ZAKON O PRIVATNOM OBEZBEĐENJU
("Sl. glasnik RS", br. 104/2013, 42/2015 i 87/2018)
I UVODNE ODREDBE
Član 1
Ovim zakonom uređuju se obavezno obezbeđenje i zaštita određenih objekata, poslovi i rad pravnih i fizičkih lica u oblasti privatnog obezbeđenja, uslovi za njihovo licenciranje, način vršenja poslova i ostvarivanje nadzora nad njihovim radom.
Član 2
Privatno obezbeđenje, u smislu ovog zakona, obuhvata pružanje usluga, odnosno vršenje poslova zaštite lica, imovine i poslovanja fizičkom i tehničkom zaštitom kada ti poslovi nisu u isključivoj nadležnosti državnih organa, kao i poslove transporta novca, vrednosnih i drugih pošiljki, održavanja reda na javnim skupovima, sportskim priredbama i drugim mestima okupljanja građana (redarska služba), koje vrše pravna lica i preduzetnici registrovana za tu delatnost, kao i pravna lica i preduzetnici koji su obrazovali unutrašnji oblik organizovanja obezbeđenja za sopstvene potrebe (u daljem tekstu: samozaštitna delatnost).
Usluge privatnog obezbeđenja ne spadaju u policijske ili druge poslove bezbednosti koje vrše organi državne uprave.
Pravna lica i preduzetnici koji imaju licencu za vršenje poslova privatnog obezbeđenja ne mogu vršiti poslove zaštite lica i imovine koji su u isključivoj nadležnosti državnih organa i primenjivati operativne metode i sredstva, odnosno operativno-tehnička sredstva i metode koje ti organi primenjuju na osnovu posebnih propisa.
Član 3
Pojmovi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) bezbednosna provera predstavlja skup mera i radnji kojima se utvrđuje postojanje ili nepostojanje bezbednosne smetnje, koju u skladu sa Zakonom o policiji vrši Ministarstvo unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Ministarstvo);
2) bezbednosna smetnja je činjenica koja onemogućava izdavanje licence fizičkom licu za vršenje poslova privatnog obezbeđenja ili za vršenje poslova redarske službe;
3) korisnik usluga je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje koristi usluge privatnog obezbeđenja;
4) legitimacija je javna isprava za legitimisanje osoba koje vrše poslove privatnog obezbeđenja;
5) licenca je:
(1) rešenje kojim se pravnim licima i preduzetnicima koji ispunjavaju propisane uslove, dozvoljava obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja,
(2) rešenje kojim se fizičkim licima koja ispunjavaju propisane uslove, dozvoljava vršenje poslova privatnog obezbeđenja ili vršenje poslova redarske službe;
6) odgovorno lice je fizičko lice koje je vlasnik pravnog lica ili je zaposleno u pravnom licu i po zakonu ovlašćeno da zastupa pravno lice, odnosno lice koje je registrovano u skladu sa zakonom kao preduzetnik, osim za poslove samozaštitne delatnosti gde se odgovorno lice određuje na osnovu akta o sistematizaciji pravnog lica;
7) patroliranje je usluga obezbeđenja koju vrše službenici obezbeđenja krećući se u određeno vreme između više međusobno razdvojenih mesta/objekata;
8) plan obezbeđenja je dokument sa planiranim uslugama obezbeđenja koje su predviđene u proceni rizika ili su kao mere zaštite zahtevane od korisnika usluga, u skladu sa ovim zakonom i pravilima struke;
9) poslovni prostor je objekat posebno izgrađen ili prilagođen za poslovne namene ili prostor u takvom objektu koji ima prostoriju za rad, posebnu prostoriju za prijem stranaka, sanitarni čvor i površinu od najmanje 20 m² i koji se isključivo koristi za obavljanje poslovnih delatnosti;
10) pravno lice za privatno obezbeđenje je privredno društvo koje obavlja delatnost privatnog obezbeđenja pod uslovima iz ovog zakona;
11) preduzetnik za privatno obezbeđenje je službenik obezbeđenja koji samostalno obavlja delatnost privatnog obezbeđenja pod uslovima iz ovog zakona i koji je, u skladu sa propisima, registrovan kao preduzetnik;
12) procedura postupanja je planom obezbeđenja, odnosno planom postupanja sa rizicima, utvrđen način obavljanja aktivnosti na zaštiti lica, imovine i poslovanja;
13) procena rizika je analiza i ocena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja;
14) prostor koji se koristi za javnu upotrebu je svaki prostor koji predstavlja javno mesto i na kome se mogu bez posebnih uslova kretati ili boraviti individualno neodređena lica;
15) redar je fizičko lice, koje je obučeno za vršenje poslova redarske službe, koje poseduje licencu Ministarstva za vršenje ovih poslova i na koje se shodno primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na službenike privatnog obezbeđenja, ako ovim zakonom nije drugačije propisano;
16) službenik obezbeđenja je fizičko lice, koje poseduje licencu Ministarstva za vršenje poslova privatnog obezbeđenja;
17) samozaštitna delatnost je delatnost obezbeđenja lica, imovine i poslovanja koje organizacija obavlja za sopstvene potrebe;
18) unutrašnja služba obezbeđenja (samozaštita) je unutrašnji oblik organizovanja obezbeđenja za sopstvene potrebe;
19) štićeni prostor je objekat ili prostor na kojem se vrše usluge obezbeđenja;
20) fizička zaštita je usluga obezbeđenja koja se pruža prvenstveno ličnim prisustvom i neposrednom aktivnošću službenika obezbeđenja u određenom prostoru i vremenu u skladu sa planom obezbeđenja, primenom mera i ovlašćenja službenika obezbeđenja;
21) fizičko-tehnička zaštita je obezbeđenje lica i imovine primenom fizičke zaštite i korišćenjem sredstava tehničke zaštite;
22) tehnička zaštita je obezbeđenje lica i imovine koje se vrši tehničkim sredstvima i uređajima, njihovim planiranjem, projektovanjem, ugradnjom i održavanjem.
Svi izrazi u ovom zakonu imaju jednako rodno značenje, bez obzira da li se koriste u muškom ili ženskom rodu i odnose se podjednako na muški i na ženski rod.
II OBAVEZNO OBEZBEĐENI OBJEKTI
Član 4
Obavezno obezbeđeni objekti su objekti od strateškog značaja za Republiku Srbiju i njene građane, kao i objekti od posebnog značaja čijim oštećenjem ili uništenjem bi mogle nastupiti teže posledice po život i zdravlje ljudi ili koji su od interesa za odbranu zemlje, osim objekata čiju zaštitu obavljaju državni organi i objekata čija se zaštita obavlja saglasno propisima iz oblasti odbrane.
Pod obavezno obezbeđenim objektima smatra se i prostor na kome se nalaze ti objekti i čine njihov sastavni deo, kao i prateći objekti koji su u funkciji tih objekata.
Član 5
Zaštita obavezno obezbeđenih objekata obavlja se, kao poslovna funkcija pravnog lica kome ti objekti pripadaju, na način predviđen opštim aktom o organizaciji i sistematizaciji.
Zaštita obavezno obezbeđenih objekata, u skladu sa opštim aktom o organizaciji i sistematizaciji, obavlja se ugovornim angažovanjem subjekata licenciranih za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja ili kao organizovana samozaštitna delatnost.
U pravnom licu kome pripadaju objekti od posebnog značaja za odbranu zemlje, samozaštitna delatnost obavezno ima organizovanu plansku, organizacionu i kontrolnu funkciju.
III POSLOVI PRIVATNOG OBEZBEĐENJA
Član 6
Pravna lica i preduzetnici za privatno obezbeđenje, pod uslovima propisanim ovim zakonom, mogu imati licencu za poslove:
1) procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja;
2) zaštite lica i imovine fizičkim i tehničkim sredstvima, kao i poslove održavanja reda na javnim skupovima, sportskim priredbama i drugim mestima okupljanja građana u delu koji nije u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova;
3) planiranja, projektovanja i nadzora nad izvođenjem sistema tehničke zaštite, montaže, puštanja u rad, održavanja sistema tehničke zaštite i obuke korisnika;
4) obezbeđenja transporta i prenosa novca i vrednosnih pošiljki u delu koji nije u nadležnosti Ministarstva.
Pravna lica i preduzetnici za privatno obezbeđenje dužni su da obezbede uslove i sredstva za vršenje poslova iz stava 1. ovog člana u skladu sa važećim standardima i propisima kojim se uređuje oblast bezbednosti i zdravlja na radu.
Član 7
Pravna lica i preduzetnici koji vrše poslove privatnog obezbeđenja ne mogu vršiti poslove posredovanja u naplati potraživanja.
IV LICENCE ZA VRŠENJE POSLOVA PRIVATNOG OBEZBEĐENJA
Član 8
Poslove privatnog obezbeđenja mogu vršiti pravna lica, preduzetnici i fizička lica koji imaju licencu za vršenje poslova privatnog obezbeđenja, izdatu od strane Ministarstva.
Poslove redarske službe, pod uslovima iz ovog zakona, mogu vršiti fizička lica koja imaju licencu Ministarstva za vršenje ovih poslova.
Član 9
Za vršenje poslova privatnog obezbeđenja pravnom licu ili preduzetniku Ministarstvo može izdati:
1) Licencu za procenu rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja;
2) Licencu za vršenje poslova fizičko-tehničke zaštite bez oružja;
2a) Licencu za vršenje poslova fizičko-tehničke zaštite sa oružjem;
3) Licencu za vršenje poslova obezbeđenja transporta i prenosa novca i vrednosnih pošiljki;
4) Licencu za vršenje poslova planiranja sistema tehničke zaštite;
5) Licencu za vršenje poslova projektovanja i nadzora nad izvođenjem sistema tehničke zaštite;
6) Licencu za vršenje poslova montaže, puštanja u rad i održavanja sistema tehničke zaštite i obuke korisnika;
7) Licencu za vršenje poslova samozaštitne delatnosti;
8) Licencu za vršenje poslova obezbeđenja transporta i prenosa novca i vrednosnih pošiljki u obavljanju samozaštitne delatnosti.
Član 10
Licence za vršenje poslova privatnog obezbeđenja mogu se izdati pravnom licu, odnosno preduzetniku koji ispunjavaju opšte uslove za dobijanje svake od utvrđenih vrsta licenci, odnosno koji:
1) su upisani u registar privrednih subjekata u Republici Srbiji, sa šifrom delatnosti privatnog obezbeđenja i usluge sistema obezbeđenja;
2) imaju akt o sistematizaciji radnih mesta, sa opisom poslova i ovlašćenjima zaposlenih za svako radno mesto;
3) imaju akt koji bliže propisuje izgled uniforme koju nose službenici obezbeđenja i izgled znaka;
4) imaju odgovorno lice koje poseduje licencu za vršenje poslova privatnog obezbeđenja, koja se izdaje fizičkom licu;
5) poseduju poslovni prostor;
6) poseduju poseban prostor za smeštaj oružja i municije, u skladu sa propisima o uslovima za smeštaj i čuvanje oružja i zaštitu od požara, ako poslove privatnog obezbeđenja obavlja sa oružjem;
7) imaju sopstveni ili ugovoreni Kontrolni centar ako pružaju usluge fizičko-tehničke zaštite ili obezbeđenja transporta i prenosa novca i vrednosnih pošiljki.
Posebni uslovi koje treba da ispuni pravno lice, odnosno preduzetnik da bi dobili:
1) Licencu za procenu rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja - jesu da imaju najmanje jednog zaposlenog službenika obezbeđenja sa Licencom za procenu rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja;
2) Licencu za vršenje poslova fizičko-tehničke zaštite bez oružja i Licencu za vršenje poslova fizičko-tehničke zaštite sa oružjem - jesu da imaju najmanje 10 zaposlenih službenika obezbeđenja sa Licencom za vršenje osnovnih poslova službenika obezbeđenja - bez oružja ili Licencom za vršenje specijalističkih poslova službenika obezbeđenja - sa oružjem;
3) Licencu za vršenje poslova obezbeđenja, transporta i prenosa novca i vrednosnih pošiljki - jesu da imaju najmanje 10 zaposlenih službenika obezbeđenja sa Licencom za vršenje specijalističkih poslova službenika obezbeđenja - sa oružjem i da poseduju tehnička sredstva za transport i prenos novca i vrednosnih pošiljki u skladu sa čl. 36. i 38. ovog zakona;
4) Licencu za vršenje poslova planiranja sistema tehničke zaštite - jesu da imaju najmanje jednog zaposlenog sa srednjim obrazovanjem tehničke struke, sa Licencom za vršenje poslova planiranja sistema tehničke zaštite;
5) Licencu za vršenje poslova projektovanja i nadzora nad izvođenjem sistema tehničke zaštite - jesu da imaju najmanje jednog zaposlenog sa višim obrazovanjem stečenim po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", broj 76/05) ili visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena u polju tehničko-tehnoloških nauka, sa Licencom za vršenje poslova projektovanja i nadzora nad izvođenjem sistema tehničke zaštite;
6) Licencu za vršenje poslova montaže, puštanja u rad i održavanja sistema tehničke zaštite i obuke korisnika - jesu da imaju najmanje jednog zaposlenog sa srednjim obrazovanjem tehničke struke i sa Licencom za vršenje poslova montaže, puštanja u rad, održavanja sistema tehničke zaštite i obuke korisnika.
Licenca se izdaje na period od pet godina.
Izuzetno, preduzetnik ne mora da ispunjava posebne uslove za izdavanje licence iz stava 2. tač. 1), 4), 5) i 6) ovog člana u pogledu broja zaposlenih, ako poseduje odgovarajuću licencu koja se izdaje fizičkom licu.
Član 11
Za vršenje poslova privatnog obezbeđenja fizičkom licu Ministarstvo može izdati:
1) Licencu za procenu rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja;
2) Licencu za vršenje poslova fizičko-tehničke zaštite:
(1) Licencu za vršenje osnovnih poslova službenika obezbeđenja - bez oružja;
(2) Licencu za vršenje specijalističkih poslova službenika obezbeđenja - sa oružjem;
3) Licencu za vršenje poslova tehničke zaštite:
(1) Licencu za vršenje poslova planiranja sistema tehničke zaštite,
(2) Licencu za vršenje poslova projektovanja i nadzora nad izvođenjem sistema tehničke zaštite,
(3) Licencu za vršenje poslova montaže, puštanja u rad, održavanja sistema tehničke zaštite i obuke korisnika.
Za vršenje poslova redarske službe fizičkom licu Ministarstvo izdaje Licencu za vršenje poslova redarske službe.
Član 12
Licenca za vršenje poslova privatnog obezbeđenja može se izdati fizičkom licu koje ispunjava opšte uslove za dobijanje svake od utvrđenih vrsta licence, odnosno koje:
1) je državljanin Republike Srbije;
2) ima prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije;
3) je punoletno;
4) ima najmanje srednje obrazovanje;
5) nema bezbednosnih smetnji;
6) je psihofizički sposobno za vršenje ovih poslova, što dokazuje lekarskim uverenjem ili izveštajem nadležne zdravstvene ustanove ili uverenjem da je zdravstveno sposobno za držanje i nošenje oružja ako poslove obavlja sa oružjem, ne starije od 60 dana u momentu podnošenja zahteva;
7) je obučeno za rukovanje vatrenim oružjem, odnosno ako je odslužilo vojni rok sa oružjem, ako poslove vrši sa oružjem;
8) je savladalo obuku u skladu sa ovim zakonom;
9) ima položen stručni ispit u Ministarstvu.
Bezbednosna smetnja postoji:
1) ako je lice pravnosnažno osuđeno na kaznu zatvora ili se protiv njega vodi postupak za krivična dela: protiv života i tela, protiv sloboda i prava čoveka i građanina, protiv polne slobode, protiv braka i porodice, protiv imovine, protiv zdravlja ljudi, protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine, protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, protiv državnih organa, protiv javnog reda i mira, protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, odnosno ako mu je pravnosnažnom odlukom izrečena mera bezbednosti: zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi, obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi, obavezno lečenje narkomana ili alkoholičara, za vreme na koje je mera izrečena;
2) ako je lice pravnosnažno kažnjavano u poslednje četiri godine za prekršaje iz oblasti javnog reda i mira za koje je propisana kazna zatvora i prekršaje propisane zakonom kojim se uređuje oružje i municija, odnosno ako mu je pravnosnažnom odlukom izrečena zaštitna mera: zabrana vršenja određenih delatnosti ili zabrana odgovornom licu da vrši određene poslove, obavezno lečenje zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstanci i obavezno psihijatrijsko lečenje za vreme na koje je mera izrečena;
3) ako je na osnovu bezbednosno-operativne provere u mestu prebivališta, boravišta ili mestu rada utvrđeno da lice, svojim ponašanjem, navikama i sklonostima ukazuje da će predstavljati opasnost za sebe ili druge i javni red i mir.
Uslov koji treba da ispuni fizičko lice da bi dobilo Licencu za vršenje poslova tehničke zaštite, odnosno Licencu za vršenje poslova planiranja sistema tehničke zaštite ili Licencu za vršenje poslova projektovanja i nadzora nad izvođenjem sistema tehničke zaštite ili Licencu za vršenje poslova montaže, puštanja u rad, održavanja sistema tehničke zaštite i obuke korisnika - jeste da ima stečeno najmanje srednje obrazovanje tehničke struke.
Licu koje ima odgovarajući stepen i vrstu stručnog obrazovanja i najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima ovlašćenog policijskog službenika, bezbednosno-obaveštajnim poslovima, poslovima profesionalnog pripadnika Vojske Srbije, poslovima pravosudne straže i poslovima izvršenja krivičnih sankcija, i licu koje ima srednje obrazovanje za obrazovni profil tehničar obezbeđenja ili tehničar bezbednosti kao i licu koje ima visoko obrazovanje na studijama prvog stepena iz oblasti bezbednosti, izdaje se licenca ako ispunjava uslove iz stava 1. tač. 1)-7) i tačka 9) ovog člana.
Licenca za vršenje poslova redarske službe može se izdati fizičkom licu koje ispunjava uslove iz stava 1. tač. 1)-3), 5), 6) i 8) ovog člana i ima položen stručni ispit za redara u Ministarstvu, kao i licu iz stava 4. ovog člana koje ispunjava uslove iz stava 1. tač. 1)-3), 5) i 6) bez položenog stručnog ispita za redara.
Licenca se izdaje na period od pet godina.
Na postupak i način polaganja stručnog ispita za redare i izdavanja licence iz stava 5. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojima se uređuje polaganje stručnog ispita i izdavanje licence privatnog obezbeđenja fizičkom licu.
Član 13
Obuku fizičkih lica za vršenje poslova privatnog obezbeđenja i obuku fizičkih lica za vršenje poslova redarske službe mogu da sprovode Ministarstvo i privredna društva, preduzetnici i školske ustanove koji ispunjavaju materijalne, tehničke, stručne i kadrovske uslove za obavljanje poslova obuke i koji dobiju ovlašćenje Ministarstva.
Ovlašćenje za obavljanje obuke može se izdati privrednom društvu, preduzetniku i školskoj ustanovi koji:
1) su upisani u registar privrednih subjekata u Republici Srbiji ili poseduju akt o verifikaciji/akreditaciji školske ustanove u skladu sa propisima kojima se uređuje obrazovanje;
2) imaju odgovarajući prostor, opremu i sredstva za izvođenje teoretske i praktične obuke;
3) imaju predavače i kontrolore obuke.
Ovlašćenje se izdaje na period od pet godina.
Za izdavanje ovlašćenja plaća se republička administrativna taksa.
Na postupak i način izdavanja i oduzimanja ovlašćenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojima se uređuje izdavanje licence.
Lica iz stava 1. ovog člana koja su dobila ovlašćenje, obuku mogu da sprovode u odgovarajućem prostoru za koji su dobili ovlašćenje i obuku moraju da sprovode na način propisan odgovarajućim programom i planom obuke, te polaznicima obuke koji nisu pohađali obuku u skladu sa programom i planom obuke ne mogu da izdaju potvrdu o završenoj obuci.
Privredna društva, preduzetnici i školske ustanove iz stava 1. ovog člana dužni su da policijskoj upravi na čijoj teritoriji sprovode obuku dostave obaveštenje o datumu i vremenu početka ciklusa obuke, sa rasporedom obuke po temama i terminima, predavačima i spiskom polaznika. Obaveštenje se dostavlja najkasnije tri dana pre početka ciklusa obuke.
Bliže uslove, u pogledu potrebnih objekata, odnosno prostorija, materijalno-tehničkih sredstava i opreme, stručne osposobljenosti i broja lica koja sprovode obuku lica za vršenje poslova privatnog obezbeđenja i redarske službe, a koje moraju ispunjavati lica iz stava 1. ovog člana, kao i programe stručne obuke i način njihovog sprovođenja propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove (u daljem tekstu: ministar).
Član 14
Fizičko lice koje želi da dobije licencu za vršenje poslova privatnog obezbeđenja podnosi Ministarstvu, odnosno ovlašćenom pravnom ili fizičkom licu prijavu za obuku fizičkih lica za vršenje poslova privatnog obezbeđenja.
Lica koja su završila obuku fizičkih lica za vršenje poslova privatnog obezbeđenja polažu stručni ispit u Ministarstvu.
Način provere obučenosti fizičkih lica, odnosno način polaganja stručnog ispita za vršenje poslova privatnog obezbeđenja i visinu troškova organizovanja i sprovođenja stručnih ispita, kao i sadržinu i način vođenja evidencija o licima koja su polagala i položila stručni ispit utvrđuje Ministarstvo, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove finansija.
Za izdavanje licence plaća se republička administrativna taksa.
Troškove organizovanja i sprovođenja stručnih ispita snosi lice koje polaže stručni ispit, odnosno pravno lice kod kojeg je lice koje polaže ispit zaposleno.
Član 15
Zahtev za izdavanje licence podnosi se Ministarstvu, preko mesno nadležne policijske uprave.
Mesno nadležna policijska uprava je ona uprava koja je obrazovana za područje na čijoj teritoriji se nalazi sedište, odnosno prebivalište podnosioca zahteva.
O zahtevu se odlučuje rešenjem.
Član 16
Pravnom licu, preduzetniku i fizičkom licu kome ističe rok važenja licence, na njegov zahtev, izdaće se nova licenca - pod uslovom da nije došlo do promena propisanih uslova iz čl. 10. i 12. ovog zakona.
Zahtev za novu licencu, sa dokazima o ispunjenosti uslova za izdavanje licence, može se podneti najranije 60 dana pre isteka roka važenja prethodno izdate licence.
Pravnom licu ili preduzetniku za privatno obezbeđenje rešenjem će se oduzeti licenca ako:
1) prestane da ispunjava propisane uslove za izdavanje licence;
2) ne počne da obavlja delatnost privatnog obezbeđenja u roku od šest meseci od dana konačnosti rešenja o izdavanju licence;
3) se otvori postupak likvidacije ili stečaja.
Privrednom društvu, preduzetniku ili školskoj ustanovi rešenjem će se oduzeti ovlašćenje ako:
1) prestanu da ispunjavaju uslove za izdavanje ovlašćenja;
2) obuku kandidata sprovode van prostora za koji su dobili ovlašćenje;
3) obuku kandidata sprovode suprotno programu i planu obuke;
4) izdaju potvrdu o obučenosti kandidatu koji nije pohađao obuku u skladu sa programom i planom obuke.
Fizičkom licu rešenjem će se oduzeti licenca ako prestane da ispunjava propisane uslove za izdavanje licence.
Član 17
Na rešenje iz čl. 15. i 16. ovog zakona može se izjaviti žalba Ministarstvu.
Žalba izjavljena na rešenje o oduzimanju licence za vršenje poslova privatnog obezbeđenja, vršenje poslova redarske službe i na rešenje o oduzimanju ovlašćenja za sprovođenje obuke ne odlaže izvršenje rešenja.
Član 18
Odgovorno lice u pravnom licu i kod preduzetnika dužno je da u roku od osam dana obavesti nadležnu policijsku upravu o prestanku rada ili gašenju pravnog lica i preduzetnika.
V NAČIN VRŠENJA POSLOVA PRIVATNOG OBEZBEĐENJA
Član 19
Poslovi privatnog obezbeđenja lica, imovine i poslovanja vrše se na način kojim se ne ometa rad državnih organa i ne narušava spokojstvo građana.
Član 20
Pravno lice i preduzetnik poslove privatnog obezbeđenja može vršiti samo na osnovu i u okviru zaključenog pisanog ugovora sa pravnim licem, preduzetnikom ili fizičkim licem kome pruža usluge.
Ugovor iz stava 1. ovog člana, pored ostalog, mora sadržati:
1) ime i prezime, JMBG i broj lične karte potpisnika ugovora;
2) jasno određen predmet ugovora;
3) način vršenja ugovorenih poslova privatnog obezbeđenja (vrsta, kategorija, ugovorena ovlašćenja službenika obezbeđenja);
4) broj i mesto rada službenika obezbeđenja po ugovoru, kao i ugovoreno vreme pružanja usluga u toku dana;
5) vrstu i količinu angažovanog oružja i sredstava;
6) datum početka vršenja usluga i vreme trajanja ugovora;
7) način korišćenja, vrstu i stepen tajnosti, rok čuvanja i upotrebe, kao i mere zaštite podataka proizašlih iz ugovora i samog ugovora.
Za vršenje poslova privatnog obezbeđenja ne može se angažovati pravno lice i preduzetnik koji nema licencu.
Davalac usluga privatnog obezbeđenja, osim usluga procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja, sa korisnikom usluga ne može da zaključi ugovor kojim se ugovara manji nivo usluga obezbeđenja od onih koji su predviđeni aktom o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja kada je ova procena obavezna u skladu sa ovim zakonom.
Procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja vrši se po zahtevima i na način propisan važećim srpskim standardom u oblasti privatnog obezbeđenja.
Procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja ne mora se vršiti ako se pružaju usluge korisnicima radi zaštite lica, zaštite objekata za stanovanje, zaštite javnih skupova na kojima redarsku službu obavljaju samo redari angažovani od organizatora okupljanja, kao i zaštite mikro pravnih lica i preduzetnika koji su klasifikovani u skladu sa klasifikacijom za razvrstavanje pravnih lica po propisima kojima se uređuje računovodstvo, računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijski izveštaji.
Plan obezbeđenja, odnosno plan postupanja sa rizicima, sačinjava se na osnovu akta o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja.
Kada procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja nije obavezna u skladu sa ovim zakonom, plan obezbeđenja sačinjava se na osnovu mera zaštite koje se preduzimaju po zahtevu korisnika usluga ili organizatora javnog okupljanja, u skladu sa ovim zakonom i pravilima struke.
Plan obezbeđenja, odnosno plan postupanja sa rizicima u zavisnosti od procene rizika ili zahteva korisnika usluga sadrži mere koje se preduzimaju radi:
1) onemogućavanja neovlašćenog pristupa objektu;
2) signalizacije neovlašćenog ulaska u štićeni prostor i dojavu kontrolnom centru;
3) onemogućavanja unošenja u objekat oružja, eksplozivnih, radioaktivnih, bioloških i drugih opasnih predmeta i materija;
4) zaštite pojedinačnih vrednosti pomoću sistema elektrohemijske i drugih načina zaštite (koferi, kontejneri, kase, trezori i dr.);
5) vršenja radnji usmerenih na sprečavanje krivičnih dela i drugih identifikovanih rizika;
6) praćenja kretanja oko i u štićenom prostoru i pojedinačno štićenim prostorijama;
7) kontrole sprovođenja propisanih mera zaštite i unutrašnjeg reda u objektu i delovima pod posebnim režimom;
8) integrisane zaštite sa ili bez lokalnog nadzora i sistemom veze sa službenicima obezbeđenja na štićenom objektu;
9) preduzimanja procedura po redosledu prioriteta za slučajeve nastupanja rizika.
Plan obezbeđenja, odnosno plan postupanja sa rizicima, sadrži i plan sistema tehničke zaštite, kada se korisniku pružaju usluge tehničke zaštite.
Obaveštenje o zaključenju, aneksu ili raskidu ugovora za fizičku zaštitu lica koja se vrši sa oružjem i za pružanje usluga video nadzora sa arhiviranjem snimka, dostavlja se mesno nadležnoj policijskoj upravi, u roku od osam dana od dana nastale promene.
Obaveštenje mora da sadrži:
1) naziv i sedište pravnog lica ili preduzetnika za privatno obezbeđenje, ime prezime, JMBG i prebivalište odgovornog lica u pravnom licu, kod preduzetnika za privatno obezbeđenje i korisnika usluga;
2) jasno određen predmet ugovora;
3) način vršenja ugovorenih poslova privatnog obezbeđenja (vrsta, kategorija, ugovorena ovlašćenja službenika obezbeđenja, vreme pokrivenosti zaštite i dr.);
4) broj službenika obezbeđenja po ugovoru i lokacije radnog rasporeda;
5) vrstu i količinu angažovanog oružja i sredstava zaštite;
6) datum početka/prekida ugovorenog vršenja usluga.
Mesno nadležna policijska uprava je ona uprava koja je obrazovana za područje na čijoj teritoriji je prebivalište odnosno sedište lica koje je korisnik usluga.
Član 21
Fizička zaštita lica i imovine obavlja se prvenstveno ličnim prisustvom i neposrednom aktivnošću službenika obezbeđenja u određenom prostoru i vremenu.
Poslovi iz stava 1. ovog člana mogu se vršiti samo unutar štićenog objekta ili do granice štićenog prostora.
Član 22
Poslovi fizičke zaštite lica (lično obezbeđenje) mogu se vršiti na javnom mestu i u neposrednoj blizini lica koje se obezbeđuje, u skladu sa planom obezbeđenja.
Kada se poslovi fizičke zaštite lica obavljaju bez nošenja uniforme službenika obezbeđenja, u građanskom odelu, sa oružjem, oružje se mora nositi u skladu sa propisima kojim se uređuje nošenje oružje i municije.
Član 23
Pod uslovima predviđenim ovim zakonom poslovi fizičke zaštite objekata mogu se vršiti sa oružjem radi zaštite:
1) obavezno obezbeđenih objekata;
2) banaka i drugih finansijskih organizacija koje posluju sa novcem i dragocenostima - posebno pošta, štedionica i menjačnica;
3) objekata u kojima se skladišti oružje, eksplozivni, radioaktivni, zapaljivi i otrovni materijal;
4) objekata u kojima se čuva i skladišti roba.
Član 24
Za vršenje poslova fizičke zaštite, pravna lica i preduzetnici za privatno obezbeđenje mogu posedovati poluautomatsko oružje, pištolj kalibra 7,65 mm i 9 mm, kod kojeg se jednim povlačenjem obarača može ispaliti samo jedan metak.
Pravno lice i preduzetnik za privatno obezbeđenje ne može posedovati vatreno oružje u broju većem od jedne polovine broja zaposlenih službenika obezbeđenja sa legitimacijom koji imaju Licencu za vršenje specijalističkih poslova službenika obezbeđenja - sa oružjem i koji su raspoređeni na radna mesta na kojima se poslovi privatnog obezbeđenja obavljaju sa oružjem.
Pravno lice i preduzetnik za privatno obezbeđenje mogu na radna mesta na kojima se obavljaju poslovi sa oružjem, bez odobrenja Ministarstva koje se izdaje u skladu sa propisima o oružju i municiji, da rasporede službenika obezbeđenja koji poseduje Licencu za vršenje specijalističkih poslova službenika obezbeđenja - sa oružjem.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, pravni subjekti koji su korisnici objekata iz člana 4. ovog zakona mogu držati dugo oružje, koje se za vršenje poslova privatnog obezbeđenja može koristiti samo u uslovima ratnog i vanrednog stanja.
Nabavka oružja vrši se na osnovu odobrenja Ministarstva, u skladu sa zakonom.
Član 25
Službenici obezbeđenja koji vrše poslove fizičke zaštite lica, imovine i poslovanja oružje i municiju mogu da nose samo u štićenom objektu ili prostoru, za vreme dok neposredno vrše te poslove.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, službenici obezbeđenja mogu nositi oružje van štićenog objekta ili prostora koji obezbeđuju:
1) kad vrše i obezbeđuju transport i prenos novca i vrednosnih pošiljki, samo za vreme i na pravcu kretanja transporta;
2) kad vrše prenos novca pešice, samo na pravcu kretanja;
3) kad vrše fizičku zaštitu lica iz člana 22. stav 1. ovog zakona;
4) tokom intervencije u timu za intervenciju, za vreme interventnog obavljanja poslova u skladu sa ovim zakonom.
Član 26
Odgovorno lice u pravnom licu i kod preduzetnika za poslove privatnog obezbeđenja izdaje službenicima obezbeđenja nalog za nošenje oružja.
Službenik obezbeđenja koji nosi oružje mora kod sebe imati nalog za nošenje službenog oružja i, na zahtev ovlašćenog lica Ministarstva, dati na uvid oružje i nalog.
Službenik obezbeđenja za vreme vršenja posla ne sme da nosi lično oružje.
Član 27
Službenik obezbeđenja van štićenog objekta dužan je da postupi po naređenju policijskog službenika, osim u slučajevima kada bi tim postupanjem izvršio krivično delo.
Član 28
Pravno lice i preduzetnik koji vrše poslove privatnog obezbeđenja sa oružjem dužni su da najmanje jedanput godišnje izvrše vežbovno gađanje za službenike obezbeđenja koji rade na poslovima obezbeđenja sa oružjem.
Član 29
Poslovi tehničke zaštite vrše se upotrebom tehničkih sredstava i uređaja za sprečavanje protivpravnih radnji prema licima, imovini ili poslovanju, a naročito za zaštitu od:
1) nedozvoljenog pristupa u prostore i objekte koji se obezbeđuju;
2) iznošenja, odnosno otuđenja i neovlašćenog korišćenja štićenih predmeta;
3) unošenja oružja, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih predmeta i materija;
4) provale, diverzije i nasilnog napada na objekat ili oduzimanje predmeta;
5) neovlašćenog pristupa podacima i dokumentaciji;
6) zaštitu vozila za transport novca i drugih prevoznih sredstava;
7) drugih identifikovanih rizika.
Član 30
Upotrebom tehničkih sredstava i uređaja za obezbeđenje lica, imovine i poslovanja smatraju se usluge koje se pružaju primenom pojedinačnih ili funkcionalno povezanih perimetarskih mera, uređaja i sistema za: protivprovalnu i protivprepadnu zaštitu, zaštitu od požara, video-obezbeđenje, kontrolu pristupa, socijalne alarme, satelitsko praćenje vozila (GPS), elektrohemijsku zaštitu vrednosti, mehaničku zaštitu i zaštitu podataka, osim:
1) proizvodnje, marketinga, prodaje, isporuke, ugradnje protivprovalnih vrata, sigurnosnih brava, ograda i interfona bez mogućnosti vizuelnog snimanja i arhiviranja snimaka na objektima namenjenim za stanovanje, parkiralištima i garažama u sklopu ovih objekata, bez usluge održavanja, nadgledanja i povezivanja u sistem tehničke zaštite;
2) proizvodnje, marketinga, prodaje i ugradnje mehaničke zaštite, alarmnih uređaja, kao i fabrički ugrađenih GPS i drugih tehničkih uređaja u vozilima bez usluge održavanja, nadgledanja i povezivanja na sistem tehničke zaštite;
3) proizvodnje, marketinga, prodaje, isporuke protivprovalnih i protivprepadnih alarma kao i drugih uređaja i sredstava tehničke zaštite;
4) opravke, održavanja i servisiranja uređaja i sredstava tehničke zaštite u servisima ovlašćenim od proizvođača uređaja i sredstava.
Tehnička sredstva i uređaji mogu biti povezani u sistem tehničke zaštite.
Član 31
Tehnička zaštita sprovodi se na području štićenog objekta ili prostora, prilikom obezbeđenja štićenih lica, imovine i poslovanja, ili prilikom obezbeđenja transporta novca i vrednosnih pošiljki.
Tehnička sredstva koja se koriste u obavljanju poslova privatnog obezbeđenja nije dozvoljeno koristiti na način kojim se narušava privatnost drugih.
Član 32
Kada se poslovi zaštite objekta ili prostora koji se koriste za javnu upotrebu vrše uz upotrebu uređaja za snimanje slike, pravno lice i preduzetnik za privatno obezbeđenje dužni su da na vidljivom mestu istaknu obaveštenje da je objekat ili prostor zaštićen video obezbeđenjem, a korisnik usluga je obavezan da to prihvati i arhivirane snimke čuva najmanje 30 dana i da ih, na zahtev, stavi na uvid ovlašćenom policijskom službeniku.
Podaci iz stava 1. ovog člana mogu se koristiti samo u svrhu za koju su prikupljeni.
Zabranjeno je ustupanje trećim licima i javno objavljivanje podataka iz stava 1. ovog člana, osim u slučajevima predviđenim zakonom.
Član 33
Minimalne tehničke uslove kod obavezne ugradnje sistema tehničke zaštite u bankama i drugim finansijskim organizacijama (pošte, štedionice, menjačnice, trezori i dr) u kojima se, u skladu sa ovim zakonom, obavljaju poslovi privatnog obezbeđenja utvrđuje Vlada.
Bliži način vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava utvrđuje ministar.
Član 34
Planiranje sistema tehničke zaštite vrši se na osnovu procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja koju je izradilo pravno ili fizičko lice sa odgovarajućom licencom u skladu sa ovim zakonom.
Član 35
Upotrebljena tehnička sredstva moraju, u pogledu kvaliteta, sigurnosti i garancija, ispunjavati zakonske norme i tehničke standarde koji važe u Republici Srbiji.
Pravno lice i preduzetnik za privatno obezbeđenje odgovorno je za ispravnost i funkcionalnost sredstava iz stava 1. ovog člana, a korisnik usluga mora da osigura njihovo održavanje i servisiranje u skladu sa ovim zakonom i ugovorom.
Član 36
Pravna lica i preduzetnici za privatno obezbeđenje vrše poslove pratnje i obezbeđenja transporta i prenosa novca, vrednosnih i drugih pošiljaka ako imaju najmanje jedno specijalno vozilo za transport koje mora:
1) (brisana)
2) da bude označeno u skladu sa propisima;
3) da ima stalnu dvosmernu vezu sa kontrolnim centrom i delom posade koja napušta transportno vozilo pri preuzimanju/predaji vrednosti (GSM mreža i/ili radio veza sa sopstvenom frekvencijom i repetitorima);
4) da ima ugrađen GPS uređaj za satelitsko praćenje i daljinski monitoring iz sopstvenog kontrolnog centra;
5) da poseduje ugrađen panik taster sa automatskim slanjem dojavnog signala u kontrolni centar;
6) da ima ugrađen sistem elektrohemijske zaštite novca u transportu ili ima blindirano vozilo ili ima specijalno ojačane: karoseriju, stakla i mehanički sigurnosti sef za novac montiran u vozilu;
7) da ima ugrađen mobilni sistem video obezbeđenja vozila.
Član 37
Posadu specijalnog vozila za transport čine vozač i najmanje jedan pratilac.
Svi članovi posade specijalnog vozila za transport moraju biti službenici obezbeđenja iz istog pravnog lica.
Pri obavljanju poslova, svi članovi posade specijalnog vozila za transport i pratioci moraju biti naoružani propisanom vrstom vatrenog oružja i moraju biti opremljeni u skladu sa ovim zakonom.
Član 38
Pravna lica i preduzetnici za privatno obezbeđenje mogu vršiti poslove obezbeđenja prenošenja novca i vrednosnih pošiljki pešice, pri čemu moraju koristiti sisteme za elektrohemijsku zaštitu vrednosti.
Izuzetno, ako se prenos novca ili vrednosne pošiljke vrši blindiranim, odnosno specijalnim vozilom bez sistema elektrohemijske zaštite u pratnji službenika obezbeđenja od vozila do tačke preuzimanja/deponovanja novca mora se nalaziti najmanje još jedan naoružani službenik obezbeđenja.
Ukupna težina kofera iz stava 1. ovog člana i predmeta koji se u njemu prenose ne sme biti veća od 18 kg, osim ako je kofer prilagođen za ručnu vuču.
Član 39
Prenos novca ili vrednosne pošiljke iz člana 38. stav 1. ovog zakona obavlja najmanje jedan službenik obezbeđenja u stalnoj komunikacijskoj vezi sa kontrolnim centrom (GSM mreža i/ili radio veza sa sopstvenom frekvencijom i repetitorima).
Član 40
Pravna lica i preduzetnici za privatno obezbeđenje, u skladu sa ovim zakonom, mogu vršiti poslove održavanja reda:
1) na javnom skupu u smislu propisa kojima se uređuje okupljanje građana;
2) na sportskim priredbama;
3) na mestima i objektima gde se okupljaju građani povodom održavanja zabavnih, muzičkih, kulturnih i drugih programa.
Izuzetno od stava 1. ovog člana održavanje reda mogu da vrše samo redari na školskim manifestacijama i određenim sportskim priredbama, kao i na drugim javnim okupljanjima kada se na ovaj način može obezbediti održavanje mirnog okupljanja, u skladu sa zakonom.
Službenici obezbeđenja i redari redarsku službu vrše bez oružja.
Na svaka tri zaposlena službenika obezbeđenja u redarskoj službi, pravno lice i preduzetnik za privatno obezbeđenje može povremeno i privremeno angažovati dodatnih 10 službenika obezbeđenja sa licencom ili redara.
Član 41
Kada pravno lice i preduzetnik za privatno obezbeđenje pruža uslugu održavanja reda iz člana 40. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona, odnosno kada organizator javnog okupljanja organizuje redarsku službu, ako angažuje više od deset službenika obezbeđenja ili redara, dužan je da sačini plan obezbeđenja.
Plan iz stava 1. ovog člana organizator skupa, zajedno sa prijavom o održavanju javnog skupa, odnosno obaveštenjem, dostavlja mesno nadležnoj policijskoj stanici na teritoriji na kojoj se održava javni skup.
Plan iz stava 1. ovog člana mora da sadrži broj, ime i prezime i raspored angažovanih službenika obezbeđenja ili redara, vreme trajanja angažovanja, njihove zadatke, način međusobne komunikacije, ime i prezime lica koje će rukovoditi redarskom službom za vreme održavanja javnog skupa i druge potrebne podatke.
Član 42
Službenici obezbeđenja tokom vršenja redarske službe moraju biti u uniformi i opremljeni jednoobraznim jaknama ili prslucima sa svetloodbojnim trakama i natpisom "Obezbeđenje", a dodatno i "Security".
Redari tokom vršenja redarske službe dužni su da nose prsluke sa svetloodbojnim trakama i natpisom "Redar", a dodatno i "Steward".
Tokom vršenja redarske službe, službeniku obezbeđenja i redaru nije dozvoljeno da regulišu saobraćaj van granice štićenog prostora.
Član 43
Redari koji vrše poslove tokom održavanja sportskih priredbi postupaju u skladu sa ovim zakonom i propisima kojim se uređuje sprečavanje nasilja na sportskim priredbama.
Član 44
Pravno lice i preduzetnik koji imaju Licencu za vršenje poslova fizičko-tehničke zaštite lica i imovine, odnosno Licencu za vršenje poslova obezbeđenja transporta i prenosa novca i vrednosnih pošiljki moraju imati Kontrolni centar.
Kontrolni centar je mesto opremljeno tehničkim uređajima za prijem i obradu alarmnih signala i drugih informacija sa udaljenih stacionarnih i mobilnih objekata ili lica koja su zaštićena sredstvima tehničke zaštite.
Perifernim uređajima, sredstvima i sistemima tehničke zaštite sa ili bez tehničkih centara ili kontrolnih soba na štićenom objektu ili komunikacionim mrežama može se daljinski upravljati i vršiti nadgledanje iz Kontrolnog centra.
Kontrolni centar mora imati:
1) organizovano dežurstvo tokom 24 časa od najmanje jednog operatera Kontrolnog centra;
2) patrolni tim za intervenciju tokom 24 časa od najmanje dva službenika privatnog obezbeđenja;
3) pisane procedure za obavljanje poslova za svaki štićeni objekat.
Operater u Kontrolnom centru može biti samo ono lice koje ima licencu za vršenje poslova privatnog obezbeđenja koja se izdaje fizičkom licu.
Kontrolni centar vodi evidenciju o datumu i vremenu prijema alarmnog signala, adresi štićenog objekta sa kojeg je primljen signal, preduzetim merama po prijemu alarmnog signala i intervencijama patrolnog tima.
Patrolni tim je dužan da interveniše u skladu sa pisanim procedurama i da utvrdi razloge aktiviranja alarma.
Patrolni tim u vreme rada ne može da se od kontrolnog centra do štićenog objekta i nazad, kreće ulicama i putnim pravcima koji nisu utvrđeni pisanim procedurama, osim u slučajevima više sile (elementarne nepogode, saobraćajne nezgode i dr.).
Operater u Kontrolnom centru ili vođa tima dužan je da odmah, bez odlaganja, obavesti policiju o vršenju krivičnih dela ili prekršaja sa elementima nasilja u štićenom objektu, štićenom prostoru ili prostoru koji je vidljiv iz štićenog prostora ili objekta ili na pravcu kretanja, kao i druge javne službe (vatrogasce, hitnu medicinsku pomoć i dr.) kad postoji potreba za njihovim angažovanjem.
Zaštita podataka prikupljenih tehničkim uređajima za automatski prijem, kao i obradu alarmnih signala i drugih informacija sa udaljenih objekata ili vozila koji su zaštićeni sredstvima tehničke zaštite vrši se u skladu sa odredbama člana 32. ovog zakona.
Član 45
Pravna lica i preduzetnici, radi organizovanja samozaštitne delatnosti, odnosno radi zaštite svoje imovine, poslovanja, objekata, prostora i lica u njima i organizovanja svoje unutrašnje (redarske) službe obezbeđenja za održavanje reda mogu dobiti licencu za samozaštitnu delatnost, ako ispunjavaju uslove iz člana 10. stav 1. tač. 2)-6) ovog zakona i ako imaju najmanje dva službenika obezbeđenja sa licencom za vršenje poslova službenika obezbeđenja sa ili bez oružja.
Na postupak i način izdavanja licence, iz stava 1. ovog člana, kao i na način vršenja poslova privatnog obezbeđenja, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojima se odgovarajuća pitanja uređuju za pravna i fizička lica koja poslove privatnog obezbeđenja obavljaju za korisnike usluga.
Pravno lice i preduzetnik iz stava 1. ovog zakona mogu za svoje potrebe obavljati poslove procene rizika u zaštiti lica imovine i poslovanja i poslove tehničke zaštite, ako imaju zaposlene službenike obezbeđenja koji poseduju odgovarajuću licencu za obavljanje ovih poslova.
Poslovi transporta novca, vrednosnih i drugih pošiljki u samozaštitnoj delatnosti mogu se obavljati ako pravno lice i preduzetnik ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana i čl. 36-39. ovog zakona, odnosno ima licencu za vršenje poslova obezbeđenja transporta i prenosa novca i vrednosnih pošiljki u obavljanju samozaštitne delatnosti.
Unutrašnje službe obezbeđenja ne mogu pružati usluge obezbeđenja drugima.
VI OVLAŠĆENJA SLUŽBENIKA OBEZBEĐENJA
Član 46
Za vreme vršenja poslova fizičke zaštite, službenik obezbeđenja je ovlašćen da:
1) izda upozorenje ili naređenje licu ili zabrani licu ulazak i boravak u štićenom objektu;
2) proveri identitet lica;
3) zaustavi i pregleda lice, predmete ili prevozno sredstvo;
4) privremeno oduzme predmete;
5) privremeno zadrži lice;
6) upotrebi sledeća sredstva prinude, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, i to:
(1) sredstva za vezivanje;
(2) fizičku snagu;
(3) gasni sprej;
(4) posebno dresirane pse;
(5) vatreno oružje.
Ovlašćenja iz stava 1. ovog člana službenik obezbeđenja može primeniti i upotrebiti samo u štićenom objektu ili prostoru, ili van štićenog objekta i prostora kada vrši obezbeđenje transporta i prenosa novca i vrednosnih pošiljki, prilikom patroliranja i kada obezbeđuje lice u skladu sa članom 22. ovog zakona.
U ugovoru o obezbeđenju, koje pravno lice i preduzetnik iz oblasti privatnog obezbeđenja zaključuje sa korisnikom usluga, navode se ugovorena ovlašćenja iz stava 1. ovog člana.
Primena mera mora biti srazmerna zakonitom cilju njihove upotrebe i izvršena na način kojim se ne vređa dostojanstvo, ugled, čast ili drugo zagarantovano ljudsko pravo. Prilikom primene mera niko ne sme biti podvrgnut mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju.
Službenik obezbeđenja sme postupati samo na način koji je utvrđen ovim zakonom i propisima, tako da izvršenje zadataka postiže sa najmanjim štetnim posledicama. Ako je u odnosu na okolnosti dozvoljeno primeniti više mera, dužan je primeniti najpre onu koja licu najmanje šteti. Sa primenom mera mora prestati onda kada prestanu razlozi zbog kojih su bile primenjene ili onda kada utvrdi da zadatak na taj način neće moći da izvrši.
Sredstva prinude ne mogu se upotrebljavati prema licima mlađim od 14 godina, očigledno bolesnim i iznemoglim licima, teškim invalidima i trudnicama čija je trudnoća vidljiva ili koje upozore da su trudne, osim ako neko od tih lica vatrenim oružjem, oruđem ili drugim opasnim predmetom ugrožava život lica.
Redari ne mogu da upotrebljavaju gasni sprej, sredstva za vezivanje, posebno dresirane pse i vatreno oružje, dok sva ostala ovlašćenja primenjuju u skladu sa ovim zakonom.
Član 47
Službenik obezbeđenja upozorenje i naređenje izdaje licu koje:
1) svojim ponašanjem ili propuštanjem dužne radnje može ugroziti svoju bezbednost, bezbednost drugih lica ili izazvati oštećenje i uništenje imovine;
2) pokuša neovlašćeno da pristupi u štićeni objekat ili prostor;
3) se zatekne da neovlašćeno boravi u štićenom objektu ili prostoru;
4) ugrožava štićeno lice;
5) odbije primenu ovlašćenja: provera identiteta, zaustavljanje i pregled lica, predmeta i saobraćajnih sredstava, privremeno oduzimanje predmeta, privremeno zadržavanje lica, kada su ova ovlašćenja propisana procedurama zaštite objekata, prostora ili lica;
6) postupa suprotno uputstvima koja sadrže istaknuti znakovi i pisana upozorenja i zabrane na štićenom objektu ili prostoru.
Upozorenje i naređenje izdaje se glasom, pokretima ruku i tela, svetlosnim ili zvučnim signalom, isticanjem znakova i pisanih upozorenja i zabrana.
Upozorenja i naredbe moraju biti izdate na jasan i nedvosmislen način.
Službenik obezbeđenja neće dozvoliti ulaz i boravak u štićenom objektu ili štićenom prostoru licu koje, nakon upozorenja ili naređenja odbije:
1) proveru identiteta;
2) pregled lica, predmeta i saobraćajnih sredstava;
3) da preda predmete koji se, saglasno zakonu, privremeno oduzimaju.
Član 48
Službenik obezbeđenja proverava identitet lica:
1) koje ulazi ili izlazi iz štićenog objekta ili se u njemu zatekne;
2) koje ugrožava štićeni objekat, prostor ili lice;
3) prema kome upotrebljava sredstva prinude ili koja privremeno zadržava.
Provera identiteta vrši se uvidom u ličnu kartu ili drugi identifikacioni dokument sa fotografijom izdat od nadležnih državnih organa.
Provera identiteta maloletnog ili drugog lica može biti izvršena na osnovu izjave lica čiji je identitet proveren.
Član 49
Službenik obezbeđenja u skladu sa pisanim procedurama zaštite objekta, može zaustaviti i izvršiti pregled lica, predmeta i saobraćajnih sredstava, koja:
1) ulaze ili izlaze iz štićenog objekta;
2) neovlašćeno borave u štićenom objektu;
3) ugrožavaju štićeni objekat;
4) je potrebno privremeno zadržati.
Pregledom lica smatra se uvid u sadržaj odeće, obuće i stvari koje lice nosi sa sobom.
Pregled lica mora vršiti službenik obezbeđenja istog pola, izuzev kada je neophodan hitan pregled lica radi oduzimanja oružja ili predmeta podobnih za napad ili samopovređivanje.
Prilikom pregleda službenici obezbeđenja mogu da koriste tehnička sredstva namenjena za pregled ili službenog psa.
Službenik obezbeđenja privremeno će oduzeti predmete:
1) čije je unošenje i korišćenje u zaštićenom objektu zabranjeno, u skladu sa pisanim procedurama zaštite objekta;
2) ako okolnosti slučaja ukazuju da je određeni predmet namenjen za izvršenje krivičnog dela ili prekršaja, potiče ili je nastao kao posledica izvršenja krivičnog dela ili prekršaja;
3) čije je oduzimanje neophodno za zaštitu opšte bezbednosti;
4) koje privremeno zadržano lice ima kod sebe i mogu da se upotrebe za samopovređivanje, napad ili bekstvo.
O privremenom oduzimanju predmeta izdaje se potvrda.
Službenik obezbeđenja odgovoran je za čuvanje privremeno oduzetih predmeta.
Privremeno oduzeti predmeti iz stava 5. tačka 1) ovog člana vraćaju se licu od koga su privremeno oduzeti kada lice napušta štićeni objekat.
Privremeno oduzeti predmeti iz stava 5. tač. 2)-4) ovog člana, se uz potvrdu o privremenom oduzimanju predmeta, predaju policijskim službenicima nadležne policijske stanice.
Član 50
Službenik obezbeđenja privremeno će zadržati lice:
1) zatečeno u vršenju krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti;
2) zatečeno u vršenju prekršaja sa elementima nasilja;
3) koje kod sebe ima predmete koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom i prekršajnom postupku, odnosno za napad ili samopovređivanje.
O privremenom zadržavanju lica službenik obezbeđenja će odmah obavestiti policiju i lice zadržati do dolaska policije.
Član 51
Sredstva za vezivanje mogu se upotrebiti prema licu koje se privremeno zadržava po odredbama ovog zakona, radi:
1) sprečavanja otpora lica ili odbijanja napada;
2) sprečavanja bekstva zadržanog lica;
3) onemogućavanja samopovređivanja ili povređivanja drugog lica.
Pod upotrebom sredstava za vezivanje smatra se vezivanje, po pravilu ruku, ispred ili iza leđa, službenim lisicama, plastičnim zategama ili drugim sredstvima koja su za to namenjena.
Član 52
Pod upotrebom fizičke snage smatra se upotreba različitih zahvata borilačkih veština ili njima sličnih postupaka na telu drugog lica kojima se prisiljava na poslušnost kada su za to ispunjeni zakonski uslovi.
Fizičku snagu službenik obezbeđenja može upotrebiti samo ako primenom ovlašćenja utvrđenih ovim zakonom ili na drugi način ne može:
1) odbiti istovremeni neskrivljeni protivpravni napad kojim se ugrožava njegov život i telo ili život i telo lica koje obezbeđuje;
2) odbiti istovremeni neskrivljeni protivpravni napad usmeren na uništenje, oštećenje ili otuđenje imovine koju obezbeđuje;
3) savladati aktivan ili pasivan otpor lica kome je zabranjen ulazak ili boravak u štićenom objektu ili koje se privremeno zadržava;
4) sprečiti samopovređivanje lica.
Napadom, u smislu ovog zakona, smatra se svaka radnja preduzeta da se napadnuti povredi ili liši života, da se nasilno uđe u objekat ili prostor u koji je ulaz zabranjen ili da se službenik obezbeđenja omete ili spreči u obavljanju poslova obezbeđenja.
Otporom, u smislu ovog zakona, smatra se svako suprostavljanje lica merama i radnjama koje se može vršiti oglušavanjem ili zauzimanjem klečećeg, sedećeg, ležećeg ili sličnog položaja − pasivni otpor, ili zaklanjanjem ili držanjem za lice ili predmete, otimanjem, stavljanjem u izgled da će se lice napasti, ili preduzimanjem slične radnje − aktivni otpor.
Sa upotrebom fizičke snage, koja mora biti srazmerna napadu koji se odbija, prestaje se čim prestane napad ili otpor lica prema kome je upotrebljena.
6a Upotreba gasnog spreja
Član 53
Upotrebom gasnog spreja, u smislu ovog zakona, smatra se upotreba naprava koje sadrže i prilikom upotrebe raspršuju nadražujuća hemijska jedinjenja (CS, CN, OC) u koncentracijama dozvoljenim po prihvaćenim međunarodnim standardima.
Gasni sprej može se upotrebiti radi odbijanja napada ili savlađivanja aktivnog otpora lica, kada je upotreba fizičke snage bila neuspešna.
Sa upotrebom gasnog spreja prestaje se čim prestane napad ili aktivan otpor lica.
Nakon upotrebe gasnog spreja licu se mora obezbediti pružanje adekvatne medicinske pomoći.
Gasni sprej upotrebljava se na način propisan od strane proizvođača ovih sredstava.
Član 54
Službenici obezbeđenja mogu upotrebiti posebno dresirane pse za vršenje obezbeđenja objekata, sprečavanje otpora ili odbijanje napada na službenika obezbeđenja i druga lica unutar objekta i štićenog prostora, u slučaju kada je, u skladu sa ovim zakonom, dozvoljena upotreba vatrenog oružja.
Službeni psi mogu se koristiti jedino ako su dresirani za vršenje određenih radnji i ako ih vode obučeni službenici obezbeđenja - vodiči pasa, u skladu sa važećim propisima u kinologiji.
Pri upotrebi posebno dresiranih pasa, službenik obezbeđenja dužan je da pazi da pas nepotrebno ne povredi lice protiv koga se upotrebljava.
Službenik obezbeđenja ne može koristiti posebno dresirane pse na način koji izaziva uznemirenost građana.
Član 55
Pri obavljanju poslova fizičke zaštite sa oružjem, službeniku obezbeđenja dozvoljeno je da upotrebi vatreno oružje samo u slučaju nužne odbrane i krajnje nužde.
Pre upotrebe vatrenog oružja službenik obezbeđenja mora se identifikovati i izdati jasno upozorenje da namerava da upotrebi vatreno oružje rečima ("stoj, obezbeđenje, pucaću"), osim u slučajevima kada bi takvim postupanjem doveo u životnu opasnost sebe ili lice koje štiti.
Član 56
Licu koje je povređeno upotrebom sredstava prinude, službenik obezbeđenja dužan je da pruži prvu pomoć i odmah obavesti lekarsku službu.
O upotrebi sredstava prinude, službenik obezbeđenja odmah obaveštava nadležnu policijsku upravu.
Izveštaj o upotrebi sredstava prinude iz stava 2. ovog člana službenik obezbeđenja u roku od 12 časova dostavlja odgovornom licu u pravnom licu i kod preduzetnika za privatno obezbeđenje.
Odgovorno lice u pravnom licu i kod preduzetnika za privatno obezbeđenje izveštaj sa mišljenjem dostavlja policijskoj upravi u roku 48 časova.
Član 57
Bliži način primene ovlašćenja utvrđenih ovim zakonom propisuje ministar.
VII OZNAČAVANJE I PREDSTAVLJANJE
Član 58
Boju i sastavne delove uniforme koju nose službenici obezbeđenja propisuje ministar.
Izgled uniforme propisuje se u skladu sa uslovima i poslovima koji se vrše.
Pravno lice i preduzetnik za privatno obezbeđenje, na osnovu propisa iz stava 1. ovog člana, svojim aktom, bliže utvrđuje izgled uniforme koju nose službenici obezbeđenja.
Član 59
Pravno lice i preduzetnik za privatno obezbeđenje dužni su da utvrde izgled i sadržinu znaka (logo) koji će koristiti kao sopstveno obeležje na uniformi, vozilima i objektima.
Član 60
Službenici obezbeđenja, koji neposredno vrše poslove privatnog obezbeđenja, dužni su da nose uniformu.
Uniforma se može nositi samo za vreme vršenja posla.
U obavljanju poslova obezbeđenja lica, službenik obezbeđenja poslove može vršiti u građanskom odelu, na osnovu pisanog naloga pravnog lica i preduzetnika za privatno obezbeđenje.
Član 61
Uniforma i znak (logo) privatnog obezbeđenja, po izgledu i boji, moraju se jasno razlikovati od uniformi i oznaka na vozilima službenika policije, vojske, carine ili uniforme i oznake bilo kog drugog državnog organa.
Član 62
Legitimaciju službenika privatnog obezbeđenja izdaje Ministarstvo.
Za izdavanje legitimacije iz stava 1. ovog člana naplaćuje se taksa u smislu propisa kojima je uređen budžetski sistem Republike Srbije.
Visinu takse iz stava 2. ovog člana propisuje ministar.
Sredstva od takse iz stava 2. ovog člana prihodi su budžeta Republike Srbije i uplaćuju se na račun propisan za uplatu javnih prihoda.
Član 63
Zahtev za izdavanje legitimacije službeniku obezbeđenja podnosi pravno lice i preduzetnik za privatno obezbeđenje kod koga je službenik obezbeđenja zaposlen ili angažovan po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, odnosno dopunskom radu, nadležnoj policijskoj upravi po mestu rada ili prebivališta službenika obezbeđenja, u roku od osam dana od dana zasnivanja radnog odnosa ili zaključenja ugovora.
Zahtev za izdavanje legitimacije sadrži: ime, prezime i JMBG službenika obezbeđenja i podatke o vrsti ugovora na osnovu kog je službenik obezbeđenja angažovan.
Službenik obezbeđenja može imati samo jednu legitimaciju.
Službenik obezbeđenja ne može da vrši poslove privatnog obezbeđenja niti da primenjuje ovlašćenja propisana ovim zakonom ako kod sebe nema legitimaciju, osim ako je angažovan kao redar na javnom okupljanju.
Službenik obezbeđenja za vreme obavljanja poslova privatnog obezbeđenja legitimaciju, po pravilu, nosi istaknutu na prednjoj spoljnoj strani uniforme ili odeće, izuzev u slučaju kada vrši fizičko obezbeđenje lica. Oznaka pripadnosti pravnom licu i preduzetniku za privatno obezbeđenje, znak (logo) i natpis "Obezbeđenje", a dodatno i natpis "Security", moraju biti istaknuti na vidnom delu uniforme ili opreme službenika obezbeđenja.
Službenik privatnog obezbeđenja dužan je dati legitimaciju na uvid ovlašćenom policijskom službeniku ili građaninu prema kome primenjuje ovlašćenja iz ovog zakona na njihov zahtev.
Legitimacija sadrži ime i prezime, fotografiju i ovlašćenja službenika privatnog obezbeđenja kome je izdata.
Pravno lice i preduzetnik za privatno obezbeđenje d
