ZAKON O JAVNOM TUŽILAŠTVU
("Sl. glasnik RS", br. 10/2023)
I OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1
Ovim zakonom se uređuju organizacija i nadležnost javnog tužilaštva, uslovi, postupak za izbor i prestanak funkcije nosioca javnotužilačke funkcije, prava i dužnosti nosioca javnotužilačke funkcije, vrednovanje rada glavnog javnog tužioca i javnog tužioca, disciplinska odgovornost nosioca javnotužilačke funkcije, obavljanje poslova uprave u javnom tužilaštvu i pravosudne uprave, obezbeđivanje sredstava za rad javnog tužilaštva i druga pitanja od značaja za rad javnog tužilaštva.
Javno tužilaštvo
Član 2
Javno tužilaštvo je jedinstven i samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i vrši druge nadležnosti kojima se štiti javni interes određen zakonom.
Javno tužilaštvo vrši svoje nadležnosti na osnovu Ustava, potvrđenog međunarodnog ugovora, zakona, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i drugog opšteg akta, donetog u skladu sa zakonom.
Osnivanje i organizacija javnog tužilaštva
Član 3
Najviše javno tužilaštvo u Republici Srbiji je Vrhovno javno tužilaštvo.
Sedište Vrhovnog javnog tužilaštva je u Beogradu.
Osnivanje, sedište i područje drugog javnog tužilaštva uređuju se posebnim zakonom.
Funkcija i rukovođenje javnim tužilaštvom
Član 4
Funkciju javnog tužilaštva vrše Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužilac i javni tužilac.
Vrhovnim javnim tužilaštvom rukovodi Vrhovni javni tužilac.
Javnim tužilaštvom rukovodi glavni javni tužilac.
Vrhovni javni tužilac i glavni javni tužilac u rukovođenju javnim tužilaštvom imaju hijerarhijska ovlašćenja u odnosu na postupanje nižeg glavnog javnog tužioca i javnog tužioca u konkretnom predmetu.
Vrhovni javni tužilac i glavni javni tužilac predstavljaju javno tužilaštvo kojim rukovode.
Samostalnost javnog tužilaštva
Član 5
Javno tužilaštvo je samostalno u vršenju svoje nadležnosti.
Niko izvan javnog tužilaštva ne može uticati na javno tužilaštvo i nosioca javnotužilačke funkcije u postupanju i odlučivanju u pojedinom predmetu.
Zabrana neprimerenog uticaja
Član 6
Radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti javnog tužilaštva zabranjen je neprimereni uticaj na nosioca javnotužilačke funkcije u vršenju javnotužilačke funkcije, naročito svaki oblik pretnje i prinude prema nosiocu javnotužilačke funkcije, korišćenje javnog položaja, medija i javnog istupanja, kojima se utiče na postupanje javnog tužilaštva. Zabranjen je i svaki drugi neprimereni uticaj na javno tužilaštvo, kao i pritisak na učesnika u postupku pred javnim tužilaštvom.
Pod neprimerenim uticajem iz stava 1. ovog člana ne može se smatrati korišćenje zakonom propisanih prava učesnika u postupku, izveštavanje o radu javnog tužilaštva u skladu sa propisima koji uređuju javno informisanje, kao ni stručno analiziranje postupanja javnog tužilaštva.
Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužilac i javni tužilac dužni su da odbiju radnju koja predstavlja neprimeren uticaj na samostalnost u radu javnog tužilaštva, kao i da prijavi takav uticaj Visokom savetu tužilaštva.
Nosilac javnotužilačke funkcije može podneti zahtev za zaštitu od neprimerenog uticaja Visokom savetu tužilaštva.
Način podnošenja i postupak po zahtevu za zaštitu od neprimerenog uticaja propisuje se aktom Visokog saveta tužilaštva.
Obeležja javnog tužilaštva
Član 7
Javno tužilaštvo ima pečat koji sadrži naziv i sedište javnog tužilaštva i naziv i grb Republike Srbije, u skladu sa posebnim zakonom.
Na zgradi javnog tužilaštva moraju biti istaknuti naziv javnog tužilaštva, grb i zastava Republike Srbije.
Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužilac i javni tužilac ima službenu legitimaciju i značku koju koristi u vršenju javnotužilačke funkcije.
Obrazac, izgled i način upotrebe službene legitimacije i značke bliže se uređuju aktom o upravi u javnom tužilaštvu.
Službeni jezik i pismo
Član 8
U javnom tužilaštvu u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo.
Drugi jezik i pismo upotrebljavaju se u skladu sa zakonom.
Dužnost dostavljanja spisa i obaveštenja javnom tužilaštvu
Član 9
Sud, drugi organ Republike Srbije, organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, gradske opštine, imalac javnih ovlašćenja, pravno i fizičko lice dužni su da javnom tužilaštvu na njegov zahtev, dostave spis i obaveštenje potrebno za preduzimanje radnje u skladu sa zakonom.
Ako je javno tužilaštvo vezano zakonskim rokom za postupanje, spisi se dostavljaju neodložno.
Javno tužilaštvo ne može bez zakonskog ovlašćenja da zahteva dostavljanje spisa i obaveštenja.
Dužnost dostavljanja podataka i pružanja objašnjenja javnom tužilaštvu
Član 10
Svi su dužni da javnom tužilaštvu, na njegov zahtev, neposredno dostave podatke i pruže objašnjenja koja su mu potrebna za preduzimanje radnje u skladu sa zakonom.
Javno tužilaštvo ne može bez zakonskog ovlašćenja da zahteva dostavljanje podataka i pružanje objašnjenja.
Javno tužilaštvo dužno je da prima podnesak i izjavu o stvarima iz svoje nadležnosti, a može da traži i dopunu i objašnjenja u vezi s primljenim podneskom i izjavom.
Obaveštavanje javnosti
Član 11
Javno tužilaštvo obaveštava javnost o stanju kriminaliteta i drugim pojavama koje zapazi u radu, u skladu sa zakonom i aktom o upravi u javnom tužilaštvu.
Javno tužilaštvo može obaveštavati javnost o pojedinom predmetu u kojem postupa u granici svojih zakonom određenih ovlašćenja i u skladu s interesom postupka, poštujući pretpostavku nevinosti i vodeći računa o zaštiti podataka o ličnosti, privatnosti i dostojanstva učesnika u postupku.
Principi vršenja javnotužilačke funkcije
Član 12
Nosilac javnotužilačke funkcije dužan je da samostalno, stručno, savesno, nepristrasno, pravično i bez nepotrebnog odlaganja vrši javnotužilačku funkciju, poštujući pretpostavku nevinosti i prava učesnika u postupku, vodeći računa o zaštiti ljudskih prava, a posebno o pravima oštećenog i sprečavanju diskriminacije po bilo kom osnovu.
II UREĐENJE JAVNOG TUŽILAŠTVA
Vrste javnih tužilaštava
Član 13
Javno tužilaštvo Republike Srbije čine Vrhovno javno tužilaštvo, apelaciona javna tužilaštva, viša javna tužilaštva, osnovna javna tužilaštva i javna tužilaštva posebne nadležnosti.
Javna tužilaštva posebne nadležnosti su Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i Javno tužilaštvo za ratne zločine. Zakonom se može osnovati i drugo javno tužilaštvo posebne nadležnosti.
Vrhovno javno tužilaštvo, Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i Javno tužilaštvo za ratne zločine osnivaju se za teritoriju Republike Srbije.
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i Javno tužilaštvo za ratne zločine imaju sedište u Beogradu.
Apelaciono javno tužilaštvo osniva se za područje apelacionog suda.
Više javno tužilaštvo osniva se za područje višeg suda.
Osnovno javno tužilaštvo osniva se za područje jednog ili više osnovnih sudova.
Osnivanje, sedište i područje apelacionog, višeg i osnovnog javnog tužilaštva uređuju se posebnim zakonom.
Javno tužilaštvo može imati odeljenje van svog sedišta, kao i posebno odeljenje koja se obrazuju za gonjenje određenog krivičnog dela, u skladu sa zakonom.
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal može imati odeljenje van svog sedišta, u skladu sa posebnim zakonom.
Odnos javnih tužilaštava
Član 14
Osnovno javno tužilaštvo je niže u odnosu na više javno tužilaštvo.
Više javno tužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo.
Javno tužilaštvo posebne nadležnosti i apelaciono javno tužilaštvo je niže u odnosu na Vrhovno javno tužilaštvo.
Odgovornost
Član 15
Glavni javni tužilac odgovara za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Vrhovnom javnom tužiocu i neposredno višem glavnom javnom tužiocu u skladu sa zakonom.
Javni tužilac odgovara za svoj rad glavnom javnom tužiocu u skladu sa zakonom.
Opšte obavezno uputstvo Vrhovnog javnog tužioca
Član 16
Vrhovni javni tužilac izdaje opšte obavezno uputstvo za postupanje svakog nosioca javnotužilačke funkcije radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju.
Opšte obavezno uputstvo Vrhovni javni tužilac može da izda i na predlog kolegijuma Vrhovnog javnog tužilaštva.
Opšte obavezno uputstvo se objavljuje na internet stranici Vrhovnog javnog tužilaštva, osim ako njegovo objavljivanje ugrožava interese nacionalne bezbednosti.
Obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu
Član 17
Neposredno viši glavni javni tužilac može izdati nižem glavnom javnom tužiocu obavezno uputstvo za postupanje u pojedinom predmetu ako postoji sumnja u efikasnost ili zakonitost njegovog postupanja, odnosno postupanja neposredno nižeg javnog tužioca. Vrhovni javni tužilac može takvo uputstvo izdati svakom glavnom javnom tužiocu.
Glavni javni tužilac može javnom tužiocu izdati obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu, ako postoji sumnja u efikasnost ili zakonitost njegovog postupanja ili zbog sprovođenja uputstva iz stava 1. ovog člana.
Obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu izdaje se u pismenoj formi i mora sadržati razlog i obrazloženje za njegovo izdavanje.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, Vrhovni javni tužilac i glavni javni tužilac mogu da izdaju usmeno obavezno uputstvo ako je neophodno radi preduzimanja radnje koja ne trpi odlaganje. U tom slučaju, obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu u pismenom obliku dostavlja se u roku od tri dana od dana izdavanja usmenog uputstva.
Prigovor
Član 18
Niži glavni javni tužilac i javni tužilac koji smatra da je obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu nezakonito ili neosnovano može izjaviti prigovor sa obrazloženjem komisiji iz člana 22. ovog zakona u roku od tri dana od dana prijema pismenog uputstva.
Prigovor se podnosi preko glavnog javnog tužioca koji je izdao obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao.
Glavni javni tužilac koji je izdao obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu može pre dostavljanja prigovora da donese odluku kojom stavlja van snage svoje obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu.
Ako glavni javni tužilac ne stavi van snage svoje obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu, dužan je da prigovor dostavi komisiji iz člana 22. ovog zakona narednog radnog dana posle isteka roka iz stava 2. ovog člana.
Nepostupanje glavnog javnog tužioca u roku iz stava 4. ovog člana smatra se disciplinskim prekršajem.
Glavni javni tužilac i javni tužilac koji je izjavio prigovor dužan je da preduzme radnju po obaveznom uputstvu za rad i postupanje u pojedinom predmetu koja ne trpi odlaganje.
Komisija iz člana 22. ovog zakona dužna je da donese obrazloženu odluku o prigovoru u roku od osam dana od dana prijema prigovora, na sednici koja je zatvorena za javnost. Ako komisija ne donese odluku o prigovoru u roku, smatra se da je obavezno uputstvo za postupanje u pojedinom predmetu stavljeno van snage, što se evidentira u spisima predmeta.
Komisija iz člana 22. ovog zakona može da odbaci prigovor protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu kao neblagovremen, usvoji prigovor i ukine obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu ili odbije prigovor kao neosnovan.
Ako komisija iz člana 22. ovog zakona odbije prigovor protiv obaveznog uputstva, glavni javni tužilac, odnosno javni tužilac koji je izjavio prigovor, dužan je da postupi po obaveznom uputstvu za rad i postupanje u konkretnom predmetu.
Pravo na uvid
Član 19
Obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovor protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, akt glavnog javnog tužioca o stavljanju van snage obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu i odluka komisije iz člana 22. ovog zakona o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu sastavni su deo javnotužilačkog spisa.
Uvid u akte iz stava 1. ovog člana mogu izvršiti učesnici u postupku posle pravnosnažnog okončanja postupka u kojem je izdato obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu.
Ograničenje iz stava 2. ovog člana ne odnosi se na nosioce javnotužilačke funkcije.
Devolucija
Član 20
Neposredno više javno tužilaštvo može radi efikasnijeg vođenja postupka ili zbog drugog važnog razloga, u konkretnom predmetu preduzeti svaku radnju za koju je ovlašćeno niže javno tužilaštvo, na osnovu obrazloženog rešenja neposredno višeg glavnog javnog tužioca (rešenje o devoluciji).
Niži glavni javni tužilac koji smatra da je rešenje neposredno višeg glavnog javnog tužioca neosnovano može izjaviti prigovor komisiji iz člana 22. ovog zakona u roku od tri dana od dana prijema rešenja. Do donošenja odluke po prigovoru niže javno tužilaštvo ne može preduzimati radnje u predmetu.
Prigovor se podnosi preko glavnog javnog tužioca koji je doneo rešenje i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita svoje rešenje.
Glavni javni tužilac koji je doneo rešenje može pre dostavljanja prigovora da donese odluku kojom stavlja van snage svoje rešenje.
Ako glavni javni tužilac ne stavi van snage svoje rešenje u roku iz stava 3. ovog člana, dužan je da prigovor dostavi komisiji iz člana 22. ovog zakona narednog radnog dana posle isteka roka iz stava 3. ovog člana.
Nepostupanje glavnog javnog tužioca u roku iz stava 5. ovog člana smatra se disciplinskim prekršajem.
Komisija iz člana 22. ovog zakona dužna je da donese obrazloženu odluku o prigovoru u roku od osam dana od dana prijema prigovora. Ako komisija ne donese odluku o prigovoru u roku, smatra se da je rešenje o devoluciji stavljeno van snage, što se evidentira u spisima predmeta.
Komisija iz člana 22. ovog zakona može da odbaci prigovor protiv rešenja o devoluciji kao neblagovremen, usvoji prigovor i ukine rešenje o devoluciji ili odbije prigovor kao neosnovan.
Ako komisija iz člana 22. ovog zakona ne prihvati prigovor protiv rešenja o devoluciji, niži glavni javni tužilac, koji je izjavio prigovor, dužan je da postupi po rešenju o devoluciji.
Supstitucija
Član 21
Neposredno viši glavni javni tužilac može obrazloženim rešenjem ovlastiti niže javno tužilaštvo da postupa u stvari iz nadležnosti drugog nižeg javnog tužilaštva, ako je nadležno javno tužilaštvo sprečeno iz pravnih ili stvarnih razloga da postupa u predmetu (rešenje o supstituciji).
Izuzetno, Vrhovni javni tužilac može obrazloženim rešenjem ovlastiti Javno tužilaštvo za organizovani kriminal da postupa u pojedinom predmetu iz nadležnosti drugog javnog tužilaštva radi efikasnijeg vođenja postupka ili zbog drugog važnog razloga.
Nadležni glavni javni tužilac koji smatra da je rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana neosnovano može izjaviti prigovor komisiji iz člana 22. ovog zakona u roku od tri dana od dana prijema rešenja.
Prigovor se podnosi preko glavnog javnog tužioca koji je doneo rešenje i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita svoje rešenje.
Glavni javni tužilac koji je doneo rešenje može pre dostavljanja prigovora da donese odluku kojom stavlja van snage svoje rešenje.
Ako glavni javni tužilac ne stavi van snage svoje rešenje, dužan je da prigovor dostavi komisiji iz člana 22. ovog zakona narednog radnog dana posle isteka roka iz stava 4. ovog člana.
Nepostupanje glavnog javnog tužioca u roku iz stava 6. ovog člana smatra se disciplinskim prekršajem.
Komisija iz člana 22. ovog zakona dužna je da donese obrazloženu odluku o prigovoru u roku od osam dana od dana prijema prigovora. Ako komisija ne donese odluku o prigovoru u roku, smatra se da je rešenje o supstituciji stavljeno van snage, što se evidentira u spisima predmeta.
Komisija iz člana 22. ovog zakona može da odbaci prigovor protiv rešenja o supstituciji kao neblagovremen, usvoji prigovor i ukine rešenje o supstituciji ili odbije prigovor kao neosnovan.
Ako komisija iz člana 22. ovog zakona ne prihvati prigovor protiv rešenja o supstituciji, nadležni glavni javni tužilac, koji je izjavio prigovor, dužan je da postupi po rešenju o supstituciji.
Komisija za odlučivanje o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji i prigovoru protiv rešenja o devoluciji
Član 22
O prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji i prigovoru protiv rešenja o devoluciji odlučuje komisija Visokog saveta tužilaštva.
Komisiju iz stava 1. ovog člana čini pet članova koje bira Visoki savet tužilaštva iz reda javnih tužilaca, na pet godina, bez mogućnosti ponovnog izbora.
Član Visokog saveta tužilaštva ne može biti član komisije iz stava 1. ovog člana. Način rada i odlučivanja u komisiji iz stava 1. ovog člana uređuju se aktom Visokog saveta tužilaštva.
Uvid u predmete nižeg javnog tužilaštva
Član 23
Radi ostvarivanja hijerarhijskog ovlašćenja, Vrhovni javni tužilac ima pravo da izvrši uvid u svaki predmet, a neposredno viši glavni javni tužilac u svaki predmet nižeg javnog tužilaštva.
Zahtev za uvid dostavlja se nižem glavnom javnom tužiocu koji po prijemu zahteva neodložno dostavlja predmet neposredno višem glavnom javnom tužiocu.
Odgovornost Vrhovnog javnog tužioca
Član 24
Vrhovni javni tužilac odgovoran je za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Narodnoj skupštini.
Vrhovni javni tužilac nije odgovoran Narodnoj skupštini za postupanje u pojedinom predmetu.
Vrhovni javni tužilac podnosi Narodnoj skupštini redovni godišnji izveštaj o radu javnog tužilaštava u Republici Srbiji i izveštaje koje zatraži nadležni odbor Narodne skupštine.
Izveštaj koji Vrhovni javni tužilac podnosi Narodnoj skupštini, ne može sadržati informacije o postupanju javnog tužilaštva u konkretnom predmetu.
Stvarna nadležnost
Član 25
Stvarna nadležnost javnog tužilaštva određuje se u skladu sa odredbama zakona koje važe za utvrđivanje stvarne nadležnosti suda, osim ako zakonom nije drukčije određeno.
Mesna nadležnost
Član 26
Mesna nadležnost javnog tužilaštva određuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuju sedišta i područja javnih tužilaštava.
Sukob nadležnosti
Član 27
Sukob nadležnosti između javnih tužilaštava rešava zajednički neposredno više javno tužilaštvo u odnosu na javna tužilaštva koja su u sukobu nadležnosti.
Sukob nadležnosti između javnih tužilaštava posebne nadležnosti međusobno i sukob nadležnosti između javnog tužilaštva posebne nadležnosti i drugog javnog tužilaštva rešava Vrhovno javno tužilaštvo.
Opšta nadležnost
Član 28
Nosilac javnotužilačke funkcije postupa u granicama stvarne i mesne nadležnosti javnog tužilaštva.
Radi gonjenja za krivična dela, privredne prestupe i prekršaje, nosilac javnotužilačke funkcije postupa pred sudom i drugim državnim organom, preduzimajući radnje na koje je zakonom ovlašćen.
Nosilac javnotužilačke funkcije postupa u parničnom, upravnom, izvršnom, vanparničnom i drugom postupku, vršeći pri tome radnje na koje je posebnim zakonom ovlašćen.
Zahtev za odlaganje i prekid izvršenja
Član 29
Vrhovno javno tužilaštvo može zahtevati odlaganje ili prekid izvršenja odluke ako smatra da postoje razlozi da se vanrednim pravnim sredstvom pobija odluka doneta u sudskom ili drugom postupku.
Zahtev se podnosi organu koji dozvoljava izvršenje odluke, a ako je izvršenje počelo - organu koji sprovodi izvršenje odluke zajedno sa dokazom da je podneto vanredno pravno sredstvo.
Posledice usvajanja zahteva za odlaganje i prekid izvršenja
Član 30
U slučaju usvajanja zahteva iz člana 29. ovog zakona, odlaganje ili prekid izvršenja traje do donošenja odluke o vanrednom pravnom sredstvu.
Odluka o odlaganju izvršenja prestaje da važi ako Vrhovno javno tužilaštvo u roku od 30 dana od prijema odluke ne podnese vanredno pravno sredstvo.
Nadležnost Vrhovnog javnog tužilaštva
Član 31
Vrhovno javno tužilaštvo je nadležno da:
1) postupa pred Vrhovnim sudom, kao i pred Ustavnim sudom i drugim sudom i organom u skladu sa zakonom;
2) podnosi vanredna pravna sredstva u skladu sa zakonom;
3) prati i usmerava rad javnih tužilaštava, nadzire sprovođenje opštih obaveznih uputstava i prati i proučava praksu javnih tužilaštava i sudova;
4) obavlja poslove međunarodne saradnje od značaja za javno tužilaštvo;
5) vrši druge nadležnosti određene zakonom.
Nadležnost apelacionog javnog tužilaštva
Član 32
Apelaciono javno tužilaštvo nadležno je da postupa pred apelacionim sudom i drugim sudom i organom na način propisan zakonom, kao i da prati i usmerava osnovno i više javno tužilaštvo sa svog područja s ciljem ujednačenog postupanja.
Apelaciono javno tužilaštvo u sedištu Privrednog apelacionog suda nadležno je da postupa i pred tim sudom.
Nadležnost javnih tužilaštava posebne nadležnosti
Član 33
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i Javno tužilaštvo za ratne zločine nadležni su da postupaju pred nadležnim sudovima u prvom i drugom stepenu i vrše druge poslove u skladu sa zakonom.
Nadležnost višeg javnog tužilaštva
Član 34
Više javno tužilaštvo nadležno je da postupa pred višim sudom i drugim sudovima i organima na način propisan zakonom i prati i usmerava osnovna javna tužilaštva sa svog područja s ciljem ujednačenog postupanja.
Nadležnost osnovnog javnog tužilaštva
Član 35
Osnovno javno tužilaštvo nadležno je da postupa pred osnovnim sudom i drugim sudom i organom na način propisan zakonom.
Prenošenje nadležnosti
Član 36
Ako javno tužilaštvo ne može da vrši nadležnost, Vrhovni javni tužilac može preneti njegovu nadležnost na drugo javno tužilaštvo istog ili višeg stepena.
Prenošenje nadležnosti traje dok se ne stvore uslovi za rad nadležnog javnog tužilaštva.
Odlučivanje o zahtevu za izuzeće
Član 37
Odluku o izuzeću javnog tužioca donosi glavni javni tužilac, a o izuzeću glavnog javnog tužioca neposredno viši glavni javni tužilac.
Odluku o izuzeću javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva donosi Vrhovni javni tužilac.
Odluku o izuzeću Vrhovnog javnog tužioca donosi Visoki savet tužilaštva, po pribavljenom mišljenju kolegijuma Vrhovnog javnog tužilaštva.
Vrhovni javni tužilac izuzima se iz odlučivanja ako se odlučuje o njegovom izuzeću.
Rukovođenje upravom u javnom tužilaštvu
Član 38
Vrhovni javni tužilac i glavni javni tužilac rukovode upravom u javnom tužilaštvu i odgovorni su za pravilan i blagovremen rad javnog tužilaštva u skladu sa zakonom i aktom o upravi u javnom tužilaštvu.
Vrhovni javni tužilac i glavni javni tužilac određuju organizaciju i rad javnog tužilaštva, odlučuju o pravima po osnovu rada javnih tužilaca i o radnim odnosima državnih službenika i nameštenika u javnom tužilaštvu, otklanjaju nepravilnosti u radu, staraju se o samostalnosti, ugledu i efikasnosti rada javnog tužilaštva, staraju se o nepristrasnoj raspodeli predmeta javnim tužiocima i vrše druge poslove na koje su ovlašćeni zakonom ili drugim propisom.
Plan i program rada javnog tužilaštva
Član 39
U rukovođenju poslovima uprave u javnom tužilaštvu, Vrhovni javni tužilac i glavni javni tužilac donose plan i program rada javnog tužilaštva čija se sadržina bliže uređuje aktom o upravi u javnom tužilaštvu.
Plan i program rada sadrži odluku o godišnjem rasporedu poslova u javnom tužilaštvu i odluku o izmeni odluke o godišnjem rasporedu poslova u javnom tužilaštvu. Vrhovni javni tužilac ili glavni javni tužilac saopštava na kolegijumu odluku o godišnjem rasporedu poslova u javnom tužilaštvu do 1. novembra tekuće godine.
Javni tužilac može izjaviti prigovor protiv odluke o godišnjem rasporedu poslova u javnom tužilaštvu ili odluke o izmeni odluke o godišnjem rasporedu poslova u javnom tužilaštvu Visokom savetu tužilaštva, u roku od tri dana od dana saopštavanja rasporeda na kolegijumu javnog tužilaštva ili upoznavanja sa godišnjim rasporedom poslova u javnom tužilaštvu ili izmenom godišnjeg rasporeda poslova u javnom tužilaštvu, ako javni tužilac iz opravdanih razloga nije prisustvovao kolegijumu.
Prigovor se podnosi preko glavnog javnog tužioca, koji može u skladu sa podnetim prigovorom da izmeni odluku o godišnjem rasporedu poslova.
Ako glavni javni tužilac ne usvoji prigovor dužan je da prigovor, sa obrazloženjem za neprihvatanje prigovora, dostavi Visokom savetu tužilaštva u roku od tri dana od dana prijema prigovora.
Nepostupanje glavnog javnog tužioca u roku iz stava 5. ovog člana smatra se disciplinskim prekršajem.
Visoki savet tužilaštva dužan je da donese odluku o prigovoru u roku od 30 dana od dana dostavljanja prigovora. Ako Visoki savet tužilaštva ne odluči o prigovoru u propisanom roku, smatra se da je prigovor usvojen.
Zamenjivanje Vrhovnog javnog tužioca i glavnog javnog tužioca
Član 40
Vrhovnog javnog tužioca i glavnog javnog tužioca koji je odsutan ili sprečen da rukovodi javnim tužilaštvom zamenjuje javni tužilac određen godišnjim rasporedom poslova.
Vršilac funkcije Vrhovnog javnog tužioca i glavnog javnog tužioca
Član 41
Ako Vrhovnom javnom tužiocu ili glavnom javnom tužiocu prestane javnotužilačka funkcija Vrhovnog javnog tužioca ili glavnog javnog tužioca, Visoki savet tužilaštva postavlja vršioca funkcije Vrhovnog javnog tužioca ili glavnog javnog tužioca dok Vrhovni javni tužilac ili glavni javni tužilac ne stupi na javnotužilačku funkciju, a najduže na jednu godinu.
Isto lice ne može biti ponovo postavljeno za vršioca funkcije Vrhovnog javnog tužioca, odnosno glavnog javnog tužioca u istom javnom tužilaštvu.
Za vreme vršenja funkcije Vrhovnog javnog tužioca i glavnog javnog tužioca, javni tužilac je izjednačen u pravima i obavezama sa Vrhovnim javnim tužiocem, odnosno glavnim javnim tužiocem.
Poslovi pravosudne uprave u javnom tužilaštvu
Član 42
Pravosudnu upravu čine poslovi staranja o izvršavanju zakona i drugih propisa u vezi sa uređenjem i radom javnog tužilaštva.
Poslove pravosudne uprave vrše Visoki savet tužilaštva i ministarstvo nadležno za pravosuđe.
Poslovi pravosudne uprave koje vrši Visoki savet tužilaštva su: nadzor nad primenom akta o upravi u javnom tužilaštvu, utvrđivanje opštih smernica za unutrašnje uređenje javnog tužilaštva; donošenje uputstva o sastavljanju izveštaja o radu javnog tužilaštva; praćenje rada javnog tužilaštva; statistička i analitička obrada podataka o radu javnog tužilaštva radi povećanja kvaliteta i efikasnosti rada javnog tužilaštva; donošenje podzakonskih akata iz svoje nadležnosti; davanje mišljenja na pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u javnom tužilaštvu; staranje o istinitom, blagovremenom i potpunom obaveštavanju javnosti o radu javnog tužilaštva; vođenje ličnog lista nosioca javnotužilačke funkcije i drugi poslovi određeni zakonom.
Poslovi pravosudne uprave koje vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe su: nadzor nad primenom akta o upravi u javnom tužilaštvu; statistička i analitička obrada podataka o radu javnog tužilaštva radi praćenja primene propisa u oblastima koje to ministarstvo normativno uređuje, odnosno izrade propisa, strategijskih, planskih i programskih akata; davanje saglasnosti na pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u javnom tužilaštvu; uređenje, razvoj i održavanje pravosudnog informacionog sistema; staranje o smeštajnim uslovima, opremanju i obezbeđenju javnog tužilaštva; razvoj i sprovođenje kapitalnih projekata i drugih programa za pravosudne organe i drugi poslovi određeni zakonom.
Prilikom obavljanja poslova pravosudne uprave iz stava 4. ovog člana ministarstvo nadležno za pravosuđe ne zadire u samostalnost nosioca javnotužilačke funkcije i javnog tužilaštva, niti u obavljanje poslova uprave u javnom tužilaštvu iz nadležnosti glavnog javnog tužioca.
Lični list
Član 43
Visoki savet tužilaštva vodi lični list nosioca javnotužilačke funkcije.
Podaci o ličnosti koje sadrži lični list mogu da se koriste samo u svrhu primene ovog zakona i obrađuju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Način dostavljanja podataka potrebnih za vođenje ličnih listova i njihovo evidentiranje u ličnom listu propisuje Visoki savet tužilaštva.
Sadržina ličnog lista
Član 44
Lični list nosioca javnotužilačke funkcije sadrži: ime, prezime, ime roditelja, jedinstveni matični broj građana, mesto i datum rođenja, podatke o prebivalištu, završenom pravnom fakultetu, uspehu na studijama, pripravničkoj praksi, pravosudnom ispitu, kretanju u službi, datumu navršenja radnog veka, upućivanju na rad u drugo javno tužilaštvo, udaljenju sa javnotužilačke funkcije, disciplinskoj meri, prestanku javnotužilačke funkcije, objavljenim stručnim i naučnim radovima, vrednovanju rada, učešću u programima stručnog usavršavanja, znanju stranih jezika i drugim posebnim znanjima, kao i druge podatke vezane za njegov rad i položaj.
Organi koji poseduju podatke koji se upisuju u lični list dužni su da ih dostave na zahtev Visokog saveta tužilaštva.
Obrazac i način vođenja ličnih listova iz stava 1. ovog člana propisuje Visoki savet tužilaštva.
Akt o upravi u javnom tužilaštvu
Član 45
Aktom o upravi u javnom tužilaštvu naročito se uređuju:
1) unutrašnje uređenje i organizacija rada javnog tužilaštva;
2) odnos javnog tužilaštva prema drugim državnim organima, građanima i javnosti;
3) upotreba obeležja javnog tužilaštva, službenog jezika i pisma;
4) obaveštavanje javnosti o radu javnog tužilaštva;
5) ujednačeno i blagovremeno postupanje u predmetima;
6) praćenje i proučavanje javnotužilačke i sudske prakse;
7) postupanje po pritužbi i predstavci na rad nosioca javnotužilačke funkcije i osoblja u javnom tužilaštvu;
8) zaštita tajnosti podataka;
9) vođenje upisnika, pomoćnih knjiga, imenika i drugih evidencija;
10) rukovanje predmetima i stvarima od vrednosti;
11) vođenje statistike;
12) postupanje sa spisima;
13) pripravnička praksa;
14) postupanje osoblja u javnom tužilaštvu sa strankama;
15) druga pitanja od značaja za rad javnog tužilaštva.
Akt o upravi u javnom tužilaštvu donosi ministar nadležan za pravosuđe, po pribavljenom mišljenju Visokog saveta tužilaštva i Vrhovnog javnog tužioca.
Akt o upravi u javnom tužilaštvu objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Nadzor nad primenom akta o upravi u javnom tužilaštvu
Član 46
Nadzor nad primenom akta o upravi u javnom tužilaštvu vrše Visoki savet tužilaštva i ministarstvo nadležno za pravosuđe.
Visoki savet tužilaštva nadzire primenu akta o upravi u javnom tužilaštvu u vezi sa poslovima iz člana 45. stav 1. tač. 1)-6) i 13), ovog zakona, a ministarstvo nadležno za pravosuđe u vezi sa poslovima iz člana 45. stav 1. tač. 8), 10) i 14) ovog zakona.
Visoki savet tužilaštva i ministarstvo nadležno za pravosuđe zajednički nadziru primenu akta o upravi u javnom tužilaštvu u vezi sa poslovima iz člana 45. stav 1. tač. 7), 9), 11), 12) i 15) ovog zakona.
Visoki savet tužilaštva i ministarstvo nadležno za pravosuđe može u vršenju poslova nadzora od javnog tužilaštva tražiti izveštaje i podatke.
Lice koje vrši nadzor mora da ispunjava uslove za izbor javnog tužioca u javnom tužilaštvu čiji rad nadzire.
Vrste nadzora
Član 47
Nadzor se sprovodi u skladu sa godišnjim planom nadzora koji donosi Visoki savet tužilaštva, odnosno ministar nadležan za pravosuđe do kraja kalendarske godine za narednu godinu (redovni nadzor).
U godišnjem planu nadzora navode se javna tužilaštva u kojima je prema ishodu nadzora sprovedenog tokom kalendarske godine potrebno ponoviti nadzor radi utvrđivanja izvršenja naloženih mera (kontrolni nadzor).
Vanredni nadzor može se sprovesti na predlog Vrhovnog javnog tužioca, neposredno višeg glavnog javnog tužioca, predsednika Visokog saveta tužilaštva ili ministra nadležnog za pravosuđe.
Način vršenja nadzora
Član 48
Terenski nadzor vrši se neposrednim uvidom u javnotužilačke predmete, upisnike, dokumentaciju, podatke, uslove i način rada nadziranog javnog tužilaštva.
Glavni javni tužilac nadziranog javnog tužilaštva dužan je da omogući nesmetano sprovođenje nadzora obezbeđivanjem odgovarajućeg radnog prostora i tehničkih uređaja licu koje vrši nadzor, kao i davanje na uvid javnotužilačkih predmeta, upisnika, akata, dokumentacije i podataka koji su predmet nadzora.
Prilikom sprovođenja terenskog nadzora od nosilaca javnotužilačke funkcije i osoblja u javnom tužilaštvu mogu se uzimati izjave.
Kancelarijski nadzor vrši se uvidom u akte, podatke i dokumentaciju koju je dostavilo nadzirano javno tužilaštvo i uvidom u sistem za automatsko vođenje predmeta.
Licu koje vrši terenski ili kancelarijski nadzor mora biti omogućen nesmetan uvid u sistem za automatsko vođenje predmeta.
Zapisnik o izvršenom nadzoru
Član 49
Posle nadzora sačinjava se zapisnik koji se dostavlja glavnom javnom tužiocu nadziranog javnog tužilaštva, neposredno višem glavnom javnom tužiocu, Vrhovnom javnom tužiocu, Visokom savetu tužilaštva, ako je nadzor vršilo ministarstvo nadležno za pravosuđe, odnosno ministru nadležnom za pravosuđe, ako je nadzor vršio Visoki savet tužilaštva.
Zapisnik sadrži činjenično stanje utvrđeno vršenjem nadzora, mere koje se predlažu radi otklanjanja uočenih nedostataka i nepravilnosti i rokove za preduzimanje mera.
Obrazac zapisnika je sastavni deo akta o upravi u javnom tužilaštvu.
Glavni javni tužilac nadziranog javnog tužilaštva dužan je da se pismeno izjasni o sadržini zapisnika, najkasnije u roku od 15 dana od dana njegovog prijema.
Neposredno viši glavni javni tužilac dužan je da, najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema zapisnika o izvršenom nadzoru, obavesti Vrhovnog javnog tužioca i organ koji je vršio nadzor o merama preduzetim da se uočeni nedostaci otklone, rokovima za otklanjanje nedostataka, kao i razlozima zbog kojih su nedostaci i propusti nastali.
Ako nedostaci ne budu otklonjeni u ostavljenim rokovima, organ koji vrši nadzor podneće disciplinsku prijavu protiv glavnog javnog tužioca nadziranog javnog tužilaštva.
III POLOŽAJ NOSIOCA JAVNOTUŽILAČKE FUNKCIJE
Samostalnost
Član 50
Nosilac javnotužilačke funkcije samostalan je u vršenju javnotužilačke funkcije od izvršne i zakonodavne vlasti.
Nosilac javnotužilačke funkcije dužan je da očuva poverenje u svoju samostalnost u radu.
Nepristrasnost
Član 51
Javnotužilačka funkcija vrši se u javnom interesu radi obezbeđivanja primene Ustava i zakona, pri čemu se mora obezbediti poštovanje i zaštita ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Nosilac javnotužilačke funkcije dužan je da postupa i odlučuje nepristrasno, kao i da očuva poverenje u nepristrasnost u svom radu.
Etički kodeks
Član 52
Nosilac javnotužilačke funkcije postupa u skladu sa Etičkim kodeksom, koji donosi Visoki savet tužilaštva, u cilju unapređenja dostojanstva javnotužilačke funkcije i ugleda nosilaca javnotužilačke funkcije i javnog tužilaštva.
Etički odbor stara se o poštovanju Etičkog kodeksa.
Etički kodeks bliže uređuje principe zakonitosti, samostalnosti, nepristrasnosti, srazmernosti, odgovornosti, posvećenosti i dostojanstvenosti. Svi organi javne vlasti i javni funkcioneri dužni su da svojim postupanjem i ponašanjem održavaju poverenje u samostalnost i nepristrasnost nosioca javnotužilačke funkcije i javnog tužilaštva.
Javnost rada
Član 53
Rad javnog tužilaštva i nosioca javnotužilačke funkcije je javan, osim ako zakonom nije drukčije određeno.
Zabrana političkog delovanja
Član 54
Nosilac javnotužilačke funkcije ne može biti član političke stranke.
Nosilac javnotužilačke funkcije dužan je da se uzdrži od javnog izražavanja političkih stavova i učestvovanja u javnim raspravama političkog karaktera, osim ako se radi o pitanjima koja se tiču javnog tužilaštva, ustavnosti i zakonitosti, ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Nosilac javnotužilačke funkcije dužan je da se uzdrži od učestvovanja u političkim aktivnostima političkih subjekata.
Materijalni položaj
Član 55
Nosilac javnotužilačke funkcije ima pravo na platu i penziju u skladu sa dostojanstvom javnotužilačke funkcije i odgovornošću nosioca javnotužilačke funkcije.
Nosilac javnotužilačke funkcije ima pravo na platu i penziju dovoljnu da obezbedi njegovu samostalnost i materijalnu sigurnost.
Plata nosioca javnotužilačke funkcije uređuje se ovim zakonom.
Prava iz radnog odnosa
Član 56
Nosilac javnotužilačke funkcije ostvaruje prava iz radnog odnosa u skladu sa propisima koji uređuju prava iz radnog odnosa izabranog lica, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Imunitet
Član 57
Nosilac javnotužilačke funkcije ne može biti pozvan na odgovornost za mišljenje dato ili odluku donetu u vezi sa vršenjem javnotužilačke funkcije, izuzev ako učini krivično delo kršenja zakona od strane sudije ili javnog tužioca.
Nosilac javnotužilačke funkcije ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vezi sa vršenjem javnotužilačke funkcije, bez odobrenja Visokog saveta tužilaštva.
Odgovornost za štetu
Član 58
Za štetu koju nosilac javnotužilačke funkcije prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija.
Ako je konačnom odlukom Ustavnog suda, pravnosnažnom sudskom odlukom, odnosno poravnanjem pred sudom utvrđeno da je šteta prouzrokovana namerno Republika Srbija može tražiti od nosioca javnotužilačke funkcije naknadu isplaćenog iznosa.
Pravo na udruživanje
Član 59
Nosilac javnotužilačke funkcije, javnotužilački pomoćnik i javnotužilački pripravnik imaju pravo da se udružuju u strukovna udruženja radi zaštite svojih interesa i očuvanja samostalnosti u radu javnih tužilaštava.
Pravo strukovnog udruživanja podrazumeva i učešće u aktivnostima strukovnih udruženja u toku radnog vremena, ako se time ne remeti rad u javnom tužilaštvu.
Stručno usavršavanje
Član 60
Nosilac javnotužilačke funkcije ima pravo i obavezu na stručno usavršavanje o trošku Republike Srbije, na način uređen zakonom.
Trajanje javnotužilačke funkcije javnog tužioca
Član 61
Javnotužilačka funkcija javnog tužioca je stalna i prestaje iz razloga propisanih Ustavom i ovim zakonom.
Trajanje javnotužilačke funkcije glavnog javnog tužioca
Član 62
Glavni javni tužilac se bira iz reda glavnih javnih tužilaca ili javnih tužilaca, odnosno među licima koja ispunjavaju propisane uslove za izbor na šest godina i ne može biti ponovo biran za glavnog javnog tužioca u istom javnom tužilaštvu.
Glavni javni tužilac kome javnotužilačka funkcija glavnog javnog tužioca prestane na lični zahtev ili ako ne bude izabran za glavnog javnog tužioca u drugom javnom tužilaštvu, nastavlja da obavlja javnotužilačku funkciju javnog tužioca koju je obavljao pre izbora za glavnog javnog tužioca.
Ako je za glavnog javnog tužioca višeg stepena biran glavni javni tužilac ili javni tužilac javnog tužilaštva nižeg stepena, posle prestanka javnotužilačke funkcije glavnog javnog tužioca nastavlja da obavlja javnotužilačku funkciju javnog tužioca u javnom tužilaštvu višeg stepena kojim je rukovodio.
Ako glavni javni tužilac nije obavljao javnotužilačku funkciju pre izbora, posle prestanka te javnotužilačke funkcije, nastavlja da obavlja javnotužilačku funkciju javnog tužioca u javnom tužilaštvu u kojem je obavljao javnotužilačku funkciju glavnog javnog tužioca.
Odluku o nastavku obavljanja javnotužilačke funkcije iz st. 2-4. ovog člana donosi Visoki savet tužilaštva.
Pre isteka vremena na koji je biran ili pre navršenja radnog veka javnotužilačka funkcija glavnom javnom tužiocu može prestati samo pod uslovima i iz razloga propisanim ovim zakonom.
Nastavljanje javnotužilačke funkcije
Član 63
Ako javno tužilaštvo bude ukinuto, glavni javni tužilac, odnosno javni tužilac nastavlja da vrši javnotužilačku funkciju kao javni tužilac u javnom tužilaštvu koje je preuzelo nadležnost ukinutog javnog tužilaštva.
Ako je nadležnost ukinutog javnog tužilaštva preuzelo više javnih tužilaštava, nosilac javnotužilačke funkcije nastavlja da vrši javnotužilačku funkciju u javnim tužilaštvima koja su preuzela nadležnost ukinutog javnog tužilaštva na osnovu odluke Visokog saveta tužilaštva.
Protiv odluke Visokog saveta tužilaštva iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke.
Razlozi za udaljenje sa javnotužilačke funkcije
Član 64
Nosilac javnotužilačke funkcije udaljuje se sa javnotužilačke funkcije ako mu je određen pritvor.
Nosilac javnotužilačke funkcije može biti udaljen sa javnotužilačke funkcije ako je pokrenut postupak za utvrđivanje razloga za njegovo razrešenje ili krivični postupak za krivično delo zbog koga može biti razrešen.
Odlučivanje o udaljenju sa javnotužilačke funkcije
Član 65
Odluku o udaljenju sa javnotužilačke funkcije donosi Visoki savet tužilaštva.
Vrhovni javni tužilac izuzima se iz odlučivanja ako se odlučuje o njegovom udaljenju.
Pravo na žalbu Ustavnom sudu koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe
Član 66
Protiv odluke Visokog saveta tužilaštva o udaljenju sa javnotužilačke funkcije može se izjaviti žalba Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, u roku od tri dana od dana dostavljanja odluke, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe.
Žalba Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, ne zadržava izvršenje odluke.
Trajanje udaljenja
Član 67
Udaljenje sa javnotužilačke funkcije traje do ukidanja pritvora, pravnosnažnog okončanja postupka za utvrđivanje razloga za razrešenje nosioca javnotužilačke funkcije ili pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.
Visoki savet tužilaštva može ukinuti odluku o udaljenju pre okončanja postupka za utvrđivanje razloga za razrešenje nosioca javnotužilačke funkcije.
Trajni premeštaj
Član 68
Javni tužilac može biti trajno premešten u drugo javno tužilaštvo istog stepena, uz svoju pismenu saglasnost, na osnovu odluke Visokog saveta tužilaštva.
Javni tužilac može biti trajno premešten u drugo javno tužilaštvo istog stepena bez svoje saglasnosti ako u javnom tužilaštvu bude smanjen broj javnih tužilaca, na osnovu odluke Visokog saveta tužilaštva.
Protiv odluke Visokog saveta tužilaštva iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba Ustavnom sudu koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe.
Javni tužilac nastavlja trajno da obavlja javnotužilačku funkciju u javnom tužilaštvu u kojem je trajno premešten.
Privremeno upućivanje
Član 69
Javni tužilac može iz opravdanih razloga, uz svoju pismenu saglasnost, biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo istog ili neposredno nižeg stepena najduže na tri godine, bez mogućnosti ponovnog upućivanja u isto javno tužilaštvo.
Izuzetno od stava 1. ovog člana javni tužilac višeg ili apelacionog javnog tužilaštva može, uz svoju pismenu saglasnost, ako ispunjava zakonom propisane uslove za izbor u javno tužilaštvo u koje se privremeno upućuje, biti privremeno upućen u javno tužilaštvo posebne nadležnosti najduže na tri godine, bez mogućnosti ponovnog upućivanja u isto javno tužilaštvo.
Rešenje o privremenom upućivanju donosi Vrhovni javni tužilac. Rešenje mora biti obrazloženo.
Upućivanje u Visoki savet tužilaštva, ministarstvo nadležno za pravosuđe, Pravosudnu akademiju ili međunarodnu organizaciju
Član 70
Javni tužilac može biti upućen, radi obavljanja stručnih poslova, u Visoki savet tužilaštva, ministarstvo nadležno za pravosuđe, Pravosudnu akademiju i međunarodnu organizaciju u oblasti pravosuđa.
Upućivanje iz stava 1. ovog člana vrši se na predlog rukovodioca organa, odnosno ustanove ili međunarodne organizacije u koju se javni tužilac upućuje, po pribavljenom mišljenju glavnog javnog tužioca u kome javni tužilac vrši javnotužilačku funkciju, uz pismenu saglasnost javnog tužioca.
Upućivanje može trajati najduže tri godine, odnosno najduže šest godina u međunarodnu organizaciju, bez mogućnosti ponovnog upućivanja u isti organ, ustanovu ili međunarodnu organizaciju iz stava 1. ovog člana.
Rešenje o upućivanju donosi Visoki savet tužilaštva.
Odnos druge funkcije, posla ili privatnog interesa sa javnotužilačkom funkcijom
Član 71
Nosilac javnotužilačke funkcije ne može biti na funkciji u drugom organu Republike Srbije, organu autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, gradske opštine ili javnoj službi, javnom preduzeću i drugom pravnom licu čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština, ako zakonom nije drukčije određeno, baviti se javnim ili privatnim plaćenim poslom, niti pružati pravne usluge ili davati pravne savete uz naknadu.
Sa javnotužilačkom funkcijom nespojivi su i druga funkcija, posao ili privatni interes koji je suprotan ugledu i samostalnosti javnog tužilaštva.
Etički odbor odlučuje koja je funkcija, posao ili privatni interes u suprotnosti sa dostojanstvom i samostalnosti nosioca javnotužilačke funkcije i šteti ugledu javnotužilačke funkcije, na osnovu Etičkog kodeksa.
Nosilac javnotužilačke funkcije može, van radnog vremena, da se bez posebnog odobrenja bavi umetničkom, nastavnom i naučnom delatnošću, uz naknadu.
U slučaju određenom zakonom, nosilac javnotužilačke funkcije može, u toku radnog vremena, da obavlja nastavnu i naučnu delatnost u Pravosudnoj akademiji.
Javni tužilac može u toku radnog vremena, po odobrenju Vrhovnog javnog tužioca ili glavnog javnog tužioca, da učestvuje u radu stručnog tela obrazovanog u skladu sa posebnim propisom i radne grupe za izradu zakona ili drugog akta.
Postupak odlučivanja o nespojivosti
Član 72
Nosilac javnotužilačke funkcije je dužan da pismeno obavesti Visoki savet tužilaštva o drugoj funkciji, poslu ili privatnom interesu za koje postoji mogućnost da su nespojivi sa javnotužilačkom funkcijom.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana Visokom savetu tužilaštva može da podnese i svako drugo lice.
Visoki savet tužilaštva pokreće i vodi postupak odlučivanja o nespojivosti javnotužilačke funkcije sa drugom funkcijom, poslom ili privatnim interesom, u skladu sa aktom Visokog saveta tužilaštva.
Visoki savet tužilaštva obaveštava nosioca javnotužilačke funkcije, glavnog javnog tužioca i neposredno višeg glavnog javnog tužioca, o postojanju nespojivosti funkcije, posla ili privatnog interesa sa javnotužilačkom funkcijom.
Primena drugog propisa
Član 73
Nosilac javnotužilačke funkcije je javni funkcioner u smislu zakona koji uređuje sprečavanje korupcije i podleže obavezama za javnog funkcionera koje su utvrđene tim zakonom.
Osnovna plata
Član 74
Plata glavnog javnog tužioca i javnog tužioca određuje se na osnovu osnovne plate.
Osnovna plata određuje se množenjem koeficijenta za obračun i isplatu plata sa osnovicom za obračun i isplatu plata.
Osnovica za obračun i isplatu plate glavnog javnog tužioca i javnog tužioca jednaka je osnovici za obračun i isplatu plate sudije.
Koeficijent za obračun i isplatu plate određuje se tako što se svaki javni tužilac razvrstava u jednu od pet platnih grupa.
Osnovna plata, prema ovom zakonu, jeste vrednost u koju se ne uračunava procenat za vrednovanje minulog rada.
Nosilac javnotužilačke funkcije ne može da uz platu prima i penziju ostvarenu u skladu sa posebnim propisom.
Platne grupe
Član 75
Javni tužilac i Vrhovni javni tužilac su razvrstani u platne grupe, koje su izražene u koeficijentima.
U prvoj platnoj grupi je javni tužilac osnovnog javnog tužilaštva.
U drugoj platnoj grupi su javni tužilac višeg javnog tužilaštva i javni tužilac javnog tužilaštva posebne nadležnosti.
U trećoj platnoj grupi je javni tužilac apelacionog javnog tužilaštva.
U četvrtoj platnoj grupi je javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva.
U petoj platnoj grupi je Vrhovni javni tužilac.
Koeficijenti
Član 76
Prva platna grupa ima koeficijent 3,00.
Druga platna grupa ima koeficijent 3,50.
Treća platna grupa ima koeficijent 4,00.
Četvrta platna grupa ima koeficijent 5,00.
Peta platna grupa ima koeficijent 6,00.
Osnovna plata glavnog javnog tužioca
Član 77
Osnovna plata glavnog javnog tužioca jednaka je osnovnoj plati predsednika suda opšte nadležnosti pred kojim glavni javni tužilac postupa.
Osnovna plata glavnog javnog tužioca posebne nadležnosti jednaka je plati predsednika višeg suda pred kojim taj glavni tužilac postupa.
Plata u slučaju trajnog premeštaja, privremenog upućivanja i upućivanja i uvećanje osnovne plate
Član 78
Javni tužilac koji je trajno premešten, odnosno privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo, odnosno upućen u Visoki savet tužilaštva, ministarstvo nadležno za pravosuđe, Pravosudnu akademiju ili međunarodnu organizaciju u oblasti pravosuđa ima pravo na osnovnu platu javnog tužioca tog javnog tužilaštva, odnosno osnovnu platu u Visokom savet tužilaštva, ministarstvu nadležnom za pravosuđe, Pravosudnoj akademiji ili međunarodnoj organizaciji u koju je upućen, ako je za njega povoljnija.
Osnovna plata javnog tužioca koji obavlja javnotužilačku funkciju u javnom tužilaštvu u kome je nepopunjeno više od 10% javnotužilačkih mesta uvećava se od 10% do 50%, srazmerno broju nepopunjenih mesta, na osnovu odluke Visokog saveta tužilaštva.
Kao nepopunjeno javnotužilačko mesto smatra se i mesto javnog tužioca koji je privremeno oslobođen vršenja javnotužilačke funkcije, odnosno kome miruje javnotužilačka funkcija, zbog izbora, imenovanja, privremenog upućivanja u drugo javno tužilaštvo, odnosno upućivanja u Visoki savet tužilaštva, ministarstvo nadležno za pravosuđe, Pravosudnu akademiju ili međunarodnu organizaciju, u zakonom propisanim slučajevima.
Osnovna plata glavnog javnog tužioca, odnosno javnog tužioca koji postupa u predmetima krivičnih dela sa elementom organizovanog kriminala i ratnog zločina, može se uvećati do 100%, na osnovu odluke Visokog saveta tužilaštva.
Naknade plate
Član 79
Nosilac javnotužilačke funkcije ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada i na naknadu troškova u slučajevima propisanim zakonom, kao i pravo na naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor, najmanje pod istim uslovima i u istom obimu prava kao i ostali zaposleni u javnom tužilaštvu.
IV IZBOR
Nadležnost za izbor
Član 80
Vrhovnog javnog tužioca bira Narodna skupština, na predlog Visokog saveta tužilaštva, na šest godina.
Glavnog javnog tužioca bira Visoki savet tužilaštva, na šest godina.
Javnog tužioca bira Visoki savet tužilaštva na stalnu javnotužilačku funkciju u javnom tužilaštvu.
Broj javnih tužilaca za svako javno tužilaštvo utvrđuje Visoki savet tužilaštva.
Opšti uslovi za izbor
Član 81
Za nosioca javnotužilačke funkcije može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnom organu, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit, koji je stručan i dostojan za vršenje javnotužilačke funkcije.
Potrebno radno iskustvo
Član 82
Za nosioca javnotužilačke funkcije može biti izabrano lice koje, pored opštih uslova, ima radno iskustvo u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita, i to:
1) četiri godine za osnovnog glavnog javnog tužioca i tri godine za javnog tužioca osnovnog javnog tužilaštva;
2) sedam godina za višeg glavnog javnog tužioca i šest godina za javnog tužioca višeg javnog tužilaštva;
3) deset godina za apelacionog glavnog javnog tužioca i glavnog javnog tužioca posebne nadležnosti i devet godina za javnog tužioca apelacionog javnog tužilaštva i javnog tužioca javnog tužilaštva posebne nadležnosti;
4) dvanaest godina za Vrhovnog javnog tužioca i jedanaest godina za javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva.
Ostali uslovi za izbor
Član 83
Ostali uslovi za izbor na javnotužilačku funkciju su stručnost, osposobljenost i dostojnost.
Stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičkog znanja potrebnog za obavljanje javnotužilačke funkcije.
Osposobljenost podrazumeva veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju javnotužilačkog predmeta.
Dostojnost podrazumeva moralne osobine koje nosilac javnotužilačke funkcije treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama. Moralne osobine su: poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, a ponašanje u skladu sa tim osobinama podrazumeva čuvanje ugleda javnog tužilaštva u službi i izvan nje, svest o društvenoj odgovornosti, održavanje samostalnosti i nepristrasnosti, pouzdanosti i dostojanstva u službi i izvan nje i preuzimanje odgovornosti za unutrašnju organizaciju i pozitivnu sliku o javnom tužilaštvu u javnosti.
Kriterijumi i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata i postupak izbora bliže se uređuju aktom Visokog saveta tužilaštva.
Utvrđivanje stručnosti i osposobljenosti kandidata za nosioca javnotužilačke funkcije koji se prvi put bira na javnotužilačku funkciju
Član 84
U postupku izbora nosioca javnotužilačke funkcije, kandidatu koji se prvi put bira na javnotužilačku funkciju u javnom tužilaštvu, posebno se proverava stručnost i osposobljenost.
Stručnost i osposobljenost kandidata proverava se na ispitu koji organizuje Visoki savet tužilaštva.
Uspeh na ispitu izražava se ocenama od 1 do 5.
Kandidat za javnog tužioca koji se bira za javnog tužioca u osnovnom javnom tužilaštvu, a koji je završio početnu obuku na Pravosudnoj akademiji nije dužan da polaže ispit koji organizuje Visoki savet tužilaštva, već se njemu kao merilo stručnosti i osposobljenosti uzima završna ocena na početnoj obuci na Pravosudnoj akademiji.
Visoki savet tužilaštva propisuje program i način polaganja ispita na kome se proverava stručnost i osposobljenost kandidata.
Zabrana diskriminacije
Član 85
Prilikom izbora i predlaganja kandidata za javnotužilačku funkciju zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu.
Pri izboru glavnog javnog tužioca i javnog tužioca vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine koja je u službenoj upotrebi u sudu.
Objavljivanje javnog konkursa za izbor glavnog javnog tužioca i javnog tužioca
Član 86
Javni konkurs za izbor glavnog javnog tužioca i javnog tužioca objavljuje Visoki savet tužilaštva.
Javni konkurs za izbor glavnog javnog tužioca objavljuje se najkasnije šest meseci pre isteka javnotužilačke funkcije glavnog javnog tužioca, odnosno najkasnije 15 dana od dana donošenja odluke o prestanku funkcije glavnog javnog tužioca zbog prestanka javnotužilačke funkcije, zbog izbora za nosioca javnotužilačke funkcije u drugom javnom tužilaštvu, prestanka funkcije na lični zahtev, prestanka funkcije zbog ukidanja javnog tužilaštva ili zbog razrešenja sa funkcije glavnog javnog tužioca.
Javni konkurs za izbor javnog tužioca objavljuje se najkasnije šest meseci pre prestanka javnotužilačke funkcije javnog tužioca zbog navršenja radnog veka, odnosno najkasnije 15 dana od prestanka javnotužilačke funkcije ako je javnotužilačka funkcija prestala iz drugog zakonom propisanog razloga.
Javni konkurs za izbor glavnog javnog tužioca i javnog tužioca objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije", sredstvu javnog obaveštavanja koje pokriva teritoriju Republike Srbije i internet stranici Vrhovnog saveta tužilaštva.
Podnošenje prijava
Član 87
Prijave se podnose Visokom savetu tužilaštva u roku od 15 dana od dana objavljivanja javnog konkursa u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Kandidat za glavnog javnog tužioca, uz prijavu na javni konkurs za izbor, dostavlja i program unapređenja rada javnog tužilaštva za koje se kandiduje, koji se objavljuje na internet stranici Visokog saveta tužilaštva, zajedno sa podacima iz radne biografije kandidata.
Visoki savet tužilaštva odlukom obrazuje tročlanu komisiju koja utvrđuje blagovremenost, dozvoljenost i potpunost podnetih prijava.
Neblagovremenu, nedozvoljenu i nepotpunu prijavu komisija odbacuje zaključkom.
Komisija zaklju
