveze postaje izvršna kad uslov nastupi.
Sudska odluka koja glasi na nečinjenje ili trpljenje postaje izvršna kada postane pravnosnažna, ako u njoj nije drukčije određeno.
Izvršnost upravne odluke ceni se prema pravilima upravnog postupka, a izvršnost javnobeležničke isprave koja ima snagu izvršne isprave - prema zakonu kojim se uređuje javno beležništvo.
Rešenje o izvršenju donosi se i kada sudska odluka nije postala pravnosnažna ili upravna odluka konačna, ako je zakonom određeno da žalba ili drugi pravni lek ne odlažu njihovo izvršenje.
Potvrda o izvršnosti odluke
Član 44
Potvrdom o izvršnosti utvrđuje se da je odluka postala izvršna.
Na predlog stranke, ovu potvrdu izdaje sud ili drugi organ koji je doneo izvršnu ispravu u prvom stepenu, ili javni beležnik tako što potvrdu stavlja na izvršnu ispravu.
Neosnovanu potvrdu o izvršnosti ukida rešenjem sud ili drugi organ koji je izdao, ili javni beležnik, na predlog stranke ili po službenoj dužnosti.
Izvršnost sudskog i upravnog poravnanja i javnobeležničkog zapisnika o poravnanju
Član 45
Sudsko i upravno poravnanje i javnobeležnički zapisnik o poravnanju postaju izvršni kad dospe potraživanje iz poravnanja.
Dospelost se dokazuje zapisnikom o poravnanju ili javnom ili po zakonu overenom ispravom.
Na izvršnost poravnanja primenjuju se odredbe o izvršnosti sudske i upravne odluke.
Izvršenje strane izvršne isprave
Član 46
Strana izvršna isprava izvršava se isto kao domaća, ako glasi na privatnopravno potraživanje i priznata je pred domaćim sudom.
Izvršni poverilac može podneti predlog za izvršenje strane izvršne isprave koja nije priznata pred domaćim sudom.
U tom slučaju sud koji je nadležan da donese rešenje o izvršenju odlučuje o priznanju strane izvršne isprave kao o prethodnom pitanju.
Takvo rešenje o izvršenju može da se pobija žalbom i zbog toga što nisu bili ispunjeni zakonom određeni uslovi za priznanje strane izvršne isprave.
Podobnost izvršne isprave za donošenje rešenja o izvršenju
Član 47
Izvršna isprava podobna je da se na osnovu nje donese rešenje o izvršenju ako sadrži podatke o izvršnom poveriocu, izvršnom dužniku i predmet, vrstu i obim ispunjenja obaveze. Ako u izvršnoj ispravi nije određen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, on iznosi osam dana od dostavljanja izvršne isprave izvršnom dužniku.
Ako dospelost obaveze ne može da se utvrdi iz izvoda iz Registra zaloge, izvršni poverilac podnosi pismeni dokaz o tome da je izvršnom dužniku ostavio naknadni rok da ispuni obavezu.
Rešenje o izvršenju može se doneti kad je samo deo sudske ili upravne odluke ili poravnanja ili javnobeležničke isprave postao izvršan, u odnosu na taj deo.
Određivanje i naplata zatezne kamate
Član 47a
Ako su u izvršnoj ispravi određeni troškovi postupka, sud će na predlog izvršnog poverioca rešenjem o izvršenju odrediti naplatu zakonske zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova od dana nastupanja izvršnosti izvršne isprave do dana naplate.
Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje i na javnog izvršitelja kada je on nadležan za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave.
Prelaz i prenos potraživanja i obaveze
Član 48*
Izvršni postupak vodi se i na predlog i u korist lica koje kao izvršni poverilac nije označeno u izvršnoj ili verodostojnoj ispravi, ako javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje iz izvršne ili verodostojne isprave prešlo ili preneto na njega, a ako takav dokaz nije moguć - ako prelaz ili prenos potraživanja dokaže pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku.
Kad posle donošenja rešenja o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave potraživanje pređe ili bude preneto sa izvršnog poverioca na drugo lice, na predlog sticaoca, rešenjem protiv kog je dozvoljen prigovor utvrđuje se da je on stupio na mesto izvršnog poverioca, ako prelaz ili prenos dokaže javnom ili po zakonu overenom ispravom.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju i kad se izvršni postupak vodi prema licu koje u izvršnoj ili verodostojnoj ispravi nije označeno kao dužnik, kao i kada posle donošenja rešenja o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave obaveza izvršnog dužnika pređe ili bude preneta na drugo lice, kao sticaoca obaveze.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju i u slučaju prelaza ili prenosa predmeta izvršenja sa izvršnog dužnika na treće lice nakon donošenja rešenja o izvršenju.
Sticalac stupa u izvršni postupak u stanju u kome se nalazi u času stupanja.
Kada izvršnog poverioca u izvršnom postupku zastupa advokat, naplata dosuđenih sudskih troškova i troškova izvršenja izvršiće se na račun advokata i bez ugovora o prenosu potraživanja, na osnovu po zakonu overenog punomoćja kojim ga je izvršni poverilac ovlastio da naplatu troškova postupka zahteva i primi na svoj račun.
Uslovna i uzajamna obaveza
Član 49
Kada obaveza izvršnog dužnika zavisi od prethodnog ili istovremenog ispunjenja obaveze izvršnog poverioca ili od nastupanja uslova, rešenje o izvršenju donosi se ako izvršni poverilac pismeno izjavi da je ispunio ili obezbedio ispunjenje svoje obaveze ili da je uslov nastupio.
Smatra se da je izvršni poverilac ispunio svoju obavezu ili obezbedio ispunjenje svoje obaveze ako je njen predmet položio kod suda ili javnog izvršitelja, ili je sa istim ciljem postupio na drugi pogodan način.
Ako izvršni dužnik navede u žalbi protiv rešenja o izvršenju da izvršni poverilac nije ispunio svoju obavezu ili nije obezbedio njeno ispunjenje ili da uslov nije nastupio, a među strankama su sporne činjenice, žalba se odbija ako izvršni poverilac javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je ispunio ili obezbedio ispunjenje svoje obaveze ili da je uslov nastupio.
Ako žalba izvršnog dužnika bude usvojena, izvršni poverilac može da pokrene parnični postupak radi utvrđenja da je izvršnom ispravom ovlašćen da traži bezuslovno ispunjenje obaveze izvršnog dužnika.
Alternativna obaveza po izboru izvršnog dužnika
Član 50
Ako izvršni dužnik, prema izvršnoj ispravi, ima pravo izbora između više predmeta svoje obaveze, izvršni poverilac dužan je da u predlogu za izvršenje naznači jedan predmet kojim se namiruje.
Pravo izbora izvršnog dužnika traje dok izvršni poverilac u celini ili delimično ne primi predmet koji je naznačio u predlogu za izvršenje.
Fakultativno ovlašćenje izvršnog dužnika
Član 51
Izvršni dužnik koji je u izvršnoj ispravi obavezan da ispuni nenovčanu obavezu, uz pravo da se nje oslobodi plaćanjem određenog novčanog iznosa ili činjenjem navedenim u izvršnoj ispravi, može da plati novčani iznos ili da preduzme činjenje dok izvršni poverilac delimično ne primi ispunjenje nenovčane obaveze.
Vrste verodostojnih isprava
Član 52
Rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave donosi se radi namirenja novčanog potraživanja.
Verodostojne isprave jesu:
1) menica i ček domaćeg ili stranog lica, sa protestom ako je potreban za zasnivanje potraživanja;
2) izvod iz Centralnog registra hartija od vrednosti o stanju na računu zakonitog imaoca obveznica ili instrumenta tržišta novca (trezorski, blagajnički i komercijalni zapisi) i odluka o njihovom izdavanju;
3) račun domaćeg ili stranog lica, sa otpremnicom ili drugim pismenim dokazom o tome da je izvršni dužnik obavešten o njegovoj obavezi;
4) izvod iz poslovnih knjiga o izvršenim komunalnim ili srodnim uslugama;
5) obračun ili izvod iz poslovnih knjiga za potraživanje takse za javni medijski servis;
6) javna isprava koja stvara izvršivu novčanu obavezu;
7) bankarska garancija;
8) akreditiv;
9) overena izjava izvršnog dužnika kojom ovlašćuje banku da s njegovog računa prenese novčana sredstava na račun izvršnog poverioca;
10) obračun kamate sa dokazom o osnovu dospelosti i visini potraživanja;
11) privremena ili okončana situacija o izvršenim građevinskim radovima;
12) obračun o nagradi i naknadi troškova advokata.
Podobnost verodostojne isprave za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave
Član 53
Verodostojna isprava podobna je da se na osnovu nje donese rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave ako sadrži podatke o izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku i predmet, vrstu, obim i dospelost obaveze izvršnog dužnika.
Ako dospelost obaveze ne može da se utvrdi iz verodostojne isprave, izvršni poverilac dužan je da uz verodostojnu ispravu priloži pismeni dokaz da je izvršnom dužniku ostavio naknadni rok da ispuni obavezu.
Glava druga
SREDSTVA I PREDMET IZVRŠENJA
Sredstva izvršenja
Član 54
Sredstva izvršenja su radnje kojima se namiruje potraživanje izvršnog poverioca.
Sredstva izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja jesu: prodaja nepokretnosti izvršnog dužnika, prodaja pokretnih stvari izvršnog dužnika, zajednička prodaja nepokretnosti i pokretnih stvari, prenos novčanog potraživanja izvršnog dužnika, prenos zarade izvršnog dužnika, prenos novčanih sredstava s računa izvršnog dužnika kod banke, prenos sredstava sa štednog uloga ili tekućeg računa izvršnog dužnika, prodaja finansijskih instrumenata izvršnog dužnika, prodaja udela izvršnog dužnika u privrednim subjektima i prenos potraživanja izvršnog dužnika da mu se predaju ili isporuče pokretne stvari ili preda nepokretnost i unovčenje drugih imovinskih prava izvršnog dužnika.
Sredstva izvršenja radi ostvarivanja nenovčanog potraživanja jesu: predaja pokretnih stvari izvršnog dužnika, ispražnjenje i predaja nepokretnosti izvršnog dužnika, činjenje, nečinjenje ili trpljenje izvršnog dužnika, predaja deteta i izvršenje drugih odluka u vezi s porodičnim odnosima, vraćanje zaposlenog na rad, deoba suvlasničke stvari i izdejstvovanje izjave volje.
Predmeti izvršenja
Član 55
Predmeti izvršenja su stvari i prava izvršnog dužnika na kojima se sprovodi izvršenje.
Predmet izvršenja ne mogu biti stvari izvan prometa, objekti, oružje i oprema koji su namenjeni odbrani i bezbednosti Republike Srbije.
Predmet izvršenja ne mogu biti ni nepokretne ni pokretne stvari koje koriste državni organi za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti.
Predmet izvršenja ne mogu biti novčana sredstva i finansijski instrumenti koji su utvrđeni kao sredstvo obezbeđenja u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje, uključujući novčana sredstva i finansijske instrumente na kojima je ustanovljeno založno pravo u skladu sa tim zakonom.
Predmet izvršenja ne mogu biti ni druga prava i stvari koji su ovim ili drugim zakonom izuzeti od izvršenja.
Načelo srazmere
Član 56
Javni izvršitelj dužan je da prilikom izbora sredstva i predmeta izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja vodi računa o srazmeri između visine obaveze izvršnog dužnika i sredstva i vrednosti predmeta izvršenja.
Prilikom izbora između više sredstava i predmeta izvršenja, javni izvršitelj po službenoj dužnosti vodi računa o tome da se izvršenje sprovodi onim sredstvom i na onom predmetu koji su za izvršnog dužnika najmanje nepovoljni.
Ne primenjuje se načelo srazmere ako se izvršni dužnik u formi javne ili po zakonu overene isprave saglasio da se izvršenje sprovede određenim sredstvom i na određenom predmetu izvršenja, ili ako je nesumnjivo utvrđeno da postoji samo jedno sredstvo i jedan predmet izvršenja iz kojeg se može namiriti potraživanje izvršnog poverioca.
Više sredstava i predmeta izvršenja
Član 57
U rešenju o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja određuju se, po pravilu, sredstvo i predmet izvršenja koji su naznačeni u predlogu za izvršenje.
Ako je u predlogu za izvršenje naznačeno više sredstava i predmeta izvršenja koja istovremeno treba da se sprovedu, u rešenju o izvršenju određuju se sva.
Ako je u rešenju o izvršenju određeno više sredstava i predmeta izvršenja, javni izvršitelj će zaključkom, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, ograničiti izvršenje na samo neka sredstva i predmete koji su dovoljni da se izvršni poverilac namiri.
Ako nisu dovoljni da se izvršni poverilac namiri, javni izvršitelj zaključkom nalaže sprovođenje izvršenja sledećim sredstvom i predmetom izvršenja.
Promena i dodavanje sredstva i predmeta izvršenja
Član 58
Ako namirenje nije moguće iz sredstava i predmeta izvršenja koji su već određeni, javni izvršitelj će po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, zaključkom promeniti sredstvo i predmet izvršenja ili odrediti da se izvršenje nastavi i drugim sredstvima i predmetima pored već određenih.
Javni izvršitelj će po službenoj dužnosti ili na predlog stranke zaključkom da promeni već određeno sredstvo i predmet izvršenja, ako postoji očigledna nesrazmera između određenog sredstva i predmeta izvršenja i visine potraživanja izvršnog poverioca.
Glava treća
PREDLOG ZA IZVRŠENJE I REŠENJE O IZVRŠENJU
Predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave
Član 59
U predlogu za izvršenje naznačavaju se identifikacioni podaci o izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku (član 30), izvršna isprava, potraživanje izvršnog poverioca, jedno sredstvo ili jedan predmet ili više sredstava i predmeta izvršenja ili zahtev da se izvršenje odredi na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, i drugi podaci koji su potrebni za sprovođenje izvršenja.
Uz predlog za izvršenje prilaže se izvršna isprava u originalu, overenoj kopiji ili prepisu, i druga isprava određena ovim zakonom, s tim što izvršna isprava mora da sadrži potvrdu o izvršnosti.
Ali ako se predlog za izvršenje podnosi sudu koji je u prvom stepenu odlučivao o potraživanju izvršnog poverioca, uz njega se ne prilaže izvršna isprava, a i ako se priloži, ne mora da sadrži potvrdu o izvršnosti.
Predlog za izvršenje podnosi se najmanje u četiri primerka.
Predlog za izvršenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika
Član 60
Izvršni poverilac koji zahteva izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja iz izvršne ili verodostojne isprave nije dužan da u predlogu za izvršenje naznači sredstvo i predmet izvršenja (izvršenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika).
U tom slučaju, za odlučivanje o predlogu za izvršenje mesno je nadležan sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište ili boravište, odnosno sedište.
U rešenju o izvršenju ne navode se sredstvo i predmet izvršenja, već se izvršenje određuje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika.
Predlog za donošenje rešenja koje ima dejstvo rešenja o izvršenju
Član 61
Kad je ovim zakonom određeno da se u toku sprovođenja izvršenja na zaradi i drugim stalnim novčanim primanjima, radi predaje individualno određenih pokretnih stvari, radi isporuke zamenjivih stvari i radi vraćanja zaposlenog na rad može doneti rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju (čl. 295, 345, 346, 349, 350, 352. i 384) ono se donosi na predlog izvršnog poverioca.
Izvršni poverilac dužan je da u predlogu zahteva da sud, odnosno javni izvršitelj, rešenjem obaveže izvršnog dužnika da u roku od osam dana od dana prijema rešenja namiri potraživanje izvršnog poverioca i odredi sredstvo i predmet izvršenja ako potraživanje ne bude namireno u roku.
Sud, odnosno javni izvršitelj, rešenjem odbacuje predlog koji ne sadrži zahtev da se izvršni dužnik obaveže da namiri potraživanje ili u kome nije naznačeno sredstvo i predmet izvršenja, bez prethodnog vraćanja predloga na dopunu.
Protiv rešenja o odbacivanju predloga dozvoljen je prigovor.
Predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave
Član 62
U predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave naznačavaju se identifikacioni podaci o izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku (član 30), verodostojna isprava, potraživanje izvršnog poverioca, jedno sredstvo ili jedan predmet, ili više sredstava i predmeta izvršenja, ili zahtev da se izvršenje odredi na celokupnoj imovini izvršnog dužnika i drugi podaci i isprave koji su potrebni za sprovođenje izvršenja.
Predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave sadrži i zahtev da sud obaveže izvršnog dužnika da namiri novčano potraživanje izvršnog poverioca s odmerenim troškovima postupka u roku od osam dana, a u meničnim sporovima u roku od pet dana od dana dostavljanja rešenja, i zahtev da se odredi izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca i troškova postupka.
Izvršni poverilac dužan je da uz predlog priloži verodostojnu ispravu u originalu, overenoj kopiji ili prepisu. Stranu verodostojnu ispravu sudski prevodilac prethodno prevodi na jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu.
Ako su stranke zaključile sporazum o mesnoj nadležnosti, izvršni poverilac može tražiti u predlogu za izvršenje da se, ako postupak bude nastavljen kao po prigovoru protiv platnog naloga, nastavi pred sudom koji je nadležan po sporazumu o mesnoj nadležnosti. Izvršni poverilac dužan je da uz predlog priloži sporazum o mesnoj nadležnosti.
Predlog za izvršenje u elektronskom obliku
Član 62a
Predlog za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave može se podneti i u elektronskom obliku u skladu sa pravilnikom koji donosi ministar.
Naznačivanje javnog izvršitelja
Član 63
Izvršni poverilac dužan je da u predlogu za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave naznači konkretno određenog i mesno nadležnog javnog izvršitelja da sprovede izvršenje.
Rok za odlučivanje o predlogu za izvršenje i odluke o predlogu
Član 64
O predlogu za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave sud odlučuje u roku od osam dana od dana prijema predloga.
Sud donosi rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, ili rešenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave.
Sud otpravlja rešenje u roku od tri radna dana od dana donošenja.
Povlačenje predloga za izvršenje
Član 65
Izvršni poverilac može u toku celog izvršnog postupka, pa i posle pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, da povuče predlog za izvršenje bez pristanka izvršnog dužnika.
U tom slučaju izvršni postupak se obustavlja.
Izvršni poverilac može ponovo da podnese predlog za izvršenje.
Sadržina rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave
Član 66
U rešenju o izvršenju navode se sud, izvršni poverilac i izvršni dužnik s identifikacionim podacima (član 30), izvršna isprava, potraživanje izvršnog poverioca, sredstva i predmeti izvršenja, uputstvo o pravu na izjavljivanje pravnog leka i drugi podaci koji su potrebni za sprovođenje izvršenja.
Ako izvršni poverilac u predlogu za izvršenje nije naznačio sredstvo i predmet izvršenja javni izvršitelj, bez predloga izvršnog poverioca, donosi zaključak kojim posle identifikovanja imovine izvršnog dužnika određuje sredstvo i predmet izvršenja.
Protiv zaključka iz stava 2. ovog člana može se podneti zahtev za otklanjanje nepravilnosti u roku od osam dana od dana dostavljanja zaključka.
Sadržina rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave
Član 67
U rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave obavezuje se izvršni dužnik da u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja, a u meničnim i čekovnim sporovima u roku od pet dana, namiri novčano potraživanje izvršnog poverioca sa odmerenim troškovima postupka.
Istim rešenjem određuju se i sredstvo i predmet izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca i troškova postupka, ili se određuje izvršenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika.
Ako izvršni poverilac u predlogu za izvršenje nije naznačio sredstvo i predmet izvršenja javni izvršitelj, bez predloga izvršnog poverioca, donosi zaključak kojim posle identifikovanja imovine izvršnog dužnika određuje sredstvo i predmet izvršenja.
Protiv zaključka iz stava 3. ovog člana može se podneti zahtev za otklanjanje nepravilnosti u roku od osam dana od dana dostavljanja zaključka.
Određivanje javnog izvršitelja i izuzeće
Član 68
U rešenju o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave određuje se da izvršenje sprovodi javni izvršitelj koga je izvršni poverilac naznačio u predlogu za izvršenje. Protiv određivanja javnog izvršitelja žalba, odnosno prigovor dozvoljeni su samo ako javni izvršitelj nije mesno nadležan.
Izvršni dužnik može zahtevati izuzeće javnog izvršitelja do okončanja izvršnog postupka. O zahtevu za izuzeće odlučuje sud rešenjem u roku od pet dana od dana prijema zahteva.
Ako usvoji zahtev za izuzeće javnog izvršitelja, sud odmah poziva izvršnog poverioca da u roku od pet dana naznači drugog javnog izvršitelja, inače se izvršni postupak obustavlja.
Protiv rešenja o odbacivanju ili odbijanju zahteva za izuzeće javnog izvršitelja dozvoljen je prigovor.
Podnošenje zahteva za izuzeće javnog izvršitelja, kao i podnošenje prigovora protiv rešenja kojim je zahtev za izuzeće odbačen ili odbijen ne odlaže izvršenje ili obezbeđenje.
Sprečenost javnog izvršitelja da sprovede izvršenje
Član 69
Javni izvršitelj može obavestiti sud da je sprečen da prihvati sprovođenje izvršenja, u roku od pet dana od dana prijema rešenja koje treba da izvrši.
Sud odmah prosleđuje obaveštenje izvršnom poveriocu i poziva ga da u određenom roku naznači drugog javnog izvršitelja, inače se izvršni postupak obustavlja.
Ako izvršni poverilac blagovremeno naznači drugog javnog izvršitelja, sud donosi rešenje kojim u tom pogledu menja rešenje o izvršenju.
Protiv tog rešenja dozvoljen je prigovor, ali samo ako drugi javni izvršitelj nije mesno nadležan.
Ko i kome dostavlja rešenje o izvršenju
Član 70
Rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave dostavlja se javnom izvršitelju, sa kopijom isprava potrebnih da sprovede izvršenje, koji rešenje dalje dostavlja izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku.
Rešenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave dostavlja sud, samo izvršnom poveriocu.
Rešenje o izvršenju koje se, osim strankama, dostavlja i drugima (dužniku izvršnog dužnika, organizaciji za prinudnu naplatu, Centralnom registru hartija od vrednosti i sl.) dostavlja javni izvršitelj.
Ako je sud isključivo nadležan za izvršenje, rešenje o izvršenju svima njima dostavlja sud.
Nenadležnost suda da sprovede izvršenje
Član 71
Ako sud koji je doneo rešenje o izvršenju nije nadležan da sprovede izvršenje, a sud je isključivo nadležan za izvršenje, sud upućuje rešenje o izvršenju i spise predmeta sudu koji je za to nadležan i koji dostavlja strankama rešenje o izvršenju i sprovodi izvršenje.
Član 72
U rešenju koje ima dejstvo rešenja o izvršenju sud ili javni izvršitelj, obavezuje izvršnog dužnika da u roku od osam dana od dana prijema rešenja namiri potraživanje izvršnog poverioca i određuje sredstvo i predmet izvršenja ako izvršni dužnik ne namiri potraživanje u roku.
Na ostale sastojke rešenja shodno se primenjuju odredbe o sadržini rešenja o izvršenju (član 66. stav 1).
Rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju izvršava sud ili javni izvršitelj, zavisno od toga ko sprovodi izvršenje rešenja o izvršenju povodom koga je doneto rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju.
Protiv rešenja koje ima dejstvo rešenja o izvršenju dozvoljen je prigovor.
Na prigovor se shodno primenjuju odredbe o žalbi protiv rešenja o izvršenju, izuzev odredaba o obaveznom dostavljanju žalbe na odgovor.
Glava četvrta
ŽALBA
Član 73
Izvršni dužnik može da pobija žalbom rešenje o izvršenju.
Izvršni poverilac može žalbom da pobija rešenje o odbacivanju predloga za izvršenje ili rešenje o odbijanju predloga za izvršenje ili rešenje o izvršenju kojim je prekoračen njegov zahtev.
Ako se pobija samo deo rešenja o izvršenju kojim su odmereni troškovi izvršnog postupka, čini se to prigovorom.
Razlozi za pobijanje rešenja o izvršenju
Član 74
Izvršni dužnik može žalbom da pobija rešenje o izvršenju iz sledećih razloga koji sprečavaju sprovođenje izvršenja:
1) ako isprava na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju nema svojstvo izvršne isprave;
2) ako je izvršna isprava na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju poništena, ukinuta, preinačena, stavljena van snage ili nije izvršna;
3) ako su sudsko ili upravno poravnanje ili javnobeležnički zapisnik o poravnanju na osnovu kojih je doneto rešenje o izvršenju poništeni ili na drugi način stavljeni van snage;
4) ako nije protekao rok za ispunjenje obaveze izvršnog dužnika;
5) ako obaveza izvršnog dužnika zavisi od prethodnog ili istovremenog ispunjenja obaveze izvršnog poverioca ili od nastupanja uslova, a izvršni poverilac nije ispunio svoju obavezu ili nije obezbedio njeno ispunjenje ili uslov nije nastupio;
6) ako je potraživanje iz izvršne isprave prestalo;
7) ako potraživanje nije prešlo ili nije preneto na izvršnog poverioca ili ako obaveza nije prešla ili nije preneta na izvršnog dužnika;
8) ako je protekao rok u kome može da se zahteva izvršenje;
9) ako je izvršenje određeno na stvarima i pravima koji su izuzeti od izvršenja ili na kojima je izvršenje ograničeno;
10) ako je nastupila zastarelost potraživanja iz izvršne isprave;
11) ako je u rešenju o izvršenju određen mesno nenadležan javni izvršitelj;
12) iz razloga propisanih posebnim zakonom.
Sadržina žalbe izvršnog dužnika
Član 75
Izvršni dužnik dužan je da u žalbi navede razloge zbog kojih pobija rešenje o izvršenju, činjenice i dokaze kojima potkrepljuje razloge za pobijanje rešenja o izvršenju i da priloži sve pismene dokaze na koje se poziva u žalbi.
U suprotnom, žalba se rešenjem odbacuje kao nepotpuna, bez prethodnog vraćanja na dopunu.
Postupanje prvostepenog suda po žalbi izvršnog dužnika
Član 76
Žalba se podnosi prvostepenom sudu koji je doneo rešenje o izvršenju.
Prvostepeni sud rešenjem odbacuje žalbu koja nije blagovremena, potpuna ili dozvoljena, u roku od pet dana od dana prijema žalbe i rešenje otpravlja u roku od naredna tri radna dana. Protiv rešenja o odbacivanju žalbe izvršni dužnik ima pravo na žalbu u roku od tri dana od dana prijema rešenja.
Ako izvršni dužnik podnese žalbu protiv rešenja o odbacivanju žalbe, prvostepeni sud je dostavlja drugostepenom sudu narednog radnog
