ZAKON O MEĐUNARODNOM PREVOZU U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU
("Sl. list SRJ", br. 60/98, 5/99 - ispr., 44/99, 74/99 i 4/2000 - ispr. i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 101/2005 - dr. zakon, 18/2010 i 68/2015 - dr. zakoni)
I OSNOVNE ODREDBE
Član 1
Ovim zakonom uređuju se uslovi za obavljanje međunarodnog javnog prevoza, međunarodni javni prevoz putnika, autobuske stanice za međunarodni javni prevoz putnika, međunarodni javni prevoz stvari, međunarodni prevoz za sopstvene potrebe, naknada za puteve i druga pitanja od značaja za obavljanje međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju.
Član 2
Međunarodni prevoz u drumskom saobraćaju (u daljem tekstu: međunarodni prevoz) obavlja se kao bilateralni prevoz putnika i stvari, tranzitni prevoz putnika i stvari, multilateralni prevoz putnika i prevoz stvari za treću zemlju i iz treće zemlje.
Međunarodni prevoz putnika i stvari obavlja se kao javni prevoz ili kao prevoz za sopstvene potrebe.
Međunarodni javni prevoz putnika može biti linijski i vanlinijski.
Član 3
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeća značenja:
1) međunarodni prevoz je prevoz pri čijem se obavljanju prelazi najmanje jedna državna granica;
2) bilateralni prevoz putnika, odnosno stvari je prevoz putnika, odnosno stvari u dovozu iz druge zemlje u Saveznu Republiku Jugoslaviju (u daljem tekstu: SRJ), odnosno u odvozu iz SRJ u drugu zemlju;
3) tranzitni prevoz putnika, odnosno stvari je prevoz putnika, odnosno stvari preko teritorije SRJ;
4) multilateralni prevoz putnika je prevoz putnika između tri zemlje ili više zemalja, ako je jedna od tih zemalja SRJ, pri čemu je dozvoljeno ukrcavanje i iskrcavanje na teritorijama svih zemalja;
5) prevoz stvari za treću zemlju i iz treće zemlje je prevoz stvari iz SRJ koji obavlja strani prevoznik u zemlju na čijoj teritoriji nije sedište tog prevoznika, odnosno prevoz stvari u SRJ koji obavlja strani prevoznik iz zemlje na čijoj teritoriji nije sedište tog prevoznika;
6) međunarodni javni prevoz putnika, odnosno stvari je međunarodni prevoz koji je, pod jednakim uslovima, dostupan svim korisnicima prevoznih usluga;
7) međunarodni javni linijski prevoz putnika je prevoz putnika koji se obavlja na određenoj relaciji po unapred odobrenom redu vožnje, itinereru i cenovniku;
8) red vožnje u međunarodnom javnom linijskom prevozu putnika je dokumenat kojim se utvrđuju: redosled stanica i njihova udaljenost od početne stanice, vreme polaska i dolaska za svaku stanicu, vremenski period i učestalost održavanja linije i rok važenja reda vožnje;
9) cenovnik je pregled cena prevoza i naknada za ostale usluge prevoznika;
10) linija je određeni prevozni put od početne do krajnje stanice, odnosno stajališta s jednim ili više polazaka, odnosno povrataka;
11) itinerer je prevozni put kojim se odvija prevoz putnika na određenoj autobuskoj liniji;
12) međunarodni javni vanlinijski prevoz putnika je prevoz putnika za koji se međunarodna relacija i drugi uslovi prevoza utvrđuju posebno za svaki prevoz;
13) organizovana grupa putnika je grupa koja je obrazovana, pre početka putovanja, na osnovu ugovora o organizovanju putovanja, a koju sačinjava najmanje dvanaest putnika ili koja popunjava najmanje 40% kapaciteta vozila, ne računajući vozača;
14) međunarodni prevoz za sopstvene potrebe je međunarodni prevoz koji preduzeće, drugo pravno lice, državni organ ili preduzetnik, odnosno strano pravno ili fizičko lice obavlja autobusom, odnosno teretnim vozilom u vlasništvu radi zadovoljavanja potreba svoje delatnosti ili radi prevoza svojih radnika ili drugih lica u vezi sa obavljanjem poslova iz svoje delatnosti;
15) domaći prevoznik je domaće preduzeće koje ima uverenje o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza i koje je upisano u sudski registar;
16) strani prevoznik je strano lice koje obavlja međunarodni javni prevoz u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom;
17) domaće vozilo je autobus, odnosno teretno vozilo kojim se obavlja međunarodni prevoz i koje je registrovano u SRJ;
18) strano vozilo je autobus, odnosno teretno vozilo kojim se obavlja međunarodni prevoz i koje je registrovano u stranoj zemlji;
19) međunarodni vangabaritni prevoz je međunarodni prevoz stvari teretnim vozilom čije su mere bez stvari ili sa stvarima na njemu, ili ukupna masa, odnosno osovinsko opterećenje veći od propisanih;
20) kabotaža je prevoz putnika ili stvari koji obavlja strani prevoznik između pojedinih mesta na teritoriji SRJ;
21) dozvola za međunarodni prevoz putnika ili stvari je isprava kojom se stranom prevozniku dozvoljava pristup i kretanje na teritoriji Republike Srbije, a domaćem prevozniku pristup i kretanje na teritorijama drugih država;
22) pojedinačna dozvola za prevoz stvari je isprava na osnovu koje domaći ili strani prevoznik može da obavi najviše dve vožnje (kod bilateralnog prevoza i prevoza za/iz trećih zemalja omogućava jedan ulazak i jedan izlazak iz zemlje, odnosno kod tranzitnog prevoza dva ulaska ili dva izlaska iz zemlje), a vrsta te dozvole određuje se prema vrsti prevoza koji se može obavljati (bilateralni, tranzitni ili za/iz trećih zemalja), odnosno prema nameni (za određeno područje, određenu vrstu stvari, određena vozila i određenu vrstu prevoza);
23) vremenska dozvola za prevoz stvari je isprava na osnovu koje domaći ili strani prevoznik može da obavi neograničeni broj vožnji u određenom periodu, a vrsta te dozvole određuje se prema tome da li se na osnovu dozvole može obavljati prevoz kao bilateralni, odnosno tranzitni, odnosno za/iz trećih zemalja, odnosno prema nameni (za određeno područje, određenu vrstu stvari, određena vozila i određenu vrstu prevoza);
24) posebna dozvola za prevoz stvari je isprava koju izdaje nadležni carinski organ Republike Srbije stranom prevozniku, koja omogućava jednokratno obavljanje bilateralnog ili tranzitnog prevoza stvari;
25) CEMT dozvola je multilateralna dozvola za prevoz stvari koju izdaje Međunarodni transportni forum, sa rokom važenja 30 dana, odnosno jednom kalendarskom godinom (kratkoročna, odnosno godišnja CEMT dozvola), na osnovu koje se može obaviti neograničeni broj vožnji između zemalja članica CEMT ili u tranzitu preko teritorija tih zemalja, vozilima registrovanim u zemljama članicama CEMT;
26) dnevnik putovanja je isprava koja je sastavni deo vremenske, odnosno CEMT dozvole i sadrži informacije o obavljenim vožnjama po hronološkom redosledu po etapama svakog putovanja natovarenog ili praznog vozila;
27) potvrda za vozilo je isprava kojom se utvrđuje ispunjenost tehničkih uslova u pogledu buke i emisije zagađivača i tehničko-eksploatacioni uslovi u pogledu bezbednosti koje moraju ispunjavati teretna vozila, priključna vozila i autobusi, kojima se obavlja međunarodni javni prevoz u drumskom saobraćaju;
28) putni nalog je dokument domaćeg prevoznika na osnovu kojeg se vozilom tog prevoznika može obavljati međunarodni prevoz u drumskom saobraćaju;
29) kombinovani prevoz je prevoz drumskih teretnih vozila železničkim voznim sredstvima (Ro-La) ili plovnim objektima (Ro-Ro);
30) putni list je dokument domaćeg ili stranog prevoznika u međunarodnom javnom vanlinijskom prevozu putnika koji prevoznik potpisuje, overava i zaključuje na polazištu posle ukrcavanja putnika u autobus a pre polaska sa polazišta, a isti na graničnom prelazu overava (stavljanjem pečata, datuma i potpisa), nadležni carinski organ Republike Srbije;
31) licenca vozača je dokument kojim se utvrđuje identitet i osnovno zanimanje vozača;
32) licenca direktora ili odgovornog lica je dokument kojim se utvrđuje identitet i stručna osposobljenost direktora ili odgovornog lica za poslove upravljanja prevozom.
Član 4
Pri obavljanju međunarodnog javnog prevoza u autobusu domaćeg i stranog prevoznika mora da se nalazi original važeće dozvole za međunarodni javni prevoz putnika ako se taj prevoz obavlja u režimu dozvola, a u teretnom vozilu - original važeće odgovarajuće dozvole za međunarodni javni prevoz stvari i međunarodni tovarni list (CMR) popunjen i overen pečatom prevoznika.
Pored dozvole iz stava 1. ovog člana pri obavljanju međunarodnog javnog prevoza u drumskom saobraćaju, u autobusu, odnosno teretnom vozilu domaćeg prevoznika, mora se nalaziti overena fotokopija uverenja o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza u drumskom saobraćaju.
Obrazac dozvola iz stava 1. ovog člana utvrđuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
U vozilu domaćeg ili stranog prevoznika, kojim se obavlja međunarodni javni prevoz, mora se nalaziti ugovor o radu vozača zaključen između vozača koji upravlja vozilom i prevoznika koji obavlja prevoz tim vozilom, odnosno overena fotokopija ugovora o radu, odnosno potvrda o radnom odnosu, sa prevodom na engleski, francuski, ruski ili nemački jezik.
U vozilu uzetom u zakup, kojim domaći ili strani prevoznik obavlja međunarodni javni prevoz, mora se nalaziti ugovor o zakupu vozila, odnosno overena fotokopija ugovora o zakupu vozila, sa prevodom na engleski, francuski, ruski ili nemački jezik.
U teretnom vozilu stranog prevoznika kojim se obavlja međunarodni javni prevoz stvari na teritoriji Republike Srbije, na osnovu pojedinačne dozvole, mora se nalaziti original te dozvole, u koju su tačno i čitko uneti podaci koje sadrži propisani obrazac dozvole (upisani podaci usaglašeni sa prevoznom, carinskom i drugom dokumentacijom) na kojoj su pečat, datum i potpis nadležnog carinskog organa Republike Srbije.
U teretnom vozilu stranog prevoznika kojim se obavlja međunarodni javni prevoz stvari na teritoriji Republike Srbije, na osnovu vremenske dozvole, mora se nalaziti original te dozvole za prevoz stvari i tačno, uredno i čitko popunjen dnevnik putovanja na kojoj su pečat, datum i potpis nadležnog carinskog organa Republike Srbije.
Smatra se da strani prevoznik koji obavlja međunarodni javni prevoz stvari nema pojedinačnu dozvolu za prevoz stvari u vozilu ako dozvola nije popunjena i overena na način iz stava 6. ovog člana, odnosno da nema vremensku dozvolu u vozilu ako dnevnik putovanja nije popunjen i overen na način iz stava 7. ovog člana.
U vozilu domaćeg prevoznika, kojim se obavlja međunarodni javni prevoz, mora se nalaziti licenca vozača, odnosno overena fotokopija licence vozača, izdata u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima.
Podaci iz stava 4. ovog člana ne mogu se precrtavati ili ispravljati.
Član 4a
Pri obavljanju međunarodnog javnog prevoza stvari na osnovu CEMT dozvole, u toj dozvoli moraju biti neizbrisivo upisani sledeći podaci:
1) naziv i adresa prevoznika koji dozvolu koristi;
2) potpis ovlašćenog lica i pečat organa koji je dozvolu izdao;
3) datum početka i prestanka važenja dozvole;
4) datum izdavanja dozvole.
Smatra se da strani prevoznik koji obavlja međunarodni javni prevoz stvari nema CEMT dozvolu ako:
1) u dozvoli nije neizbrisivo upisan neki od podataka iz stava 1. ovog člana ili
2) uz dozvolu nije priložen uredno popunjen dnevnik putovanja ili
3) uz dozvolu nema odgovarajuću važeću potvrdu za vozilo.
Član 4b
Pri obavljanju međunarodnog javnog prevoza stvari na osnovu CEMT dozvole između mesta utovara i mesta istovara u toku celokupnog prevoznog puta natovarenog ili praznog vozila, u vozilu stranog prevoznika mora se nalaziti:
1) CEMT dozvola izdata na ime prevoznika, važeća u zemlji utovara i istovara stvari;
2) dnevnik putovanja izdat na ime prevoznika i popunjen na propisan način;
3) potvrda za vozilo kojim se obavlja prevoz i koristi CEMT dozvola;
4) ugovor o radu vozača, odnosno overena fotokopija ugovora o radu, sa prevodom na engleski, francuski, ruski ili nemački jezik;
5) međunarodni tovarni list (CMR) popunjen i overen pečatom prevoznika.
U vozilu uzetom u zakup ili lizing, kojim strani prevoznik obavlja međunarodni javni prevoz stvari na osnovu CEMT dozvole, mora se nalaziti ugovor o zakupu vozila ili o lizingu, odnosno overena fotokopija ugovora o zakupu vozila ili o lizingu, sa prevodom na engleski, francuski, ruski ili nemački jezik.
Član 4v
CEMT dozvolu i dnevnik putovanja za obavljanje međunarodnog javnog prevoza stvari izdaje nadležni organ zemlje članice CEMT prevoznicima registrovanim u zemlji članici u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.
CEMT dozvola se štampa dvojezično, na francuskom i engleskom jeziku.
CEMT dozvolu prilikom obavljanja međunarodnog javnog prevoza stvari može koristiti samo jedno vozilo u toku prevoznog puta, od mesta utovara do mesta istovara ili u toku vožnje praznim vozilom (prazna vožnja).
CEMT dozvola ne može se koristiti za kabotažu.
CEMT dozvola ne može se koristiti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza stvari između države članice i treće države koja nije članica CEMT.
CEMT dozvola, dnevnik putovanja i odgovarajuće potvrde ne smeju se plastificirati, odnosno oblagati zaštitnim filmom.
U slučaju kada prevoz otpočinje sa jednom kratkoročnom ili godišnjom CEMT dozvolom, a nastavlja se sa drugom CEMT dozvolom, izdatom za prvi naredni period, obe dozvole moraju se nalaziti u vozilu u toku celog prevoza.
Ako se međunarodni javni prevoz stvari obavlja preko teritorije države za koju važi ograničenje korišćenja CEMT dozvole, tranzitni prevoz preko teritorije te države može se obavljati na osnovu pojedinačne dozvole, odnosno drugih odgovarajućih javnih isprava (kombinovani prevoz), pri čemu se CEMT dozvola mora nalaziti u vozilu u toku prevoznog puta, od mesta utovara do mesta istovara ili u toku vožnje praznim vozilom (prazna vožnja).
Za obavljanje vanrednog ili prevoza specifičnih vrsta stvari, pored CEMT dozvole potrebno je pribaviti i dozvole za obavljanje tih vrsta prevoza.
CEMT dozvolu za međunarodni prevoz selidbenih stvari izdaje država članica CEMT za obavljanje međunarodnog prevoza selidbenih stvari između država upisanih u dozvoli, pri čemu natovareno ili nenatovareno teretno motorno vozilo, vozilo sa ili bez priključnog vozila, može da se kreće preko teritorija država članica CEMT.
Član 4g
Vlada uredbom propisuje način korišćenja i obrazac multilateralne CEMT dozvole i dnevnika putovanja, kao i izgled pečata koji se stavlja na CEMT dozvolu.
Član 4d
Sastavni deo CEMT dozvole je dnevnik putovanja, koji izdaje država članica CEMT na ime prevoznika i neprenosiv je.
Države članice CEMT dnevnik putovanja štampaju na svom zvaničnom jeziku.
Prevoznik koji obavlja međunarodni javni prevoz stvari na osnovu CEMT dozvole dužan je da vodi dnevnik putovanja.
Dnevnik putovanja popunjava se čitko, hronološkim redom za svaku vožnju, za svaki deo prevoznog puta na kome je obavljena vožnja vozilom sa stvarima od mesta utovara do mesta istovara, kao i za svaku vožnju obavljenu vozilom bez stvari, sa ili bez prelaska državne granice.
Uz CEMT dozvolu izdaje se jedan dnevnik putovanja, pod istim brojem pod kojim je izdata dozvola. Naredni dnevnik putovanja izdaje se kada je prethodni popunjen.
Dnevnik putovanja mora biti popunjen pre otpočinjanja vožnje koja se obavlja vozilom sa stvarima, između mesta utovara i istovara, kao i za svaku vožnju koja se obavlja vozilom bez stvari.
Ispravke u dnevniku putovanja moraju se izvršiti na način da prethodno upisani podaci ostanu čitljivi.
Prilikom kontrole isprava na osnovu kojih se obavlja međunarodni prevoz stvari, organi koji vrše kontrolu ne mogu zahtevati da u dnevniku putovanja budu stavljeni pečati svake države preko čije teritorije se obavlja prevoz.
Član 4đ
Međunarodni javni prevoz stvari na osnovu CEMT dozvole obavlja se u skladu sa pravilima CEMT dozvola koje propisuje Međunarodni transportni forum - ITF, odredbama ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona.
Član 5
Dozvola za međunarodni javni prevoz izdaje se na ime domaćeg ili stranog prevoznika i neprenosiva je.
Član 6
Pri obavljanju međunarodnog javnog vanlinijskog prevoza putnika u autobusu domaćeg, odnosno stranog prevoznika mora da se nalazi uredno popunjen putni list sa spiskom putnika (u daljem tekstu: putni list), koji je potpisao domaći, odnosno strani prevoznik i overio nadležni jugoslovenski carinski organ na graničnom prelazu.
Putni list iz stava 1. ovog člana nadležni jugoslovenski carinski organ na graničnom prelazu overava domaćem i stranom prevozniku prilikom ulaska u SRJ i prilikom izlaska iz SRJ.
Obrazac putnog lista za domaćeg prevoznika utvrđuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
U rubrike putnog lista iz stava 1. ovog člana podaci se unose pisaćom mašinom ili štampačem kompjutera.
Podaci iz stava 4. ovog člana ne mogu se precrtavati ili ispravljati.
Domaći prevoznik dužan je da putni list sa spiskom putnika čuva dve godine, računajući od dana njegovog popunjavanja.
Član 6a
U vozilu kojim domaći prevoznik ili domaće pravno lice ili preduzetnik obavlja međunarodni prevoz mora se nalaziti putni nalog čitko popunjen na propisan način, overen i potpisan od strane ovlašćenog lica.
U pogledu sadržine, izdavanja i vođenja putnih naloga, kao i evidencije o izdatim putnim nalozima primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje prevoz u drumskom saobraćaju i propisa donetih na osnovu tog zakona, koje se odnose na sadržinu, izdavanje i vođenje putnih naloga i evidenciju o izdatim putnim nalozima.
Član 6b
Zabranjeno je domaćem prevozniku obavljanje međunarodnog javnog linijskog ili vanlinijskog prevoza putnika drugim vozilom osim autobusom.
Član 6v
Zabranjeno je stranom prevozniku, stranom pravnom ili fizičkom licu, obavljanje međunarodnog javnog linijskog ili vanlinijskog prevoza putnika drugim vozilom osim autobusom.
Član 7
Strani prevoznik može da obavlja kabotažu na osnovu dozvole za obavljanje kabotaže.
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja može izdati dozvolu za obavljanje kabotaže stranom prevozniku ako na osnovu obaveštenja Privredne komore Jugoslavije utvrdi da nedostaju odgovarajući transportni kapaciteti u zemlji.
Član 8
Autobusi, odnosno teretna vozila kojima se obavlja međunarodni javni prevoz putnika, odnosno stvari moraju imati na bočnim stranama ispisanu firmu i moraju da budu čisti.
Uređaji i oprema koji su ugrađeni u autobus, odnosno teretno vozilo kojim se obavlja međunarodni prevoz moraju biti ispravni.
U autobusu se može prevoziti samo onoliko putnika koliko ima ugrađenih sedišta, ne računajući decu do četiri godine.
II USLOVI ZA OBAVLJANJE MEĐUNARODNOG JAVNOG PREVOZA
Član 9
Domaćem preduzeću koje ispunjava uslove u pogledu finansijske sposobnosti, tehničke opremljenosti i stručne osposobljenosti savezni organ nadležan za poslove saobraćaja izdaje uverenje o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza.
Pored uslova iz stava 1. ovog člana, potrebno je da je domaći prevoznik tri godine obavljao odgovarajuću vrstu unutrašnjeg prevoza u drumskom saobraćaju.
Domaćem prevozniku koji je do stupanja na snagu ovog zakona obavljao odgovarajuću vrstu međunarodnog javnog prevoza nije potrebno da ispuni uslov iz stava 2. ovog člana.
Član 10
Pod finansijskom sposobnošću podrazumeva se da domaći prevoznik raspolaže novčanim sredstvima ili garancijom banke u iznosu od 200 nemačkih maraka po sedištu autobusa, odnosno po toni dozvoljene nosivosti teretnog vozila koji se koriste u međunarodnom prevozu, u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan podnošenja zahteva s tim što taj iznos po autobusu, odnosno teretnom vozilu ne može biti manji od 5.000 nemačkih maraka u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan podnošenja zahteva.
Član 11
Pod tehničkom opremljenošću podrazumeva se da su ispunjeni uslovi u pogledu tehničkih karakteristika koje moraju ispunjavati autobusi odnosno teretna vozila i broja autobusa, odnosno teretnih vozila.
Broj autobusa, odnosno teretnih vozila koje domaći prevoznik mora imati u vlasništvu, zavisno od vrste prevoza ne može biti manji od:
1) tri registrovana autobusa za jednu liniju, a za svaku novu liniju još jedan autobus;
2) dva registrovana autobusa za međunarodni javni vanlinijski prevoz putnika;
3) dva registrovana teretna vozila za međunarodni javni prevoz stvari.
Domaći prevoznik može obavljati međunarodni javni prevoz autobusima i teretnim vozilima uzetim u zakup na period od najmanje šest meseci, a njihov broj ne može biti veći od broja vozila u vlasništvu.
Ako domaći prevoznik obavlja međunarodni javni prevoz i stranim vozilima uzetim u zakup, mora pored ugovora o zakupu da ima i dokumentaciju u skladu sa propisima koji uređuju spoljnotrgovinsko poslovanje.
Autobusi i teretna vozila iz st. 2. i 3. ovog člana moraju ispunjavati tehničke uslove saglasno propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima, tehničke uslove u pogledu buke i emisije zagađivača i tehničko-eksploatacione uslove koje utvrđuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Svaki autobus i teretno vozilo iz st. 2. i 3. ovog člana mora imati obezbeđeno parking mesto na prostoru koji je predviđen za parkiranje.
Član 12
U uverenju o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza moraju se nalaziti registarske oznake autobusa i teretnih vozila kojima će se obavljati međunarodni javni prevoz.
U uverenju iz stava 1. ovog člana izdatom jednom domaćem prevozniku ne mogu biti iste registarske oznake autobusa i teretnih vozila koje se nalaze u uverenju izdatom drugom domaćem prevozniku.
Član 13
Domaće preduzeće ispunjava uslove u pogledu stručne osposobljenosti ako direktor ili lice odgovorno za poslove upravljanja prevozom (u daljem tekstu: odgovorno lice), ima:
1) direktor završenu srednju školu u četvorogodišnjem trajanju za područje rada saobraćaja, mašinstva, odnosno elektrotehnike, odnosno stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine u oblasti saobraćajnog, mašinskog ili elektrotehničkog inženjerstva i posedovanje licence direktora ili odgovornog lica;
2) odgovorno lice stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine u oblasti pravnih nauka ili saobraćajnog inženjerstva i posedovanje licence direktora ili odgovornog lica.
Odgovorno lice za poslove upravljanja prevozom sa stečenim visokim obrazovanjem u oblasti pravnih nauka mora da ima i najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima upravljanja prevozom.
Član 13a
Za licencu direktora ili odgovornog lica, ta lica polažu odgovarajući stručni ispit.
Stručni ispit iz stava 1. ovog člana polaže se pred komisijom koju obrazuje ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Program, način i visinu troškova polaganja, uslove za oslobađanje od polaganja stručnog ispita ili dela stručnog ispita iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Sredstva ostvarena od naplaćenih troškova za polaganje stručnog ispita iz stava 1. ovog člana prihod su budžeta Republike Srbije.
Član 13b
Pre polaganja stručnog ispita kandidati za licencu direktora ili odgovornog lica mogu pohađati stručnu obuku.
Stručnu obuku kandidata za licencu direktora ili odgovornog lica vrše privredna društva i druga pravna lica na osnovu licence za stručnu obuku.
Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja izdaje licencu za stručnu obuku privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ako to lice:
1) poseduje saglasnost ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja na plan i program obuke;
2) ispunjava uslove u pogledu predavača, prostora za obuku, opreme i sredstava za obuku.
Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja propisuje bliže uslove koje moraju ispunjavati privredno društvo, odnosno drugo pravno lice za izdavanje licence za stručnu obuku, kao i obrazac te licence.
Na osnovu sprovedene stručne obuke privredno društvo i drugo pravno lice iz stava 2. ovog člana izdaje potvrdu o stručnoj obučenosti.
Član 14
Domaći prevoznik mora imati u radnom odnosu određeni broj vozača, zavisno od broja autobusa, odnosno teretnih vozila kojima namerava da obavlja međunarodni javni prevoz, saglasno propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Vozači iz stava 1. ovog člana ne mogu biti lica koja su osuđivanja za krivična dela iz oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima.
Vozači iz stava 1. ovog člana moraju imati licencu vozača.
Član 15
Domaći prevoznik podnosi saveznom organu nadležnom za poslove saobraćaja zahtev za izdavanje uverenja o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana domaći prevoznik podnosi:
1) dokaz da raspolaže iznosom sredstava propisanim u članu 10. ovog zakona;
2) dok az da ispunjava uslove u pogledu tehničke opremljenosti;
3) dokaz sa ispunjava uslove u pogledu stručne osposobljenosti;
4) dokaz da ispunjava uslov u pogledu obavljanja određene vrste unutrašnjeg odnosno međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju;
5) predlog akta o organizaciji i radu i broju zaposlenih.
Član 15a
Domaći prevoznik dužan je da saveznom organu nadležnom za poslove saobraćaja prijavi svaku promenu u pogledu ispunjavanja uslova iz čl. 10, 11, 13. i 14. ovog zakona.
Član 16
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja dužan je da odluči o zahtevu iz člana 15. stav 1. ovog zakona u roku od 30 dana od dana njegovog podnošenja.
Ako savezni organ nadležan za poslove saobraćaja utvrdi da su ispunjeni uslovi iz člana 15. stav 2. ovog zakona, izdaće uverenje o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza u roku iz stava 1. ovog člana, odnosno ako oceni da nisu ispunjeni uslovi - rešenje o odbijanju zahteva.
Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno.
Domaći prevoznik dužan je da uz prijavu za upis u sudski registar podnese i uverenje o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza.
Član 17
Domaći prevoznik može da obavlja određenu vrstu međunarodnog javnog prevoza utvrđenog uverenjem o osposobljenosti za međunarodni javni prevoz.
Za utvrđivanje uslova za obavljanje međunarodnog javnog prevoza plaća se naknada.
Visinu naknade iz stava 2. ovog člana utvrđuje Savezna vlada.
Član 18
Domaći prevoznik dužan je da ovlašćenim licima saveznog organa nadležnog za poslove saobraćaja omogući da na licu mesta utvrde da li su ispunjeni uslovi za izdavanje uverenja.
Član 19
Domaći prevoznik dužan je da podnese dokaz da je upisan u sudski registar u roku od 60 dana od dana izdavanja uverenja o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza.
Domaćem prevozniku koji u propisanom roku ne podnese dokaz iz stava 1 ovog člana savezni organ nadležan za poslove saobraćaja poništiće uverenje o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza.
Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno.
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja vodi registar domaćih prevoznika koji imaju uverenje o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza i upisani su u sudski registar.
III MEĐUNARODNI JAVNI PREVOZ PUTNIKA
Član 20
Međunarodni javni linijski prevoz putnika obavlja se u skladu s međunarodnim ugovorom kao bilateralni ili tranzitni prevoz putnika, na osnovu dozvole za međunarodni javni prevoz putnika, koju izdaje savezni organ nadležan za poslove saobraćaja.
Ako sa nekom zemljom nije zaključen međunarodni ugovor, savezni organ nadležan za poslove saobraćaja može se s nadležnim organom te zemlje sporazumeti o privremenom obavljanju međunarodnog javnog linijskog prevoza putnika na određenoj liniji, na osnovu dozvole čiji rok važenja nije duži od jedne godine.
Član 21
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja priprema predloge za uspostavljanje novih linija, jednom godišnje, na osnovu zahteva domaćih prevoznika.
Ako su dva ili više domaćih prevoznika podneli zahtev za uspostavljanje iste linije ili ako se zahtevi za uspostavljanje linije podudaraju sa nekom od ranije uspostavljenih linija ili ako se iz zahteva može utvrditi da se makar jedno stajalište na teritoriji SRJ i zemlje odredišta međusobno podudaraju, savezni organ nadležan za poslove saobraćaja sprovodi postupak određivanja prevoznika koji bi tu liniju održavao i utvrđivanja reda vožnje za te linije.
U pripremi predloga i u postupku određivanja domaćeg prevoznika koji će održavati liniju iz st. 1. i 2. ovog člana savezni organ nadležan za poslove saobraćaja sarađuje sa Privrednom komorom Jugoslavije.
Način određivanja prevoznika iz stava 2. ovog člana utvrđuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Domaći prevoznik uz zahtev za uspostavljanje nove linije podnosi i elaborat o ekonomskoj opravdanosti uspostavljanja nove linije i predlog reda vožnje.
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja, na osnovu elaborata iz stava 5. ovog člana i boniteta domaćeg prevoznika, vodeći računa o potrebama privrede, broju potencijalnih putnika, alternativnim vidovima prevoza, zaštiti životne sredine i realnim mogućnostima da nadležni organ druge zemlje prihvati predlog za uspostavljanje određene linije donosi odluku da se nadležnom organu druge zemlje predloži uspostavljanje linije ili donosi rešenje o odbijanju zahteva za uspostavljanje nove linije.
Bliže uslove iz stava 6. ovog člana utvrđuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Ako se s nadležnim organom druge zemlje postigne dogovor o uspostavljanju predložene linije, može se započeti sa postupkom izdavanja dozvola.
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja donosi rešenje o odbijanju zahteva za uspostavljanje nove linije za koje nije postignut dogovor sa nadležnim organom druge zemlje.
Rešenje iz st. 6. i 9. ovog člana je konačno.
Član 22
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja dostavlja zahteve za izdavanje bilateralne dozvole domaćem prevozniku za određenu liniju, s prilozima (redom vožnje, cenovnikom i skicom intinerera) nadležnom organu zemlje iz člana 21. stav 6. ovog zakona.
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja izdaje dozvolu za međunarodni javni prevoz putnika (bilateralnu ili tranzitnu) stranom prevozniku na osnovu zahteva za izdavanje dozvole, sa prilozima (redom vožnje, cenovnikom i skicom intinerera), koji je dostavio nadležni organ zemlje tog prevoznika ili izdaje rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole.
Priloge iz st. 1. i 2. ovog člana odobrava savezni organ nadležan za poslove saobraćaja.
Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno.
Član 23
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja, po prijemu bilateralne dozvole iz člana 22. stav 1. ovog zakona, podneće zahtev za izdavanje tranzitne dozvole, sa prilozima (redom vožnje i skicom itinerera) nadležnom organu zemlje preko čije teritorije se obavlja tranzitni prevoz.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilažu se kopije bilateralnih dozvola koje su izdali savezni organ nadležan za poslove saobraćaja i nadležni organ zemlje iz člana 21. stav 6. ovog zakona.
Član 24
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja, po dobijanju tranzitnih dozvola, dostavlja domaćem prevozniku bilateralne i tranzitne strane dozvole, sa prilozima iz člana 22. stav 1. i člana 23. stav 1. ovog zakona koje su odobrili nadležni organi koji su izdali bilateralnu i tranzitnu dozvolu i izdaje bilateralnu dozvolu za deo relacije preko teritorije SRJ.
Domaći prevoznik dužan je da započne obavljanje međunarodnog javnog linijskog prevoza putnika najdocnije 15 dana od dana prijema dozvola iz stava 1. ovog člana i da je održava u periodu trajanja dozvole, u skladu sa izdatom dozvolom, odobrenim redom vožnje, cenovnikom i skicom itinerera.
Ako domaći prevoznik ne obavlja međunarodni javni linijski prevoz putnika u skladu sa izdatom dozvolom, odobrenim redom vožnje, cenovnikom i skicom itinerera, ili ako je domaćem prevozniku ukinuto uverenje o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza, savezni organ nadležan za poslove saobraćaja može mu oduzeti dozvolu za međunarodni javni prevoz putnika i izdati dozvolu za obavljanje međunarodnog javnog prevoza putnika drugom domaćem prevozniku, shodno članu 21. ovog zakona.
Rešenje o oduzimanju dozvole za međunarodni javni prevoz putnika iz stava 3. ovog člana je konačno.
Član 25
Strani prevoznik kome je izdata dozvola za međunarodni javni prevoz putnika dužan je da međunarodni javni linijski prevoz putnika obavlja u skladu sa izdatom dozvolom, odobrenim redom vožnje, cenovnikom i skicom intinerera.
Član 26
Ako nadležni organ zemlje stranog prevoznika obavesti savezni organ nadležan za poslove saobraćaja o promeni stranog prevoznika koji bi obavljao međunarodni javni linijski prevoz putnika umesto stranog prevoznika kome je izdata dozvola za obavljanje međunarodnog javnog prevoza putnika, savezni organ nadležan za poslove saobraćaja može izdati dozvolu drugom stranom prevozniku pod istim uslovima pod kojima je izdata dozvola stranom prevozniku, koji je obavljao međunarodni javni linijski prevoz putnika, po dobijanju originala dozvola izdatih stranom prevozniku koji je odustao od obavljanja prevoza.
Član 27
Domaći, odnosno strani prevoznik može obavljati međunarodni javni linijski prevoz putnika na liniji za koju mu je izdata dozvola za međunarodni javni prevoz putnika i sa više autobusa.
U svakom od autobusa kojima se obavlja prevoz mora se nalaziti original dozvole iz stava 1. ovog člana sa prilozima iz člana 22. i člana 23. stav 1. ovog zakona.
Član 28
Domaći, odnosno strani prevoznik dužan je da vozne karte prodaje na autobuskoj stanici i na drugim posebno organizovanim prodajnim mestima (turističke agencije, turistički biroi, poslovnice i sl.).
Domaći odnosno strani prevoznik dužan je da red vožnje i cenovnik istakne na vidnom mestu u autobuskoj stanici i na drugim posebno organizovanim prodajnim mestima.
Član 29
Na autobusu kojim se obavlja međunarodni javni linijski prevoz putnika, u donjem desnom uglu vetrobranskog stakla, mora biti istaknut uočljiv naziv polazne i odredišne stanice.
Član 30
Domaći, odnosno strani prevoznik, ako nastupe okolnosti zbog kojih ne može da obavlja međunarodni javni linijski prevoz putnika, podnosi saveznom organu nadležnom za poslove saobraćaja, bez odlaganja, zahtev za odobrenje trajnog obustavljanja ili privremenog prekida međunarodnog javnog linijskog prevoza putnika.
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja dužan je da u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva iz stava 1 ovog člana donese rešenje o prihvatanju zahteva ako su nastupile okolnosti koje se nisu mogle predvideti, a čije posledice se nisu mogle otkloniti (viša sila), odnosno rešenje o odbijanju zahteva.
U rešenju o prihvatanju zahteva za odobrenje privremenog prekida međunarodnog javnog linijskog prevoza putnika, savezni organ nadležan za poslove saobraćaja odrediće i datum kada obavljanje tog prevoza mora biti nastavljeno.
Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno.
Član 31
Domaći, odnosno strani prevoznik dužan je da trajno obustavljanje ili privremeni prekid, odnosno datum kada obavljanje međunarodnog javnog linijskog prevoza putnika mora biti nastavljeno objavi u sredstvima javnog informisanja ili na drugi uobičajeni način u mestu polaska, u usputnim stanicama na kojima je redom vožnje predviđeno ukrcavanje i iskrcavanje putnika i u mestu odredišta međunarodnog javnog linijskog prevoza putnika.
Trajno obustavljanje ili privremeni prekid, odnosno datum kada obavljanje međunarodnog javnog linijskog prevoza putnika mora biti nastavljeno objavljuje se, bez odlaganja, na dan obustavljanja ili prekida.
Član 32
Domaći prevoznik dužan je da za svako tromesečje dostavlja saveznom organu nadležnom za poslove saobraćaja podatke o broju obavljenih vožnji i prevezenih putnika u jednom i drugom smeru, najdocnije u roku od 15 dana od dana isteka tromesečja za koje se izveštaj podnosi.
Član 33
Domaći prevoznik prilikom međunarodnog javnog linijskog prevoza putnika može istovremeno obavljati i unutrašnji prevoz putnika ako su itinerer međunarodnog javnog linijskog prevoza putnika na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije i stajališta predviđena redom vožnje za međunarodni javni linijski prevoz putnika identični sa itinererom i stajalištima unutrašnjeg prevoza i ako se u autobusu nalaze original dozvole za međunarodni javni linijski prevoz putnika i odgovarajuća dozvola za unutrašnji prevoz.
Član 34
Na uspostavljanje multilateralnog prevoza putnika shodno se primenjuju odredbe čl. 21. do 33. ovog zakona.
Član 35
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja doneće rešenje o ukidanju dozvole izdate stranom prevozniku ako nadležni organ zemlje, na čijoj teritoriji se nalazi sedište prevoznika odbije da izda odgovarajuću dozvolu za domaćeg prevoznika.
Rešenje iz stava 1. ovog člana savezni organ nadležan za poslove saobraćaja ukinuće kad nadležni organ zemlje, na čijoj teritoriji se nalazi sedište stranog prevoznika, izda dozvolu jugoslovenskom prevozniku.
Član 36
Međunarodni javni vanlinijski prevoz putnika obavlja se u skladu s međunarodnim ugovorom kao bilateralni ili tranzitni prevoz putnika.
Ako sa nekom zemljom nije zaključen međunarodni ugovor, savezni organ nadležan za poslove saobraćaja može s nadležnim organima te zemlje dogovoriti da se za prevoz iz člana 37. stav 2. tač. 3. i 4. i stav 3. ovog zakona izdaju dozvole za odgovarajuću vrstu međunarodnog javnog prevoza.
Član 37
Međunarodni javni vanlinijski prevoz putnika može biti povremeni i naizmenični.
Povremeni prevoz putnika obavlja se kao:
1) kružna vožnja koja počinje i završava se na teritoriji zemlje u kojoj je autobus registrovan, pri čemu se jedna, odnosno više organizovanih grupa putnika prevozi istim autobusom i svaka grupa putnika vraća na mesto polaska;
2) prevoz organizovane grupe putnika od mesta polaska do mesta odredišta i povratak praznog autobusa;
3) vožnja praznog autobusa od mesta polaska do mesta odredišta i prevoz putnika u povratku;
4) ostali povremeni prevozi.
Naizmenični prevoz putnika obavlja se kao prevoz organizovanih grupa putnika za više turističkih putovanja, od istog mesta polaska ili mesta udaljenog najviše do 50 km od mesta polaska do istog mesta odredišta ili mesta udaljenog najviše do 50 km od mesta odredišta, s tim što se svaka grupa koja je obavila putovanje u odlasku vraća u istom sastavu, tako da se prva vožnja u povratku i poslednja vožnja u odlasku, u nizu naizmeničnih vožnji, obavlja praznim vozilom.
Član 38
Domaći prevoznik obavlja prevoz iz člana 37. ovog zakona na osnovu putnog lista.
Prilikom prevoza više organizovanih grupa putnika istim autobusom, za svaku grupu popunjava se poseban putni list.
Za prevoze za koje je shodno bilateralnom sporazumu potrebna dozvola nadležnog organa druge zemlje, domaći prevoznik dostavlja zahtev za izdavanje dozvole preko saveznog organa nadležnog za poslove saobraćaja.
Zahtev iz stava 3. ovog člana podnosi se saveznom organu nadležnom za poslove saobraćaja u roku od 30 dana od dana započinjanja prevoza.
Uz zahtev iz stava 4. ovog člana mora se podneti dokumentacija iz koje se nesumnjivo može utvrditi za koju vrstu prevoza se zahteva dozvola.
Uz zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje naizmeničnog prevoza potrebno je podneti i raspored prevoza po datumima.
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja može odbiti da prosledi zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje naizmeničnog prevoza ako oceni da bi se tim vidom prevoza ugrozili uspostavljeni linijski prevozi na određenoj relaciji.
Član 39
Povremeni prevoz putnika iz člana 37. stav 2. tač. 1. i 2. ovog zakona strani prevoznik obavlja samo na osnovu putnog lista, a iz tač. 3. i 4. tog stava - na osnovu dozvole za međunarodni javni prevoz putnika i putnog lista.
Strani prevoznik obavlja naizmenični prevoz putnika na osnovu dozvole za međunarodni javni prevoz i putnog lista.
Prilikom prevoza više organizovanih grupa putnika istim autobusom, za svaku grupu popunjava se poseban putni list.
Saveznom organu nadležnom za poslove saobraćaja zahtev za izdavanje dozvole iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi se preko nadležnog organa zemlje na čijoj teritoriji se nalazi sedište stranog prevoznika.
Uz zahtev iz stava 4. ovog člana mora se podneti i dokumentacija iz koje se nesumnjivo može utvrditi za koju vrstu prevoza se zahteva dozvola.
Uz zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje naizmeničnog prevoza potrebno je podneti i raspored prevoza po datumima.
Član 40
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja doneće rešenje o ukidanju dozvole izdate stranom prevozniku ako nadležni organ zemlje na čijoj teritoriji se nalazi sedište stranog prevoznika odbije da izda odgovarajuću dozvolu za domaćeg prevoznika.
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja ukinuće rešenje iz stava 1. ovog člana kad nadležni organ zemlje na čijoj teritoriji se nalazi sedište prevoznika izda dozvolu jugoslovenskom prevozniku.
IV AUTOBUSKE STANICE ZA MEĐUNARODNI JAVNI PREVOZ PUTNIKA
Član 41
Međunarodni javni linijski prevoz putnika može da se obavlja samo sa autobuskih stanica koje imaju rešenje o ispunjenosti uslova za rad autobuskih stanica, doneto u skladu sa uslovima propisanim zakonom kojim se uređuje prevoz u drumskom saobraćaju i propisima donetim na osnovu tog zakona.
Privredni subjekt koji upravlja autobuskom stanicom, mora da obezbedi prijem i otpremu autobusa i ukrcavanje i iskrcavanje putnika u skladu sa odobrenim redom vožnje.
V MEĐUNARODNI JAVNI PREVOZ STVARI
Član 42
Međunarodni javni prevoz stvari obavlja se u skladu s međunarodnim ugovorom kao bilateralni ili tranzitni prevoz stvari, ili prevoz stvari za treću zemlju iz treće zemlje.
Strani prevoznik čije je sedište na teritoriji zemlje s kojom je zaključen ugovor o međunarodnom drumskom prevozu stvari može da obavlja međunarodni javni prevoz stvari na teritoriji SRJ na osnovu dozvole za međunarodni javni prevoz stvari, koju izdaje savezni organ nadležan za poslove saobraćaja.
Dozvola za međunarodni javni prevoz stvari izdaje se za jednu vožnju, koja obuhvata odlazak i povratak.
Član 43
Ako strani prevoznik iz člana 42. stav 2. ovog zakona ne poseduje dozvolu za međunarodni javni prevoz stvari, savezni organ nadležan za poslove saobraćaja može doneti odluku da mu carinski organi na graničnom prelazu izdaju posebnu dozvolu za bilateralni ili tranzitni prevoz, imajući u vidu broj razmenjenih dozvola, broj iskorišćenih dozvola, mogućnosti domaćih prevoznika i potrebe privrede.
Zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana mora se podneti najmanje pet dana pre dolaska teretnog vozila na granični prelaz.
Član 44
Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja utvrđuje i razmenjuje potreban broj i rok važenja pojedinačnih i vremenskih dozvola za narednu godinu sa organima nadležnim za poslove saobraćaja drugih država na osnovu međunarodnih bilateralnih ugovora, odnosno preuzima određen broj CEMT dozvola na osnovu međunarodnih multilateralnih ugovora (u daljem tekstu: godišnji kontigenti dozvola).
Godišnji kontigenti dozvola raspodeljuju se prevoznicima na osnovu godišnjeg plana raspodele dozvola koji se utvrđuje jednom godišnje shodno propisanim kriterijumima.
Godišnji plan raspodele dozvola utvrđuje, na osnovu iskazanih potreba prevoznika, ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Kriterijume iz stava 2. ovog člana, kao i način raspodele stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari domaćim prevoznicima propisuje Vlada uredbom.
Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja preuzima i dodeljuje pojedinačne dozvole koje su stečene na osnovu obavljenog kombinovanog prevoza domaćih prevoznika u drugim državama.
Član 45
Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, na osnovu zahteva domaćeg prevoznika, donosi rešenje o dodeli stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari domaćem prevozniku u skladu sa godišnjim planom raspodele dozvola ili donosi rešenje o odbijanju zahteva prevoznika.
Rešenje o dodeli stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari domaćem prevozniku i rešenje o odbijanju zahteva prevoznika je konačno.
Član 46
Ako priključna vozila, u skupu vozila koji čine strano vučno vozilo i priključna vozila, imaju registarske oznake različitih zemalja, međunarodni javni prevoz stvari obavlja se na osnovu dozvole za međunarodni javni prevoz stvari izdate za vučno vozilo.
Član 47
Ako je strani prevoznik iz zemlje s kojom nije zaključen ugovor o međunarodnom javnom prevozu stvari ili iz zemlje sa kojom nisu razmenjeni godišnji kontingenti dozvola, ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja može doneti odluku da tom prevozniku nadležni carinski organ izda posebnu dozvolu za prevoz stvari za bilateralni ili tranzitni prevoz, pod uslovom uzajamnosti.
Član 48*
(Prestao da važi)
Član 49
Stranom prevozniku nije potrebna dozvola za međunarodni javni prevoz stvari pod uslovom da je i domaćim prevoznicima dozvoljeno obavljanje istog prevoza u zemlji tog prevoznika, i to za prevoz:
1) stvari do aerodroma ili od aerodroma, u slučaju skretanja vazduhoplova s redovnog leta;
2) havarisanih vozila ili vozila za popravku;
3) servisno-remontnih vozila za popravke motornih vozila u kvaru;
4) praznog teretnog vozila koje će zameniti vozilo u kvaru u nekoj drugoj zemlji i u povratnoj vožnji za vozilo koje je bilo u kvaru;
5) stvari teretnim vozilima čija maksimalna dozvoljena masa, uključujući i prikolice, ne prelazi šest tona, ili čija dozvoljena nosivost zajedno sa prikolicom ne prelazi 3,5 tone;
6) posmrtnih ostataka (osim ako je lice umrlo od zarazne bolesti);
7) humanitarnih pošiljki u hitnim slučajevima, naročito u slučaju prirodnih katastrofa;
8) delova koje treba zameniti na havarisanim letelicima i avionima;
9) umetničkih predmeta i dela za izlaganje na izložbama i sajmovima ili za trgovinske namene;
10) pomoćnog materijala i životinja za pozorišne, muzičke, filmske, sportske, cirkuske ili sajamske priredbe i sa tih priredbi, kao i onih koji su namenjeni radiotonskim, filmskim i televizijskim snimanjima;
11) stoke u specijalno izrađenim vozilima za tu svrhu ili u vozilima trajno prerađenim za prevoz stoke, koja su priznata kao takva do strane vlasti zemalja članica.
Za prevoz iz stava 1. ovog člana u teretnom vozilu mora da se nalazi dokumentacija iz koje se sa sigurnošću može utvrditi da je u pitanju prevoz iz tog stava.
VI MEĐUNARODNI PREVOZ ZA SOPSTVENE POTREBE
Član 50
Za obavljanje međunarodnog prevoza za sopstvene potrebe potrebna je dozvola koja se izdaje po postupku za izdavanje dozvola za međunarodni javni prevoz putnika, odnosno stvari predviđenom ovim zakonom ako je međunarodnim ugovorom predviđeno da se takav prevoz obavlja na osnovu dozvole.
Ako međunarodnim ugovorom nije predviđena dozvola za obavljanje međunarodnog prevoza za sopstvene potrebe, u autobusu, odnosno teretnom vozilu mora se nalaziti dokumentacija iz koje se nesumnjivo može utvrditi da je u pitanju međunarodni prevoz za sopstvene potrebe.
VII NAKNADA ZA PUTEVE
Član 51
Za strano vozilo koje koristi puteve u SRJ, osim za prevoze iz člana 49. stav 1. tačka 7. ovog zakona na graničnom prelazu plaća se, na propisan način, naknada za korišćenje puteva, čiju visinu utvrđuje Savezna vlada.
Sredstva ostvarena po stavu 1. ovog člana koriste se za održavanje i zaštitu puteva.
Naknada iz stava 1. ovog člana naplaćuje se u devizama.
VIII INSPEKCIJSKI NADZOR
Član 52
Inspekcijski nadzor nad primenom propisa o uslovima za obavljanje međunarodnog javnog prevoza koje mora da ispunjava domaći prevoznik obuhvata nadzor nad finansijskom sposobnošću, tehničkom opremljenošću, stručnom osposobljenošću direktora preduzeća ili odgovornog lica, kao i nadzor nad propisanom dokumentacijom domaćeg prevoznika.
Član 53
Inspekcijski nadzor nad primenom propisa o međunarodnom javnom prevozu putnika obuhvata nadzor nad redovnosti i urednosti održavanja linija, pridržavanjem reda vožnje, itinerera i cenovnika, ispunjavanjem uslova iz dozvole i putnog lista, kao i kvalitetom pružanja usluga.
Inspekcijski nadzor nad primenom propisa o međunarodnom javnom prevozu stvari obuhvata proveru posedovanja dozvola izdatih u vezi sa prevozom iz člana 42. stav 2, člana 43. stav 1, člana 47. stav 1. i člana 48. stav 1. ovog zakona.
Inspekcijski nadzor nad primenom propisa o međunarodnom prevozu za sopstvene potrebe obuhvata nadzor nad ispunjavanjem uslova iz dozvole i nadzor nad dokumentacijom iz koje se nesumnjivo može utvrditi da je u pitanju međunarodni prevoz za sopstvene potrebe.
Član 54
Inspekcijski nadzor nad primenom propisa o autobuskim stanicama obuhvata nadzor nad ispunjavanjem saobraćajnih, tehničkih i higijenskih uslova, kao i drugih uslova, kao i nadzor nad obezbeđivanjem prijema i otpreme autobusa i putnika.
Član 55
Neposredni inspekcijski nadzor iz čl. 52-54. ovog zakona i propisa koji se donose na osnovu ovog zakona vrši savezni inspektorat nadležan za poslove saobraćajne inspekcije.
Poslove nadzora saveznog inspektorata nadležnog za poslove saobraćajne inspekcije vrši savezni inspektor za međunarodni prevoz u drumskom saobraćaju (u daljem tekstu: inspektor za međunarodni prevoz), koji je samostalan u svom radu.
Član 55a
Inspektor za međunarodni prevoz, radi obavljanja pregleda, ima pravo da na putevima zaustavlja vozila, osim vozila Vojske Jugoslavije, vozila hitne pomoći i vozila organa unutrašnjih poslova.
Vozila iz stava 1. ovog člana zaustavljaju se isticanjem saobraćajnog znaka "zabranjen saobraćaj svim vozilima u oba smera" na kome je upisano "STOP".
Član 56
Domaći prevoznik čije osoblje i sredstva, odnosno rad podležu inspekcijskom nadzoru dužan je da inspektoru za međunarodni prevoz omogući vršenje inspekcijskog nadzora i da bez odlaganja dostavi traženi materijal i podatke.
Član 57
Inspektor za međunarodni prevoz vodi postupak u okviru svojih ovlašćenja, sastavlja zapisnik o izvršenom inspekcijskom pregledu, donosi rešenja i preduzima mere u okviru prava i dužnosti određenih ovim zakonom i drugim saveznim zakonom, izdaje naloge, izriče zabrane, privremeno oduzima uverenja i dozvole i izriče i naplaćuje novčane kazne na licu mesta kad je to predviđeno ovim zakonom ili propisom donesenim na osnovu ovog zakona.
Član 58
Ako je prilikom vršenja poslova inspekcijskog nadzora inspektor za međunarodni prevoz izdao usmeni nalog ili izrekao usmenu zabranu, rešenje o tom nalogu, odnosno zabrani dostaviće se, u roku od tri dana od dana njegovog izdavanja, licu na koje se odnosi.
Član 59
Inspektor za međunarodni prevoz, na mestu na kome obavlja inspekcijski nadzor, ima prava naročito da:
1) naloži domaćem prevozniku da u određenom roku otkloni uočene nedostatke, odnosno privremeno oduzme uverenje o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza ako domaći prevoznik ne ispunjava uslove iz čl. 9. do 14. ovog zakona;
1a) naloži privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu koje vrši stručnu obuku kandidata za direktora ili odgovorno lice da u određenom roku otkloni uočene nedostatke, odnosno privremeno oduzme licencu za stručnu obuku ako privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ne ispunjava uslove iz člana 13b st. 3. i 4. ovog zakona;
2) zabrani stranom prevozniku koji nema u autobusu original važeće dozvole za međunarodni javni prevoz putnika ili original druge odgovarajuće isprave dalje kretanje jugoslovenskim putevima i da ga sprovede na granični prelaz na kome je ušao, radi izlaska iz zemlje, pri čemu se putnici mogu iskrcati na najbližoj autobuskoj stanici za međunarodni prevoz, i da o tome obavesti savezni organ nadležan za poslove saobraćaja;
3) zabrani stranom prevozniku koji nema u teretnom vozilu original važeće dozvole za međunarodni javni prevoz stvari ili original druge odgovarajuće isprave dalje kretanje srpskim putevima pri čemu je dužan da teretno vozilo sprovede do najbliže carinske ispostave;
4) zabrani domaćem prevozniku koji nema u autobusu original važeće dozvole za međunarodni javni prevoz putnika dalje obavljanje tog prevoza i da ga sprovede na najbližu autobusku stanicu za međunarodni javni prevoz radi iskrcavanja putnika i o tome obavesti savezni organ nadležan za poslove saobraćaja;
5) privremeno oduzme dozvolu za međunarodni javni prevoz putnika iz člana 20. i člana 39. st. 1. i 2. ovog zakona izdatu stranom prevozniku ako utvrdi nedostatke dozvole ili ako dozvola ne odgovara službenoj evidenciji izdatih dozvola saveznog organa nadležnog za poslove saobraćaja ili ako ne obavlja prevoz u skladu sa odredbama ovog zakona ili međunarodnog ugovora, kao i da zabrani dalje obavljanje tog prevoza, pri čemu se putnici mogu iskrcati na najbližoj autobuskoj stanici za međunarodni prevoz, a autobus se sprovodi na granični prelaz na kome je ušao;
6) privremeno oduzme dozvolu za međunarodni javni prevoz putnika iz člana 20. ovog zakona, izdatu domaćem prevozniku ako utvrdi nedostatke dozvole ili ako dozvola ne odgovara službenoj evidenciji izdatih dozvola saveznog organa nadležnog za poslove saobraćaja ili ako domaći prevoznik ne obavlja prevoz u skladu sa odredbama ovog zakona ili međunarodnog ugovora, kao i da zabrani dalje obavljanje tog prevoza, a autobus sprovede na najbližu autobusku stanicu za međunarodni prevoz, gde se putnici moraju iskrcati;
7) privremeno oduzme dozvolu iz člana 42. stav 2, člana 43. stav 1. i člana 47. ovog zakona, izdatu stranom prevozniku, ako utvrdi da dozvola ne odgovara službenoj evidenciji ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja ili ako strani prevoznik ne obavlja prevoz u skladu sa odredbama ovog zakona ili međunarodnog ugovora, pri čemu je dužan da teretno vozilo sprovede do najbliže carinske ispostave;
8) naloži vlasniku autobuske stanice da u određenom roku otkloni uočene nedostatke;
9) zabrani dalje obavljanje međunarodnog javnog prevoza stranom i domaćem prevozniku koji u autobusu, odnosno teretnom vozilu nema odgovarajuću dokumentaciju propisanu ovim zakonom na toj relaciji;
10) zabrani stranom prevozniku koji obavlja međunarodni javni prevoz stvari suprotno odredbama čl. 4a, 4b, 4v, 4g i 4d ovog zakona pristup ili dalje kretanje na putevima na teritoriji Republike Srbije, pri čemu je dužan da teretno vozilo sprovede do najbliže carinske ispostave;
11) isključi vozilo domaćeg prevoznika, privrednog društva, drugog pravnog lica, odnosno preduzetnika kojim vrši međunarodni prevoz protivno odredbama ovog zakona ili potvrđenih međunarodnih ugovora, odredi mesto parkiranja i oduzme saobraćajnu dozvolu i registarske tablice u trajanju od pet dana;
12) zabrani pristup i dalje kretanje na putevima Republike Srbije stranom prevozniku, koji vozilom obavlja javni međunarodni linijski ili vanlinijski prevoz putnika protivno odredbama ovog zakona ili potvrđenih međunarodnih ugovora, pri čemu se putnici mogu iskrcati na najbližu autobusku stanicu, a vozilo sa vozačem sprovede - uputi na granični prelaz na kome je ušlo radi izlaska iz zemlje.
Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja donosi rešenje o oduzimanju uverenja iz stava 1. tačka 1) ovog člana, rešenje o oduzimanju licence za stručnu obuku iz stava 1. tačka 1a) ovog člana, rešenje o oduzimanju dozvole iz stava 1. tač. 5) do 7) ovog člana najdocnije u roku od sedam dana od dana privremenog oduzimanja uverenja, privremenog oduzimanja licence, odnosno privremenog oduzimanja dozvole.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako je to u interesu obavljanja prevoza, savezni organ nadležan za poslove saobraćaja može izreći opomenu domaćem, odnosno stranom prevozniku i vratiti privremeno oduzetu dozvolu.
Rešenje o oduzimanju uverenja, oduzimanju licence, odnosno oduzimanju dozvole iz stava 2. ovog člana je konačno.
Član 59a
Zabranjeno je, za vreme trajanja isključenja, koristiti vozilo koje je u vršenju inspekcijskog nadzora isključeno iz saobraćaja.
Strani prevoznik ili domaći prevoznik, privredno društvo, drugo pravno lice, odnosno preduzetnik, kome je u vršenju međunarodnog javnog prevoza ili međunarodnog prevoza za sopstvene potrebe isključeno vozilo, dužan je da na mestu parkiranja koje mu je određeno obezbedi vozilo.
Član 60
Inspektor za međunarodni prevoz dužan je da savezni organ nadležan za poslove saobraćaja obavesti o učinjenim povredama odredaba ovog zakona od strana domaćeg i stranog prevoznika, kao i o preduzetim merama.
U slučaju učestalih primedaba inspektora na rad pojedinih prevoznika, savezni organ nadležan za poslove saobraćaja može izreći zabranu pristupa na teritoriju SRJ stranom prevozniku, odnosno zabranu obavljanja međunarodnog javnog prevoza domaćem prevozniku u trajanju od tri meseca do 12 meseci.
Inspektor za međunarodni prevoz dužan je da podnese zahtev ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja da izrekne zabranu pristupa na teritoriju Republike Srbije stranom prevozniku, odnosno zabranu obavljanja međunarodnog prevoza domaćem prevozniku u trajanju od jednog do tri meseca ako prevoznik na zahtev inspektora, isticanjem saobraćajnog znaka "zabranjen saobraćaj svim vozilima u oba smera" ne zaustavi vozilo i inspektoru ne omogući vršenje inspekcijskog pregleda vozila i dokumentacije, bez odlaganja ne pruži traženi materijal ili podatke ili dokumentaciju ili ne postupi u skladu sa nalogom inspektora.
Član 61
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja, u skladu sa bilateralnim sporazumom, obavestiće nadležni organ zemlje na čijoj teritoriji se nalazi sedište stranog prevoznika, odnosno na čijoj teritoriji je registrovano vozilo o povredama ovog zakona i o preduzetim merama iz čl. 59. i 60. ovog zakona.
Član 62
Protiv rešenja inspektora može se izjaviti žalba saveznom organu nadležnom za poslove saobraćaja u roku od osam dana od dana uručenja rešenja.
Funkcioner koji rukovodi saveznim inspektoratom nadležnim za poslove saobraćajne inspekcije ceni kada žalba neće odložiti izvršenje rešenja na osnovu obrazloženog zahteva podnosioca žalbe i ako je odlaganje u interesu obavljanja međunarodnog prevoza.
Žalba protiv rešenja inspektora ne odlaže izvršenje rešenja.
Član 63
Ako prilikom vršenja inspekcijskog nadzora inspektor za međunarodni prevoz utvrdi da je učinjen prekršaj ili krivično delo, dužan je da bez odlaganja podnese prijavu za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno krivičnu prijavu.
Organ kome je podnesena prijava iz stava 1. ovog člana dužan je da o ishodu postupka obavesti savezni inspektorat nadležan za poslove saobraćajne inspekcije.
Član 64
U vršenju poslova utvrđenih ovim zakonom, carinski organ na graničnom prelazu, ako utvrdi da strani prevoznik pri ulasku u SRJ odnosno izlasku iz SRJ nema u stranom vozilu original važeće dozvole za međunarodni javni prevoz putnika ili stvari ili original druge odgovarajuće isprave, zabraniće ulazak stranog vozila u SRJ, odnosno utvrditi povrede odredaba ovog zakona, a ako to utvrdi na drugom mestu na kome obavlja carinski nadzor zabraniće dalje kretanje vozila jugoslovenskim putevima.
Carinski organ iz stava 1. ovog člana ako utvrdi da domaći prevoznik pri ulasku u SRJ, odnosno izlasku iz SRJ nema u domaćem vozilu overenu fotokopiju uverenja o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza, original važeće dozvole za međunarodni javni prevoz putnika ili stvari ili original druge odgovarajuće isprave zabraniće izlazak iz SRJ, odnosno utvrditi povrede odredaba ovog zakona.
Carinski organ će o zabrani ili utvrđenim povredama iz st. 1. i 2. ovog člana bez odlaganja obavestiti savezni inspektorat nadležan za poslove saobraćajne inspekcije.
Član 65
Inspektor za međunarodni prevoz dužan je da kao tajnu čuva podatke koje sazna prilikom vršenja inspekcije ako su ti podaci službena, poslovna ili vojna tajna.
Član 66
Pri vršenju inspekcijskih poslova, inspektor za međunarodni prevoz mora imati legitimaciju kojom se utvrđuje njegovo ovlašćenje, koju izdaje funkcioner koji rukovodi saveznim inspektoratom nadležnim za poslove saobraćajne inspekcije.
Obrazac i izgled legitimacije inspektora za međunarodni prevoz propisuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Član 67
(Brisano)
X KAZNENE ODREDBE
Član 68
