ZAKON O OBLIGACIONIM I OSNOVAMA SVOJINSKO-PRAVNIH ODNOSA U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU
("Sl. glasnik RS", br. 87/2011 i 66/2015)
Deo prvi
I UVODNE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1
Ovim zakonom uređuju se obligacioni odnosi u vazdušnom saobraćaju koji se odnose na ugovore o prevozu putnika, prtljaga i stvari; ugovore o obavljanju drugih komercijalnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju; ugovore o zakupu vazduhoplova; ugovore o osiguranju u vazdušnom saobraćaju, kao i na odnose koji nastaju u slučaju štete koju vazduhoplov u letu pričini trećim licima i stvarima na zemlji.
Ovim zakonom se, takođe, uređuju svojinsko-pravni odnosi na vazduhoplovu kao što su svojina i založno pravo na vazduhoplovu, postupak izvršenja i obezbeđenja na vazduhoplovu, kao i nadležnost sudova u pogledu izvršenja i obezbeđenja.
Na odnose iz stava 1. ovog člana koji nisu uređeni ovim zakonom shodno se primenjuju opšti propisi kojima se uređuju obligacioni odnosi.
Ugovori i opšti uslovi prevoza
Član 2
Obligacioni odnosi u vazdušnom saobraćaju uređeni odredbama ovog zakona mogu se ugovorom, odnosno opštim uslovima prevoza i drugačije urediti, ako to nije u suprotnosti sa zakonom.
Opštim uslovima prevoza iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: uslovi prevoza) avio-prevozilac propisuje način izvršenja poslova u vezi sa ugovorima o prevozu.
Ugovorom, odnosno uslovima prevoza iz stava 2. ovog člana ne mogu se predvideti odredbe kojima se avio-prevozilac potpuno ili delimično oslobađa odgovornosti predviđene ovim zakonom, isključuju ili ograničavaju prava koja po ovom zakonu pripadaju putniku i naručiocu prevoza, prebacuje teret dokazivanja sa avio-prevozioca ili kojima se predviđaju ograničenja odgovornosti koja su povoljnija za avio-prevozioca od ograničenja predviđenih ovim zakonom, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Avio-prevozilac mora zainteresovanom licu, na njegov zahtev, da stavi na uvid uslove prevoza.
Značenje izraza
Član 3
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) aerodrom je svako definisano područje (uključujući sve objekte, instalacije i opremu), na kopnu ili na vodi ili na fiksnoj, fiksnoj priobalnoj ili plutajućoj strukturi, koje je u celini ili delimično namenjeno za sletanje, poletanje ili kretanje vazduhoplova;
2) avio-prevozilac je privredno društvo ili preduzetnik koji ima važeću operativnu dozvolu;
3) avio-prevozilac strane potpisnice ECAA sporazuma je avio-prevozilac kojem je nadležno telo strane potpisnice ECAA sporazuma izdalo važeću operativnu dozvolu u skladu sa Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 1008/2008 od 24. septembra 2008. godine o zajedničkim pravilima za obavljanje vazdušnog saobraćaja u Zajednici;
4) vanredne okolnosti su situacije u kojima ishod odluke u pogledu upravljanja vazdušnim saobraćajem u vezi s određenim vazduhoplovom određenog dana dovede do dužeg kašnjenja, kašnjenja vazduhoplova preko noći ili otkazivanja jednog ili više letova tim vazduhoplovom, iako je avio-prevozilac preduzeo sve razumne mere da se kašnjenje ili otkazivanje leta izbegne;
5) dobrovoljac je lice koje se blagovremeno prijavilo za ukrcavanje shodno uslovima iz člana 8. stav 3. ovog zakona, a koje je spremno da prihvati ponudu avio-prevozioca da odustane od svoje rezervacije u zamenu za pogodnosti;
6) domaći prevoz je prevoz vazduhoplovom kod koga se, prema ugovoru o prevozu, mesto polaska i mesto odredišta nalaze na teritoriji Republike Srbije;
7) ECAA sporazum je Multilateralni sporazum između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999. godine) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja;
8) imalac prava je lice koje na osnovu ugovora ima zahtev prema avio-prevoziocu;
9) javni avio-prevoz je let ili serija letova radi prevoza putnika, prtljaga, pošte i stvari koji je, uz plaćanje cene prevoza ili zakupnine, dostupan svima pod jednakim uslovima;
10) javni putnički avio-prevoz je avio-prevoz putnika koji avio-prevozilac obavlja putem redovnih ili vanrednih letova koji je ponuđen javnosti uz naknadu, bilo kao samostalan let, bilo kao deo paket aranžmana;
11) korisnik aerodroma je pravno lice ili preduzetnik koji je odgovoran za prevoz putnika i/ili prtljaga i/ili pošte i/ili stvari vazdušnim putem, od aerodroma ili do aerodroma;
12) krajnje odredište je odredište koje je navedeno u putnoj karti koja se pokazuje na pultu za prijavljivanje putnika za let ili, u slučaju direktno povezanih letova, odredište poslednjeg leta. Dostupni alternativni povezani letovi se ne računaju ako je poštovano prvobitno planirano vreme dolaska;
13) lice koje ima pravo na naknadu štete je putnik, odnosno svako drugo lice koje je ovlašćeno da zahteva naknadu štete prouzrokovanu putniku, saglasno važećim propisima;
14) lice sa invaliditetom ili lice sa smanjenom pokretljivošću je lice čija se pokretljivost smanjuje u prevozu, zbog bilo koje fizičke nesposobnosti (čulne ili lokomotorne, stalne ili privremene), mentalne nesposobnosti, starosti ili drugog uzroka nesposobnosti, a čije stanje nalaže posebnu pažnju i prilagođavanje usluga koje se pružaju putnicima njegovim potrebama;
15) međunarodni prevoz je prevoz vazduhoplovom kod koga se, prema ugovoru o prevozu, mesto polaska i mesto krajnjeg odredišta nalaze na teritorijama dve države ili na teritoriji samo jedne države, ako je predviđeno međusletanje na teritoriji druge države;
16) Montrealska konvencija je Konvencija o objedinjavanju izvesnih pravila za međunarodni prevoz vazdušnim putem, potpisana u Montrealu 28. maja 1999. godine, koja je potvrđena Zakonom o potvrđivanju Konvencije o objedinjavanju izvesnih pravila za međunarodni prevoz vazdušnim putem ("Službeni glasnik RS", broj 38/09);
17) naručilac prevoza je lice koje sa ugovornim prevoziocem zaključuje ugovor o prevozu;
18) operativna dozvola je isprava kojom se njen imalac ovlašćuje da obavlja javni avio-prevoz kako je navedeno u dozvoli;
19) operater aerodroma je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji koristi aerodrom, registrovan je da pruža aerodromske usluge i ima dozvolu za korišćenje aerodroma koji je upisan u Registar aerodroma;
20) organizator putovanja je, sa izuzetkom avio-prevozioca, lice koje redovno organizuje paket aranžmane i prodaje ih ili nudi na prodaju, direktno ili preko posrednika;
21) ortodroma je geodetska linija koja predstavlja najkraći put između dve tačke na zemljinoj lopti, luk velikog kruga;
22) otkazivanje leta je izostanak leta koji je prethodno bio predviđen i na kome je rezervisano najmanje jedno mesto;
23) paket aranžman je unapred određena kombinacija usluga kojom se organizator putovanja obavezuje da putniku pribavi najmanje dve usluge koje se sastoje od prevoza, smeštaja ili drugih turističkih usluga koje čine celinu i koje se pružaju u vremenu dužem od 24 h ili uključuju barem jedno noćenje, a putnik se obavezuje da organizatoru putovanja plati za to jednu ukupnu (paušalnu) cenu;
24) parking aerodroma je parking koji se nalazi u okviru granica aerodroma ili pod direktnom kontrolom tela koje upravlja aerodromom, koji je namenjen putnicima koji koriste aerodrom;
25) pošiljalac je lice u čije ime se, na osnovu ugovora, predaje stvar na prevoz;
26) primalac je lice koje je ovlašćeno da u mestu krajnjeg odredišta primi stvar predatu na prevoz;
27) prtljag, ako nije drugačije navedeno, je predati (registrovan) ili ručni prtljag, shodno članu 17. stav 4. Montrealske konvencije;
28) putnik je lice koje na osnovu ugovora o prevozu ima pravo na prevoz vazduhoplovom;
29) putna karta je važeći dokument, ili neki ekvivalent tome koji nije u papirnom obliku, uključujući i elektronski oblik, koji daje pravo na prevoz, a koji izdaje ili odobrava avio-prevozilac ili njegov ovlašćeni posrednik;
30) rezervacija je isprava kojom se potvrđuje da putnik ima putnu kartu ili drugi dokaz da je rezervacija prihvaćena i potvrđena od strane avio-prevozioca ili organizatora putovanja;
31) Savet je Savet avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge i sačinjavaju ga predstavnici korisnika aerodroma ili organizacije koje ih predstavljaju;
32) specijalno pravo vučenja je obračunska jedinica koju određuje Međunarodni monetarni fond. Dinarska protivvrednost specijalnih prava vučenja obračunava se prema metodi procene koju je definisao Međunarodni monetarni fond;
33) stvari su roba koja se daje na prevoz, a nije obuhvaćena odredbama ovog zakona koje se odnose na ugovor o prevozu putnika;
34) stvarni avio-prevozilac je avio-prevozilac koji obavlja ili namerava da obavi let na osnovu ugovora s putnikom ili u ime drugog, pravnog ili fizičkog lica koje ima ugovor s putnikom;
35) telo koje upravlja aerodromom je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik čiji cilj je da, prema nacionalnim propisima, pre svega rukovodi i upravlja infrastrukturom aerodroma i da usklađuje i nadzire delatnosti različitih operatera na aerodromu ili sistem aerodroma;
36) ugovorni prevozilac je lice koje je zaključilo ugovor o prevozu sa putnikom, naručiocem prevoza ili pošiljaocem;
37) uzastopni prevozilac je lice koje na osnovu ugovora o prevozu koji zaključi prvi prevozilac, izvršava jedan deo tog prevoza uz pristanak putnika, odnosno naručioca prevoza;
38) uskraćivanje ukrcavanja je uskraćivanje mogućnosti putnicima da se ukrcaju na let, mada su se prijavili za ukrcavanje, shodno uslovima iz člana 8. stav 3. ovog zakona, izuzev ako im se ukrcavanje uskrati iz opravdanog razloga, kao što su zdravstveni, bezbednosni ili razlozi obezbeđivanja ili neposedovanje odgovarajuće putne isprave;
39) Varšavska konvencija je Konvencija za izjednačenje izvesnih pravila o međunarodnom prevozu vazduhom, koja je potpisana u Varšavi 12. oktobra 1929. godine ili Varšavsku konvenciju koja je izmenjena u Hagu 28. septembra 1955. godine ili Varšavsku konvenciju koja je dopunjena u Guadalahari 18. septembra 1961. godine - koja god da se primenjuje na ugovor o prevozu putnika, zajedno sa svim međunarodnim instrumentima koji je dopunjavaju, koji su povezani sa njom i koji su na snazi.
Pored izraza iz stava 1. ovog člana, u ovom zakonu se koriste i odgovarajući izrazi iz Montrealske konvencije.
Deo drugi
OBLIGACIONI ODNOSI U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU
Glava I
UGOVOR O PREVOZU PUTNIKA, PRTLJAGA I STVARI
- Prevoz putnika i prtljaga
- a) Ugovor o prevozu putnika
Zaključivanje ugovora o prevozu putnika
Član 4
Ugovorom o prevozu putnika zaključenim između avio-prevozioca i putnika ili između avio-prevozioca i naručioca prevoza međusobno se uređuju uslovi prevoza.
Ugovor između avio-prevozioca i putnika
Član 5
Ugovorom o prevozu putnika zaključenim između avio-prevozioca i putnika avio-prevozilac se obavezuje da putnika preveze od mesta polaska do krajnjeg odredišta u vreme predviđeno redom letenja, odnosno u ugovoreno vreme, a putnik se obavezuje da plati odgovarajuću naknadu.
Ugovorni prevozilac može da poveri prevoz putnika stvarnom prevoziocu ako obezbedi iste ili slične uslove prevoza, ako ugovorom o prevozu putnika nije drugačije određeno.
Odnos između ugovornog i stvarnog prevozioca iz stava 2. ovog člana uređuje se ugovorom.
Putna karta
Član 6
Avio-prevozilac mora putniku da izda pojedinačnu ili grupnu putnu kartu.
Putna karta je dokaz da je zaključen ugovor o prevozu putnika, ali se postojanje ugovora o prevozu može dokazivati i na drugi način.
Putna karta glasi na ime i ne može se prenositi bez pristanka avio-prevozioca. Avio-prevozilac ima pravo da odbije svoj pristanak samo iz opravdanih razloga.
Putna karta mora da sadrži mesto polaska i mesto krajnjeg odredišta, kao i vreme polaska vazduhoplova predviđeno redom letenja, odnosno ugovorom o prevozu.
Ugovor između avio-prevozioca i naručioca prevoza
Član 7
Ugovorom o prevozu zaključenim između avio-prevozioca i naručioca prevoza avio-prevozilac se obavezuje da će, pod uslovima utvrđenim ugovorom, da preveze jednog ili više putnika koje odredi naručilac prevoza.
Ugovor iz stava 1. ovog člana može da se zaključi za jedno ili više putovanja ili na određeno vreme, za korišćenje celog kapaciteta ili dela kapaciteta vazduhoplova i može se odnositi na jednog ili više putnika.
Ugovor o prevozu putnika između avio-prevozioca i naručioca prevoza kojim se bliže određuju uslovi prevoza putnika je punovažan ako je zaključen u pisanom obliku ili u elektronskom obliku.
- b) Prava putnika kod uskraćivanja ukrcavanja, otkazivanja letova i kašnjenja letova
Minimum prava putnika
Član 8
U skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, putnicima se garantuje minimum prava u slučaju:
1) da je ukrcavanje uskraćeno protiv volje putnika;
2) da je let otkazan;
3) kašnjenja leta.
Prava garantovana putnicima u slučajevima navedenim u stavu 1. ovog člana primenjuju se na:
1) putnike koji putuju sa aerodroma koji se nalazi na teritoriji strane potpisnice ECAA sporazuma, na koju se ECAA sporazum primenjuje (u daljem tekstu: ECAA područje);
2) putnike koji putuju sa aerodroma u trećoj državi na aerodrom koji se nalazi unutar ECAA područja, izuzev ukoliko su oni ostvarili pogodnosti ili naknadu štete ili pomoć u toj trećoj državi, ako je stvarni avio-prevozilac na tom letu avio-prevozilac strane potpisnice ECAA sporazuma.
Odredba stava 2. ovog člana primenjuje se ako putnici ispunjavaju sledeće uslove:
1) imaju potvrđenu rezervaciju za određeni let i da se, izuzev ako let bude otkazan prema članu 10. ovog zakona, prijave za let na mestu za prijavljivanje putnika za let:
(1) u vreme koje je avio-prevozilac, organizator putovanja ili ovlašćeni turistički posrednik unapred, u pisanom ili elektronskom obliku, odredio u putnoj karti ili ako vreme nije unapred određeno,
(2) najkasnije 45 minuta pre objavljenog vremena polaska;
2) da je avio-prevozilac ili organizator putovanja premestio putnike s leta za koji su imali rezervaciju na drugi let, bez obzira na razlog.
Pravo na naknadu štete i pomoć ne pripada putnicima koji putuju besplatno ili po sniženoj tarifi koja neposredno ili posredno nije dostupna široj javnosti.
Pravo na naknadu štete i pomoć pripada putnicima kojima je putna karta izdata u okviru programa nagrađivanja putnika ili drugog komercijalnog programa avio-prevozioca ili organizatora putovanja.
Pravo na naknadu štete i pomoć pripada samo putnicima koji putuju vazduhoplovom s motorom.
Pravo na naknadu štete i pomoć mora da omogući bilo koji stvarni avio-prevozilac koji prevozi putnike iz st. 2. i 3. ovog člana. U slučajevima kada avio-prevozilac koji nema ugovor s putnikom izvršava obaveze propisane odredbama čl. 8 - 20. ovog zakona, smatra se da on ispunjava obaveze u ime lica koje ima ugovor s putnikom.
Odredbe čl. 8 - 20. ovog zakona ne utiču na prava putnika iz propisa kojima se uređuju prava i obaveze iz paket aranžmana.
Odredbe čl. 8 - 20. ovog zakona ne primenjuju se kad se paket aranžman otkaže iz nekog drugog razloga, a ne zbog otkazivanja leta.
Uskraćivanje ukrcavanja
Član 9
Ako stvarni avio-prevozilac osnovano očekuje da će doći do uskraćivanja ukrcavanja na let, on najpre poziva dobrovoljce koji su voljni da odustanu od rezervacije u zamenu za pogodnosti pod uslovima koje ti putnici i stvarni avio-prevozilac dogovore.
Pored pogodnosti iz stava 1. ovog člana, dobrovoljci ostvaruju pravo na pomoć iz člana 13. ovog zakona.
Ako se ne javi dovoljan broj dobrovoljaca kako bi se preostali putnici koji imaju rezervaciju ukrcali na let, stvarni avio-prevozilac može tada da uskrati ukrcavanje putnicima protiv njihove volje.
Putnicima kojima uskrati ukrcavanje protiv njihove volje, stvarni avio-prevozilac mora odmah da nadoknadi štetu u skladu sa članom 12. ovog zakona i da im pruži pomoć iz čl. 13. i 14. ovog zakona.
Otkazivanje leta
Član 10
U slučaju otkazivanja leta, putnici imaju pravo na:
1) pomoć od strane stvarnog avio-prevozioca iz člana 13. ovog zakona;
2) pomoć od strane stvarnog avio-prevozioca iz člana 14. stav 1. tačka 1) i stav 2. ovog zakona, kao i pomoć iz člana 14. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona ako put bude preusmeren, a predviđeno vreme polaska novog leta iznosi najmanje jedan dan posle vremena polaska koje je bilo planirano za otkazani let;
3) naknadu štete od strane stvarnog avio-prevozioca u skladu sa članom 12. ovog zakona, izuzev ako su:
(1) putnici obavešteni o otkazivanju leta najmanje dve nedelje pre polaska predviđenog po redu letenja,
(2) putnici obavešteni o otkazivanju leta u roku od dve nedelje do sedam dana pre polaska predviđenog po redu letenja i ako im je ponuđeno preusmeravanje puta koje omogućava da otputuju najviše dva časa pre polaska predviđenog po redu letenja i da stignu na krajnje odredište u okviru četiri časa od vremena dolaska predviđenog po redu letenja,
(3) putnici obavešteni o otkazivanju leta u roku od sedam dana pre vremena polaska predviđenog po redu letenja i ponuđeno im je preusmeravanje puta koje omogućava da otputuju najviše jedan čas pre polaska predviđenog po redu letenja i da stignu na krajnje odredište u okviru dva časa od vremena dolaska predviđenog po redu letenja.
Uz obaveštenje o otkazivanju leta, putnici se obaveštavaju i o drugim mogućnostima prevoza.
Stvarni avio-prevozilac nije dužan da naknadi štetu u skladu sa članom 12. ovog zakona ako dokaže da je let otkazan usled vanrednih okolnosti koje nisu mogle da se izbegnu iako su preduzete sve razumne mere.
Teret dokazivanja da li je i kada putnik obavešten o otkazivanju leta snosi stvarni avio-prevozilac.
Kašnjenje leta
Član 11
Ako stvarni avio-prevozilac osnovano očekuje da let započne kasnije u odnosu na vreme polaska po redu letenja:
1) za dva časa ili više, za letove do 1.500 km;
2) za tri časa ili više, za letove unutar ECAA područja dužine između 1.500 i 3.500 km;
3) za četiri časa ili više, za sve letove koji nisu predviđeni u tač. 1) ili 2) ovog stava, stvarni avio-prevozilac mora putnicima da pruži:
(1) pomoć iz člana 14. stav 1. tačka 1) i stav 2. ovog zakona,
(2) pomoć iz člana 14. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona, kad je razumno očekivano vreme polaska najmanje jedan dan posle prethodno najavljenog vremena polaska,
(3) pomoć iz člana 13. stav 1. tačka 1) ovog zakona, kad let kasni najmanje pet časova.
U svakom slučaju pomoć se pruža putnicima u okviru vremena iz stava 1. ovog člana, u zavisnosti od svake udaljenosti leta.
Pravo na naknadu štete
Član 12
Kada u ovom zakonu postoji upućivanje na ovaj član, putnici imaju pravo na naknadu štete u iznosu od:
1) 250 evra (u dinarskoj protivvrednosti) za letove do 1.500 km;
2) 400 evra (u dinarskoj protivvrednosti) za letove unutar ECAA područja duže od 1.500 km i za sve ostale letove između 1.500 km i 3.500 km;
3) 600 evra (u dinarskoj protivvrednosti) za letove koji nisu predviđeni u tač. 1) i 2) ovog stava.
Pri određivanju udaljenosti iz stava 1. ovog člana, kao osnov uzima se krajnje odredište u koje će, usled uskraćivanja ukrcavanja ili otkazivanja leta, putnici prispeti sa zakašnjenjem u odnosu na vreme dolaska predviđeno po redu letenja.
Ako se putnicima ponudi preusmeravanje puta do njihovog krajnjeg odredišta alternativnim letom u skladu sa članom 13. ovog zakona i ako tako ostvareno vreme dolaska ne prekorači planirano vreme dolaska u prvobitno rezervisanom letu:
1) za dva časa, za letove do 1.500 km ili
2) za tri časa, za letove unutar ECAA područja duže od 1.500 km, i za sve ostale letove između 1.500 i 3.500 km ili
3) za četiri časa, za letove koji nisu obuhvaćeni tač. 1) i 2) ovog stava,
avio-prevozilac može da smanji naknadu štete iz stava 1. ovog člana za 50%.
Naknada štete iz stava 1. ovog člana se isplaćuje u gotovini, elektronskim bankovnim transferom, bankovnom doznakom na račun, čekovima ili, uz pisanu saglasnost putnika, putnim vaučerom i/ili u drugim uslugama.
Udaljenost iz st. 1. i 3. ovog člana meri se metodom za određivanje rute putem velikog kruga ortodrome.
Evri se preračunavaju u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije koji važi na dan isplate, a ako je u vezi sa pravom na naknadu štete pokrenut spor pred sudom - na dan pravnosnažnosti presude.
Pravo na vraćanje troškova ili preusmeravanje puta
Član 13
Kada u ovom zakonu postoji upućivanje na ovaj član, putnicima mora da bude ponuđen izbor između:
1) - vraćanja troškova, u roku od sedam dana, na način propisan u članu 12. stav 4. ovog zakona u iznosu koji odgovara visini pune cene putne karte po kojoj je ona kupljena, za deo ili delove putovanja koji nisu ostvareni i za deo ili delove putovanja koji su ostvareni, ako let više ne služi svrsi koju je putnik prvobitno planirao, zajedno sa, kad je to relevantno
- povratnim letom u prvu tačku polaska, što je pre moguće;
2) preusmeravanja puta, prema sličnim uslovima prevoza, do krajnjeg odredišta što je pre moguće;
3) preusmeravanja puta, prema sličnim uslovima prevoza, do krajnjeg odredišta nekog kasnijeg datuma kako je putniku prihvatljivo, zavisno od dostupnosti slobodnih mesta.
Na putnike čiji letovi čine deo paket aranžmana primenjuje se stav 1. tačka 1) ovog člana, isključujući pravo na nadoknadu u slučajevima u kojima takvo pravo proizlazi iz posebnog propisa kojim se uređuju prava i obaveze iz paket aranžmana.
Ako neko mesto, grad ili region imaju više aerodroma, a stvarni avio-prevozilac ponudi putniku let na alternativni aerodrom umesto aerodroma za koji putnik ima rezervaciju, onda stvarni avio-prevozilac snosi troškove prevoza putnika od alternativnog aerodroma do aerodroma za koji putnik ima rezervaciju ili do drugog obližnjeg odredišta u dogovoru s putnikom.
Pravo na zbrinjavanje
Član 14
Kada u ovom zakonu postoji upućivanje na ovaj član, putnicima će biti ponuđeno bez naplate:
1) obroci i osvežavajući napici primereni vremenu čekanja;
2) hotelski smeštaj:
(1) ako je neophodno jedno ili više noćenja,
(2) ako je neophodno da se ostane duže nego što je putnik planirao;
3) prevoz od aerodroma do mesta smeštaja (hotel ili slično).
Pored prava iz stava 1. ovog člana, putnici imaju pravo i na dva besplatna telefonska poziva ili na dve poruke putem teleksa ili faksa ili elektronske pošte.
Stvarni avio-prevozilac posebno vodi računa o potrebama lica sa smanjenom pokretljivošću, lica koja ih prate i o potrebama dece bez pratnje.
Smeštaj u višu ili nižu klasu
Član 15
Ako stvarni avio-prevozilac smesti putnika u klasu višu od one za koju je putnik kupio putnu kartu, taj prevozilac ne može da zahteva naknadu razlike u ceni.
Ako stvarni avio-prevozilac smesti putnika u klasu nižu od one za koju je putnik kupio putnu kartu, taj prevozilac mora u roku od sedam dana da putniku, na način propisan u članu 12. stav 4. ovog zakona, naknadi troškove u visini od:
1) 30% od cene putne karte, za letove do 1.500 km;
2) 50% od cene putne karte, za letove unutar ECAA područja duže od 1.500 km, i za sve ostale letove između 1.500 km i 3.500 km;
3) 75% od cene putne karte, za letove koji nisu obuhvaćeni tač. 1) i 2) ovog stava.
Lica sa smanjenom pokretljivošću ili posebnim potrebama
Član 16
Stvarni avio-prevozilac daje prioritet u prevozu licu sa smanjenom pokretljivošću i svim licima ili sertifikovanim psima vodičima u njihovoj pratnji i deci bez pratnje.
U slučajevima uskraćivanja ukrcavanja, otkazivanja ili kašnjenja leta bilo koje dužine, lica sa smanjenom pokretljivošću i sva lica u njihovoj pratnji, kao i deca bez pratnje, imaju pravo na zbrinjavanje u skladu sa članom 14. ovog zakona, u najkraćem mogućem roku.
Prava lica sa smanjenom pokretljivošću ili posebnim potrebama u slučajevima uskraćivanja ukrcavanja, otkazivanja ili kašnjenja leta, detaljnije su uređena u čl. 37 - 51. ovog zakona.
Dodatna naknada štete
Član 17
Putnici imaju pravo na dodatnu naknadu štete koja je predviđena posebnim propisima. Naknada štete isplaćena putniku shodno članu 12. ovog zakona može da se odbije od iznosa takve dodatne naknade štete.
Odredbe stava 1. ovog člana ne primenjuju se na putnike koji su dobrovoljno odustali od svoje rezervacije u skladu sa članom 9. stav 1. ovog zakona.
Pravo na regres
Član 18
U slučajevima kada stvarni avio-prevozilac isplati naknadu štete ili ispuni druge obaveze u kombinaciji s tim, u skladu sa ovim zakonom, ni jedna odredba ovog zakona se ne može tumačiti restriktivno u pogledu prava stvarnog avio-prevozioca da zahteva regres od bilo koga, uključujući i treća lica, prema važećim propisima.
Ovaj zakon ne ograničava pravo stvarnog avio-prevozioca da zahteva vraćanje troškova od organizatora putovanja ili drugog lica s kojim ima ugovor.
Ništa u ovom zakonu ne ograničava pravo organizatora putovanja ili trećeg lica, izuzev putnika, s kojim stvarni avio-prevozilac ima ugovor, da zahteva vraćanje troškova ili naknadu štete od stvarnog avio-prevozioca prema važećim propisima.
Obaveza obaveštavanja putnika o njihovim pravima
Član 19
Stvarni avio-prevozilac mora da obezbedi da se na pultu za prijavljivanje putnika za let istakne čitko ispisano i jasno vidljivo obaveštenje za putnike u kojem se navodi: "Ako vam je uskraćeno ukrcavanje ili je vaš let otkazan ili kasni najmanje dva časa, zahtevajte na pultu za prijavljivanje putnika za let ili na izlazu za ukrcavanje pisano obaveštenje o vašim pravima, pre svega o pravu na naknadu štete i pomoć".
Svakom putniku kojem uskrati ukrcavanje ili otkaže let, stvarni avio-prevozilac mora da uruči pisano obaveštenje koje sadrži pravila po kojima se prema ovom zakonu ostvaruju pravo na naknadu štete i pomoć. Stvarni avio-prevozilac mora takođe da svakom putniku čiji let kasni najmanje dva časa, uruči istovetno obaveštenje.
Kontakt podatke o nadležnom telu pred kojim putnik može da ostvari svoja prava mora takođe uručiti putniku u pisanoj formi.
U odnosu na slepa lica i lica sa oštećenjem vida, odredbe ovog člana moraju da se primene uz korišćenje odgovarajućih alternativnih načina.
Zabrana isključenja odgovornosti i zaštita prava putnika
Član 20
Prava putnika iz čl. 8 - 19. ovog zakona ne mogu da se ograniče ili isključe, posebno ne putem derogirajućih ili restriktivnih klauzula u ugovoru o prevozu.
U slučaju da je putniku povređeno neko pravo iz čl. 8 - 19. ovog zakona, a radi se o letovima čije je mesto polaska aerodrom na teritoriji Republike Srbije ili im je mesto polaska aerodrom države koja nije navedena u članu 8. stav 2. tačka 1) ovoga zakona, pod uslovom da je mesto krajnjeg odredišta aerodrom na teritoriji Republike Srbije i da let obavlja avio-prevozilac strane potpisnice ECAA sporazuma, putnik može svoja prava da ostvari podnošenjem reklamacije avio-prevoziocu u skladu sa članom 97. ovog zakona ili podnošenjem tužbe nadležnom sudu.
Ako se na putnika primeni derogirajuća ili restriktivna klauzula iz ugovora o prevozu ili ako putnik nije pravilno obavešten o svojim pravima i zato prihvati naknadu štete nižu od one predviđene ovim zakonom, taj putnik ima pravo da pokrene odgovarajući postupak pred nadležnim sudom ili drugim organom kako bi ostvario dodatnu naknadu štete.
- v) Izvršenje ugovora o prevozu putnika
Odgovornost naručioca prevoza
Član 21
Naručilac prevoza odgovara avio-prevoziocu za obaveze koje proizlaze iz ugovora o prevozu putnika, ako tim ugovorom nije drugačije određeno.
Ako naručilac prevoza iz stava 1. ovog člana, odgovara avio-prevoziocu za obaveze koje proizlaze iz ugovora o prevozu putnika, putnik svoje zahteve nastale u slučaju uskraćivanja ukrcavanja, otkazivanja leta, odnosno kašnjenja leta može da ostvari samo prema naručiocu prevoza.
Naručilac prevoza mora da putniku pribavi usluge avio-prevozioca, ako ugovorom između naručioca prevoza i putnika nije drugačije određeno.
Poveravanje prevoza putnika stvarnom avio-prevoziocu
Član 22
Ako ugovorom o prevozu putnika nije drugačije određeno, ugovorni prevozilac ima pravo da poveri prevoz putnika stvarnom avio-prevoziocu ako obezbedi iste ili ne bitno lošije uslove prevoza, a ako obezbedi povoljnije uslove prevoza, ugovorni prevozilac nema pravo da traži razliku više prevoznine.
Kod ugovora o prevozu na određeno vreme celim vazduhoplovom ugovorni avio-prevozilac može da poveri prevoz stvarnom avio-prevoziocu samo ako je to ugovorom predviđeno ili ako je naručilac prevoza na to naknadno pristao u pisanom obliku.
Ugovor o prevozu putnika na određeno vreme
Član 23
Ako je ugovoren prevoz putnika na određeno vreme korišćenjem celog kapaciteta vazduhoplova, ugovorni prevozilac može da zameni ugovoreni tip vazduhoplova samo uz pristanak naručioca prevoza dat u pisanom obliku. Ako ugovorni prevozilac bez pristanka naručioca prevoza zameni ugovoreni tip vazduhoplova, odgovara za štetu koju zbog toga pretrpi naručilac prevoza.
Kod ugovora o prevozu putnika na određeno vreme celim vazduhoplovom ugovorni prevozilac mora da izvršava naloge naručioca prevoza u granicama određenim ugovorom o prevozu i u skladu sa namenom vazduhoplova.
Naručilac prevoza iz stava 2. ovog člana ne može da odredi putovanje koje bi izložilo vazduhoplov, posadu ili putnike opasnosti koja se u vreme zaključenja ugovora nije mogla predvideti, kao ni putovanje za koje se može očekivati da će se završiti sa znatnijim prekoračenjem vremena za koje je ugovor zaključen.
Ugovor o prevozu putnika korišćenjem celog kapaciteta vazduhoplova
Član 24
Ako je ugovoren prevoz putnika korišćenjem celog kapaciteta vazduhoplova ugovorni prevozilac ima pravo da raspolaže neiskorišćenim kapacitetom vazduhoplova samo uz pisanu saglasnost naručioca prevoza.
Ako je ugovoren prevoz putnika korišćenjem celog kapaciteta vazduhoplova, a ugovorni prevozilac je raspolagao neiskorišćenim kapacitetom bez pisane saglasnosti naručioca prevoza, srazmerno će se smanjiti naknada za ugovoreni prevoz.
Ako je ugovorni prevozilac bez pisane saglasnosti naručioca prevoza raspolagao neiskorištenim kapacitetom vazduhoplova odgovara i za naknadu štete koju je zbog toga pretrpeo naručilac prevoza.
Prevoz putnika vazduhoplovom kojim se obavlja prevoz poštanskih pošiljaka
Član 25
Odredbe čl. 9 - 11. ovog zakona ne primenjuju se na prevoz putnika vazduhoplovom kojim se obavlja prevoz poštanskih pošiljaka.
Kod prevoza poštanskih pošiljaka avio-prevozilac je odgovoran samo odgovarajućoj poštanskoj upravi, u skladu sa pravilima koja se primenjuju na odnos između avio-prevozioca i poštanske uprave.
- g) Odgovornost avio-prevozioca
Primena odredaba Montrealske konvencije
Član 26
Na odgovornost avio-prevozioca za prevoz putnika i njihovog prtljaga vazdušnim putem primenjuju se, pored odredaba ovog zakona i odgovarajuće odredbe Montrealske konvencije. Ove odredbe primenjuju se i na prevoz koji se obavlja unutar vazdušnog prostora Republike Srbije.
Avio-prevozilac odgovara i za štetu iz stava 1. ovog člana koju prouzrokuje lice koje je po njegovom nalogu ili za njegov račun radilo na izvršenju prevoza vazduhoplovom.
Ako avio-prevozilac dokaže da je štetu prouzrokovao ili da je nastanku štete doprineo nemar ili neki drugi pogrešan postupak ili propust lica koje traži naknadu štete ili lica od koga on izvodi svoja prava, avio-prevozilac je, u potpunosti ili delimično, oslobođen odgovornosti prema licu koje zahteva naknadu štete u onoj meri u kojoj je takav nemar, pogrešan postupak ili propust prouzrokovao štetu ili doprineo njenom nastajanju.
Ako zbog smrti ili povrede putnika naknadu štete zahteva neko drugo lice, a ne putnik, avio-prevozilac je oslobođen odgovornosti, u potpunosti ili delimično, ako dokaže da je štetu prouzrokovao ili da je nastanku štete doprineo nemar ili neki drugi pogrešan postupak ili propust tog putnika.
Odredbe o oslobađanju avio-prevozioca od odgovornosti ili određivanju niže granice odgovornosti od one koja je utvrđena Montrealskom konvencijom i ovim zakonom su ništave, ali ništavost takvih odredbi ne povlači za sobom ništavost celog ugovora o prevozu, koji i dalje podleže odredbama te konvencije.
Obaveza osiguranja avio-prevozioca do primerene visine
Član 27
Odgovornost avio-prevozioca Republike Srbije u odnosu na putnike i njihov prtljag uređuje se odredbama Montrealske konvencije koje se odnose na tu odgovornost.
Avio-prevozilac koji ima važeću operativnu dozvolu Republike Srbije mora da poseduje odgovarajuće osiguranje u vazdušnom saobraćaju koje pokriva njegovu odgovornost za štetu, u skladu sa odredbama Montrealske konvencije.
Dokaz o posedovanju odgovarajućeg osiguranja u vazdušnom saobraćaju koje pokriva odgovornost za štetu u skladu sa odredbama Montrealske konvencije mora da podnese i svaki drugi avio-prevozilac koji namerava da obavlja javni avio-prevoz sa Republikom Srbijom.
Obaveza osiguranja utvrđena članom 4. stav 1. h) Uredbe Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 1008/2008 od 24. septembra 2008. godine o zajedničkim pravilima za obavljanje vazdušnog saobraćaja u Zajednici, u onoj meri u kojoj se ona odnosi na odgovornost za putnike, podrazumeva obavezu avio-prevozioca da se osigura do primerene visine koja svim licima s pravom na naknadu štete obezbeđuje isplatu celokupnog iznosa štete na koju imaju pravo u skladu sa odredbama ovog zakona.
Naknada štete
Član 28
Visina naknade, kao i najniža granica odgovornosti za štetu nastalu usled smrti ili telesne povrede putnika u slučaju udesa, za štetu nastalu usled uništenja, gubitka ili oštećenja ručnog prtljaga i predatog (registrovanog) prtljaga, kao i za štetu nastalu u slučaju uništenja, gubitka ili oštećenja stvari, odnosno kašnjenja prilikom isporuke stvari određuje se u skladu sa čl. 21. i 22. Montrealske konvencije.
Vlada propisuje objavljivanje revizija granica odgovornosti avio-prevozilaca u vazdušnom saobraćaju utvrđenih u čl. 21. i 22. Montrealske konvencije.
Dodatni iznos za dostavu predatog (registrovanog) prtljaga do krajnjeg odredišta
Član 29
Putnik ima pravo da u vreme predaje predatog (registrovanog) prtljaga avio-prevoziocu posebno odredi vrednost dostave na krajnjem odredištu i plati dodatni iznos, ako se to zahteva.
Dodatni iznos koji, u skladu sa članom 22. stav 2. Montrealske konvencije, može zahtevati avio-prevozilac, ako putnik u posebnoj izjavi zahteva dostavu svog prtljaga do krajnjeg odredišta zasniva se na tarifi koja zavisi od dodatnih troškova prevoza i osiguranja tog prtljaga koji prelaze obične troškove za prtljag procenjene u visini koja je ista ili niža od granice odgovornosti.
Tarifa iz stava 1. ovog člana dostupna je putnicima na zahtev.
Avansno plaćanje
Član 30
Avio-prevozilac mora da, bez odlaganja, a najkasnije 15 dana po utvrđivanju identiteta fizičkog lica koje ima pravo na naknadu štete, izvrši avansno plaćanje srazmerno pretrpljenoj materijalnoj šteti, kako bi se zadovoljile neposredne materijalne potrebe tih lica.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, iznos avansnog plaćanja za slučaj smrti ne može biti manji od 16.000 specijalnih prava vučenja po putniku.
Avansno plaćanje ne predstavlja priznanje odgovornosti i može da posluži za kasnije prebijanje kod naknade štete od strane avio-prevozioca. Isplaćeni avans je nepovratan, izuzev u slučaju da avio-prevozilac dokaže da je štetu prouzrokovao ili da je nastanku štete doprineo nemar ili neki drugi pogrešan postupak ili propust lica koje traži naknadu štete ili lica od koga on izvodi svoja prava ili, ako lice koje je primilo avans nema pravo na naknadu štete, avio-prevozilac ima pravo na povraćaj iznosa koji je avansno plaćen.
Dostupnost izvoda o odgovornosti avio-prevozioca
Član 31
Svi avio-prevozioci moraju prilikom prodaje prevoza da upoznaju putnike sa izvodima iz glavnih odredaba koje uređuju odgovornost avio-prevozioca u odnosu na putnike i njihov prtljag, uključujući rokove za podnošenje tužbe za naknadu štete i mogućnost davanja posebne izjave o prtljagu i da izvode o odgovornosti avio-prevozioca učine dostupnim putnicima na svim prodajnim mestima, uključujući telefonsku prodaju ili prodaju putem interneta. U cilju ispunjavanja ovog zahteva za pružanje informacija, avio-prevozioci koriste izvod iz člana 32. ovog zakona.
Izvod iz stava 1. ovog člana ne može da služi kao osnov za zahtev za naknadu štete niti se može koristiti za tumačenje odredaba ovog zakona ili Montrealske konvencije.
Izvod o odgovornosti avio-prevozioca prema putnicima i njihovom prtljagu
Član 32
Izvod o odgovornosti avio-prevozioca prema putnicima i njihovom prtljagu sa kojim je avio-prevozilac dužan da upozna putnike glasi:
"Ova informacija sadrži izvod iz pravila o odgovornosti avio-prevozioca u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju obligacioni i osnove svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju i Montrealske konvencije, koji glasi:
1) Naknada štete u slučaju smrti ili telesne povrede
Ne postoje finansijska ograničenja u pogledu odgovornosti u slučaju smrti ili telesne povrede putnika. Avio-prevozilac ne može osporiti zahtev za naknadu štete u slučaju kada se radi o šteti do iznosa od 113.100 specijalnih prava vučenja. Preko toga iznosa, avio-prevozilac može da osporava zahtev za naknadu štete dokazujući da nije bio nepažljiv ili kriv.
2) Avansno plaćanje
U slučaju smrti ili telesne povrede putnika, avio-prevozilac mora u roku od 15 dana po utvrđivanju identiteta lica koje ima pravo na naknadu štete da mu isplati avans koji je potreban za pokriće njegovih neposrednih ekonomskih potreba. U slučaju smrti putnika, avans ne sme biti niži od 16.000 specijalnih prava vučenja.
3) Kašnjenje putnika
U slučaju kašnjenja putnika, avio-prevozilac odgovara za štetu, izuzev ako je preduzeo sve razumne mere da izbegne štetu ili ako preduzimanje tih mera nije bilo moguće. Odgovornost za kašnjenje putnika ograničena je na 4.694 specijalna prava vučenja.
4) Kašnjenje prtljaga
U slučaju kašnjenja prtljaga, avio-prevozilac odgovara za štetu, izuzev ako je preduzeo sve razumne mere da izbegne štetu ili ako preduzimanje tih mera nije bilo moguće. Odgovornost za kašnjenje prtljaga ograničena je na 1.131 specijalno pravo vučenja.
5) Uništenje, gubitak ili oštećenje prtljaga
Avio-prevozilac je odgovoran za uništenje, gubitak ili oštećenje prtljaga do 1.131 specijalnog prava vučenja. Za predati (registrovani) prtljag, avio-prevozilac je odgovoran i ako nije kriv, izuzev u slučaju da prtljag ima nedostatak. Za prtljag koji nije predat (registrovan), avio-prevozilac je odgovoran samo ako je kriv.
6) Viša granica odgovornosti za prtljag
Putnik ima pravo da postavi višu granicu odgovornosti avio-prevozioca ako najkasnije na prijavljivanju putnika za let da posebnu izjavu i plati dodatni iznos.
7) Žalbe u vezi sa prtljagom
Ako je prtljag oštećen, izgubljen, uništen ili ako kasni, putnik mora što pre da podnese pisanu žalbu avio-prevoziocu. U slučaju oštećenja predatog (registrovanog) prtljaga putnik mora podneti žalbu u roku od sedam dana, a u slučaju kašnjenja prtljaga u roku od 21 dan, s tim što u oba slučaja rok počinje da teče od dana kad je prtljag predat putniku.
8) Odgovornost ugovornih i stvarnih avio-prevozilaca
Ako avio-prevozilac koji stvarno obavlja prevoz nije istovremeno i ugovorni avio-prevozilac, putnik može da podnese žalbu ili zahtev za naknadu štete protiv bilo koga od njih. Ako su u putnoj karti navedeni ime ili kod avio-prevozioca, on važi kao ugovorni avio-prevozilac.
9) Rok za podnošenje tužbe
Tužba za naknadu štete može da se podnese sudu u roku od dve godine od datuma kad je vazduhoplov sleteo ili je trebalo da sleti.
10) Osnova za informacije
Osnovu za gore navedena pravila čini Montrealska konvencija od 28. maja 1999. godine i zakon kojim se uređuju obligacioni i osnove svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju".
Obaveštenje putnicima o odgovornosti avio-prevozioca
Član 33
Pored zahteva za pružanje informacija iz člana 31. ovog zakona, svi avio-prevozioci koji obavljaju prevoz ili prodaju usluge prevoza moraju svakom putniku da izdaju pisano obaveštenje o:
1) granici odgovornosti avio-prevozioca koja važi za taj let u slučaju smrti ili telesne povrede, ako granica postoji;
2) granici odgovornosti avio-prevozioca koja važi za taj let u slučaju uništenja, gubitka ili oštećenja prljaga i upozorenje putniku da prtljag čija vrednost prelazi ovu granicu mora da bude prijavljen avio-prevoziocu pri registraciji prtljaga, pre leta ili da bude u potpunosti osiguran od strane putnika pre putovanja;
3) granici odgovornosti avio-prevozioca koja važi za taj let u slučaju štete prouzrokovane kašnjenjem leta.
Granice odgovornosti avio-prevozioca
Član 34
Ako celokupan prevoz obavljaju avio-prevozioci strane potpisnice ECAA sporazuma iz člana 8. stav 2. tačka 1) ovog zakona, granice odgovornosti koje su navedene u izvodu i obaveštenju iz čl. 32. i 33. ovog zakona, jesu granice utvrđene ovim zakonom, izuzev ako avio-prevozilac svojom voljom ne poveća granice odgovornosti.
Ako prevoz obavljaju avio-prevozioci koji nisu prevozioci strane potpisnice ECAA sporazuma iz člana 8. stav 2. tačka 1) ovog zakona, čl. 32. i 33. ovog zakona se primenjuju samo za prevoz ka, iz i unutar ECAA područja.
- d) Prevoz prtljaga
Unošenje ručnog prtljaga u vazduhoplov
Član 35
Na osnovu ugovora o prevozu putnik ima pravo da unese u putničku kabinu vazduhoplova i preveze bez posebne naknade ručni prtljag o kome se sam stara.
Pod ručnim prtljagom u smislu stava 1. ovog člana smatraju se stvari koje putnik nosi sa sobom ili na sebi.
Kao ručni prtljag ne može se u vazduhoplov uneti stvar koja po svojoj prirodi i veličini može predstavljati opasnost ili smetnju za vazduhoplov, putnike ili druge stvari, ili joj nije mesto u putničkoj kabini vazduhoplova.
Avio-prevozilac samostalno određuje masu i dimenzije ručnog prtljaga koji putnik može da unese u putničku kabinu vazduhoplova.
Vreme prevoza ručnog prtljaga je vreme od trenutka ukrcavanja putnika u vazduhoplov pre poletanja, do trenutka iskrcavanja putnika iz vazduhoplova, po sletanju.
Prevoz predatog (registrovanog) prtljaga
Član 36
Avio-prevozilac mora da primi na prevoz predati (registrovani) prtljag i da o tome izda potvrdu u pisanom obliku.
Kao predati (registrovani) prtljag ne mogu se predati stvari za čiji je prevoz potrebna posebna dozvola, stvari koje se moraju prevoziti pod posebnim uslovima, stvari koje po svojoj prirodi mogu izazvati opasnost po vazduhoplov ili putnike ili izazvati, odnosno naneti štetu drugom prtljagu, kao ni stvari kojima, po njihovoj prirodi, veličini ili masi nije mesto u prostorima određenim za smeštaj prtljaga.
Avio-prevozilac određuje šta se smatra predatim (registrovanim) prtljagom, do koje mase i dimenzija može da bude predati (registrovani) prtljag i masu do koje se taj prtljag prevozi bez posebne naknade.
đ) Prava lica sa invaliditetom i lica sa smanjenom pokretljivošću
Cilj i obim prava
Član 37
Lica sa invaliditetom i lica sa smanjenom pokretljivošću koja koriste ili nameravaju da koriste usluge u javnom avio-prevozu prilikom odlaska sa aerodroma, kada su u tranzitu ili po dolasku na aerodrom, kada se aerodrom nalazi na teritoriji Republike Srbije, imaju pravo na pomoć predviđenu ovim zakonom.
Odredbe čl. 38, 39. i 45. ovog zakona primenjuju se i na putnike koji polaze s aerodroma koji se nalazi na teritoriji treće države na aerodrom koji se nalazi na teritoriji Republike Srbije, ako je operater koji obavlja prevoz avio-prevozilac neke od strana potpisnica ECAA sporazuma iz člana 8. stav 2. tačka 1) ovog zakona.
Pravo na pomoć iz stava 1. ovog člana ne utiče na prava putnika predviđena čl. 8 - 11. ovog zakona i posebnim propisima o pružanju usluga zemaljskog opsluživanja.
Ako su odredbe o pravu na pomoć iz stava 1. ovog člana u suprotnosti s odredbama posebnog propisa o pružanju usluga zemaljskog opsluživanja, primenjivaće se odredbe ovog zakona.
Sprečavanje odbijanja prevoza
Član 38
Avio-prevozilac, njegov zastupnik ili organizator putovanja ne mogu, zbog invaliditeta ili smanjene pokretljivosti putnika, odbiti da:
1) prihvate rezervaciju za let vazduhoplovom koji odlazi sa aerodroma ili koji dolazi na aerodrom iz člana 37. ovog zakona;
2) ukrcaju lice sa invaliditetom ili lice sa smanjenom pokretljivošću na ovakvom aerodromu, pod uslovom da ono ima važeću putnu kartu i rezervaciju.
Odstupanja, posebni uslovi i obaveštavanje
Član 39
Izuzetno od člana 38. ovog zakona, avio-prevozilac, njegov zastupnik ili organizator putovanja može, zbog invaliditeta ili smanjene pokretljivosti putnika, odbiti da prihvati rezervaciju od lica sa invaliditetom ili lica sa smanjenom pokretljivošću ili odbiti njihovo ukrcavanje:
1) da bi se ispunili bezbednosni zahtevi uspostavljeni potvrđenim međunarodnim ugovorima ili nacionalnim pravom ili bezbednosni zahtevi koje je uspostavila vazduhoplovna vlast koja je avio-prevoziocu izdala potvrdu o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza (AOC);
2) ako je veličina vazduhoplova ili njegovih vrata takva da fizički onemogućava ukrcavanje ili prevoz lica sa invaliditetom ili lica sa smanjenom pokretljivošću.
U slučaju da odbiju da prihvate rezervaciju na osnovu tač. 1) i 2) ovog stava, avio-prevozilac, njegov zastupnik ili organizator putovanja ulažu sve razumne napore da licu predlože drugu prihvatljivu mogućnost.
Lice sa invaliditetom ili lice sa smanjenom pokretljivošću kome je uskraćeno pravo na ukrcavanje zbog invaliditeta ili smanjene pokretljivosti i lice u njegovoj pratnji iz stava 4. ovog člana, ima pravo na povraćaj troškova ili preusmeravanja puta u skladu sa članom 13. ovog zakona. Pravo na izbor između povratnog leta ili preusmeravanja puta zavisi od ispunjavanja bezbednosnih zahteva.
Pod uslovima iz stava 1. tačka 1) ovog člana, avio-prevozilac, njegov zastupnik ili organizator putovanja može da zahteva da lice sa invaliditetom ili lice sa smanjenom pokretljivošću bude praćeno od drugog lica koje je sposobno da mu pruži odgovarajuću pomoć.
Avio-prevozilac ili njegov zastupnik moraju da, na primeren način i bar na istim jezicima na kojima su objavljena obaveštenja dostupna drugim putnicima, učine raspoloživim javnosti bezbednosna pravila koja se primenjuju na prevoz lica sa invaliditetom ili lica sa smanjenom pokretljivošću, kao i sva moguća ograničenja u vezi s njihovim prevozom ili opremom za kretanje koja su uzrokovana veličinom vazduhoplova.
Organizator putovanja čini raspoloživim ova bezbednosna pravila i ograničenja za letove koji su uključeni u putovanja, odmore ili izlete u okviru paket aranžmana koje organizuje, prodaje ili nudi na prodaju.
Ako avio-prevozilac, njegov zastupnik ili organizator putovanja odbiju da prihvate rezervaciju lica sa invaliditetom ili lica sa smanjenom pokretljivošću, odnosno zahtev da lice sa invaliditetom ili lice sa smanjenom pokretljivošću bude praćeno od drugog lica koje je sposobno da mu pruži odgovarajuću pomoć, on o razlozima za to odmah obaveštava lice sa invaliditetom ili lice sa smanjenom pokretljivošću.
Na zahtev lica sa invaliditetom ili lica sa smanjenom pokretljivošću, avio-prevozilac, njegov zastupnik ili organizator putovanja dužni su da o razlozima za odbijanje pisanim putem obaveste ta lica u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva.
Određivanje tačaka za dolazak i odlazak
Član 40
Telo koje upravlja aerodromom u saradnji s korisnicima aerodroma, Savetom, ako postoji, i odgovarajućim organizacijama koje predstavljaju lica sa invaliditetom i lica sa smanjenom pokretljivošću i uzimajući u obzir lokalne uslove u okviru granica aerodroma, određuje tačke za dolazak i odlazak ili tačku koja je pod njegovom direktnom kontrolom i unutar ili izvan zgrada terminala, na kojima lica sa invaliditetom ili lica sa smanjenom pokretljivošću mogu sa lakoćom da najave svoj dolazak na aerodrom i zahtevaju pomoć.
Tačke za dolazak i odlazak iz stava 1. ovog člana jasno se označavaju, a putnicima se na njima pružaju, u pristupačnom obliku, osnovni podaci o aerodromu.
Prosleđivanje obaveštenja
Član 41
Avio-prevozioci, njihovi zastupnici ili organizatori putovanja preduzimaju mere potrebne da na njihovim prodajnim mestima unutar ECAA područja, uključujući prodaju putem telefona i putem interneta, primaju prijave potreba za pomoć licima sa invaliditetom ili licima sa smanjenom pokretljivošću.
Kad avio-prevozilac, njegov zastupnik ili organizator putovanja prime prijavu potrebe za pomoć najmanje 48 h pre objavljenog vremena odlaska, oni prosleđuju ovaj podatak, najmanje 36 h pre objavljenog vremena odlaska:
1) telima koja upravljaju aerodromima odlaska, dolaska i tranzita;
2) stvarnom avio-prevoziocu, ako on nije izdao rezervaciju, izuzev ako u času prijema prijave potrebe za pomoć identitet stvarnog avio-prevozioca nije poznat, kad se podaci prosleđuju što je pre moguće.
U slučaju koji nije obuhvaćen stavom 2. ovog člana, avio-prevozilac, njegov zastupnik ili organizator putovanja prosleđuju podatke što je pre moguće.
Stvarni avio-prevozilac, posle poletanja što pre obaveštava telo koje upravlja aerodromom krajnjeg odredišta, ako se taj aerodrom nalazi unutar ECAA područja, o broju lica sa invaliditetom ili lica sa smanjenom pokretljivošću kojima je na tom letu potrebna pomoć iz člana 49. ovog zakona, kao i o vrsti te pomoći.
Pravo na pomoć na aerodromima
Član 42
Kad lice sa invaliditetom ili lice sa smanjenom pokretljivošću stigne na aerodrom radi prevoza, telo koje upravlja aerodromom je odgovorno da obezbedi pružanje pomoći utvrđene u članu 49. ovog zakona tako da ovo lice može da se ukrca na let za koji ima rezervaciju, pod uslovom da je avio-prevozilac ili njegov zastupnik ili organizator putovanja obavešten o posebnim potrebama lica za ovom vrstom pomoći najmanje 48 h pre objavljenog vremena odlaska. Ovo obaveštenje važi i za povratni let, ako su odlazni i povratni let ugovoreni sa istim avio-prevoziocem.
Ako se zahteva pratnja sertifikovanog psa vodiča, ona se omogućava pod uslovom da je zahtev saopšten avio-prevoziocu, njegovom zastupniku ili organizatoru putovanja, saglasno posebnim propisima koji uređuju prevoz pasa vodiča vazduhoplovom.
Ako nije dato nikakvo obaveštenje shodno stavu 1. ovog člana telo koje upravlja aerodromom ulaže razuman napor da pruži pomoć iz člana 49. ovog zakona tako da ovo lice može da se ukrca na let za koji ima rezervaciju.
Odredbe stava 1. ovog člana primenjuju se pod uslovom:
1) da se lice prijavilo na mestu za prijavljivanje putnika za let:
(1) u vreme koje je unapred i u pisanom obliku (uključujući elektronsku formu) odredio avio-prevozilac, njegov zastupnik ili organizator putovanja ili
(2) ako vreme nije određeno, najkasnije jedan čas pre objavljenog vremena polaska;
2) da lice prispe do tačke u okviru granica aerodroma koja je određena shodno članu 40. ovog zakona:
(1) u vreme koje je unapred i u pisanom obliku (uključujući elektronsku formu) odredio avio-prevozilac, njegov zastupnik ili organizator putovanja ili
(2) ako vreme nije određeno, najkasnije dva časa pre objavljenog vremena odlaska.
Ako je lice sa invaliditetom ili lice sa smanjenom pokretljivošću u tranzitu preko aerodroma na teritoriji Republike Srbije ili ako ga avio-prevozilac ili organizator putovanja premesti s leta za koji ima rezervaciju na drugi let, telo koje upravlja aerodromom odgovorno je za pružanje pomoći iz člana 49. ovog zakona na način da ovo lice može da se ukrca na let za koji ima rezervaciju.
Kad lice sa invaliditetom ili lice sa smanjenom pokretljivošću doputuje avio-prevozom na aerodrom na teritoriji Republike Srbije, telo koje upravlja aerodromom odgovorno je za pružanje pomoći iz člana 49. ovog zakona na način da ovo lice može da prispe do tačke za odlazak sa aerodroma iz člana 40. ovog zakona.
Pružena pomoć, što je više moguće, mora da bude prilagođena posebnim potrebama svakog pojedinačnog putnika.
Odgovornost za pružanje pomoći na aerodromima
Član 43
Telo koje upravlja aerodromom odgovorno je za pružanje pomoći iz člana 49. ovog zakona licima sa invaliditetom ili licima sa smanjenom pokretljivošću, bez dodatne naknade.
Telo koje upravlja aerodromom može ovu pomoć samo da pruži, a može zadržavajući svoju odgovornost i poštujući ispunjavanje standarda kvaliteta iz člana 44. ovog zakona, da zaključi ugovor s jednom ili više pravnih ili fizičkih lica specijalizovanih za pružanje te vrste pomoći.
U saradnji sa korisnicima aerodroma preko Saveta, ako postoji, telo koje upravlja aerodromom može, na sopstvenu inicijativu ili na zahtev drugih, uključujući zahtev avio-prevozilaca, da zaključi ugovor ili ugovore iz stava 2. ovog člana, uzimajući u obzir postojeće usluge na aerodromu, a ako odbije takav zahtev, telo koje upravlja aerodromom mora da pruži svoje pisano obrazloženje.
Telo koje upravlja aerodromom može, bez diskriminacije, da uvede korisnicima aerodroma posebnu naknadu za finansiranje ove pomoći koja se raspodeljuje na korisnike aerodroma srazmerno ukupnom broju putnika koji svaki od njih prevozi na aerodrom ili sa njega.
Posebna naknada iz stava 4. ovog člana mora da bude razumna, srazmerna troškovima, transparentna i propisana od tela koje upravlja aerodromom u saradnji s korisnicima aerodroma preko Saveta, gde on postoji, ili u saradnji s drugim odgovarajućim subjektima.
Telo koje upravlja aerodromom mora da odvoji poslovne račune za delatnosti koje su povezane sa pružanjem pomoći licima sa invaliditetom ili licima sa smanjenom pokretljivošću od poslovnih računa za druge delatnosti, a u skladu sa zakonom i važećom poslovnom praksom.
Telo koje upravlja aerodromom omogućava korisnicima aerodroma preko Saveta, ako postoji, ili drugom odgovarajućem subjektu, kao i organu ili organima za izvršenje iz člana 173. stav 2. ovog zakona, uvid u revidirani godišnji pregled primljenih naknada i troškova namenjenih pružanju pomoći licima sa invaliditetom ili licima sa smanjenom pokretljivošću.
Standardi kvaliteta za pružanje pomoći
Član 44
Sa izuzetkom aerodroma čiji je godišnji saobraćaj manji od 150.000 komercijalnih putnika, telo koje upravlja aerodromom, u saradnji sa korisnicima aerodroma preko Saveta, ako postoji, i organizacijama koje zastupaju putnike sa invaliditetom i putnike sa smanjenom pokretljivošću, određuje standarde kvaliteta za pružanje pomoći iz člana 49. ovog zakona i potrebne resurse za njihovo ispunjavanje.
Pri određivanju standarda iz stava 1. ovog člana poštuju se u potpunosti međunarodno priznata politika i pravila ponašanja za olakšavanje prevoza lica sa invaliditetom ili lica sa smanjenom pokretljivošću, posebno Kodeks o pravilima dobrog ponašanja pri zemaljskom opsluživanju lica sa smanjenom pokretljivošću Evropske konferencije civilnog vazduhoplovstva - ECAC (Code of Good Conduct in Ground Handling for Persons with Reduced Mobility).
Telo koje upravlja aerodromom objavljuje svoje standarde kvaliteta.
Avio-prevozilac i telo koje upravlja aerodromom mogu da se dogovore da telo koje upravlja aerodromom obezbedi putnicima koje avio-prevozilac prevozi do aerodroma i sa njega, pomoć višeg standarda od standarda iz stava 1. ovog člana ili da im pruži dodatne usluge pored navedenih u članu 49. ovog zakona.
Radi finansiranja mera iz ovog člana, telo koje upravlja aerodromom može avio-prevoziocu da uvede, pored posebne naknade iz člana 43. ovog zakona, dodatnu naknadu koja je transparentna i srazmerna troškovima za sprovođenje tih mera, posle savetovanja sa tim avio-prevoziocem.
Pomoć avio-prevozioca
Član 45
Avio-prevozilac obezbeđuje licima sa invaliditetom ili licima sa smanjenom pokretljivošću koja dolaze na aerodrom, odlaze sa aerodroma ili su u tranzitu preko aerodroma na koji se primenjuje ovaj zakon, bez dodatne naknade, pružanje pomoći iz člana 50. ovog zakona, pod uslovom da ta lica ispune uslove propisane članom 42. st. 1, 2. i 4. ovog zakona.
Obuka
Član 46
Avio-prevozilac i telo koje upravlja aerodromom:
1) obezbeđuju da njihovo osoblje, uključujući i ono koje je zaposleno kod podugovarača koje neposredno pruža pomoć licima sa invaliditetom i licima sa smanjenom pokretljivošću, ima odgovarajuće znanje o tome kako da ispuni potrebe lica sa različitim vrstama invaliditeta ili teškoćama u kretanju;
2) obezbeđuju da njihovo osoblje koje radi na aerodromu neposredno sa putnicima završi obuku o ravnopravnosti lica sa invaliditetom i podizanju svesti o invalidnosti;
3) obezbeđuju da, posle zapošljavanja, svi novi zaposleni završe obuku o invalidnosti, a da ostalo osoblje, po potrebi, završi obuku obnavljanja znanja.
Naknada štete za izgubljena ili oštećena invalidska kolica, drugu opremu za kretanje i pomagala
Član 47
Ako se invalidska kolica, druga oprema za kretanje ili pomagala izgube ili oštete tokom pružanja usluga na aerodromu ili tokom prevoza vazduhoplovom, putniku kome pripada oprema isplaćuje se naknada štete prema potvrđenom međunarodnom ugovoru i odredbama ovog zakona.
Isključenje uskraćivanja
Član 48
Obaveze prema licima sa invaliditetom ili licima sa smanjenom pokretljivošću koje proizlaze iz ovog zakona ne mogu da se ograniče niti uskrate.
U slučaju da je putniku povređeno neko pravo iz čl. 37 - 48. ovog zakona, lice sa invaliditetom ili lice sa smanjenom pokretljivošću može svoja prava da ostvari podnošenjem reklamacije, u skladu sa članom 97. ovog zakona, ili podnošenjem tužbe nadležnom sudu.
Avio-prevozilac i telo koje upravlja aerodromom moraju da pruže licima sa invaliditetom ili licima sa smanjenom pokretljivošću relevantne informacije o pravima koja mogu da ostvare prema ovom zakonu, kao i podatke o nadležnom telu pred kojim putnik može ta prava da ostvari.
Pomoć za koju je odgovorno telo koje upravlja aerodromom
Član 49
Telo koje upravlja aerodromom pruža pomoć i preduzima mere koje su potrebne da bi se licima sa invaliditetom i licima sa smanjenom pokretljivošću omogućilo:
1) obaveštenje o njihovom dolasku na aerodrom i pravu da zahtevaju pomoć na označenim tačkama koje se nalaze u okviru ili izvan zgrada terminala koje su navedene u članu 40. ovog zakona;
2) kretanje od označene tačke do mesta za prijavljivanje putnika za let;
3) prijavljivanje za let i prijavu prtljaga;
4) nastavak kretanja od mesta za prijavljivanje putnika za let do vazduhoplova i ispunjavanje postupaka vezanih za izlazak iz države, carinu i preglede obezbeđivanja;
5) ukrcavanje na vazduhoplov korišćenjem lifta, invalidskih kolica ili druge potrebne pomoći, kako je to primereno;
6) nastavak kretanja od vrata vazduhoplova do svojih sedišta;
7) smeštanje prtljaga na za to određeno mesto u vazduhoplovu i njegovo preuzimanje iz vazduhoplova;
8) nastavak kretanja od svojih sedišta do vrata vazduhoplova;
9) iskrcavanje iz vazduhoplova korišćenjem lifta, invalidskih kolica ili druge potrebne pomoći, kako je to primereno;
10) nastavak kretanja od vazduhoplova do prostora za preuzimanje prtljaga, preuzimanje prtljaga i ispunjavanje postupaka vezanih za ulazak u državu i carinu;
11) nastavak kretanja od prostora za preuzimanje prtljaga do označene tačke;
12) pristizanje na povezane letove, ako su u tranzitu i primanje pomoći u kontrolisanoj zoni aerodroma, javnoj zoni aerodroma, na terminalima i između njih;
13) pristupanje toaletnom prostoru.
Kad lice sa invaliditetom ili lice sa