ZAKON O PRAVOSUDNOM ISPITU
("Sl. glasnik RS", br. 16/97)
I OPŠTE ODREDBE
- Svrha pravosudnog ispita
Član 1
Na pravosudnom ispitu proverava se stručna osposobljenost za obavljanje funkcija i poslova za koje je zakonom ili drugim propisom kao uslov predviđen taj ispit.
- Uslovi za polaganje ispita
Član 2
Pravosudni ispit može polagati lice koje je diplomiralo na pravnom fakultetu i koje je posle završenog pravnog fakulteta steklo dve godine radnog iskustva na poslovima pravne struke u sudu, javnom tužilaštvu, javnom pravobranilaštvu i advokaturi ili tri godine radnog iskustva na poslovima pravne struke u organu za prekršaje, drugom državnom organu, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave ili četiri godine radnog iskustva na poslovima pravne struke u preduzeću, ustanovi ili drugoj organizaciji.
Svakih šest meseci radnog iskustva na poslovima pravne struke u sudu, javnom tužilaštvu, javnom pravobranilaštvu i advokaturi računa se kao devet meseci radnog iskustva na poslovima pravne struke u organu za prekršaje, drugom državnom organu, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, odnosno kao jedna godina radnog iskustva na poslovima pravne struke u preduzeću, ustanovi ili drugoj organizaciji.
Svakih godinu dana radnog iskustva na poslovima pravne struke u organu za prekršaje, drugom državnom organu, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave računa se kao šesnaest meseci radnog iskustva na poslovima pravne struke u preduzeću, ustanovi ili drugoj organizaciji.
- Ispitni predmeti
Član 3
Pravosudni ispit ima pismeni i usmeni deo.
Na pismenom delu ispita rešavaju se praktični zadaci iz krivičnog i građanskog prava.
Na usmenom delu ispita polažu se:
1) Ustavno pravo i pravosudno organizaciono pravo,
2) Krivično pravo,
3) Građansko pravo,
4) Trgovinsko (privredno) pravo,
5) Međunarodno privatno pravo,
6) Upravno pravo,
7) Radno pravo.
Član 4
Pravosudni ispit polaže se prema programu koji sadrži gradivo, pravne izvore i pravnu književnost.
Program pravosudnog ispita propisuje ministar pravde.
- Ispitni odbor
Član 5
Pravosudni ispit polaže se pred Ispitnim odborom.
Ispitni odbor ima sedam članova, od kojih je jedan predsednik.
Ispitni odbor odlučuje većinom glasova, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Član 6
Ministar pravde obrazuje Ispitni odbor iz redova istaknutih pravnika s položenim pravosudnim ispitom.
Profesor pravnog fakulteta na pozitivnopravnom predmetu može biti član Ispitnog odbora i ako nema položen pravosudni ispit.
Rešenjem o obrazovanju Ispitnog odbora određuju se i predmeti koje njegovi članovi ispituju.
Član 7
Ministar pravde može obrazovati više ispitnih odbora.
Ministar pravde može sazvati članove svih ispitnih odbora radi razmatranja pitanja od značaja za ostvarivanje svrhe pravosudnog ispita.
Član 8
Raspored rada Ispitnog odbora određuje ministar pravde.
Administrativne poslove za Ispitni odbor obavlja Ministarstvo pravde.
II POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
- Zahtev za polaganje ispita
Član 9
Zahtev za polaganje pravosudnog ispita podnosi se Ministarstvu pravde.
Uz zahtev kandidat prilaže dokaze da je ispunio uslove za polaganje ispita.
Član 10
Zahtevom za polaganje pravosudnog ispita mora se prijaviti polaganje pismenog dela ispita i najmanje četiri predmeta iz usmenog dela ispita.
Član 11
Ministar pravde rešenjem odlučuje o zahtevu za polaganje pravosudnog ispita.
Rešenje se dostavlja kandidatu, a ako je polaganje odobreno - i predsedniku Ispitnog odbora.
- Pismeni deo ispita
Član 12
Pravosudni ispit počinje izradom pismenog rada.
Zadatke postavlja i rad ocenjuje član Ispitnog odbora koji ispituje predmet iz koga se izrađuje pismeni rad.
Vreme za izradu pismenog rada određuje Ispitni odbor.
Član 13
Pismeni rad kandidata ocenjuje se sa "odlično", "dobro" i "ne zadovoljava".
Kandidat ne može usmeno polagati predmet iz koga je njegov pismeni rad ocenjen sa "ne zadovoljava".
Član 14
Pismene radove koji su ocenjeni sa "odlično" i "dobro" pregleda filolog.
Filolog ocenjuje pravilnost izražavanja, jasnoću izraza i jezičku kulturu kandidata sa "odlično" i "dobro".
Filologa određuje ministar pravde.
- Usmeni deo ispita
Član 15
Usmeni deo pravosudnog ispita polaže se javno, istovremeno pred svim članovima Ispitnog odbora.
Ispitni predmet ispituje član Ispitnog odbora koji je za taj predmet određen za ispitivača.
Član 16
Uspeh kandidata na usmenom delu ispita ocenjuje se iz svakog predmeta posebno, sa "odlično", "dobro" i "ne zadovoljava".
Pri ocenjivanju uspeha kandidata vrednuju se poznavanje pozitivnih propisa i sudske prakse, razumevanje suštine pravnih ustanova, pravilno pravničko rasuđivanje i način izlaganja.
- Naknadno polaganje
Član 17
Kandidat čiji je uspeh iz najmanje četiri ispitna predmeta ocenjen sa "odlično" ili "dobro" ima pravo da preostale predmete naknadno polaže.
Naknadno polaganje može uslediti najranije dva a najdocnije šest meseci od završetka prethodnog polaganja.
Ako poslednji dan za naknadno polaganje pada na dan kada se pravosudni ispit ne održava, polaže se prvog narednog dana kada se ispit održava.
- Opšti uspeh na pravosudnom ispitu
Član 18
Pošto oceni uspeh kandidata na usmenom delu ispita iz svakog predmeta posebno, Ispitni odbor utvrđuje opšti uspeh kandidata na pravosudnom ispitu.
Opšti uspeh kandidata na pravosudnom ispitu utvrđuje se sa "položio sa odlikom", "položio vrlo dobro", "položio" i "nije položio".
Član 19
Samo kandidatu čiji je uspeh i na pismenom i na usmenom delu ispita iz svakog predmeta ocenjen sa "odlično" i čiji je rad filolog ocenio sa "odlično" opšti uspeh na pravosudnom ispitu utvrđuje se ocenom "položio sa odlikom".
- Odlaganje započetog ispita
Član 20
Na molbu kandidata, predsednik Ispitnog odbora može započeti ispit odložiti do tri meseca, ako je kandidat zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga sprečen da nastavi polaganje ispita.
Molbi za odlaganje započetog ispita prilažu se dokazi koji molbu opravdavaju.
Član 21
Vreme za koje je ispit odložen počinje da teče od dana donošenja rešenja o odlaganju.
U nastavku odloženog ispita polažu se predmeti koji do odlaganja nisu polagani.
- Kada ispit nije položen
Član 22
Pravosudni ispit nije položio kandidat koji je u prvom polaganju ocenjen sa "ne zadovoljava" iz najmanje četiri ispitna predmeta, kao i kandidat koji prilikom naknadnog polaganja iz najmanje jednog ispitnog predmeta bude ocenjen sa "ne zadovoljava".
Pravosudni ispit nije položio ni kandidat koji izričito ili prećutno odustane od polaganja već započetog ispita (ne preda pismeni zadatak, ne pristupi ispitu u vreme početka naknadnog polaganja i slično).
Kandidat nije položio pravosudni ispit ni ako ne pristupi polaganju u roku za koji je ispit odložen.
- Kada se smatra da ispit nije ni polagan
Član 23
Kad kandidat ne pristupi polaganju pravosudnog ispita u vreme određeno za polaganje ispita ili pre početka pismenog dela ispita izjavi da od ispita odustaje, smatra se da nije ni polagao pravosudni ispit.
- Zaštita prava kandidata
Član 24
Kandidat koji smatra da njegov opšti uspeh ili uspeh iz nekog predmeta nije pravilno ocenjen ima pravo da u roku od dvadeset i četiri časa posle saopštenog uspeha pismeno prigovori Ispitnom odboru.
Ispitni odbor je dužan da o prigovoru odluči u roku od tri dana od dana prijema prigovora.
Član 25
Ako usvoji prigovor Ispitni odbor može ponoviti ispit iz jednog ili više premeta ili preinačiti ranije već datu ocenu ili utvrđeni opšti uspeh.
III PONOVNO POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
Član 26
Kandidat koji je pravosudni ispit polagao i nije položio može ispit ponovo polagati kad istekne šest meseci od završetka prethodnog polaganja.
Kandidat koji pravosudni ispit nije položio zbog toga što nije prisustvovao polaganju odloženog ispita, može ga ponovo polagati posle šest meseci od isteka vremena za koje je ispit odložen.
Kandidat koji ni drugi ni svaki sledeći put ne položi pravosudni ispit može ga ponovo polagati kad isteknu dve godine od završetka prethodnog ispita.
IV UVERENJE O PRAVOSUDNOM ISPITU I OSTALA PITANJA
Član 27
O položenom pravosudnom ispitu izdaje se uverenje.
Uverenje izdaje i njegovu sadržinu propisuje ministar pravde.
Član 28
Ministar pravde bliže propisuje način polaganja pravosudnog ispita, troškove polaganja ispita, naknadu za rad članova Ispitnog odbora i filologa i uređuje ostala pitanja u vezi sa pravosudnim ispitom.
V PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 29
S pravosudnim ispitom, u smislu ovog zakona, izjednačava se pravosudni ispit položen po propisima koji su važili do početka primene ovog zakona, odnosno sudijski i advokatski ispit koji su zakonom izjednačeni sa pravosudnim ispitom.
Član 30
Kandidat koji je polaganje pravosudnog ispita započeo po propisima koji su važili pre početka primene ovog zakona ima pravo da polaganje započetog pravosudnog ispita dovrši prema propisima koji su važili u vreme kada je polaganje započeo i posle početka primene ovog zakona.
Član 31
Ministar pravde propisaće program za polaganje pravosudnog ispita do 1. oktobra 1997. godine.
Član 32
Zakon o pravosudnom ispitu ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 67/93) prestaje da važi početkom primene ovog zakona.
Član 33
Ovaj zakon primenjuje se od 1. januara 1998. godine.
