ZAKON O PREVOZU PUTNIKA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU
("Sl. glasnik RS", br. 68/2015, 41/2018, 44/2018 - dr. zakon, 83/2018, 31/2019 i 9/2020)
I UVODNE ODREDBE
Član 1
Ovim zakonom uređuju se uslovi i način obavljanja javnog prevoza putnika i prevoza lica za sopstvene potrebe u drumskom saobraćaju u domaćem i međunarodnom prevozu, pružanja staničnih usluga na autobuskim stanicama i inspekcijski nadzor.
Član 2
Pojedini izrazi, upotrebljeni u ovom zakonu, imaju sledeća značenja:
1) autobus je vozilo za prevoz putnika koje ima više od devet mesta za sedenje uključujući i mesto za sedenje vozača;
2) autobuska stanica je saobraćajni objekat u kome se vrši prijem i otprema autobusa, ukrcavanje i iskrcavanje putnika i prtljaga, prodaja i izdavanje voznih karata i drugih prevoznih isprava, davanje obaveštenja o prevozu i pružanje drugih usluga u vezi sa prevozom;
3) autobusko stajalište je izgrađen prostor van kolovoza ili propisno obeležena površina na kolovozu, namenjena za zaustavljanje autobusa radi ukrcavanja i iskrcavanja putnika i utovara i istovara prtljaga;
4) bilateralni prevoz je prevoz koji se obavlja između Republike Srbije i druge države;
5) BIS prevoz je obavljanje linijskog prevoza dodatnim autobusima istog prevoznika po istom redu vožnje, pri čemu je dozvoljeno da prevoznik ne koristi pojedina autobuska stajališta, odnosno autobuske stanice;
6) vanlinijski prevoz je javni prevoz za koji se itinerer i drugi uslovi prevoza utvrđuju posebno za svaki prevoz;
7) daljinar je akt kojim je utvrđena udaljenost u kilometrima sa minimalnim vremenima vožnje autobusa između autobuskih stanica, odnosno autobuskih stajališta u obavljanju međumesnog prevoza;
8) dozvola je javna isprava kojom se prevozniku dozvoljava obavljanje određene vrste međunarodnog prevoza putnika na teritoriji države čiji je nadležni organ doneo akt o izdavanju dozvole;
9) domaći prevoz je prevoz koji obavlja domaći prevoznik između pojedinih mesta na teritoriji Republike Srbije;
10) domaći prevoznik je prevoznik čije se sedište nalazi na teritoriji Republike Srbije;
11) izvod licence za prevoz je javna isprava kojom nadležni organ potvrđuje da je autobus kojim domaći prevoznik obavlja javni prevoz putnika unet u rešenje o izdavanju licence za prevoz;
12) itinerer je prevozni put na kome se obavlja prevoz putnika od polazišta do odredišta;
13) javni prevoz je prevoz koji je pod jednakim uslovima dostupan svim korisnicima prevoznih usluga i za koji se naplaćuje usluga prevoza;
14) kabotaža je prevoz putnika koji obavlja strani prevoznik između pojedinih mesta na teritoriji Republike Srbije;
14a) limo servis je javni prevoz koji se obavlja putničkim vozilom koje je iznajmljeno sa uslugom vozača;
15) linija je relacija ili skup relacija između početne autobuske stanice ili autobuskog stajališta i krajnje autobuske stanice ili autobuskog stajališta;
16) linijski prevoz je javni prevoz koji se obavlja na određenoj liniji, određenom učestalošću, pri čemu se putnici ukrcavaju i iskrcavaju na unapred određenim autobuskim stanicama ili autobuskim stajalištima;
17) lice odgovorno za prevoz je lice odgovorno za poslove upravljanja prevozom;
18) (brisana)
19) licenca za prevoz je javna isprava kojom privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik stiče pravo na obavljanje svih ili pojedinih vrsta javnog prevoza u drumskom saobraćaju;
20) licenca za pružanje staničnih usluga je javna isprava kojom privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik stiče pravo na obavljanje delatnosti pružanja staničnih usluga;
21) lokalni prevoz je prevoz koji se obavlja na teritoriji jedinice lokalne samouprave, osim gradskog i prigradskog linijskog prevoza;
22) međunarodni prevoz je prevoz pri čijem se obavljanju prelazi najmanje jedna državna granica;
23) multilateralni prevoz je međunarodni prevoz koji se obavlja između tri ili više država od kojih je jedna Republika Srbija pri čemu je dozvoljeno ukrcavanje i iskrcavanje putnika na teritorijama svih država;
24) naizmenični prevoz je međunarodni vanlinijski prevoz organizovanih grupa putnika za više turističkih putovanja, tako da se prva vožnja u povratku i poslednja vožnja u odlasku, u nizu naizmeničnih vožnji, obavlja praznim autobusom;
25) organizovana grupa putnika je grupa koja je obrazovana pre početka putovanja, na osnovu ugovora o organizovanju putovanja;
26) povremeni prevoz je međunarodni vanlinijski prevoz grupe putnika koju je unapred organizovao naručilac prevoza ili sam prevoznik;
27) poseban linijski prevoz je prevoz ugovoren za određenu kategoriju putnika, uz isključenje ostalih putnika, prema ugovorenoj učestalosti i na ugovorenom prevoznom putu;
28) prevoz za sopstvene potrebe je prevoz lica koji domaće privredno društvo, drugo pravno lice, preduzetnik ili poljoprivrednik, odnosno strano pravno lice ili preduzetnik kao pomoćnu aktivnost vrši u vezi sa obavljanjem poslova iz svoje delatnosti bez naplate usluge prevoza;
29) prevoz je svaka vožnja autobusa ili putničkog vozila sa ili bez putnika;
30) prevoznik je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik kome je shodno odredbama ovog zakona odobreno obavljanje javnog prevoza u domaćem prevozu, odnosno privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik kome je, shodno nacionalnom zakonodavstvu države u kojoj se nalazi njegovo sedište, odobreno obavljanje javnog prevoza putnika ili prevoza lica za sopstvene potrebe u međunarodnom prevozu;
31) putni nalog je dokument koji se izdaje za autobus i putničko vozilo kojim se obavlja prevoz u drumskom saobraćaju;
32) putničko vozilo je vozilo za prevoz putnika koje ima najviše devet mesta za sedenje uključujući i mesto za sedenje vozača;
33) putnik je lice koje, na osnovu ugovora ili druge odgovarajuće isprave, ima pravo na prevoz;
34) putni list je dokument koji domaći prevoznik popunjava na propisanom obrascu i kojim se dozvoljava obavljanje vanlinijskog prevoza na osnovu akta koji donosi organ nadležan za izdavanje knjige putnih listova. Knjiga putnih listova je zbirni dokument obrazaca putnih listova;
35) red vožnje je plan obavljanja prevoza na liniji;
36) registrovani red vožnje je isprava kojom se potvrđuje plan obavljanja prevoza na liniji u domaćem prevozu na osnovu akta koji donosi organ nadležan za registraciju i overu reda vožnje;
37) relacija je rastojanje između dva mesta na liniji koja su u redu vožnje označena kao autobuske stanice ili autobuska stajališta;
38) sertifikat o profesionalnoj osposobljenosti je javna isprava kojom se potvrđuje profesionalna osposobljenost lica odgovornog za prevoz za poslove upravljanja prevozom;
39) strani prevoznik je prevoznik čije se sedište nalazi na teritoriji druge države;
40) taksimetar je merilo koje neprekidno, za vreme vožnje ili zaustavljanja u toku vožnje, automatski izračunava i pokazuje cenu vožnje, u zavisnosti od pređenog puta i ukupnog trajanja vožnje;
41) taksi prevoz je javni prevoz koji se obavlja putničkim vozilom i za koji se naknada obračunava taksimetrom;
41a) taksi prevoznik je privredno društvo ili preduzetnik kome je u skladu sa odredbama ovog zakona odobreno obavljanje taksi prevoza;
42) taksi tarifa je skup jediničnih cena za start, pređeni kilometar, vreme čekanja, dolazak na adresu po pozivu i prevoz prtljaga po komadu, o čemu se putnici obaveštavaju pre ulaska u taksi vozilo, a primenjuje se u zavisnosti od doba dana ili noći, od dana u nedelji (radni dan, nedelja ili državni praznik) i područja na kome se vožnja obavlja (uža ili šira teritorija jedinice lokalne samouprave i teritorije drugih jedinica lokalne samouprave) i koja je učitana u merni instrument;
43) taksi stajalište je mesto na javnoj saobraćajnoj ili drugoj posebno uređenoj površini koje je određeno i uređeno za pristajanje taksi vozila, čekanje i prijem putnika i koje je obeleženo saobraćajnom signalizacijom shodno propisima kojima se uređuje bezbednost saobraćaja na javnim putevima;
44) taksi vozač je fizičko lice koje upravlja taksi vozilom i obavlja taksi prevoz kao preduzetnik ili kao zaposleni kod preduzetnika ili privrednog društva;
45) taksi dozvola za vozača je identifikaciona isprava koju taksi vozač nosi sa sobom prilikom obavljanja delatnosti i koju je dužan da pokaže na zahtev ovlašćenog lica i koja sadrži poslovno ime privrednog društva ili preduzetnika, redni broj, ime i prezime taksi vozača, status taksi vozača (preduzetnik ili zaposleni), jedinstveni matični broj građana - taksi vozača (JMBG), adresu i fotografiju;
46) tranzitni prevoz je međunarodni prevoz koji prevoznik sa teritorije jedne države obavlja preko teritorije druge države, bez ukrcavanja i iskrcavanja putnika na teritoriji te države.
Član 3
Prevoz putnika i lica u drumskom saobraćaju obavlja se u skladu sa odredbama potvrđenih međunarodnih sporazuma, uz poštovanje principa uzajamnosti, odredbama ovog zakona i drugih propisa donetih na osnovu ovog zakona.
Član 4
Prevoz u drumskom saobraćaju obavlja se autobusima i putničkim vozilima koja ispunjavaju uslove utvrđene propisima kojima se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima i propisima o standardima za pojedine vrste autobusa, odnosno putničkih vozila.
Autobusi i putnička vozila kojima domaći prevoznik, domaće privredno društvo, drugo pravno lice, preduzetnik i poljoprivrednik obavlja prevoz u drumskom saobraćaju moraju biti registrovana na teritoriji Republike Srbije.
Član 5
U autobusu, odnosno putničkom vozilu kojim se obavlja prevoz u drumskom saobraćaju, osim putničkog vozila privrednih subjekata kojima se obavlja prevoz za sopstvene potrebe, putničkog vozila u svojini fizičkog lica kojim to lice vrši prevoz za lične potrebe i putničkog vozila kojim se obavlja taksi prevoz putnika, mora se nalaziti putni nalog za autobus, odnosno putničko vozilo, popunjen na propisan način, potpisan od strane vozača i ovlašćenog lica.
Izdavanje i vođenje putnih naloga kao i evidencija o izdatim putnim nalozima vrši se na propisan način.
Ministar nadležan za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministar) propisuje sadržinu putnog naloga, način izdavanja i vođenja putnog naloga, kao i način vođenja evidencije o izdatim putnim nalozima.
Sadržina putnog naloga iz stava 3. ovog člana sadrži naročito ime, prezime i potpis vozača, ime i prezime članova posade, potpis lica ovlašćenog za izdavanje putnog naloga kao podatke o ličnosti.
Član 6
Autobus kojim se obavlja prevoz u drumskom saobraćaju, osim autobusa kojim se obavlja gradski i prigradski prevoz putnika, mora da ima na bočnim stranama ispisano poslovno ime prevoznika, a može da ima i njegov znak koji uživa zaštitu u skladu sa zakonom kojim se uređuju žigovi.
Na krovu autobusa, odnosno putničkog vozila kojim se obavlja prevoz u drumskom saobraćaju, osim autobusa i putničkog vozila kojim se obavlja osposobljavanje kandidata za vozače i putničkog vozila kojim se obavlja taksi prevoz, ne mogu se stavljati krovne oznake sa poslovnim imenom ili drugim natpisima, kao ni krovne oznake bez natpisa.
Primalac lizinga i zakupac autobusa smatra se vlasnikom autobusa u smislu prava i obaveza iz st. 1. i 2. ovog člana.
Član 7
U putničkom vozilu kojim se obavlja prevoz, osim putničkog vozila kojim se obavlja taksi prevoz, ne može se nalaziti taksimetar.
Član 8
Autobusi uzeti u zakup kojima se obavlja domaći i međunarodni javni prevoz, kao i prevoz za sopstvene potrebe, ne mogu se davati u podzakup.
Autobusi uzeti u lizing kojima se obavlja domaći i međunarodni javni prevoz, kao i prevoz za sopstvene potrebe mogu se koristiti u skladu sa propisima kojima se uređuje posao lizinga motornih vozila.
Član 9
Dostavljanje rešenja donetih o upravnim stvarima primenom propisa kojima se uređuje prevoz putnika u drumskom saobraćaju i drugih akata nastalih u vođenju upravnog postupka vrši se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.
II USLOVI I NAČIN OBAVLJANJA PREVOZA PUTNIKA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU
Član 10
Javni prevoz putnika obavlja se kao domaći i međunarodni prevoz.
Član 11
Domaći javni prevoz putnika (u daljem tekstu: domaći prevoz) obavlja se kao linijski prevoz, vanlinijski prevoz, poseban linijski prevoz i taksi prevoz.
Domaći linijski prevoz obavlja se kao:
1) gradski i prigradski prevoz - prevoz unutar naseljenih mesta ili između naseljenih mesta koja se nalaze na teritoriji jedinice lokalne samouprave;
2) međumesni prevoz - prevoz između naseljenih mesta koja se nalaze na teritoriji dve ili više jedinica lokalne samouprave.
Član 12
Međunarodni prevoz putnika obavlja se kao linijski prevoz, poseban linijski prevoz i vanlinijski prevoz i to kao bilateralni, multilateralni i tranzitni prevoz.
Član 12a
Limo servis smatra se javnim prevozom.
Član 13
Domaći ili međunarodni prevoz koji putničkim vozilom ili autobusom obavlja domaće, odnosno strano lice koje nema svojstvo prevoznika, a koji se obavlja dva ili više puta tokom dana, nedelje ili meseca, na istom ili sličnom prevoznom putu ili se lica koja se prevoze ukrcavaju ili iskrcavaju na autobuskim stajalištima ili na istim ili sličnim mestima ukrcavanja ili iskrcavanja, i lica koja se prevoze nisu u srodstvu sa licem koje upravlja vozilom smatra se javnim prevozom koji je ovim zakonom zabranjen.
Javnim prevozom iz stava 1. ovog člana smatraće se naročito i:
1) prevoz za koji je naplaćena usluga prevoza;
2) prevoz koji se obavlja na relacijama na kojima postoji linijski prevoz;
3) prevoz više od pet lica, uključujući i vozača;
4) prevoz "od vrata do vrata";
5) prevoz koji se obavlja na osnovu javnog oglašavanja;
6) ako lice koje upravlja vozilom (vlasnik ili korisnik vozila) nije u mogućnosti da iz sopstvenih prihoda, odnosno prihoda ostvarenih po osnovu rada, socijalnih ili penzijskih primanja finansira iznos troškova za gorivo koje je utrošeno za razliku broja pređenih kilometara u trenutku vršenja inspekcijske kontrole i broja pređenih kilometara evidentiranih u zapisniku o poslednjem tehničkom pregledu.
Član 14
U autobusu kojim se obavlja javni prevoz, ako posebnim propisima nije drugačije uređeno, ne mogu se prevoziti deca ispod šest godina starosti bez pratioca, lica obolela od zaraznih bolesti, alkoholisana lica koja uznemiravaju druge putnike i ometaju posadu autobusa, životinje, posmrtni ostaci, eksplozivi, lako zapaljive, otrovne, radioaktivne, nagrizajuće materije, organski peroksidi i sl.
Član 15
Domaći i međunarodni prevoz obavlja se na osnovu licence za obavljanje svih ili pojedinih vrsta javnog prevoza u drumskom saobraćaju (u daljem tekstu: licenca za prevoz).
Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministarstvo) izdaje licencu za prevoz i izvod licence za prevoz (u daljem tekstu: izvod licence) privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku sa sedištem na teritoriji Republike Srbije.
Licenca za prevoz i izvod licence su neprenosivi.
Ministar propisuje izgled i sadržinu obrasca zahteva za izdavanje licence, izgled i sadržinu licence za prevoz i izvoda licence.
Član 16
Domaći prevoznik dužan je da original licence za prevoz čuva u sedištu.
U autobusu domaćeg prevoznika za vreme obavljanja prevoza mora se nalaziti original izvoda licence.
Domaći prevoznik ne može bilo kojom svojom radnjom koja se odnosi na davanje na korišćenje licence za prevoz ili izvoda licence da omogući drugim pravnim ili fizičkim licima koja ne ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom da obavljaju domaći, odnosno međunarodni prevoz.
Član 17
Licenca za prevoz izdaje se za sledeće vrste prevoza:
1) međunarodni linijski prevoz putnika;
2) domaći linijski prevoz putnika;
3) međunarodni vanlinijski prevoz putnika;
4) domaći vanlinijski prevoz putnika.
Ministarstvo izdaje izvode licence za sve autobuse koji ispunjavaju uslove utvrđene ovim zakonom, kao i uslove utvrđene propisima kojima se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima, a koji su uneti u rešenje o izdavanju licence za prevoz i izvoda licence.
Član 18
Licenca za prevoz izdaje se sa rokom važenja od 10 godina.
Izvod licence važi najduže do isteka roka važenja licence za prevoz.
Član 19
Domaći prevoznik koji ima licencu za domaći vanlinijski prevoz putnika može da obavlja domaći vanlinijski prevoz i domaći poseban linijski prevoz.
Domaći prevoznik koji ima licencu za međunarodni vanlinijski prevoz putnika može da obavlja domaći i međunarodni vanlinijski prevoz i domaći i međunarodni poseban linijski prevoz.
Domaći prevoznik koji ima licencu za domaći linijski prevoz putnika može da obavlja domaći linijski prevoz, domaći vanlinijski prevoz i domaći poseban linijski prevoz.
Domaći prevoznik koji ima licencu za međunarodni linijski prevoz putnika može da obavlja domaći i međunarodni linijski prevoz, domaći i međunarodni vanlinijski prevoz i domaći i međunarodni poseban linijski prevoz.
Član 20
Licenca za prevoz izdaje se privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku koji ispunjava uslove u pogledu:
1) poslovnog ugleda;
2) finansijske sposobnosti;
3) profesionalne osposobljenosti;
4) voznog parka;
5) vozača;
6) stvarnog i stabilnog sedišta.
Član 21
Uslov u pogledu poslovnog ugleda ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ako:
1) licu koje je radno angažovano kao lice odgovorno za prevoz:
(1) nije pravnosnažno izrečena zaštitna mera zabrane obavljanja određenih poslova u privrednom i finansijskom poslovanju,
(2) nije pravnosnažno osuđivano za krivično delo protiv imovine, privrede, bezbednosti javnog saobraćaja, prava po osnovu rada, pravnog saobraćaja, opšte sigurnosti ljudi i imovine i životne sredine,
(3) nije pravnosnažno osuđivano na kaznu zatvora za druga krivična dela,
(4) nije, u poslednje dve godine, bilo tri ili više puta pravnosnažnom presudom privrednog suda, kažnjeno za teži privredni prestup za koji je propisana novčana kazna u iznosu preko 100.000 dinara u oblastima javnog prevoza u drumskom saobraćaju i bezbednosti saobraćaja na putevima;
2) privrednom društvu ili drugom pravnom licu:
(1) nije pravnosnažno izrečena zaštitna mera zabrane vršenja delatnosti javnog prevoza u drumskom saobraćaju propisana zakonom kojim se uređuju privredni prestupi,
(2) nije, u poslednje dve godine, bilo tri ili više puta pravnosnažnom presudom privrednog suda, kažnjeno za teži privredni prestup u oblasti javnog prevoza u drumskom saobraćaju i bezbednosti saobraćaja na putevima za koji je propisana novčana kazna preko 750.000 dinara;
3) preduzetniku:
(1) nije pravnosnažno izrečena zaštitna mera zabrane vršenja delatnosti javnog prevoza u drumskom saobraćaju propisana zakonom kojim se uređuju prekršaji,
(2) nije, u poslednje dve godine, bilo tri ili više puta pravnosnažnom presudom prekršajnog suda, kažnjeno za teži prekršaj u oblasti javnog prevoza u drumskom saobraćaju i bezbednosti saobraćaja na putevima za koji je propisana novčana kazna preko 300.000 dinara.
Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ponovo stiče poslovni ugled kada prestanu pravne posledice presude kojom je izrečena zaštitna mera, odnosno kada prestanu pravne posledice presude osuđivanom licu iz stava 1. ovog člana.
Član 22
Uslov u pogledu finansijske sposobnosti ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji izmiruje svoje poreske i poslovne obaveze i raspolaže kapitalom i rezervama u iznosu od:
1) najmanje 9.000 evra za prvi autobus i 5.000 evra za svaki sledeći autobus, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja zahteva za izdavanje licence za međunarodni prevoz;
2) najmanje 2.000 evra za prvi autobus i 1.000 evra za svaki sledeći autobus, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja zahteva za izdavanje licence za domaći prevoz.
Član 23
Uslov u pogledu profesionalne osposobljenosti ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, ako lice odgovorno za prevoz ima sertifikat o profesionalnoj osposobljenosti.
Ministarstvo izdaje sertifikat o profesionalnoj osposobljenosti i donosi rešenje o oslobađanju od polaganja ispita o profesionalnoj osposobljenosti na osnovu uslova iz stava 3. ovog člana.
Uslov za oslobađanje od polaganja ispita o profesionalnoj osposobljenosti ispunjava lice koje:
1) ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije) ili na osnovnim studijama na fakultetu u trajanju od najmanje četiri godine, a koje su u pogledu prava koja iz njih proizlaze izjednačene sa master akademskim studijama, u oblasti inženjerstva drumskog saobraćaja;
2) ima najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima upravljanja prevozom putnika u drumskom saobraćaju i stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije) ili na osnovnim studijama na fakultetu u trajanju od najmanje četiri godine, a koje su u pogledu prava koja iz njih proizlaze izjednačene sa master akademskim studijama;
3) ima završenu srednju školu u trogodišnjem, odnosno četvorogodišnjem trajanju za područje rada saobraćaja, mašinstva, odnosno elektrotehnike i najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima upravljanja prevozom putnika u drumskom saobraćaju.
Lice iz stava 1. ovog člana može da obavlja poslove upravljanja prevozom kod najviše četiri domaća prevoznika čiji ukupni vozni park čine najviše 50 autobusa.
Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi.
Član 24
Ispit o profesionalnoj osposobljenosti iz člana 23. stav 2. ovog zakona polaže se pred komisijom koju obrazuje Ministar.
Ministar propisuje program i način polaganja ispita o profesionalnoj osposobljenosti.
Ministarstvo vodi evidenciju o izdatim sertifikatima o profesionalnoj osposobljenosti iz člana 23. stav 1. ovog zakona.
Ministar propisuje sadržinu i način vođenja evidencije sertifikata o profesionalnoj osposobljenosti, kao i izgled i sadržinu obrasca sertifikata o profesionalnoj osposobljenosti.
Evidencija i obrazac iz stava 4. ovog člana sadrže naročito ime, prezime, mesto i datum rođenja lica koje ima sertifikat o profesionalnoj osposobljenosti kao podatke o ličnosti.
Član 25
Uslov u pogledu voznog parka ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, ako u vlasništvu ili u lizingu ima:
1) najmanje jedan registrovan autobus za obavljanje domaćeg vanlinijskog prevoza;
2) najmanje tri registrovana autobusa za obavljanje domaćeg linijskog prevoza;
3) najmanje dva registrovana autobusa za obavljanje međunarodnog vanlinijskog prevoza proizvedena posle 1. oktobra 1993. godine;
4) najmanje tri registrovana autobusa za obavljanje međunarodnog linijskog prevoza proizvedena posle 1. oktobra 1993. godine.
Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik može autobuse uzeti u zakup na period od najmanje šest meseci, ako ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana.
Ugovor o zakupu iz stava 2. ovog člana mora biti overen kod organa nadležnog za overu ako je jedna od ugovornih strana fizičko lice.
Član 26
Uslov u pogledu vozača ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, ako ima u radnom odnosu broj vozača koji nije manji od broja autobusa unetih u pismeni zahtev za izdavanje licence za domaći i međunarodni linijski prevoz.
Uslov u pogledu vozača ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, ako ima u radnom odnosu najmanje jednog vozača za obavljanje domaćeg i međunarodnog vanlinijskog prevoza.
Vozač iz st. 1. i 2. ovog člana ne može biti lice kome nisu prestale pravne posledice osude za krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja.
U autobusu domaćeg prevoznika za vreme obavljanja prevoza mora se nalaziti ugovor o radu za vozače, odnosno drugi ugovor u skladu sa zakonom kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada ili overena fotokopija tih ugovora za vozače koji su radno angažovani.
Član 27
Uslov u pogledu stvarnog i stabilnog sedišta ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ako ima sedište na teritoriji Republike Srbije.
U sedištu iz stava 1. ovog člana moraju se nalaziti poslovne prostorije u kojima se čuvaju osnovni poslovni dokumenti, posebno računovodstveni dokumenti, dokumenti o ljudskim resursima, dokumenti koji sadrže podatke o vremenu vožnje i vremenu odmora vozača, putni nalozi, putni listovi i drugi dokumenti bitni za obavljanje delatnosti javnog prevoza.
Član 28
Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik za izdavanje licence za prevoz podnosi pismeni zahtev na propisanom obrascu, sa unetim podacima o uslovima za izdavanje licence za prevoz, uz koji prilaže dokaze o ispunjenosti tih uslova (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Podnosiocu zahteva koji ispunjava uslove iz člana 20. ovog zakona Ministarstvo donosi rešenje o izdavanju licence za prevoz i izvoda licence.
Ministarstvo donosi rešenje kojim se odbija zahtev za izdavanje licence za prevoz ako se utvrdi da podnosilac zahteva ne ispunjava uslove iz člana 20. ovog zakona.
Rešenje iz st. 2. i 3. ovog člana je konačno.
Član 29
Prevoznik je dužan da o promeni podataka o uslovima na osnovu kojih je izdata licenca za prevoz u roku od 15 dana od dana nastale promene obavesti Ministarstvo.
Ako se promenom podataka smanjuje pravo na broj izdatih izvoda licence prevoznik je dužan da Ministarstvu vrati izdate izvode licence koji čine razliku između broja izdatih izvoda licence i broja koji odgovara promenjenim podacima.
Prevoznik je dužan da Ministarstvu vrati licencu za prevoz i izvode licence, ako promenjeni podaci menjaju sadržinu izdate licence za prevoz.
U slučaju iz stava 3. ovog člana Ministarstvo donosi rešenje o izdavanju licence za prevoz i izvoda licence kojim se zamenjuje važeće rešenje o izdavanju licence za prevoz i izvoda licence.
Član 30
Prevoznik je dužan da izgubljenu, ukradenu ili uništenu licencu za prevoz, odnosno izvod licence oglasi nevažećim u "Službenom glasniku Republike Srbije", u roku od osam dana od dana kada je licenca za prevoz, odnosno izvod licence izgubljen, ukraden ili uništen, kao i da u istom roku pismenim putem obavesti Ministarstvo.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, na zahtev prevoznika, Ministarstvo izdaje duplikat licence za prevoz, odnosno izvoda licence posle dostavljanja dokumenta kojim se potvrđuje da je važeća licenca za prevoz, odnosno izvod licence oglašen nevažećim.
Član 31
Licenca za prevoz prestaje da važi:
1) istekom roka za koji je izdata;
2) na osnovu zahteva nosioca licence;
3) oduzimanjem licence;
4) prestankom postojanja privrednog društva, drugog pravnog lica ili preduzetnika.
U slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana Ministarstvo donosi rešenje o prestanku važenja licence za prevoz.
Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno.
Član 32
Zahtev za produženje roka važenja licence za prevoz podnosi se na propisanom obrascu za izdavanje licence najkasnije 90 dana pre isteka roka važenja.
Član 33
Ministarstvo donosi rešenje o oduzimanju licence za prevoz i izvoda licence, ako domaći prevoznik prestane da ispunjava neki od uslova za izdavanje licence za prevoz, propisanih ovim zakonom.
Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno.
Domaći prevoznik dužan je da u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja iz stava 1. ovog člana licencu za prevoz i sve primerke izvoda licence vrati Ministarstvu.
Član 34
Ministarstvo vodi registar izdatih i oduzetih licenci za prevoz i izvoda licence.
Ministar propisuje sadržinu i način vođenja registra iz stava 1. ovog člana.
Član 35
Ministarstvo vrši proveru ispunjenosti uslova za izdavanje licence za prevoz, s tim da period između dve provere ne može biti duži od pet godina.
Ako se u vršenju provere iz stava 1. ovog člana utvrdi da je prevoznik prestao da ispunjava uslov poslovnog ugleda ili profesionalne osposobljenosti iz razloga što lice odgovorno za prevoz ne ispunjava uslove iz člana 21. stav 1. tačka 1) ovog zakona ili uslov iz člana 23. stav 1. ovog zakona može mu se odobriti obavljanje prevoza u skladu sa izdatom licencom za prevoz ako poslove upravljanja prevozom obavlja lice koje ispunjava uslove iz člana 21. stav 1. tačka 1) ovog zakona s tim da u roku od šest meseci dostavi Ministarstvu dokaz o ispunjenosti uslova.
Ako se u vršenju provere iz stava 1. ovog člana utvrdi da je prevoznik prestao da ispunjava uslov poslovnog ugleda ili profesionalne osposobljenosti zbog smrti ili privremene sprečenosti za rad lica odgovornog za prevoz, može mu se odobriti obavljanje prevoza u skladu sa izdatom licencom za prevoz s tim da u roku od devet meseci dostavi Ministarstvu dokaz o ispunjenosti tih uslova.
Ako se u vršenju provere iz stava 1. ovog člana utvrdi da je prevoznik prestao da ispunjava uslov finansijske sposobnosti može mu se odobriti obavljanje prevoza u skladu sa izdatom licencom za prevoz, s tim da Ministarstvo prethodno oceni, na osnovu analize finansijskog plana prevoznika, da će taj uslov biti ispunjen u roku koji ne može biti duži od šest meseci.
Ako se u vršenju provere iz stava 1. ovog člana utvrdi da je prevoznik prestao da ispunjava uslov iz čl. 25. i 27. ovog zakona može mu se odobriti obavljanje prevoza u skladu sa izdatom licencom za prevoz, s tim da u roku od šest meseci dostavi Ministarstvu dokaz o ispunjenosti uslova.
Ako u ostavljenom roku prevoznik ne dostavi dokaze o ispunjenosti uslova za izdavanje licence Ministarstvo donosi rešenje o oduzimanju licence i izvoda licence.
Rešenje iz st. 2, 3, 4. i 5. ovog člana Ministarstvo ne može doneti više od tri puta u periodu od 10 godina.
Rešenje iz st. 2, 3, 4. i 5. ovog člana je konačno.
Član 36
Licenca za prevoz ne izdaje se za obavljanje taksi prevoza i prevoza lica za sopstvene potrebe.
Član 37
Ministarstvo razmenjuje, na principu uzajamnosti, podatke o izdatim licencama za prevoz, obaveštenja o izvršenim prekršajima i preduzetim administrativnim merama, sa organima nadležnim za poslove saobraćaja drugih država.
Ministarstvo, na principu uzajamnosti, ostvaruje saradnju sa organima iz stava 1. ovog člana, s ciljem da se u najvećoj mogućoj meri obezbedi primena propisa kojima se uređuje međunarodni prevoz.
III PRUŽANJE STANIČNIH USLUGA
Član 38
Delatnost pružanja staničnih usluga obuhvata:
1) davanje obaveštenja koja se odnose na vreme polazaka i dolazaka autobusa, cenu prevoza, naziv prevoznika i sl;
2) prodaju voznih karata i izdavanje drugih prevoznih isprava u vezi sa prevozom;
3) ukrcavanje i iskrcavanje putnika;
4) smeštaj i čuvanje prtljaga;
5) prijem i otpremu autobusa.
Korisnici staničnih usluga su prevoznici i putnici.
Pružalac staničnih usluga može pružati i druge usluge prevoznicima, putnicima i drugim korisnicima.
Član 39
Delatnost pružanja staničnih usluga na autobuskim stanicama može da obavlja privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji ima licencu za pružanje staničnih usluga (u daljem tekstu: pružalac usluga).
Ministarstvo izdaje licencu za pružanje staničnih usluga.
Licenca za pružanje staničnih usluga je neprenosiva.
Ministar propisuje izgled i sadržinu obrasca licence iz stava 1. ovog člana.
Član 40
Pružalac usluga dužan je da original licence za pružanje staničnih usluga čuva u sedištu.
Pružalac usluga ne može bilo kojom svojom radnjom koja se odnosi na davanje na korišćenje licence za pružanje staničnih usluga da omogući drugim pravnim ili fizičkim licima koja ne ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom da obavljaju delatnost pružanja staničnih usluga.
Član 41
Licenca za pružanje staničnih usluga izdaje se sa rokom važenja do pet godina.
Licenca za pružanje staničnih usluga izdaje se privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku koji ispunjava uslov u pogledu poslovnog ugleda, ima sedište na teritoriji Republike Srbije, ima izmirene novčane obaveze prema domaćim prevoznicima na način propisan zakonom kojim se uređuju rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama i ako autobuska stanica ispunjava uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Pod izmirenim novčanim obavezama iz stava 2. ovog člana podrazumevaju se novčane obaveze koje privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ima prema prevoznicima, po osnovu voznih karata koje prodaje u ime i za račun prevoznika.
Član 42
Uslov u pogledu poslovnog ugleda iz člana 41. stav 2. tačka 1) ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ako:
1) odgovornom licu u privrednom društvu, drugom pravnom licu, odnosno preduzetniku:
(1) nije pravnosnažno izrečena zaštitna mera zabrane obavljanja određenih poslova u privrednom i finansijskom poslovanju,
(2) nije pravnosnažno osuđivano za krivično delo protiv imovine, privrede, prava po osnovu rada, pravnog saobraćaja, opšte sigurnosti ljudi i imovine i životne sredine,
(3) nije pravnosnažno osuđivano na kaznu zatvora za druga krivična dela,
(4) nije, u poslednje dve godine, bilo tri ili više puta pravnosnažnom presudom privrednog suda, kažnjeno za teži privredni prestup za koji je propisana novčana kazna u iznosu preko 100.000 dinara u oblasti pružanja staničnih usluga u drumskom saobraćaju;
2) privrednom društvu ili drugom pravnom licu:
(1) nije pravnosnažno izrečena zaštitna mera zabrane vršenja delatnosti pružanja staničnih usluga u drumskom saobraćaju propisana zakonom kojim se uređuju privredni prestupi,
(2) nije, u poslednje dve godine, bilo tri ili više puta pravnosnažnom presudom privrednog suda, kažnjeno za teži privredni prestup u oblasti pružanja staničnih usluga u drumskom saobraćaju za koji je propisana novčana kazna preko 750.000 dinara;
3) preduzetniku:
(1) nije pravnosnažno izrečena zaštitna mera zabrane vršenja delatnosti pružanja staničnih usluga u drumskom saobraćaju propisana zakonom kojim se uređuju prekršaji,
(2) nije, u poslednje dve godine, bilo tri ili više puta pravnosnažnom presudom prekršajnog suda, kažnjeno za teži prekršaj u oblasti pružanja staničnih usluga u drumskom saobraćaju za koji je propisana novčana kazna preko 300.000 dinara.
Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ponovo stiče poslovni ugled kada prestanu pravne posledice presude kojom je izrečena zaštitna mera, odnosno kada prestanu pravne posledice presude osuđivanom licu iz stava 1. ovog člana.
Član 43
Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik podnosi zahtev za izdavanje licence za pružanje staničnih usluga uz koji prilaže dokaze o ispunjenosti uslova.
Privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku koji ispunjava uslove iz člana 41. stav 2. ovog zakona Ministarstvo donosi rešenje o izdavanju licence za pružanje staničnih usluga.
Ministarstvo donosi rešenje kojim se odbija zahtev za licence za pružanje staničnih usluga ako se utvrdi da podnosilac zahteva ne ispunjava uslove iz člana 41. stav 2. ovog zakona.
Rešenje iz st. 2. i 3. ovog člana je konačno.
Član 44
Licenca za pružanje staničnih usluga prestaje da važi:
1) istekom roka za koji je izdata;
2) na osnovu zahteva nosioca licence;
3) prestankom postojanja privrednog društva, drugog pravnog lica ili preduzetnika.
U slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana Ministarstvo donosi rešenje o prestanku važenja licence za pružanje staničnih usluga.
Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno.
Član 45
Zahtev za produženje roka važenja licence za pružanje staničnih usluga podnosi se najkasnije 90 dana pre isteka roka važenja.
Član 46
Ministarstvo vodi registar izdatih licenci za pružanje staničnih usluga.
Ministar propisuje sadržinu i način vođenja registra iz stava 1. ovog člana.
Član 47
Pružalac usluga dužan je da pruža usluge prevoznicima i putnicima pod jednakim uslovima i u skladu sa odredbama ovog zakona i opštim uslovima poslovanja autobuskih stanica.
Pružalac usluga dužan je da na vidnom mestu istakne izvod iz reda vožnje, opšte uslove međumesnog prevoza i opšte uslove poslovanja autobuske stanice.
Član 48
Privredna komora Srbije propisuje opšte uslove poslovanja autobuskih stanica.
Opšti uslovi poslovanja autobuskih stanica sadrže naročito:
1) način pružanja staničnih usluga;
2) prava i obaveze pružaoca staničnih usluga, prevoznika, putnika i korisnika drugih usluga;
3) pravila postupka koja primenjuju tela Privredne komore Srbije u rešavanju sporova nastalih povredom odredaba opštih uslova poslovanja autobuskih stanica.
Član 49
Pružalac usluga dužan je da stanične usluge pruža i naplaćuje u skladu sa kategorijom autobuske stanice.
Vlada na predlog Ministarstva propisuje način utvrđivanja najviše cene stanične usluge.
Član 50
Privredna komora Srbije propisuje akt o kategorizaciji autobuskih stanica po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva.
Akt o kategorizaciji autobuskih stanica sadrži naročito kategorije autobuskih stanica, vrste kriterijuma za kategorizaciju autobuskih stanica, metodologiju vrednovanja kriterijuma, graničnu vrednost broja bodova, metodologiju utvrđivanja kategorije, sastav i način rada komisije koja sprovodi postupak za utvrđivanje kategorije autobuske stanice, telo Privredne komore Srbije koje odlučuje o kategoriji autobuske stanice.
Telo određeno aktom iz stava 2. ovog člana donosi rešenje o kategoriji autobuske stanice.
Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba Ministarstvu.
Član 51
Domaći prevoznik dužan je da dostavi registrovani, odnosno odobreni red vožnje za svaku liniju, kao i važeći cenovnik, pružaocima usluga na autobuskim stanicama koje su unete u red vožnje, najkasnije pet dana pre početka obavljanja prevoza.
Pružalac usluga dužan je da sačini izvod iz reda vožnje i istakne ga na vidnom mestu u autobuskoj stanici, najkasnije dva dana pre početka obavljanja prevoza.
Pružalac usluga dužan je da prevozniku omogući nesmetan prijem, korišćenje i otpremu autobusa sa perona autobuske stanice koja je uneta u registrovani, odnosno odobren red vožnje.
Pružalac usluga dužan je da putniku koji ima voznu kartu izdatu na autobuskoj stanici, prelaznu voznu kartu, povratnu voznu kartu ili mesečnu voznu kartu, omogući nesmetan pristup autobusu na peronu.
Član 52
Zabranjeno je pružaocu usluga da pruža usluge prevozniku koji obavlja prevoz, a nema registrovani red vožnje, odnosno nema dozvolu za međunarodni linijski prevoz.
Pružalac usluga može vršiti prijem i otpremu autobusa u posebnom linijskom i u vanlinijskom prevozu na posebno označenim peronima, prevozniku koji ima licencu za prevoz za tu vrstu prevoza.
Član 53
Pružalac usluga dužan je da vodi tačnu evidenciju polazaka i dolazaka autobusa na propisanom obrascu.
Pružalac usluga dužan je da, najkasnije do desetog u mesecu, na osnovu evidencije iz stava 1. ovog člana, dostavi izveštaj o neobavljanju linijskog prevoza po registrovanim, odnosno odobrenim redovima vožnje, za prethodni mesec, republičkoj inspekciji za drumski saobraćaj.
Ministar propisuje izgled i sadržinu obrasca i način vođenja evidencije polazaka i dolazaka autobusa.
Član 54
Autobuska stanica je saobraćajni objekat koji ima:
1) poslovnu zgradu;
2) prostor za izdavanje voznih karata i drugih prevoznih isprava i davanje obaveštenja o prevozu;
3) čekaonicu;
4) garderobu;
5) javni sanitarni čvor sa tekućom vodom;
6) prostor za autobuse sa peronima i
7) uređaj za video nadzor na peronima.
Autobusko stajalište ima propisane oznake i izgrađenu, odnosno obeleženu saobraćajnu površinu za zaustavljanje autobusa, za ukrcavanje i iskrcavanje putnika i utovar i istovar prtljaga.
Za korišćenje autobuskog stajališta ne može se prevoznicima i putnicima naplaćivati naknada.
Ministar propisuje bliže saobraćajno-tehničke i druge uslove za izgradnju, održavanje i eksploataciju autobuskih stanica i autobuskih stajališta.
U slučaju da autobuska stanica ne ispunjava neki od propisanih uslova smatraće se autobuskim stajalištem na taj način što pružalac usluga prevoznicima i putnicima nema pravo da naplaćuje stanične usluge ako mu je izrečena inspekcijska mera zabrane naplate staničnih usluga dok ne ispuni propisane uslove.
U slučaju iz stava 5. ovog člana pružalac usluga dužan je da prevoznicima i putnicima pruža stanične usluge dok autobuska stanica ne ispuni propisane uslove.
Član 55
Pružalac usluga koji ne izmiruje novčane obaveze prema domaćim prevoznicima na način propisan zakonom kojim se uređuju rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, ne može da naplaćuje staničnu uslugu prijema i otpreme autobusa ako mu je izrečena inspekcijska mera zabrane naplate staničnih usluga dok ne izmiri novčane obaveze.
O izmirenju novčanih obaveza iz stava 1. ovog člana pružalac usluga je dužan da obavesti Ministarstvo.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, pružalac usluga dužan je da prevoznicima omogući nesmetan prijem, korišćenje i otpremu autobusa sa perona autobuske stanice koja je uneta u registrovani, odnosno odobreni red vožnje dok ne izmiri novčane obaveze.
Član 56
Prevoznik, pružalac usluga, putnička i turistička agencija dužna je da u linijskom prevozu, osim u gradskom i prigradskom prevozu, putniku izda čitko popunjenu, numerisanu voznu kartu za određenu relaciju, sa upisanim nazivom prevoznika, datumom polaska, vremenom polaska i cenom prevoza, a prevoznik i numerisanu potvrdu za prevoz putničkog prtljaga.
Vozne karte i druge prevozne isprave za registrovane, odnosno odobrene redove vožnje se prodaju i izdaju u odgovarajućoj prostoriji autobuske stanice na obeleženim šalterima, u poslovnim prostorijama prevoznika, u putničkim i turističkim agencijama, i u autobusu kada pružalac usluga zaključi prodaju i izdavanje voznih karata i drugih prevoznih isprava, odnosno kada se putnici ukrcavaju na autobuskom stajalištu.
Prevoznici, pružaoci usluga, putničke i turističke agencije mogu prodavati vozne karte i druge prevozne isprave i putem interneta.
Prevoznici, pružaoci usluga, putničke i turističke agencije dužni su da vozne karte i druge prevozne isprave prodaju i izdaju u skladu sa registrovanim, odnosno odobrenim redom vožnje i važećim cenovnikom.
Prodaja i izdavanje voznih karata i drugih prevoznih isprava u domaćem prevozu na autobuskoj stanici zaključuje se najkasnije pet minuta pre polaska autobusa, s tim što je pružalac usluga dužan da licu, odnosno korisniku prevoza omogući nesmetan pristup autobusu na peronu, sve do polaska autobusa.
IV DOMAĆI PREVOZ
Član 57
Jedinice lokalne samouprave uređuju i obezbeđuju, u skladu sa zakonom, organizaciju i način obavljanja javnog prevoza putnika koji se obavlja na teritoriji jedinice lokalne samouprave i taksi prevoza.
Član 58
Linijski prevoz obavlja se u skladu sa ovim zakonom, propisima donetim na osnovu ovog zakona i opštim uslovima međumesnog prevoza.
Privredna komora Srbije propisuje opšte uslove međumesnog prevoza.
Opšti uslovi međumesnog prevoza iz stava 2. ovog člana sadrže naročito način i uslove ukrcavanja putnika u autobus na autobuskim stanicama i autobuskim stajalištima, povlastice za prevoz određenih kategorija putnika, uslove za smeštaj i čuvanje prtljaga koji je primljen na prevoz, pravila korišćenja autobusa i uslove uskraćivanja prevoza (zabrana pušenja, uznemiravanja putnika i vozača i sl.), vrste naknada i doplata za posebne usluge, mogućnost korišćenja prelaznih voznih karata, način upoznavanja korisnika prevoza sa uslovima prevoza i sl.
Opšti uslovi međumesnog prevoza objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Prevoznik i posada autobusa dužni su da na zahtev korisnika prevoza daju na uvid opšte uslove međumesnog prevoza.
Član 59
Međumesni prevoz obavlja se autobusom koji ispunjava propisane uslove za međugradske autobuse sa najmanje osamnaest sedišta.
Na linijama do 50 kilometara međumesni prevoz može da se obavlja i prigradskim autobusom.
Na linijama do 15 kilometara međumesni prevoz može da se obavlja i prigradskim i gradskim autobusom.
Član 60
Organ jedinice lokalne samouprave, svojom odlukom određuje stajališta koja mogu da se koriste za određenu vrstu linijskog prevoza, koja se objavljuje u službenom glasilu jedinice lokalne samouprave.
Odluka iz stava 1. ovog člana kojom se određuju stajališta za međumesni prevoz donosi se po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva.
Organ jedinice lokalne samouprave može menjati namenu stajališta koja su važećim odlukama određena za međumesni prevoz i koja su na dan stupanja na snagu ovog zakona uneta u registrovane redove vožnje, uz saglasnost Ministarstva.
Organ jedinice lokalne samouprave može menjati namenu stajališta koja su korišćena za međumesni prevoz i koja su na dan stupanja na snagu ovog zakona uneta u registrovane redove vožnje, a za koja nisu donete odluke o određivanju stajališta za međumesni prevoz, uz saglasnost Ministarstva.
Organ jedinice lokalne samouprave dužan je da u naselju ili naseljenom mestu obezbedi najmanje jedno stajalište za međumesni prevoz.
U slučaju uklanjanja stajališta u naselju, na relaciji koja je deo linije u registrovanom redu vožnje, zbog promene režima saobraćaja, odnosno promene planskog dokumenta, organ jedinice lokalne samouprave dužan je da obezbedi stajalište za međumesni prevoz na toj relaciji.
Stajalište koje je obezbeđeno na način iz stava 6. ovog člana zamenjuje stajalište koje je uklonjeno i ne smatra se novim stajalištem u registrovanom redu vožnje.
Član 61
Odluku iz člana 60. stav 1. ovog zakona organ jedinice lokalne samouprave dužan je da dostavi Privrednoj komori Srbije u roku od osam dana od dana objavljivanja u službenom glasilu jedinice lokalne samouprave.
Privredna komora Srbije vodi evidenciju autobuskih stajališta za međumesni prevoz.
Član 62
Međumesni prevoz obavlja se na osnovu registrovanog reda vožnje.
Prevoz po registrovanom redu vožnje u međumesnom prevozu može da obavlja samo prevoznik na čije poslovno ime je registrovan red vožnje, osim prevoznika kome je na osnovu člana 68. ovog zakona dozvoljeno privremeno obavljanje međumesnog prevoza.
Zabranjeno je prevozniku na čije poslovno ime je registrovan red vožnje zaključivanje ugovora o zajedničkom obavljanju međumesnog prevoza sa drugim prevoznicima po tom redu vožnje.
Član 63
Vreme polaska iz početne i krajnje autobuske stanice, odnosno autobuskog stajališta i vreme dolaska i polaska na svim autobuskim stanicama i autobuskim stajalištima u redu vožnje, mora biti usklađeno sa vremenom vožnje primerenim za bezbedno odvijanje saobraćaja.
Privredna komora Srbije propisuje daljinar za međumesni prevoz.
Član 64
Red vožnje u međumesnom prevozu može da se registruje samo na jednog prevoznika.
Red vožnje u međumesnom prevozu registruje i overava Ministarstvo sa rokom važenja 5 godina i početkom važenja od 1. oktobra tekuće godine.
Izuzetno od roka važenja reda vožnje iz stava 2. ovog člana, red vožnje može da važi od datuma propisanim odlukom iz člana 66, a najkasnije do roka važenja redova vožnje registrovanih te kalendarske godine.
Ministarstvo vodi registar overenih redova vožnje u međumesnom prevozu koji sadrži naročito redni broj, poslovno ime prevoznika, naziv linije, broj polazaka na liniji, rok važenja reda vožnje i sl.
Ministar propisuje sadržinu obrasca reda vožnje, sadržinu i način vođenja registra i način overe reda vožnje u međumesnom prevozu.
Jedinica lokalne samouprave uređuje način registracije i overe reda vožnje u gradskom i prigradskom prevozu.
Član 65
Registraciju i overu reda vožnje za linijski prevoz vrši:
1) za međumesni prevoz - Ministarstvo;
2) za gradski i prigradski prevoz - opštinska, odnosno gradska uprava, odnosno uprava nadležna za poslove saobraćaja.
Zahtev za registraciju i overu reda vožnje u međumesnom prevozu podnosi se od 15. do 30. maja tekuće godine.
Uz zahtev za registraciju i overu reda vožnje u međumesnom prevozu prevoznik je dužan da dostavi fotokopiju reda vožnje koji je registrovan u Ministarstvu, a čiji rok važenja ističe, odnosno original reda vožnje koji je usaglašen u Privrednoj komori Srbije.
Ministarstvo donosi rešenje o registraciji i overi reda vožnje za međumesni prevoz ako prevoznik ima licencu za domaći linijski prevoz putnika, odnosno licencu za međunarodni linijski prevoz putnika i red vožnje koji je registrovan u Ministarstvu, a čiji rok važenja ističe, odnosno red vožnje koji je usaglašen u Privrednoj komori Srbije.
Prevoznik je dužan da preuzme registrovani red vožnje u periodu od 10. do 20. jula tekuće godine.
Ministarstvo donosi rešenje kojim se odbija zahtev za registraciju i overu reda vožnje u međumesnom prevozu, ako prevoznik ne ispunjava uslove iz stava 4. ovog člana.
Rešenje iz st. 4. i 6. ovog člana je konačno.
Član 66
Prevoznik dostavlja Privrednoj komori Srbije predlog reda vožnje sa zahtevom da se predloženi red vožnje usaglasi sa registrovanim redovima vožnje u međumesnom prevozu.
Predlog reda vožnje mora biti sačinjen u skladu sa odredbama ovog zakona i propisima donetim na osnovu ovog zakona i ne može imati autobusko stajalište kao početno, odnosno krajnje, ako u naselju ili naseljenom mestu u kome se nalazi to autobusko stajalište postoji autobuska stanica.
Ministarstvo propisuje uslove i postupak usaglašavanja predloga reda vožnje sa registrovanim redovima vožnje u međumesnom prevozu.
Privredna komora Srbije sprovodi postupak usaglašavanja predloga redova vožnje sa registrovanim redovima vožnje u međumesnom prevozu jednom u toku kalendarske godine.
Izuzetno od stava 4. ovog člana, u slučaju izgradnje državnih puteva prvog A i prvog B reda, Ministarstvo može doneti odluku o vanrednom usaglašavanju redova vožnje za predloge koji sadrže isključivo novoizgrađenu deonicu.
Na osnovu odluke iz stava 5. ovog člana, Privredna komora Srbije sprovodi postupak vanrednog usaglašavanja u skladu sa odredbama ovog zakona i propisima donetim na osnovu njega.
Član 67
Prevoznik može podneti zahtev za izmenu registrovanog reda vožnje u roku važenja reda vožnje.
Ministarstvo donosi rešenje kojim odobrava prevozniku izmenu reda vožnje, do isteka roka važenja registrovanog reda vožnje ako:
1) smanji broj polazaka;
2) smanji broj autobuskih stanica ili autobuskih stajališta u skladu sa članom 66. stav 2. ovog zakona;
3) promeni naziv linije zbog smanjenja broja autobuskih stanica, odnosno autobuskih stajališta;
4) promeni itinerer i dolazna vremena u linijama koje nemaju tranzitne stanice;
5) smanji režim obavljanja prevoza na liniji;
6) promeni stajalište u skladu sa članom 60. st. 6. i 7. ovog zakona;
7) prevoznik promeni poslovno ime.
Zahtev za izmenu registrovanog reda vožnje iz razloga koji su propisani u stavu 2. tač. 2) i 3) ovog člana, a koji je u istoj kalendarskoj godini usaglašen u Privrednoj komori Srbije i registrovan u Ministarstvu, može se podneti posle isteka godinu dana od početka važenja registrovanog reda vožnje, odnosno važenja režima obavljanja prevoza na liniji.
Ministarstvo donosi rešenje kojim se odbija zahtev iz stava 1. ovoga člana ako prevoznik zahteva izmenu registrovanog reda vožnje koja nije propisana u stavu 2. ovog člana.
Rešenje iz st. 2. i 4. ovog člana je konačno.
Član 68
U slučaju prestanka obavljanja međumesnog prevoza po registrovanom redu vožnje zbog prestanka važenja licence za prevoz ili brisanja reda vožnje iz registra, pod uslovom da na toj relaciji drugi prevoznici ne obavljaju međumesni prevoz, Ministarstvo donosi rešenje kojim se drugom prevozniku dozvoljava privremeno obavljanje međumesnog prevoza po registrovanom redu vožnje po kome je prestalo obavljanje međumesnog prevoza najkasnije do 1. oktobra sledeće kalendarske godine.
U postupku usaglašavanja predloga redova vožnje u Privrednoj komori Srbije red vožnje iz stava 1. ovog člana ne smatra se registrovanim redom vožnje.
Ministar propisuje uslove i postupak određivanja prevoznika za privremeno obavljanje međumesnog prevoza po registrovanom redu vožnje po kome je prestalo obavljanje međumesnog prevoza.
Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno.
Član 69
O otpočinjanju obavljanja linijskog prevoza prevoznik obaveštava korisnike prevoza putem sredstava javnog informisanja ili na drugi odgovarajući način.
Član 70
Prevoznik je dužan da se pridržava registrovanog reda vožnje.
Ukrcavanje i iskrcavanje putnika u autobus u linijskom prevozu vrši se na autobuskim stanicama i autobuskim stajalištima koja su uneta u registrovani red vožnje.
Član 71
Prevoznik je dužan da u linijskom prevozu primi svakog putnika u granicama raspoloživih mesta upisanih u saobraćajnu dozvolu.
Prevoznik je dužan da obezbedi prevoz prtljaga istovremeno s prevozom putnika kome prtljag pripada, u skladu sa opštim uslovima međumesnog prevoza.
Član 72
Prevoznik ne može bilo kojom svojom radnjom koja se odnosi na davanje na korišćenje registrovanog reda vožnje da omogući drugim pravnim ili fizičkim licima koja ne ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom da obavljaju međumesni prevoz.
Član 73
U toku važenja reda vožnje linijski prevoz može se privremeno obustaviti ili izmeniti u slučajevima:
1) prekida saobraćaja zbog više sile ili izvođenja radova na rekonstrukciji puta;
2) mera nadležnog republičkog, pokrajinskog, opštinskog ili gradskog organa koje neposredno utiču na ograničenje saobraćaja, dok te mere traju.
Prevoznik je dužan da o obustavi, odnosno izmeni prevoza iz stava 1. ovog člana, bez odlaganja obavesti Ministarstvo, odnosno organ nadležan za registraciju i overu reda vožnje, a putem sredstava javnog informisanja i korisnike prevoza.
Član 74
Registrovani red vožnje, odnosno polazak iz registrovanog reda vožnje Ministarstvo će brisati iz registra ako prevoznik:
1) ne otpočne da obavlja prevoz po registrovanom redu vožnje, u roku od pet dana od dana početka važenja reda vožnje, odnosno važenja režima obavljanja prevoza na liniji;
2) prestane da obavlja prevoz po registrovanom redu vožnje, odnosno ne obavi prevoz na relaciji od početne do krajnje autobuske stanice, odnosno autobuskog stajališta, duže od 10 dana uzastopno u toku važenja reda vožnje;
3) povremeno ne obavi prevoz po registrovanom redu vožnje, odnosno ne obavi prevoz na relaciji od početne do krajnje autobuske stanice, odnosno autobuskog stajališta, u ukupnom trajanju dužem od 30 dana u toku važenja reda vožnje;
4) vrši ukrcavanje i iskrcavanje putnika u istom naselju, odnosno istom naseljenom mestu koje nema upisano u registrovani red vožnje, više od pet puta u kalendarskoj godini u toku važenja reda vožnje.
Ministarstvo donosi rešenje o brisanju registrovanog reda vožnje odnosno polaska iz reda vožnje iz registra i u slučaju kada Sud časti Privredne komore Srbije utvrdi da je prevoznik povredio dobre poslovne običaje u prevozu.
Rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana je konačno.
Prevoznik kome je brisan polazak iz reda vožnje iz registra dužan je da u roku od deset dana od dana dostavljanja rešenja iz st. 1. i 2. ovog člana podnese Ministarstvu zahtev za izmenu registrovanog reda vožnje.
Zahtevi za brisanje registrovanog reda vožnje, odnosno polaska iz registrovanog reda vožnje u međumesnom prevozu iz registra mogu se podnositi Ministarstvu od 1. oktobra do 15. avgusta.
Član 75
Prevoznik koji namerava da prestane da obavlja međumesni prevoz po registrovanom redu vožnje dužan je da, najmanje 10 dana pre nameravanog datuma prestanka obavljanja prevoza, podnese zahtev za odjavu registrovanog reda vožnje i u istom roku obavesti pružaoce usluga i korisnike prevoza putem sredstava javnog informisanja ili na drugi odgovarajući način.
Ministarstvo donosi rešenje o brisanju registrovanog reda vožnje iz registra, sa datumom prestanka obavljanja međumesnog prevoza navedenim u zahtevu iz stava 1. ovog člana.
Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno.
Član 76*
U autobusu kojim se obavlja linijski prevoz mora se nalaziti:
1)* registrovani red vožnje, odnosno fotokopija registrovanog reda vožnje overena pečatom i potpisom ovlašćenog lica prevoznika;
2)* važeći cenovnik overen pečatom i potpisom ovlašćenog lica prevoznika;
3) opšti uslovi međumesnog prevoza;
4) istaknut, na prednjoj strani autobusa, naziv linije prema redu vožnje, a u gradskom i prigradskom prevozu i sa strane pored ulaznih vrata istaknut naziv linije ili broj linije.
Član 77
Linijski prevoz može da se obavlja kao BIS prevoz.
U autobusu kojim se obavlja BIS prevoz moraju se nalaziti dokumenta iz člana 76. ovog zakona.
Član 78*
Prevoznik je dužan da obezbedi identifikacionu ispravu vozaču, koji upravlja autobusom kojim se obavlja međumesni prevoz.
Zabranjeno je upravljanje autobusom, kojim se obavlja međumesni prevoz, bez identifikacione isprave.
Identifikaciona isprava sadrži naročito ime, prezime i fotografiju vozača, kao podatke o ličnosti, poslovno ime prevoznika, pečat i potpis ovlašćenog lica prevoznika.
Član 79*
Vanlinijski prevoz obavlja se na osnovu putnog lista i pismenog ugovora zaključenog između prevoznika i korisnika prevoza, odnosno privrednog društva, drugog pravnog lica ili preduzetnika koji posreduje u zaključivanju ugovora o prevozu kojim se utvrđuje naročito prevozni put sa utvrđenim polazištem i odredištem, vreme početka obavljanja prevoza, mesta ukrcavanja i iskrcavanja putnika i cena prevoza.
Ugovor iz stava 1. ovog člana koji je prevoznik zaključio sa fizičkim licem, koje nije preduzetnik, mora biti overen kod organa nadležnog za overu.
U vanlinijskom prevozu prevoznik može za jednu vožnju zaključiti samo jedan ugovor koji mora biti numerisan i zaključen samo sa jednim korisnikom.
Ukrcavanje i iskrcavanje putnika u vanlinijskom prevozu vrši se samo na mestima koja su utvrđena ugovorom iz stava 1. ovog člana, na kojima je dozvoljeno zaustavljanje i parkiranje i moguće bezbedno ukrcavanje i iskrcavanje.
Prevoznici koji obavljaju vanlinijski prevoz ne mogu ukrcavati i iskrcavati putnike na autobuskim stajalištima.
Ugovor na osnovu koga se obavlja vanlinijski prevoz mora biti sačinjen čitko i zaključen i overen pečatom i potpisom ovlašćenog lica prevoznika pre postavljanja autobusa za ukrcavanje putnika u polazištu.
Prevoznik je dužan da putni list i ugovor o prevozu čuva dve godine od dana obavljenog prevoza.
Član 80
Zahtev za izdavanje knjige putnih listova podnosi se Ministarstvu.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prevoznik je dužan da dostavi fotokopiju jedne od licenci propisanih u članu 17. stav 1. ovog zakona i knjigu popunjenih putnih listova.
Ministarstvo donosi rešenje o izdavanju knjige putnih listova.
Ministarstvo donosi rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje knjige putnih listova ako prevoznik ne ispunjava uslove iz stava 2. ovog člana.
Rešenje i
