Ask Anything

ZAKON O POTVRĐIVANJU KONVENCIJE UJEDINJENIH NACIJA PROTIV TRANSNACIONALNOG ORGANIZOVANOG KRIMINALA I DOPUNSKIH PROTOKOLA RS 2001

more_vert

ZAKON O POTVRĐIVANJU KONVENCIJE UJEDINJENIH NACIJA PROTIV TRANSNACIONALNOG ORGANIZOVANOG KRIMINALA I DOPUNSKIH PROTOKOLA

("Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 6/2001)

ČLAN 1

Potvrđuje se Konvencija Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Protokol za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima, naročito ženama i decom i Protokol protiv krijumčarenja migranata kopnom, morem i vazduhom, koji dopunjuju ovu konvenciju, usvojeni u Palermu od 12. do 15. decembra 2000. godine, u originalu, na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku.

ČLAN 2

Tekst Konvencije i protokola koji dopunjuju ovu konvenciju na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

 

KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA PROTIV TRANSNACIONALNOG ORGANIZOVANOG KRIMINALA

Član 1

Izjava o svrsi

Svrha ove konvencije je da na efikasniji način unapredi saradnju u pogledu sprečavanja i borbe protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.

Član 2

Korišćenje termina

Za svrhu ove konvencije:

  1. a) "grupa za organizovani kriminal" označava organizovanu grupu od tri ili više lica, koja postoji u izvesnom vremenskom periodu i koja deluje sporazumno u cilju činjenja jednog ili više teških zločina ili krivičnih dela utvrđenih u skladu sa ovom konvencijom, radi zadobijanja, posredno ili neposredno, finansijske ili druge materijalne koristi;
  2. b) "težak zločin" označava radnju koja predstavlja krivično delo kažnjivo maksimalnom kaznom lišenja slobode u trajanju od najmanje četiri godine ili nekom težom kaznom;
  3. c) "organizovana grupa" označava grupu koja nije slučajno formirana radi neposrednog izvršenja krivičnog dela, i koja ne mora da ima formalno definisane uloge svojih članova, kontinuitet članstva ili razvijenu strukturu;
  4. d) "imovina" označava stvari svake vrste, bilo materijalne ili nematerijalne, pokretne ili nepokretne, procenjive ili neprocenjive, kao i pravna dokumenta ili instrumente kojima se dokazuje pravo, ili interes u odnosu na takve stvari;
  5. e) "dobit od kriminala" označava imovinu koja je proistekla ili je ostvarena, direktno ili indirektno, izvršenjem krivičnog dela;
  6. f) "zamrzavanje" ili "zaplena" označava privremenu zabranu prenosa, pretvaranja, raspolaganja ili premetanja imovine ili privremeno preduzeto čuvanje ili kontrolu imovine na osnovu naloga koji izda sud ili drugi nadležni organ;
  7. g) "konfiskacija", koja obuhvata oduzimanje gde je primenjivo, znači trajno lišavanje prava svojine na imovini po nalogu suda ili drugog nadležnog organa;
  8. h) "predikatno krivično delo" označava bilo koje krivično delo čijim izvršenjem je ostvarena dobit koja može da bude predmet krivičnog dela kako je definisano u članu 6. ove konvencije;
  9. i) "kontrolisana isporuka" označava tehniku kojom se dozvoljava da nelegalne ili sumnjive pošiljke izađu, pređu ili uđu na teritoriju jedne ili više država, uz znanje i pod nadzorom njihovih nadležnih organa u cilju sprovođenja istrage i identifikovanja lica umešanih u izvršenje krivičnog dela;
  10. j) "regionalna organizacija za ekonomsku integraciju" označava organizaciju koju su stvorile suverene države datog regiona, na koju su njene države članice prenele ovlašćenja u pogledu pitanja koje reguliše ova konvencija i koja je propisno ovlašćena, u skladu sa svojim unutrašnjim postupkom, da je potpiše, ratifikuje, prihvati, odobri ili joj pristupi; pojam "država potpisnica" iz ove konvencije odnosi se na sve takve organizacije u okviru granica njihove nadležnosti.

Član 3[p1]

Delokrug primene

  1. Osim ukoliko nije drugačije navedeno u ovoj konvenciji, Konvencija će se primenjivati na prevenciju, istragu i sudsko gonjenje:

(a) krivičnih dela utvrđenih u skladu sa čl. 5, 6, 8. i 23. ove konvencije; i

(b) teških zločina definisanih u članu 2. ove konvencije;
gde je krivično delo po prirodi transnacionalno i podrazumeva grupu za organizovani kriminal.

  1. Za potrebe stava 1. ovog člana, krivično delo je po prirodi transnacionalno ako je:
  2. a) učinjeno u više država;
  3. b) učinjeno u jednoj državi, ali je veći deo priprema, planiranja, rukovođenja ili kontrole obavljen u nekoj drugoj državi;
  4. c) učinjeno u jednoj državi, ali je u njega uključena grupa za organizovani kriminal koja se bavi kriminalnim aktivnostima u više država; ili
  5. d) učinjeno u jednoj državi, ali su bitne posledice nastupile u nekoj drugoj državi.

Član 4

Zaštita suvereniteta

  1. Države potpisnice su dužne da svoje obaveze po ovoj konvenciji izvršavaju na način koji je u skladu sa načelima suverene ravnopravnosti i teritorijalnog integriteta države, kao i načela nemešanja u unutrašnje stvari drugih država.
  2. Ni jedna odredba ove konvencije ne daje pravo nekoj od država potpisnica da na teritoriji druge države vrši nadležnosti i funkcije koje su isključivo rezervisane za organe vlasti te druge države na osnovu njenih zakona.

Član 5

Kažnjavanje učešća u grupama za organizovani kriminal

  1. Svaka država potpisnica treba da usvoji zakonodavne i druge mere koje su potrebne da bi se ustanovila kao krivična dela, kada su učinjene sa namerom:
  2. a) jedno ili oba dole navedena krivična dela koja se razlikuju od krivičnog dela u pokušaju ili svršenog krivičnog dela:

(i) dogovaranje sa jednim ili više lica radi izvršenja teškog zločina sa ciljem koji se posredno ili neposredno odnosi na pribavljanje finansijske ili druge materijalne koristi koje, gde je tako predviđeno domaćim zakonom, uključuje radnje preduzete od strane jednog od učesnika u realizaciji dogovora ili učešće grupe za organizovani kriminal;

(ii) radnje lica koje, sa saznanjem o cilju i opštoj kriminalnoj aktivnosti grupe za organizovani kriminal, ili o njenim namerama da počini pomenuta krivična dela, uzima aktivnog učešća u:

  1. kriminalnim aktivnostima grupe za organizovani kriminal;
  2. ostalim aktivnostima grupe za organizovani kriminal sa znanjem da će njegovo učešće doprineti ostvarenju gore navedenog kriminalnog cilja;
  3. b) organizovanje, davanje naloga, pomaganje, podsticanje, omogućavanje ili davanje saveta u vezi sa činjenjem teških zločina u kojima učestvuje grupa za organizovani kriminal.
  4. O postojanju saznanja, namere, svrhe ili dogovora iz stava 1. ovog člana može se zaključiti na osnovu objektivnih činjeničnih okolnosti.
  5. Države potpisnice čiji zakoni zahtevaju umešanost grupe za organizovani kriminal kako bi se krivično delo okarakterisalo u skladu sa stavom 1 (a) (i) ovog člana moraju osigurati da njihovi domaći zakoni obuhvataju sve teške zločine u koje su uključene grupe za organizovani kriminal. Takve države potpisnice, kao i države potpisnice čijim domaćim zakonima je predviđena radnja realizacije dogovora kako bi se krivična dela okarakterisala u skladu sa stavom 1 (a) (i) ovog člana, obavestiće o tome Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija u vreme potpisivanja ili deponovanja instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja ovoj konvenciji.

Član 6

Kriminalizacija pranja dobiti stečene kroz kriminal

  1. Svaka država potpisnica će usvojiti, u skladu sa osnovnim principima domaćeg zakonodavstva, neophodne zakonodavne i druge mere kojima se kao krivična dela utvrđuju, kada su učinjena s namerom:

(a) (i) pretvaranje ili prenos imovine, znajući da se do te imovine došlo putem kriminala, a u cilju sakrivanja i prikrivanja nezakonitog porekla imovine, ili pomaganja licu umešanom u izvršenje predikatnog krivičnog dela kako bi izbeglo zakonske posledice svog činjenja;

(ii) skrivanje ili prikrivanje prave prirode, izvora, lokacije, raspolaganja, kretanja ili vlasništva ili prava na imovinu, znajući da je takva imovina stečena kroz kriminal;

(b) Zavisno od osnovnog koncepta svog pravnog sistema:

(i) pribavljanje, posedovanje ili korišćenje imovine znajući, u trenutku prijema iste, da je takva imovina dobit od kriminala;

(ii) učestvovanje, povezivanje ili udruživanje radi izvršenja, pokušaja izvršenja i pomaganja, podsticanja, omogućavanja i davanja saveta u pogledu izvršenja bilo kojeg krivičnog dela ustanovljenog u skladu s ovim članom.

  1. U cilju primene stava 1. ovog člana:

(a) svaka država potpisnica mora težiti da primenom stava 1. ovog člana obuhvat što više predikatnih krivičnih dela;

(b) svaka država potpisnica će u predikatna krivična dela uključiti sve teške zločine definisane članom 2. ove konvencije i krivična dela ustanovljena u skladu sa čl. 5, 8. i 23. ove konvencije. U slučaju da zakonodavstvo država članica predviđa spisak posebnih predikatnih krivičnih dela, one su dužne da, kao minimum, uvrste u taj spisak širok raspon krivičnih dela vezanih za grupe za organizovani kriminal;

(c) za potrebe podtačke (b), predikatna krivična dela obuhvataju krivična dela učinjena kako unutar, tako i van jurisdikcije konkretne države potpisnice. Međutim, krivična dela učinjena van jurisdikcije neke države potpisnice predstavljaju predikatna krivična dela samo kada određena radnja predstavlja krivično delo po zakonu države u kojoj je učinjeno, a bilo bi krivično delo i po zakonu države potpisnice koja izvršava ili primenjuje ovaj član da je učinjeno u njoj;

svaka država potpisnica mora dostaviti primerke svojih zakona kojima se sprovodi ovaj član, kao i sve naknadne izmene i dopune tih zakona ili opise istih, Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija;

ukoliko je tako predviđeno osnovnim načelima domaćeg zakonodavstva neke od države potpisnice, može se predvideti da se krivična dela iz stava 1. ovog člana ne primenjuju na lica koja su učinila predikatno krivično delo;

saznanja, namera ili cilj koji su sastavni elementi krivičnog dela iz stava 1. ovog člana mogu se ustanoviti na osnovu objektivnih činjeničnih okolnosti.

Član 7

Mere za borbu protiv pranja novca

  1. Svaka država potpisnica je:

(a) dužna da uspostavi i sveobuhvatni nacionalni regulatorni i nadzorni režim za banke i nebankarske finansijske institucije i, ako je potrebno, ostale organe koji su posebno podložni pranju novca, u okviru svoje nadležnosti, kako bi se sprečili ili otkrili svi oblici pranja novca, s tim što se režimom mora posebno predvideti utvrđivanje identiteta korisnika, vođenje evidencije i prijavljivanje sumnjivih pravnih poslova;

(b) dužna da, ne dovodeći u pitanje čl. 18. i 27. ove konvencije, obezbedi da administrativni, regulatorni organi unutrašnjih poslova i ostali organi koji se bave borbom protiv pranja novca (uključujući i sudske organe, ukoliko je predviđeno domaćim zakonima) imaju mogućnost da sarađuju i razmenjuju informacije na nacionalnom i međunarodnom nivou u okviru uslova propisanih domaćim zakonima i da u tom cilju razmotre formiranje finansijsko-obaveštajne jedinice koja će služiti kao nacionalni centar za prikupljanje, analizu i prosleđivanje informacija u vezi sa potencijalnim pranjem novca.

  1. Države potpisnice će razmotriti primenu izvodljivih mera radi otkrivanja i praćenja kretanja gotovog novca i odgovarajućih prenosivih instrumenata plaćanja preko svojih granica, pod uslovom da se obezbede garancije propisnog korišćenja informacija, ne ometajući ni na koji način kretanje legitimnog kapitala. Takve mere mogu predviđati uslov da fizička i pravna lica prijavljuju prekogranični transfer značajnih količina novca i odgovarajućih prenosivih instrumenata plaćanja.
  2. Prilikom uspostavljanja domaćeg regulatornog i nadzornog režima pod uslovima iz ovog člana, ne dovodeći u pitanje ni jedan drugi član iz ove konvencije, apeluje se na države potpisnice da kao smernicu koriste relevantne inicijative regionalnih, međuregionalnih i multilateralnih organizacija usmerene protiv pranja novca.
  3. Države potpisnice će se truditi da razvijaju i unapređuju globalnu, regionalnu, subregionalnu i bilateralnu saradnju između pravosudnih organa, organa unutrašnjih poslova i finansijskih regulatornih organa u cilju borbe protiv pranja novca.

Član 8

Kažnjavanje korupcije

  1. Svaka država potpisnica će usvojiti neophodne zakonodavne i druge mere da bi se ustanovilo kao krivično delo, kada je učinjeno sa namerom:

(a) obećanje, ponuda ili davanje državnom službeniku, posredno ili neposredno, neprimerene koristi, namenjene njemu lično ili nekom drugom licu ili entitetu, kako bi taj službenik delovao, ili se uzdržao od delovanja u obavljanju svojih službenih dužnosti;

(b) traženje ili prihvatanje od strane državnog službenika posredno ili neposredno, neprimerene koristi namenjene njemu lično ili drugom licu ili entitetu, kako bi taj službenik delovao ili se uzdržao od delovanja u obavljanju svojih službenih dužnosti.

  1. Svaka država potpisnica će razmotriti usvajanje neophodnih zakonodavnih i drugih mera da bi se ustanovilo kao krivično delo ponašanje opisano u stavu 1. ovog člana u čije izvršenje je umešan strani državni službenik ili međunarodni državni službenik. Na sličan način, svaka država potpisnica će razmotriti kvalifikovanje drugih oblika korupcije kao krivičnih dela.
  2. Svaka država potpisnica će, takođe, usvojiti neophodne mere da bi se ustanovilo kao krivično delo saučesništvo krivičnom delu utvrđenom u skladu sa ovim članom.
  3. Za potrebe stava 1. ovog člana i člana 9. ove konvencije "državni službenik" označava državnog službenika ili lice koje radi u javnim službama onako kako je definisano u domaćim zakonima i kako se primenjuje u krivičnom zakonu države potpisnice u kojoj dotično lice obavlja tu funkciju.

Član 9

Mere protiv korupcije

  1. Pored mera propisanih članom 8. ove konvencije, svaka država potpisnica će, u meri u kojoj je to moguće i u skladu sa svojim pravnim sistemom, usvojiti zakonodavne, administrativne i druge delotvorne mere kako bi se ojačao integritet i sprečili, otkrili i kaznili korumpirani državni službenici.
  2. Svaka država potpisnica će preduzeti mere kako bi se obezbedilo efikasno delovanje njenih organa u cilju sprečavanja, otkrivanja i kažnjavanja korumpiranih državnih službenika, uključujući i obezbeđivanje odgovarajuće nezavisnosti takvih organa da bi se sprečio neprimereni uticaj na njihov rad.

Član 10

Odgovornost pravnih lica

  1. Svaka država potpisnica će usvojiti neophodne mere, u skladu sa svojim pravnim načelima, kako bi se ustanovila odgovornost pravnih lica za učestvovanje u teškim krivičnim delima u koje je umešana grupa za organizovani kriminal i za krivična dela utvrđena u skladu sa čl. 5, 6, 8. i 23. ove konvencije.
  2. Zavisno od pravnih načela države potpisnice, odgovornost pravnih lica može biti krivična, građanska ili administrativna.
  3. Takva odgovornost ne dovodi u pitanje krivičnu odgovornost fizičkih lica koja su izvršila krivično delo.
  4. Svaka država potpisnica će, posebno, obezbediti da pravna lica koja su odgovorna u skladu sa ovim članom podležu efikasnom, proporcionalnom i preventivnom krivičnom ili nekrivičnom kažnjavanju, koje uključuje novčane kazne.

Član 11

Krivično gonjenje, suđenje i izricanje kazni

  1. Svaka država potpisnica će za izvršenje krivičnog dela utvrđenog čl. 5, 6, 8. i 23. ove konvencije predvideti sankcije koje će uzeti u obzir težinu dela.
  2. Svaka država potpisnica će se truditi da obezbedi da se diskreciona pravna ovlašćenja predviđena domaćim zakonima, a koja se odnose na gonjenje lica za krivična dela obuhvaćena ovom konvencijom vrše tako da se postigne što viši stepen efikasnosti primene zakonskih mera u odnosu na takva dela, vodeći računa o potrebi da se spreči činjenje pomenutih krivičnih dela.
  3. Kada je reč o krivičnim delima ustanovljenim u skladu sa čl. 5, 6, 8. i 23. ove konvencije, svaka država potpisnica će preduzeti odgovarajuće mere, u skladu sa domaćim zakonima, uz poštovanje prava na odbranu, kako bi se obezbedilo da se kod uslova predviđenih u vezi sa odlukom o puštanju na slobodu do suđenja ili podnošenja žalbe uzme u obzir potreba da se osigura prisustvo okrivljenog na predstojećem suđenju.
  4. Svaka država potpisnica mora obezbediti da njeni sudovi ili drugi nadležni organi imaju na umu ozbiljnost krivičnih dela iz ove konvencije prilikom razmatranja eventualnog puštanja na slobodu pre isteka kazne ili uslovnog otpusta lica osuđenih za pomenuta dela.
  5. Svaka država potpisnica će, gde je potrebno, predvideti u domaćem zakonu dug zakonski rok zastarelosti u toku kojeg će se započeti sudski postupak za svako delo predviđeno ovom konvencijom, kao i duži rok kad je navodni učinilac izbegavao izvršenje pravde.
  6. Ni jedna odredba ove konvencije neće uticati na načelo da su opis krivičnog dela ustanovljenog u skladu sa ovom konvencijom i primena prava na odbranu ili drugim pravnim principima kojima se kontroliše zakonitost postupka, rezervisani za domaće pravo države potpisnice i da će se takva krivična dela goniti i kažnjavati u skladu sa tim zakonima.

Član 12

Konfiskacija i zaplena

  1. Države potpisnice će, u najvećem mogućem stepenu koji dopušta njihov pravni sistem, usvojiti neophodne mere koje će omogućiti konfiskaciju:

(a) dobiti stečene izvršenjem krivičnih dela obuhvaćenih ovom konvencijom, ili imovine čija vrednost odgovara vrednosti te dobiti;

(b) imovine, opreme ili drugih instrumenata korišćenih ili namenjenih za korišćenje u vršenju krivičnih dela iz ove konvencije.

  1. Države potpisnice će usvojiti neophodne mere kako bi se omogućila identifikacija, ulaženje u trag, zamrzavanje ili zaplena bilo koje stvari iz stava 1. ovog člana radi eventualne konfiskacije.
  2. Ako je dobit stečena izvršenjem krivičnih dela transformisana ili pretvorena delimično ili u celosti, u neku drugu imovinu, takva imovina podleže merama iz ovog člana, umesto navedene dobiti.
  3. Ako je dobit od kriminala pomešana sa imovinom stečenom legitimnim putem, takva imovina će biti, bez narušavanja bilo kakvih ovlašćenja vezanih za zamrzavanje ili zaplenu, podložna konfiskaciji do procenjene vrednosti pomešanih sredstava od kriminala.
  4. Prihod ili druge beneficije proistekle iz dobiti od kriminala, iz imovine u koju je ta dobit transformisana ili pretvorena, ili imovine sa kojom je ta dobit pomešana, takođe podleže merama iz ovog člana, na isti način i u istom stepenu kao i sama dobit od kriminala.
  5. Za potrebe ovog člana i člana 13. ove konvencije, svaka država potpisnica će ovlastiti svoje sudove ili druge nadležne organe da nalože da se bankarska, finansijska ili komercijalna evidencija stavi na raspolaganje ili da bude zaplenjena. Države potpisnice neće odbiti da postupe po odredbama ovog stava pod izgovorom bankarske tajne.
  6. Države potpisnice mogu razmotriti mogućnost da od prekršioca zatraže da dokaže zakonitost porekla navodne dobiti od kriminala ili druge imovine koja podleže konfiskaciji u meri u kojoj je takav zahtev saobrazan načelima domaćih zakona i prirodi sudskog i drugih postupaka.
  7. Odredbe ovog člana ne smeju se tumačiti na štetu prava bona fide trećih lica.
  8. Ni jedna odredba ovog člana neće uticati na princip da mere na koje se on odnosi budu definisane i primenjivane u skladu sa i zavisno od odredbi domaćih zakona države potpisnice.

Član 13

Međunarodna saradnja u cilju konfiskacije

  1. Država potpisnica koja je primila zahtev druge države potpisnice koja ima jurisdikciju u odnosu na krivično delo iz ove konvencije kojim se traži da izvrši konfiskaciju dobiti od kriminala, imovine, opreme i drugih instrumenata iz člana 12. stav 1. ove konvencije, a koji se nalaze na njenoj teritoriji, u najvećoj mogućoj meri koju dopušta njen pravni sistem će:

(a) podneti zahtev svojim nadležnim organima kako bi se pribavio nalog za konfiskaciju i, ako se takav nalog pribavi, sprovešće ga; ili

(b) dostaviti svojim nadležnim organima, radi sprovođenja u zatraženoj meri, nalog za konfiskaciju izdat od strane suda sa teritorije države potpisnice molilje u skladu sa članom 12. stava 1. ove konvencije, u meri u kojoj se odnosi na dobit od kriminala, imovinu, zaradu, opremu ili druge instrumente navedene u članu 12. stav 1. a koji se nalaze na teritoriji zamoljene države potpisnice.

  1. Posle zahteva podnetog od strane druge države potpisnice koja ima jurisdikciju nad krivičnim delom iz ove konvencije, zamoljena država potpisnica će preduzeti mere kako bi se identifikovala, pronašla i zamrzla ili zaplenila dobit od kriminala, imovina, oprema i ostali instrumenti iz člana 12. stav 1. ove konvencije u cilju eventualne konfiskacije koju će naložiti bilo država potpisnica molilja ili, u skladu sa zahtevom iz stava 1. ovog člana, zamoljena država.
  2. Odredbe iz člana 18. ove konvencije primenjuju se, mutatis mutandis, i na ovaj član. Pored podataka navedenih u članu 18. stav 15. zahtevi podneti u skladu sa ovim članom moraju sadržati sledeće:

(a) u slučaju zahteva iz stava 1 (a) ovog člana, opis imovine koja treba da je konfiskuje i izjavu o činjenicama na kojima se zasniva zahtev države potpisnice - molilje, koje su dovoljne da omoguće zamoljenoj državi potpisnici da traži izdavanje naloga po osnovu svojih domaćih zakona;

(b) u slučaju zahteva iz stava 1 (b) ovog člana, pravno prihvatljivu kopiju naloga za konfiskaciju na kojoj se zasniva zahtev izdat od strane države potpisnice molilje, kao i izjavu o činjenicama i podatke o meri u kojoj se traži izvršenje naloga;

(c) u slučaju zahteva iz stava 2. ovog člana, izjavu o činjenicama na kojima se zasniva zahtev države potpisnice molilje, kao i opis traženih radnji.

  1. Odluke ili radnje iz st. 1. i 2. ovog člana treba da budu preduzete od strane zamoljene države potpisnice u skladu sa i u zavisnosti od odredaba njenih domaćih zakona i pravila procedure, odnosno bilo kojeg bilateralnog ili mulilateralnog ugovora, sporazuma ili aranžmana koje je obavezuju prema državi potpisnici molilji.
  2. Svaka država potpisnica mora dostaviti primerke svojih zakona i propisa kojima se sprovodi ovaj član, kao i sve naknadne izmene i dopune zakona i propisa ili opise istih, Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.
  3. Ukoliko se država potpisnica opredeli da preduzimanje mera iz st. 1. i 2. ovog člana uslovi postojanjem relevantnog ugovora, onda će ta država potpisnica ovu konvenciju smatrati neophodnim i dovoljnim ugovornim osnovom.
  4. Država potpisnica može odbiti saradnju po ovom članu ukoliko krivično delo na koje se zahtev odnosi nije obuhvaćeno ovom konvencijom.
  5. Odredbe ovog člana se ne smeju tumačiti na štetu prava bona fide trećih lica.
  6. Države potpisnice će razmotriti potrebu zaključivanja bilateralnih ili multilateralnih ugovora, sporazuma ili aranžmana u cilju jačanja efikasnosti međunarodne saradnje preduzete u skladu sa ovim članom.

Član 14

Raspolaganje konfiskovanom dobiti od kriminala ili imovinom

  1. Dobit od kriminal ili imovina koju je konfiskovala država potpisnica shodno čl. 12. ili 13. stav 1. ove konvencije biće na raspolaganju toj državi potpisnici u skladu sa njenim domaćim zakonima i administrativnim procedurama.
  2. Kada budu postupale po zahtevu druge države potpisnice u skladu sa članom 13. ove konvencije, države potpisnice će, u meri u kojoj im to dozvoljavaju domaći zakoni i ukoliko budu zamoljene da to učine, dati prioritet razmatranju vraćanja konfiskovane dobiti od kriminala ili imovine, državi potpisnici molilji tako da ta država može da kompenzuje žrtve kriminala ili da tu zaradu od kriminala ili imovinu vrati legitimnim vlasnicima.
  3. Kada bude postupala po zahtevu druge države potpisnice u skladu sa čl. 12. i 13. ove konvencije, država potpisnica može da posebno razmotri zaključivanje sporazuma ili dogovora o:

(a) uplaćivanju vrednosti dobiti od kriminala ili imovine ili sredstava ostvarenih prodajom dobiti od kriminala ili imovine ili nekog njenog dela na račun određen u skladu sa članom 30. stav 2(c) ove konvencije, i međuvladinim organima specijalizovanim za borbu protiv organizovanog kriminala;

(b) o podeli sa drugim državama, po principu od slučaja do slučaja, te dobiti od kriminala ili imovine, ili sredstava ostvarenih prodajom takve dobiti od kriminala ili imovine, u skladu sa domaćim zakonima ili administrativnim procedurama.

Član 15

Jurisdikcija

  1. Svaka država potpisnica će usvojiti neophodne mere da bi ustanovila jurisdikciju nad krivičnim delima propisanim u skladu sa čl. 5, 6, 8. i 23. ove konvencije, kada je:

(a) krivično delo učinjeno na teritoriji te države potpisnice; ili

(b) krivično delo učinjeno na brodu koji plovi pod zastavom te države potpisnice ili u avionu koji je registrovan po zakonima te države potpisnice u trenutku kada je delo učinjeno.

  1. U skladu sa članom 4. ove konvencije država potpisnica takođe može uspostaviti svoju jurisdikciju nad bilo kojim krivičnim delom te vrste kada je:

(a) krivično delo učinjeno protiv državljanina te države potpisnice;

(b) krivično delo učinjeno od strane državljanina te države potpisnice ili apatrida koji ima stalno boravište na njenoj teritoriji, ili

(c) krivično delo:

(i) propisano članom 5. stav1. ove konvencije učinjeno izvan njene teritorije u cilju izvršenja teškog zločina unutar njene teritorije;

(ii) propisano članom 6. stav 1 (b) (ii) ove konvencije, učinjeno izvan njene teritorije u cilju izvršenja krivičnog dela propisanog članom 6. stav 1 (a)(i), ili (ii), ili (b)(i) ove konvencije, unutar njene teritorije.

  1. Za potrebe člana 16. stav 10. ove konvencije, svaka država potpisnica će usvojiti neophodne mere za uspostavljanje svoje jurisdikcije nad krivičnim delima obuhvaćenim ovom konvencijom kada se određeni učinilac nalazi na njenoj teritoriji, a ona ga ne izručuje samo na osnovu toga što je njen državljanin.
  2. Svaka država potpisnica može da usvoji neophodne mere za uspostavljanje svoje jurisdikcije nad krivičnim delima iz ove konvencije kada se određeni učinilac nalazi na njenoj teritoriji a ona ga ne izručuje.
  3. Ukoliko je država potpisnica koja vrši svoju nadležnost prema st. 1. ili 2. ovog člana obaveštena, ili je na neki drugi način saznala, da neke druge države potpisnice sprovode istragu, krivično ili sudsko gonjenje u vezi sa istim delom, nadležni organi ovih država potpisnica će, gde je to moguće, konsultovati jedna drugu u cilju usklađivanja svojih aktivnosti.
  4. Ne narušavajući norme opšteg međunarodnog prava, ova konvencija ne isključuje vršenje bilo kakve krivične jurisdikcije koju je uspostavila država potpisnica u skladu sa svojim domaćim zakonima.

Član 16

Ekstradicija

  1. Ovaj član će se primenjivati na krivična dela iz ove konvencije ili na slučajeve u kojima krivično delo iz člana 3. stav 1(a) ili (b), podrazumeva umešanost grupe za organizovani kriminal i lica čije se izdavanje traži i koje se nalazi na teritoriji zamoljene države potpisnice, pod uslovom da je krivično delo zbog kojeg se traži izdavanje kažnjivo po domaćim zakonima države potpisnice molilje i zamoljene države potpisnice.
  2. Ako je zahtevom za izdavanje obuhvaćeno više različitih teških krivičnih dela, od kojih neka nisu predviđena ovim članom, zamoljena država potpisnica može primeniti ovaj član i prema takvim krivičnim delima.
  3. Svako od krivičnih dela na koja se primenjuje ovaj član će se smatrati uključenim u krivična dela za koja se dozvoljava izdavanje svakim ugovorom o ekstradiciji koji postoji između država potpisnica. Države potpisnice se obavezuju da će predvideti takva dela kao dela za koja dozvoljava izdavanje svakim ugovorom o ekstradiciji koji će međusobno zaključiti.
  4. Ako neka država potpisnica koja uslovljava izdavanje postojanjem ugovora primi zahtev za izdavanje od druge države potpisnice sa kojom nema ugovor o ekstradiciji, može smatrati ovu konvenciju pravnim osnovom za izdavanje u odnosu na svako krivično delo na koje se ovaj član primenjuje.
  5. Države potpisnice koje izdavanje uslovljavaju postojanjem ugovora su dužne da:

(a) prilikom deponovanja instrumenata o ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju ovoj konvenciji, obaveste Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija da li će uzeti ovu konvenciju kao pravni osnov za saradnju u oblasti ekstradicije sa drugim državama potpisnicama ove konvencije; i

(b) ako ne prihvate ovu konvenciju kao pravni osnov za saradnju u oblasti ekstradicije, kad je moguće, nastoje da zaključe ugovore o izdavanju sa drugim državama potpisnicama ove konvencije kako bi se ovaj član primenjivao.

  1. Države potpisnice koje ekstradiciju ne uslovljavaju postojanjem ugovora međusobno prihvataju da krivična dela iz ovog člana podležu izdavanju.
  2. Izdavanje će zavisiti od uslova predviđenih domaćim zakonima zamoljene države potpisnice, ili važećim ugovorima o ekstradiciji, uključujući, između ostalog, uslove u pogledu minimalne kazne koja se traži kod izdavanja i osnova po kojoj zamoljena država potpisnica može odbiti ekstradiciju.
  3. U skladu sa domaćim zakonima, države potpisnice će se truditi da ubrzaju postupak izdavanja i da pojednostave dokazni postupak s tim u vezi za svako krivično delo na koje se ovaj član odnosi.
  4. U skladu sa odredbama domaćeg zakonodavstva i njenih ugovora o ekstradiciji zamoljena država potpisnica može, pošto se na zadovoljavajući način uverila da okolnosti to zahtevaju, i da su hitne, a po zahtevu države potpisnice molilje, pritvoriti lice čije se izdavanje traži i koje se nalazi na njenoj teritoriji ili preduzeti druge odgovarajuće mere kako bi se osiguralo njegovo prisustvo u postupku ekstradicije.
  5. Država potpisnica na čijoj teritoriji se nalazi navodni počinilac, ako ne izruči takvo lice po osnovu krivičnog dela iz ovog člana isključivo sa obrazloženjem da je to lice njen državljanin, dužna je, na zahtev države potpisnice koja traži izdavanje da slučaj preda bez nepotrebnog odlaganja svojim nadležnim organima radi sudskog gonjenja. Pomenuti organi će doneti odluku i sprovesti postupak na isti način kao i u slučaju svakog drugog teškog krivičnog dela po zakonima dotične države potpisnice. Zainteresovane države potpisnice će sarađivati, posebno u domenu procedure i pribavljanja dokaza, kako bi se obezbedila efikasnost gonjenja.
  6. Kad god je nekoj državi potpisnici njenim zakonima, dozvoljeno da ekstradira ili na neki drugi način preda svog državljanina, ali samo uz uslov da to lice bude vraćeno državi potpisnici na izdržavanje kazne izrečene posle suđenja ili postupka zbog kojeg je traženo izdavanje ili predaja pomenutog lica, te se ta država potpisnica i država potpisnica koja traži izdavanje pomenutog lica sporazumeju o takvoj opciji i drugim uslovima koje smatraju primerenim, takvo uslovno izdavanje ili predaja će biti dovoljni za izvršenje obaveza iz stava 10. ovog člana.
  7. Ukoliko se izdavanje traženo radi izvršenja presude odbije zato što je traženo lice državljanin zamoljene države potpisnice, zamoljena država potpisnica će, ako joj to dozvoljavaju njeni zakoni i u skladu sa uslovima iz tih zakona, po zahtevu potpisnice molilje razmotriti izvršenje presude donete na osnovu zakona države molilje, odnosno preostalog dela kazne.
  8. Svakom licu protiv koga se vodi sudski postupak u vezi sa nekim od krivičnih dela iz ovog člana je garantovano pravično suđenje u svim fazama postupka, uključujući uživanje svih prava i garancija predviđenih zakonima države potpisnice na čijoj teritoriji se to lice nalazi.
  9. Ni jedna od odredaba ove konvencije ne može se tumačiti tako da nameće obavezu izdavanja ukoliko zamoljena država potpisnica ima dovoljno osnova da veruje da je zahtev podnet u cilju gonjenja ili kažnjavanja nekog lica zbog njegovog pola, rase, vere, nacije, etničkog porekla ili političkih uverenja, ili da će postupanje po zahtevu naneti štetu tom licu iz bilo kojeg od navedenih razloga.
  10. Države potpisnice ne mogu odbiti zahtev za ekstradiciju isključivo sa obrazloženjem da se smatra da su krivičnim delom obuhvaćena i fiskalna pitanja.
  11. Pre nego što se odbije ekstradicija zamoljena država potpisnica se mora, kada je moguće, konsultovati sa državom potpisnicom moliljom kako bi joj pružila dovoljno mogućnosti za iznošenje mišljenja i pružanje informacija relevantnih za njenu optužbu.
  12. Države potpisnice će nastojati da zaključe bilateralne i multilateralne sporazume ili aranžmane radi izvršenja ili poboljšanja efikasnosti izdavanja.

Član 17

Transfer osuđenih lica

Države potpisnice mogu razmotri sklapanje bilateralnih ili multilateralnih sporazuma ili aranžmana o premeštaju na svoju teritoriju lica osuđenih na zatvorske kazne ili druge oblike lišavanja slobode za krivična dela iz ove konvencije, kako bi tamo mogla do kraja da izdrže svoju kaznu.

Član 18

Uzajamna pravna pomoć

  1. Države potpisnice će jedna drugoj pružiti najširu moguću pravnu pomoć u istrazi, gonjenju i sudskom postupku u vezi sa krivičnim delima iz ove konvencije kako je predviđeno članom 3. i recipročno će se uzajamno na sličan način pomagati kada država potpisnica molilja osnovano sumnja da je krivično delo iz člana 3. stav 1(a), ili (b) transnacionalno po svojoj prirodi, kao i da se žrtve, svedoci, dobit, instrumenti ili dokazi o takvim krivičnim delima nalaze u zamoljenoj državi potpisnici i da je u krivičnom delu učestvovala neka grupa za organizovani kriminal.
  2. Uzajamna pravna pomoć će se pružiti u najvećoj mogućoj meri na osnovu relevantnih zakona, ugovora, sporazuma i aranžmana zamoljene države potpisnice u pogledu istrage, gonjenja i sudskog postupka u vezi krivičnog dela za koje se neko pravno lice može smatrati odgovornim, u skladu sa članom 10. ove konvencije, u državi potpisnici.
  3. Uzajamna pravna pomoć koja se pruža u skladu sa ovim članom može biti zatražena iz nekog od sledećih razloga:
  4. a) uzimanja dokaza ili izjave od lica;
  5. b) uručenja sudskih dokumenata;
  6. c) izvršenja pretresa, zaplene i zamrzavanja;
  7. d) pregleda predmeta i mesta;
  8. e) dostavljanja informacija, dokaznog materijala i nalaza veštaka;
  9. f) dostave originala ili overenih kopija relevantnih dokumenata i evidencije, uključujući državne, bankarske, finansijske, privredne ili poslovne evidencije;
  10. g) identifikovanja ili pronalaženja dobiti od kriminala, imovine, instrumenata ili drugih stvari koje mogu poslužiti kao dokaz;
  11. h) olakšavanja dobrovoljnog pojavljivanja lica u državi potpisnici molilji;
  12. i) svake druge vrste pomoći koja nije u suprotnosti sa zakonima zamoljene države potpisnice.
  13. Ne narušavajući domaće zakone, nadležni organi države potpisnice mogu, bez prethodnog zahteva, preneti informacije koje se odnose na krivičnu stvar nadležnom organu druge države potpisnice ukoliko smatraju da takva informacija može pomoći pomenutom organu u preduzimanju ili uspešnom završetku istrage i krivičnog postupka, ili rezultirati zahtevom formulisanom od strane drugopomenute države potpisnice u skladu sa ovom konvencijom.
  14. Prenos informacija iz stava 4. ovog člana ne sme ometati istragu i krivični postupak u državi čiji nadležni organi pružaju navedene informacije. Nadležni organi koji primaju informacije moraju ispoštovati zahtev da te informacije ostanu poverljive, čak i privremeno, ili da se ograniči njihova upotreba. Međutim, to ne može sprečiti državu potpisnicu koja ih primi da u toku postupka otkrije informacije koje terete okrivljeno lice. U takvom slučaju, država potpisnica koja ih prima dužna je da državu potpisnicu koja dostavlja informacije obavesti unapred da će ih otkriti, i da će se, ako se to traži konsultovati sa državom potpisnicom koja ih šalje. Ako u izuzetnom slučaju nije moguće unapred dostaviti takvu najavu, država potpisnica koja prima informacije će o njihovom otkrivanju odmah obavestiti državu potpisnicu koja ih šalje.
  15. Odredbe ovog člana ne utiču na obaveze po bilo kom drugom ugovoru, bilateralnom ili multilateralnom, koji reguliše ili će regulisati, u celosti ili delimično, uzajamnu pravnu pomoć.
  16. St. 9. do 29. ovog člana odnose se na zahteve podnete u skladu sa ovim članom, ako dotične države potpisnice nisu obavezane ugovorom o uzajamnoj pravnoj pomoći. Ako su te države potpisnice obavezane takvim ugovorom, primenjivaće se odgovarajuće odredbe iz ugovora, osim ako se države potpisnice ne dogovore da umesto njih primenjuju st. 9. do 29. ovog člana. Državama potpisnicama se izričito preporučuje da primenjuju ove stavove, ako oni olakšavaju saradnju.
  17. Države potpisnice neće odbiti pružanje uzajamne pravne pomoći iz ovog člana po osnovu čuvanja bankarske tajne.
  18. Države potpisnice mogu odbiti pružanje uzajamne pravne pomoći iz ovog člana na osnovu odsustva dvojne kažnjivosti. Međutim, zamoljena država potpisnica može, kada smatra adekvatnim, pružiti pomoć po sopstvenom nahođenju, bez obzira da li takva radnja predstavlja krivično delo prema domaćim zakonima zamoljene države potpisnice.
  19. Lice koje je u pritvoru ili služi kaznu na teritoriji jedne države potpisnice, a čije prisustvo se traži u drugoj državi potpisnici za potrebe identifikacije, svedočenja ili pružanja pomoći u pribavljanju dokaza i istrazi, gonjenju ili sudskom postupku po osnovu krivičnih dela iz ove konvencije, može biti premešteno ukoliko se zadovolje sledeći uslovi:

(a) ako je to lice upoznato i slobodno da da svoj pristanak,

(b) ako se nadležni organi obe države potpisnice slože pod uslovima koje obe države potpisnice smatraju odgovarajućim.

  1. Za potrebe stava 10. ovog člana:

(a) Država potpisnica u koju se pomenuto lice premešta je ovlašćena i dužna da to lice drži u pritvoru, osim ukoliko drukčije nije zatraženo ili odobreno od države potpisnice iz koje je lice premešteno;

(b) Država potpisnica u koju se pomenuto lice premešta će bez odlaganja izvršiti svoju obavezu vraćanja tog lica u pritvor države potpisnice iz koje je lice premešteno, na osnovu prethodnog ili nekog drugog dogovora između nadležnih organa obeju država potpisnica;

(c) Država potpisnica u koju je lice premešteno neće zahtevati od države potpisnice iz koje je lice premešteno da pokrene postupak za ekstradiciju radi vraćanja tog lica;

Licu koje je premešteno uračunava se u izdržavanje kazne koju izdržava u državi iz koje je premešteno vreme provedeno u pritvoru u državi potpisnici u koju je premešteno.

  1. Osim ako se država potpisnica iz koje neko lice treba da bude premešteno u skladu sa st. 10. i 11. ovog člana ne složi sa tim, to lice, koje god da je nacionalnosti, neće biti krivično gonjeno, pritvarano, kažnjavano ili podvrgnuto bilo kojem drugom ograničenju lične slobode na teritoriji države u koju se premešta u vezi sa delima, nečinjenjem ili osudama pre njegovog odlaska sa teritorije države iz koje se to lice premešta.
  2. Svaka država potpisnica imenuje centralni organ koji ima odgovornost i ovlašćenje da prima zahteve za uzajamnu pravnu pomoć i da ih ili izvršava ili prenosi nadležnim organima radi izvršenja. U slučajevima kada država potpisnica ima poseban region ili teritoriju sa odvojenim sistemom uzajamne pravne pomoći, ona može da odredi poseban centralni organ koji ima istu funkciju za taj region ili teritoriju. Centralni organi se staraju da se primljeni zahtevi brzo i pravilno izvrše i prenesu. U slučajevima kada centralni organ prenese zahtev nadležnom organu radi izvršenja, on pomaže brzo i pravilno izvršenje zahteva od strane nadležnog organa. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija će biti obavešten o centralnom organu određenom za ovu srhu u trenutku kada svaka država potpisnica deponuje svoj instrument ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja ili pristupanja ovoj konvenciji. Zahtevi za uzajamnu pravnu pomoć i bilo koji dopis vezan za to prosleđuju se centralnim organima koje su odredile države potpisnice. Ovaj zahtev neće uticati na pravo države potpisnice da traži da joj takvi zahtevi i dopisi budu upućeni diplomatskim putem, a u hitnim slučajevima kada se države potpisnice slože, preko Međunarodne organizacije kriminalističke policije, ako je to moguće.
  3. Zahtevi se podnose u pisanoj formi ili, tamo gde je moguće, bilo kojim sredstvima koja mogu da ostave pisani trag, na jeziku koji je prihvatljiv za zamoljenu državu potpisnicu, pod uslovima koji omogućavaju toj državi potpisnici da utvrdi autentičnost. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija biće obavešten o jeziku ili jezicima koji su prihvatljivi za svaku državu potpisnicu u trenutku kada ona deponuje svoj instrument ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja ili pristupanja ovoj konvenciji. U hitnim slučajevima, kada se o tome saglase države potpisnice, zahtevi mogu da se podnesu i usmeno, ali će odmah potom biti potvrđeni u pisanoj formi.
  4. Zahtev za uzajamnu pravnu pomoć sadrži:

(a) identitet organa koji podnosi zahtev;

(b) predmet i prirodu istrage, krivičnog gonjenja ili sudskog postupka na koji se zahtev odnosi i ime i funkcije organa koji sprovodi istragu, krivično gonjenje ili sudski postupak;

(c) rezime relevantnih činjenica, osim ako se zahtevom traži uručenje sudskih dokumenata;

opis pomoći koja se traži i detalje bilo koje posebne procedure koju država potpisnica molilja želi da bude primenjena;

tamo gde je moguće, identitet, lokaciju i nacionalnost bilo kog lica koje ima veze sa zahtevom; i

svrhu za koju se traži dokaz, informacija ili preduzimanje radnje.

  1. Zamoljena država potpisnica može da traži dodatne informacije kada joj se čini da je to neophodno radi izvršenja zahteva u skladu sa njenim domaćim zakonodavstvom ili kada to može da olakša to izvršenje.
  2. Zahtev se izvršava u skladu sa domaćim zakonodavstvom zamoljene države potpisnice i, u meri u kojoj to nije u suprotnosti sa domaćim zakonodavstvom zamoljene države potpisnice i tamo gde je to moguće, u skladu sa procedurom navedenom u zahtevu.
  3. Kad god je to moguće i u skladu sa osnovnim principima domaćeg zakonodavstva, kada se neko lice nalazi na teritoriji države potpisnice, a treba da bude saslušano kao svedok ili veštak od strane sudskih organa druge države potpisnice, prva država potpisnica može, na zahtev one druge, da dozvoli da saslušanje bude održano putem video konferencije ako nije moguće ili poželjno da se lice koje je u pitanju lično pojavi na teritoriji države potpisnice molilje. Države potpisnice mogu da se dogovore da saslušanje bude sprovedeno od strane sudskog organa države potpisnice molilje, a da mu prisustvuje sudski organ zamoljene države potpisnice.
  4. Država potpisnica molilja neće prenositi ili koristiti informacije ili dokaze koje joj je dostavila zamoljena država potpisnica u istrazi, prilikom krivičnog gonjenja ili sudskog postupka osim onih navedenih u zahtevu, bez prethodnog pristanka zamoljene države potpisnice. Ništa u ovom stavu ne sprečava državu potpisnicu molilju da u svom postupku otkrije informacije ili dokaze koji okrivljenog oslobađaju krivice. U ovom drugom slučaju, država potpisnica molilja obaveštava zamoljenu državu potpisnicu pre otkrivanja i, ako je tako traženo, konsultuje se sa zamoljenom državom potpisnicom. Ako, u izuzetnim slučajevima, nije u mogućnosti da je obavesti unapred, država potpisnica molilja će o otkrivanju obavestiti zamoljenu državu potpisnicu bez odlaganja.
  5. Država potpisnica molilja može da traži da zamoljena država potpisnica čuva poverljivost činjenica i suštine zahteva, osim u meri koja je potrebna da se izvrši zahtev. Ako zamoljena država potpisnica ne može da ispoštuje zahteve poverljivosti, ona odmah obaveštava državu potpisnicu molilju.
  6. Uzajamna pravna pomoć može se odbiti:

(a) ako zahtev nije podnet u skladu sa odredbama ovog člana;

(b) ako zamoljena država potpisnica smatra da bi izvršenje tog zahteva verovatno štetilo njenom suverenitetu, bezbednosti, javnom redu ili drugim bitnim interesima;

(c) ako bi organima zamoljene države potpisnice bilo zabranjeno prema domaćem zakonodavstvu da izvrše radnju koja se traži u odnosu na bilo koje slično krivično delo, da je ono bilo predmet istrage, krivičnog gonjenja ili sudskog postupka pod njihovom sopstvenom jurisdikcijom;

ako bi bilo u suprotnosti sa pravnim sistemom zamoljene države potpisnice da se zahtevu za uzajamnu pravnu pomoć udovolji.

  1. Države potpisnice ne mogu da odbiju zahtev za uzajamnu pravnu pomoć samo na osnovu toga što se smatra da krivično delo uključuje i fiskalna pitanja.
  2. Za bilo koje odbijanje uzajamne pravne pomoći daju se razlozi.
  3. Zamoljena država potpisnica izvršava zahtev za uzajamnu pravnu pomoć što je pre moguće i uzima u obzir, u meri u kojoj je to moguće krajnje rokove koje predloži država potpisnica molilja, za koje je potrebno da budu navedeni razlozi po mogućnosti u zahtevu. Zamoljena država potpisnica odgovara na razumne zahteve države potpisnice molilje o napretku u postupanju po zahtevu. Država potpisnica molilja odmah obaveštava zamoljenu državu potpisnicu kada tražena pomoć nije više potrebna.
  4. Zamoljena država potpisnica može da odloži uzajamnu pravnu pomoć s obrazloženjem da to smeta istrazi, krivičnom gonjenju ili sudskom postupku koji je u toku.
  5. Pre odbijanja zahteva, shodno stavu 21. ovog člana, ili odlaganja njegovog izvršenja, shodno stavu 25. ovog člana, zamoljena država potpisnica konsultuje se sa državom potpisnicom moliljom da bi razmotrila da li pomoć može da bude pružena pod uslovima i u granicama za koje ona proceni da su neophodni. Ako država potpisnica molilja prihvati pomoć pod uslovima ona treba da ih se pridržava.
  6. Ne utičući na primenu stava 12. ovog člana, svedok, veštak ili drugo lice koje, na zahtev države potpisnice molilje, pristane da pruži dokaze u postupku ili da pomogne u istrazi, krivičnom gonjenju ili sudskom postupku na teritoriji države potpisnice molilje, neće biti krivično gonjeno, pritvoreno ili kažnjeno ili podvrgnuto bilo kom drugom ograničenju lične slobode na toj teritoriji u odnosu na bilo koja dela načinjena ili osude pre njegovog odlaska sa teritorije zamoljene države potpisnice. Takva garancija prestaje ako svedok, veštak ili drugo lice, nakon što je u periodu od petnaest uzastopnih dana ili u bilo kom periodu dogovorenom od strane država potpisnica od datuma kada je zvanično obavešteno da sudskim organima njegovo prisustvo nije više potrebno, imalo priliku da napusti državu potpisnicu molilju, ipak dobrovoljno ostalo na teritoriji države potpisnice molilje, ili se, nakon što ju je napustilo, vratilo po svojoj sopstvenoj slobodnoj volji.
  7. Uobičajene troškove izvršavanja zahteva snosi zamoljena država potpisnica, osim ako se dotične države potpisnice drugačije ne dogovore. Ako su, da bi se zahtev ispunio, potrebni ili će biti potrebni, troškovi znatne ili neuobičajene prirode, države potpisnice će se konsultovati da bi utvrdile uslove i odredbe pod kojima će zahtev biti izvršen, kao i način na koji će troškovi biti pokriveni.
  8. Zamoljena država potpisnica:

(a) Dostavlja državi potpisnici molilji kopije vladine evidencije, dokumente ili informacije u njenom posedu koji su prema njenom domaćem zakonodavstvu dostupni javnosti;

(b) Može, po svom nahođenju, da dostavi državi potpisnici molilji, u celini ili delimično ili podložno uslovima za koje proceni da su celishodni, kopije bilo koje vladine evidencije, dokumenta ili informacije u njenom posedu koji prema njenom domaćem zakonodavstvu nisu dostupni javnosti.

  1. Države potpisnice razmatraju, prema potrebi, mogućnost zaključivanja bilateralnih ili multilateralnih sporazuma ili aranžmana koji bi bili u funkciji odredaba ovog člana, davali mu praktično dejstvo ili ga poboljšavali.

Član 19

Zajedničke istrage

Države potpisnice će razmatrati zaključivanje bilateralnih ili multilateralnih sporazuma ili aranžmana prema kojima, u odnosu na stvari koje su predmet istraga, krivičnih gonjenja ili sudskih postupaka u jednoj ili više država zainteresovani nadležni organi mogu da obrazuju zajedničke istražne organe. U odsustvu takvih sporazuma ili aranžmana, zajedničke istrage mogu da se preduzimaju na osnovu dogovora za svaki pojedinačni slučaj. Države potpisnice o kojima je reč postaraće se da se u potpunosti poštuje suverenitet države potpisnice na čijoj teritoriji takva istraga treba da bude preduzeta.

Član 20

Specijalne istražne tehnike

  1. Ako to dozvoljavaju osnovni principi njenog domaćeg pravnog sistema, svaka država potpisnica, u okviru svojih mogućnosti i pod uslovima propisanim njenim domaćim zakonodavstvom, preduzima neophodne mere da omogući odgovarajuće korišćenje kontrolisane isporuke i, tamo gde proceni da je to celishodno, korišćenje drugih specijalnih istražnih tehnika, kao što je elektronsko praćenje ili drugi oblici nadzora i tajne operacije, od strane nadležnih organa na njenoj teritoriji za potrebe efikasne borbe protiv organizovanog kriminala.
  2. Za svrhe istrage u krivičnim delima koja su obuhvaćena ovom konvencijom, države potpisnice se podstiču da zaključe, kada je potrebno, odgovarajuće bilateralne ili multilateralne sporazume ili aranžmane za korišćenje takvih specijalnih istražnih aktivnosti u kontekstu saradnje na međunarodnom nivou. Takvi sporazumi ili aranžmani se zaključuju i primenjuju uz puno poštovanje principa suverene jednakosti država i sprovode se strogo u skladu sa odredbama tih sporazuma ili aranžmana.
  3. U odsustvu sporazuma ili aranžmana onako kako je izneto u stavu 2. ovog člana, odluke o korišćenju tih specijalnih istražnih tehnika na međunarodnom nivou donose se od slučaja do slučaja i mogu, kada je to potrebno, da uzmu u obzir finansijske aranžmane i dogovore u odnosu na vršenje jurisdikcije od strane dotičnih država potpisnica.
  4. Odluke o korišćenju kontrolisane isporuke na međunarodnom nivou mogu, uz pristanak država potpisnica koje su u pitanju, da obuhvate i metode kao što je presretanje robe i dozvoljavanje da roba produži netaknuta ili da bude uklonjena ili zamenjena u celini ili delimično.

Član 21

Prenos krivičnog postupka

Države potpisnice će razmotriti mogućnost da jedna na drugu prenesu postupak krivičnog gonjenja za krivično delo obuhvaćeno ovom konvencijom u slučajevima u kojima se smatra da bi takav prenos bio u interesu pravilnog sprovođenja pravde, naročito u slučajevima kada je obuhvaćeno nekoliko jurisdikcija, u cilju jedinstvenog krivičnog gonjenja.

Član 22

Ustanovljenje kaznenih evidencija

Svaka država potpisnica može da usvoji takve zakonske i druge mere koje mogu biti potrebne da bi se uzele u obzir, pod uslovima i u one svrhe za koje proceni da su celishodne, bilo koje ranije osude u drugoj državi određenog učinioca u cilju korišćenja takvih informacija u krivičnom postupku koji se odnosi na krivično delo obuhvaćeno ovom konvencijom.

Član 23

Utvrđivanje ometanja pravde kao krivičnog dela

Svaka država potpisnica će usvojiti takve zakonske i druge mere koje mogu biti potrebne da se utvrde kao krivična dela, kada su izvršena namerno:

(a) korišćenje fizičke sile, pretnje i zastrašivanja ili obećavanje, nuđenje ili davanje nepripadajuće koristi da bi se nagovorilo na lažno svedočenje ili da bi se uticalo na davanje iskaza svedoka ili na izvođenje dokaza u postupku koji se odnosi na izvršenje krivičnih dela obuhvaćenih ovom konvencijom;

(b) korišćenje fizičke sile, pretnje i zastrašivanja radi uticaja na vršenje službene dužnosti od strane službenika pravosudnih organa ili organa unutrašnjih poslova u vezi sa izvršenjem krivičnih dela obuhvaćenih ovom konvencijom. Ništa u ovom podstavu ne utiče na pravo država potpisnica da zakonima štite i druge kategorije državnih službenika.

Član 24

Zaštita svedoka

  1. Svaka država potpisnica će preduzeti odgovarajuće mere, u okviru svojih mogućnosti, kojima će pružiti delotvornu zaštitu od moguće odmazde ili zastrašivanja svedoka koji svedoče u krivičnim postupcima povodom krivičnih dela obuhvaćenih ovom konvencijom a, po potrebi, njihovim rođacima i drugim njima bliskim licima.
  2. Mere predviđene u stavu 1. ovog člana mogu da obuhvate, između ostalog, bez uticaja na pravo okrivljenog, uključujući i pravo na poštovanje zakona:

(a) utvrđivanje procedure za fizičku zaštitu takvih lica, kao što je, u meri u kojoj je neophodno i izvodljivo, njihovo preseljenje i dozvola, tamo gde je potrebno, da informacije o njihovom identitetu i mestu gde se trenutno nalaze ne budu otkrivene ili otkrivanje takvih informacija bude ograničeno;

(b) donošenje pravila o dokaznom postupku koja dozvoljavaju da svedočenje bude dato na način koji osigurava sigurnost svedoka, kao što je dozvoljavanje da svedočenje bude dato korišćenjem komunikacione tehnologije kao što su video linkovi ili druga adekvatna sredstva.

  1. Država potpisnica će razmotriti potrebu sklapanja sporazuma ili aranžmana sa drugim državama radi preseljenja lica iz stava 1. ovog člana.
  2. Odredbe ovog člana takođe se primenjuju i na žrtve ukoliko su one svedoci.

Član 25

Pomoć žrtvama i njihova zaštita

  1. Svaka država potpisnica će preduzimati odgovarajuće mere u okviru svojih mogućnosti, radi pružanja pomoći i zaštite žrtvama krivičnih dela obuhvaćenih ovom konvencijom, naročito u slučajevima pretnji odmazdom ili zastrašivanja.
  2. Svaka država potpisnica će uspostaviti odgovarajući postupak da bi obezbedila pravo na korišćenje naknade i restituciju žrtvama krivičnih dela obuhvaćenih ovom konvencijom.
  3. Svaka država potpisnica će, shodno svom domaćem zakonodavstvu, omogućiti da stavovi i pitanja od interesa za žrtve budu izneti i razmotreni u odgovarajućim fazama krivičnog postupka protiv učinilaca na način koji neće uticati na pravo odbrane.

Član 26

Mere za unapređivanje saradnje sa organima unutrašnjih poslova

  1. Svaka država potpisnica će preduzeti odgovarajuće mere da bi podstakla lica koja učestvuju ili su učestvovala u grupama za organizovani kriminal:

(a) da pruže informacije koje su korisne za nadležne organe za potrebe istrage i dokaznog postupka u stvarima kao što su:

(i) identitet, priroda, sastav, struktura, lokacija ili aktivnosti grupa za organizovani kriminal;

(ii) veze, uključujući međunarodne veze, sa drugim grupama za organizovani kriminal;

(iii) krivična dela koja su grupe za organizovani kriminal izvršile ili mogu da izvrše;

(b) da pruže faktičku, konkretnu pomoć nadležnim organima koja može da doprinese da grupe za organizovani kriminal budu lišene njihovih resursa ili dobiti od kriminala.

  1. Svaka država potpisnica će razmotriti mogućnost da predvidi, u odgovarajućim slučajevima, blaže kazne za okrivljeno lice koje značajno sarađuje u istrazi ili krivičnom gonjenju u vezi sa krivičnim delom obuhvaćenim ovom konvencijom.
  2. Svaka država potpisnica će razmotriti mogućnost da predvidi, u skladu sa osnovnim principima svog domaćeg zakonodavstva, davanje imuniteta od krivičnog gonjenja licu koje je značajno sarađivalo u istrazi ili krivičnom gonjenju u vezi sa krivičnim delom obuhvaćenim ovom konvencijom.
  3. Zaštita tih lica će biti onakva kakva je predviđena članom 24. ove konvencije.
  4. U slučajevima kada lice iz stava 1. ovog člana, koje se nalazi u jednoj državi potpisnici, može da pruži značajnu saradnju nadležnim organima druge države potpisnice, dotične države potpisnice mogu da razmotre sklapanje sporazuma ili aranžmana, u skladu sa njihovim domaćim zakonodavstvom, koji se odnose na moguće obezbeđivanje od strane druge države potpisnice tretmana iznetog u st. 2. i 3. ovog člana.

Član 27

Saradnja organa unutrašnjih poslova

  1. Države potpisnice će tesno međusobno sarađivati, u skladu sa svojim domaćim pravnim i administrativnim sistemima, da bi poboljšale delotvornost akcija organa unutrašnjih poslova u borbi protiv krivičnih dela obuhvaćenih ovom konvencijom.

Svaka država potpisnica će naročito usvojiti efikasne mere:

(a) za unapređivanje, i tamo gde je neophodno, uspostavljanje puteva za komunikaciju između svojih nadležnih organa, agencija i službi da bi olakšala sigurnu i brzu razmenu informacija koje se odnose na sve aspekte krivičnih dela obuhvaćenih ovom konvencijom, uključujući, ako države potpisnice koje su u pitanju procene da je to celishodno, veze sa drugim kriminalnim aktivnostima;

(b) za saradnju sa drugim državama potpisnicima u sprovođenju istraga u vezi sa krivičnim delima obuhvaćenim ovom konvencijom, koja se odnosi na:

(i) identitet, mesto gde se trenutno nalaze i aktivnosti lica osumnjičenih da su umešana u takva krivična dela ili lokaciju drugih lica s tim u vezi;

(ii) kretanje dobiti od kriminala ili imovine stečene izvršenjem takvih krivičnih dela;

(iii) kretanje imovine, opreme ili drugih sredstava koja se koriste ili su namenjena za korišćenje u izvršenju takvih krivičnih dela;

(c) za obezbeđivanje, kada je potrebno, neophodnih predmeta ili količina supstanci za potrebe analiza ili istrage;

za olakšanje efikasne koordinacije između nadležnih organa, agencija i službi i za unapređivanje razmene kadrova i drugih eksperata, uključujući, shodno bilateralnim sporazumima ili aranžmanima između dotičnih država potpisnica, postavljanje oficira za vezu;

za razmenu informacija sa drugim državama potpisnicama o specifičnim sredstvima i metodima koje koriste grupe za organizovani kriminal uključujući, tamo gde je primenljivo, rute i prevozna sredstva i korišćenje lažnih identiteta, izmenjenih ili lažnih dokumenata ili drugih metoda za sakrivanje njihovih aktivnosti;

za razmenu informacija i koordiniranje administrativnih i drugih mera koje se preduzimaju prema potrebi u cilju rane identifikacije krivičnih dela obuhvaćenih ovom konvencijom.

  1. U cilju primene ove konvencije, države potpisnice će razmotriti potrebu zaključivanja bilateralnih ili multilateralnih sporazuma ili aranžmana o direktnoj saradnji između svojih organa unutrašnjih poslova, a u slučajevima kada takvi sporazumi ili aranžmani već postoje, potrebu njihove izmene i dopune. U odsustvu takvih sporazuma ili aranžmana između dotičnih država potpisnica, potpisnice mogu da smatraju ovu konvenciju kao osnovu za međunarodnu saradnju organa unutrašnjih poslova u vezi sa krivičnim delima obuhvaćenim ovom konvencijom. Kad god je to celishodno, države potpisnice u punoj meri koriste sporazume ili aranžmane, uključujući međunarodne ili regionalne organizacije, za unapređivanje saradnje između njihovih organa unutrašnjih poslova.
  2. Države potpisnice će nastojati da sarađuju u okviru svojih mogućnosti da bi odgovorile na transnacionalni organizovani kriminal počinjen korišćenjem moderne tehnologije.

Član 28

Prikupljanje, razmena i analiza informacija o prirodi organizovanog kriminala

  1. Svaka država potpisnica će analizirati, u konsultaciji sa naučnim i akademskim udruženjima, trendove organizovanog kriminala na svojoj teritoriji, okolnosti u kojima organizovani kriminal deluje, kao i profesionalne grupe i tehnologije koje u tome učestvuju.
  2. Države potpisnice će razmotriti razradu i razmenu analitičkih stručnih znanja koja se odnose na aktivnosti organizovanog kriminala između sebe i kroz međunarodne i regionalne organizacije. U tu svrhu, treba izraditi zajedničke definicije, standarde i metodologije i primeniti ih prema potrebi.
  3. Svaka država potpisnica će razmotriti praćenje svoje politike i stvarnih mera za borbu protiv organizovanog kriminala i ocenjivanje njihove delotvornosti i efikasnosti.

Član 29

Obuka i tehnička pomoć

  1. Svaka država potpisnica će, u meri koja je neophodna, pokretati, razrađivati ili poboljšati specifične programe obuke za pripadnike organa reda, uključujući tu i tužioce, istražne sudije i carinsko osoblje i drugo osoblje koje radi u oblasti prevencije, otkrivanja i kontrole krivičnih dela obuhvaćenih ovom konvencijom. Ti programi mogu da obuhvate preraspoređivanje i razmenu osoblja. Ti programi baviće se, posebno i u meri dozvoljenoj domaćim zakonodavstvom, sledećim:

(a) metodima koji se koriste u prevenciji, otkrivanju i kontroli krivičnih dela obuhvaćenih ovom konvencijom;

(b) rutama i tehnikama koje koriste lica osumnjičena da su umešana u krivična dela obuhvaćena ovom konvencijom, uključujući u tranzitnim državama, i odgovarajuće kontramere;

(c) praćenjem kretanja krijumčarene robe;

otkrivanjem i praćenjem kretanja dobiti od kriminala, imovine, opreme ili drugih sredstava i metoda koji se koriste za prenos, sakrivanje ili prikrivanje te dobiti, imovine, opreme ili drugih sredstava, kao i metodima koji se koriste u borbi protiv pranja novca i drugih finansijskih krivičnih dela;

prikupljanjem dokaza;

tehnikama kontrole u slobodnim trgovinskim zonama i slobodnim lukama;

(g) modernom policijskom opremom i tehnikama, uključujući elekt

Posted by Admin in Srbija-Medunarodno pravo on July 13 2024 at 08:07 AM  ·  Public    cloud_download 0    remove_red_eye 67
This document has been released into the public domain.
Comments (0)
No login
Login or register to post your comment
arrow_back