ZAKON O RADIJACIONOJ I NUKLEARNOJ SIGURNOSTI I BEZBEDNOSTI
("Sl. glasnik RS", br. 95/2018 i 10/2019)
I OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređivanja
Član 1
Ovim zakonom se uređuju mere radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti, uslovi za obavljanje delatnosti sa izvorima zračenja, postupanje u situaciji planiranog, postojećeg i vanrednog izlaganja jonizujućem zračenju u cilju obezbeđivanja zaštite pojedinaca, stanovništva i životne sredine od štetnog uticaja jonizujućeg zračenja, sada i ubuduće.
Ovim zakonom se osniva Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (u daljem tekstu: Direktorat) radi vršenja regulatorne kontrole delatnosti uređenih ovim zakonom.
Primena zakona
Član 2
Ovaj zakon se primenjuje na sve delatnosti koje uključuju mirnodopsku primenu nuklearne energije i jonizujućeg zračenja na teritoriji ili pod nadležnošću ili kontrolom Republike Srbije.
Ovaj zakon se primenjuje na sve situacije planiranog, postojećeg i vanrednog izlaganja jonizujućem zračenju koje uključuju rizik od izlaganja jonizujućem zračenju, koje se ne može zanemariti sa stanovišta zaštite od jonizujućeg zračenja pojedinca, stanovništva i životne sredine.
Zakon se primenjuje naročito na:
1) izradu, proizvodnju, obradu, rukovanje, odlaganje, upotrebu, skladištenje, držanje, transport i promet izvora zračenja u Republici Srbiji;
2) određivanje lokacije, projektovanje, izgradnju, probni rad, rad i dekomisiju postrojenja i zatvaranje postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada;
3) izradu i puštanje u rad električne opreme koja emituje jonizujuće zračenje i sadrži delove koji rade na razlici potencijala većoj od 5 kilovolta (kV);
4) ljudske aktivnosti koje uključuju prirodne izvore jonizujućeg zračenja koji dovode do značajnog povećanja izlaganja radnika ili drugih pojedinaca, u slučaju:
(1) upravljanja vazduhoplovom i s tim u vezi izlaganja posade i
(2) obrade materijala koji sadrže radionuklide prirodnog porekla.
5) izlaganja radnika ili drugih pojedinaca radonu unutar zgrada, spoljašnjeg izlaganja jonizujućem zračenju od građevinskog materijala i izlaganja jonizujućem zračenju koje je posledica vanredne situacije ili prethodne ljudske aktivnosti i
6) pripremljenost, planiranje odgovora i upravljanje u slučaju izlaganja jonizujućem zračenju usled vanrednih događaja i nuklearnih ili radioloških vanrednih situacija za koje se smatra da zahtevaju mere zaštite zdravlja radnika ili drugih pojedinaca.
Izuzeci od primene
Član 3
Ovaj zakon se ne primenjuje na:
1) izlaganje prirodnom nivou zračenja kao što je zračenje radionuklida u ljudskom telu ili kosmičko zračenje uobičajeno na nivou tla;
2) izlaganje kosmičkom zračenju radnika ili drugih pojedinaca koji nisu deo posade vazduhoplova tokom leta;
3) izlaganje iznad nivoa tla radionuklidima prisutnim u netaknutoj zemljinoj kori.
Zabrane
Član 4
Zabranjena je upotreba nuklearne energije i jonizujućeg zračenja u Republici Srbiji koje nije isključivo u mirnodopske svrhe.
Zabranjeno je obavljanje delatnosti bez prethodnog odobrenja koje izdaje Direktorat osim delatnosti izuzetih u skladu sa ovim zakonom.
Zabranjen je promet i transport izvora zračenja u Republici Srbiji bez pribavljenog odobrenja i dozvole koje izdaje Direktorat.
Zabranjene su sve delatnosti koje se odnose na nabavku ili razvoj nuklearnog oružja, radioloških disperzionih uređaja ili na druge nemirnodopske upotrebe nuklearnih ili radioaktivnih materijala i sa njima povezanih tehnologija koje se koriste za proizvodnju oružja za masovno uništenje, kao i pružanje pomoći drugima u takvim aktivnostima.
Zabranjen je uvoz radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva inostranog porekla na teritoriju Republike Srbije.
Zabranjena je ugradnja i korišćenje radioaktivnih gromobrana na teritoriji Republike Srbije.
Zabranjena je ugradnja i korišćenje jonizujućih detektora dima sa izvorom jonizujućeg zračenja u gasovitom stanju ili izvorom jonizujućeg zračenja čiji su produkti raspada u gasovitom stanju.
Zabranjeno je svako namerno dodavanje radioaktivnih supstanci u proizvodnji prehrambenih proizvoda, hrane za životinje, kozmetike, igračaka i ličnih ukrasa i zabranjuje se uvoz ili izvoz takvih proizvoda.
Zabranjeno je stavljanje u promet potrošačkih proizvoda sa ugrađenim radionuklidima ako njihova upotreba nije opravdana ili ne ispunjava kriterijume za izuzimanje od obaveze prijavljivanja.
Zabranjeno je namerno razblaživanje radioaktivnog materijala u svrhu ispunjenja uslova za oslobađanje od regulatorne kontrole.
Zabrana iz stava 10. ovog člana se ne odnosi na mešanje materijala koje se odvija u proizvodnom procesu koji ne podrazumeva radioaktivna svojstva materijala.
Zabranjena je svaka aktivacija materijala korišćenog u igračkama i ličnim ukrasima koja u vreme plasiranja na tržište ili izrade ima za posledicu povećanje aktivnosti koje se ne može zanemariti sa stanovišta zaštite od zračenja i zabranjuje se uvoz ili izvoz takvih proizvoda i materijala.
Zabranjena je delatnost sa zatvorenim izvorima zračenja ili njihovim kontejnerima koji su mehanički oštećeni, ukazuju na moguće curenje ili su na bilo koji drugi način oštećeni.
Zabranjeno je namerno razblaživanje radioaktivnog otpada u svrhu oslobađanja od regulatorne kontrole.
Zabranjeno je isticati znak radioaktivnosti na bilo kom predmetu ili mestu na kojem ne postoji prisustvo izvora zračenja.
Zabranjeno je obavljanje svih delatnosti koje su zabranjene drugim posebnim zakonima.
Značenje izraza
Član 5
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) aktivacija jeste proces pretvaranja stabilnog nuklida u radionuklid ozračivanjem materijala u kojem je taj nuklid sadržan, česticama ili visokoenergetskim fotonima;
2) aktivnost (A) jeste očekivana vrednost broja prelaza u jezgrima atoma iz jednog energetskog stanja u drugo u jedinici vremena;
3) apsorbovana doza (D) jeste energija apsorbovana po jedinici mase;
4) bezbednosni događaj jeste bilo koji događaj izazvan protivzakonitim ili zlonamernim činom koji je usmeren prema ili uključuje izvore zračenja ili povezana postrojenja i koji ima potencijalne ili stvarne posledice po nuklearnu i radijacionu sigurnost i bezbednost;
5) vanredni događaj jeste bilo koji neočekivani događaj koji dovodi ili može da dovede do izlaganja pojedinca iznad odobrenih nivoa izlaganja ili do odstupanja uslova rada od odobrenih uslova rada, uključujući i događaje koji dovode ili mogu da dovedu do slučajnog i neplaniranog izlaganja i koji ima ili može da ima posledice značajne sa aspekta radijacione i nuklearne sigurnosti ili bezbednosti;
6) vanredni događaj predviđen projektnim osnovima jeste vanredni događaj koji je u skladu sa uspostavljenim kriterijumima projektovanja uzet u obzir prilikom projektovanja nuklearnog postrojenja i u slučaju njegovog događanja su oštećenje nuklearnog goriva, gde je to primenjivo, i mogućnost oslobađanja radioaktivnog materijala u okviru odobrenih granica;
7) visokoaktivni zatvoreni izvor je zatvoreni izvor čija je aktivnost jednaka ili veća od vrednosti koju propisuje Direktorat;
8) generator zračenja jeste uređaj koji može da proizvede jonizujuće zračenje, kao što su X - zraci, neutroni, elektroni ili druge naelektrisane čestice;
9) građevinski materijal jeste bilo koji građevinski proizvod koji se trajno može ugraditi u zgradu ili u njene delove i čije osobine imaju uticaj u pogledu izlaganja jonizujućem zračenju njenih korisnika;
10) granica izlaganja jeste vrednost efektivne doze ili ekvivalentne doze u određenom periodu koja za pojedinca ne sme biti prekoračena;
11) dekomisija jeste skup administrativnih i tehničkih aktivnosti koje se sprovode u cilju oslobađanja postrojenja, izuzev postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada, od dalje regulatorne kontrole;
12) dekontaminacija jeste postupak uklanjanja ili smanjenja nivoa kontaminacije, koji uključuje i mere otklanjanja neposredne opasnosti nastupanja kontaminacije, mere kontrole daljeg širenja kontaminacije, izolaciju i bezbedno uklanjanje izvora kontaminacije, kao i radnje vezane za procenu i analizu rizika nastupanja kontaminacije i procenu i analizu štete u životnoj sredini usled kontaminacije;
13) delatnost jeste ljudska aktivnost koja može da poveća izlaganje pojedinaca zračenju iz izvora zračenja, a kojom se upravlja kao situacijom planiranog izlaganja;
14) dijagnostički referentni nivoi jesu nivoi doze u delatnostima medicinske radiodijagnostike ili interventne radiologije, ili u slučaju radiofarmaceutskih preparata nivoi aktivnosti, za tipična ispitivanja grupa pacijenata standardne veličine ili standardnih fantoma za široko definisane vrste opreme;
15) događaj jeste svaka neželjena situacija uzrokovana ljudskom greškom, otkazom opreme, kvarovima na strukturama, sistemima i komponentama, kao i odstupanje od procedura, odstupanje od normalnog pogona i bezbednosni događaj;
16) dozvola je dokument koji izdaje Direktorat za pojedinačni promet ili transport jednog ili više izvora zračenja;
17) ekvivalentna doza jeste apsorbovana doza u tkivu ili organu i zavisi od vrste zračenja;
18) efektivna doza jeste zbir ekvivalentnih doza u svim tkivima i organima tela od unutrašnjeg i spoljašnjeg izlaganja;
19) zainteresovana strana jeste lice ili organizacija koja može da utiče, da bude pod uticajem, ili smatra da je pod uticajem odluke ili aktivnosti;
20) zatvaranje postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada jeste završetak svih aktivnosti u određenom vremenskom trenutku nakon smeštanja radioaktivnog otpada u postrojenje za odlaganje radioaktivnog otpada što uključuje i završne inženjerske i druge radove neophodne da se postrojenje dovede u stanje koje obezbeđuje dugoročnu sigurnost;
21) zatvoreni izvor jeste radioaktivni izvor u kojem je radioaktivni materijal trajno zatvoren u kapsuli ili je ugrađen u čvrstom stanju radi sprečavanja širenja radioaktivnih supstanci pri normalnim uslovima upotrebe;
22) zaštita od jonizujućeg zračenja podrazumeva zakonske, tehničke, tehnološke, građevinske norme, pravila i mere, higijenske norme, pravila i mere profesionalne sigurnosti i norme, pravila i mere zaštite životne sredine kojima se garantuje zaštita ljudi i životne sredine od štetnog uticaja jonizujućeg zračenja;
23) zdravstveni skrining je procedura u kojoj se koristi medicinska radiološka oprema za ranu dijagnostiku u grupama stanovništva izloženim riziku;
24) izvoz jeste iznošenje, slanje, odnosno isporuka izvora zračenja sa teritorije Republike Srbije na teritoriju druge države ili carinske teritorije, u skladu sa carinskim propisima Republike Srbije;
25) izvor zračenja jeste sve što može da izazove izlaganje jonizujućem zračenju, putem emisije ili ispuštanja radioaktivnog materijala;
26) izgradnja nuklearnog postrojenja jeste proces izgradnje, izrade i sastavljanja struktura, sistema i komponenata nuklearnog postrojenja a uključuje izvođenje građevinskih radova, ugradnju komponenata i opreme, konstruisanje mobilnog postrojenja i izvođenje odgovarajućih pratećih testova;
27) izlaganje jeste čin izlaganja ili stanje izloženosti jonizujućem zračenju emitovanom van tela (spoljašnje izlaganje) ili unutar tela (unutrašnje izlaganje);
28) izlaganje radonu je izlaganje radionuklidu radon - 222 i proizvodima njegovog raspada;
29) izlaganje stanovništva jeste izlaganje jonizujućem zračenju pojedinaca, osim profesionalnog ili medicinskog izlaganja;
30) izloženi radnik jeste lice koje u okviru delatnosti koju obavlja može da bude izloženo na radu i koje može primiti doze koje su više od propisanih granica izlaganja za stanovništvo;
31) integrisani sistem menadžmenta jeste skup međusobno povezanih ili međusobno delujućih elemenata organizacije za uspostavljanje politika i ciljeva, kao i procesa za ostvarivanje tih ciljeva koji integriše sve svoje elemente, uključujući sigurnost, zdravlje, životnu sredinu, kvalitet, ljudske i organizacione faktore, društvene i ekonomske elemente tako da sigurnost nije kompromitovana;
32) interventna radiologija jeste korišćenje tehnika dobijanja slika X - zracima kako bi se olakšalo uvođenje i navođenje uređaja u telu u dijagnostičke ili terapijske svrhe;
33) isluženi izvor (disused source) je zatvoreni radioaktivni izvor koji se više ne koristi ili se ne namerava koristiti za delatnosti za koje je dato odobrenje, ali i dalje zahteva sigurno upravljanje;
34) ispuštanje podrazumeva dozvoljeno planirano i kontrolisano oslobađanje radioaktivnog materijala u tečnom ili gasovitom stanju iz postrojenja, koji podležu regulatornoj kontroli, tokom obavljanja delatnosti u životnu sredinu u granicama koje odobrava Direktorat;
35) istrošeno nuklearno gorivo jeste nuklearno gorivo koje je ozračeno u, i trajno uklonjeno iz, jezgra nuklearnog reaktora;
36) jonizujuće zračenje jeste energija preneta u obliku čestica ili elektromagnetnih talasa talasne dužine 100 nm ili manje (frekvencije 3×1015 Hz ili veće) koji mogu direktno ili indirektno da proizvode jone;
37) kontaminacija jeste neplanirano i nepoželjno prisustvo radioaktivnih supstanci, na površinama ili unutar čvrstih materijala, tečnosti ili gasova (uključujući i ljudski organizam);
38) kontejner jeste sklop komponenti koje garantuju zadržavanje zatvorenog izvora i koji nije sastavni deo tog izvora, a služi da zaštiti izvor tokom prevoza i rukovanja;
39) kontrola kvaliteta jeste skup operacija (programiranje, koordinisanje, sprovođenje) namenjenih održavanju ili poboljšanju kvaliteta koji obuhvata praćenje, procenu i održavanje na traženim nivoima svih svojstava opreme i rada koja se mogu definisati, meriti i kontrolisati i predstavlja deo osiguranja kvaliteta;
40) kontrolisana zona jeste područje kojem je pristup kontrolisan a koje podleže posebnim pravilima za potrebe zaštite od jonizujućeg zračenja ili sprečavanja širenja radioaktivne kontaminacije;
41) lekar koji upućuje jeste doktor medicine, stomatolog ili drugi zdravstveni radnik koji ima pravo da uputi pojedince na medicinske radiološke procedure odgovornom lekaru;
42) lice na obuci jeste lice koje se osposobljava ili podučava radi sticanja posebne veštine;
43) lice odgovorno za zaštitu od jonizujućeg zračenja jeste lice koje je obučeno, osposobljeno i odgovorno za sprovođenje mera zaštite od jonizujućeg zračenja u delatnosti koja se obavlja;
44) licenca jeste pisani akt koji izdaje Direktorat za obavljanje radijacione delatnosti umerenog i visokog rizika i nuklearne aktivnosti u skladu sa uslovima propisanim tim dokumentom;
45) lokalitet nuklearnog postrojenja jeste ograničeno područje na lokaciji na kome se nalazi nuklearno postrojenje, koje proglašava Vlada, koje je u direktnoj funkcionalnoj vezi sa nuklearnim postrojenjem, obuhvata sve druge povezane objekte i postrojenja i za koje nosilac licence ima primarnu odgovornost;
46) materijal van regulatorne kontrole jeste bilo koji nuklearni ili radioaktivni materijal nad kojim je regulatorna kontrola prekinuta iz bilo kog razloga, nije uspešno ostvarena ili nije ni uspostavljena;
47) medicinska radiološka procedura jeste bilo koja procedura koja dovodi do medicinskog izlaganja;
48) medicinski fizičar jeste zaposleno lice koje radi u kliničkom okruženju sa specijalističkim obrazovanjem i obukom u trajanju od najmanje tri godine, kompetentno da radi samostalno u jednoj oblasti primene izvora zračenja u medicinske svrhe i to radioterapiji, nuklearnoj medicini ili dijagnostičkoj radiologiji;
49) medicinsko izlaganje jeste izlaganje pacijenata ili pojedinaca bez simptoma bolesti tokom medicinskog ili stomatološkog dijagnostičkog postupka ili lečenja, u korist njihovog zdravlja, kao i izlaganje negovatelja i lica koja pomažu pacijentima i volontera u medicinskom i biomedicinskom istraživanju;
50) međunarodni standard jeste standard međunarodnih organizacija i udruženja u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti;
51) mere zaštite jesu mere, osim mera remedijacije, koje se preduzimaju radi izbegavanja ili smanjivanja doza koje se mogu primiti u situaciji vanrednog izlaganja ili situaciji postojećeg izlaganja;
52) mere remedijacije jesu mere uklanjanja izvora zračenja ili smanjivanje njegove veličine (u smislu aktivnosti ili količine) ili prekid puteva izlaganja ili smanjivanje njihovog uticaja kako bi se izbegle ili smanjile doze koje bi u suprotnom mogle biti primljene u situaciji postojećeg izlaganja;
53) mere fizičko-tehničke zaštite jesu mere zaštite koje uključuju ljudstvo, tehnička sredstva i zaštitne strukture koje se koriste za sprečavanje bezbednosnog događaja;
54) mobilno postrojenje za obradu radioaktivnog otpada jeste pokretno postrojenje za karakterizaciju i obradu radioaktivnog otpada na lokaciji na kojoj otpad nastaje, koje nije trajno vezano za podlogu ili objekat i može se premeštati, uključujući i mobilno postrojenje koje se koristi za sprovođenje mera remedijacije;
55) moguće izlaganje jeste izlaganje koje se ne može sa sigurnošću očekivati, a može nastati usled događaja ili sleda događaja za koje postoji verovatnoća da će se dogoditi, uključujući i kvar na opremi i greške u rukovanju;
56) monitoring radioaktivnosti životne sredine jeste merenje doza zračenja usled prisustva radioaktivnih supstanci u životnoj sredini ili merenje koncentracije radionuklida u uzorcima iz životne sredine;
57) nadgledana zona jeste područje koje se nadzire radi zaštite od jonizujućeg zračenja;
58) napušteni izvor ("orphan source") jeste radioaktivni izvor koji nije pod regulatornom kontrolom zato što nikada nije bio pod regulatornom kontrolom ili zato što je napušten, izgubljen ili zagubljen od strane vlasnika ili držaoca, ukraden od vlasnika ili držaoca ili na druge načine prenesen bez odgovarajućeg odobrenja;
59) negovatelji i lica koja pomažu jesu lica koja svesno i svojevoljno pristaju na izlaganje jonizujućem zračenju pomažući, osim u okviru svog posla, u podršci i pružanju pomoći pojedincima koji se nalaze u situaciji, ili su prošli, medicinsko izlaganje;
60) nemedicinsko izlaganje jeste svako namerno izlaganje jonizujućem zračenju ljudi za potrebe snimanja čija svrha nije korist zdravlju pojedinca koji je izložen;
61) neplansko izlaganje znači medicinsko izlaganje koje se znatno razlikuje od planiranog medicinskog izlaganja za predviđenu svrhu;
62) nivo izuzimanja jeste vrednost koju propisuje Direktorat izražena u smislu specifične aktivnosti ili ukupne aktivnosti pri kojoj ili ispod koje izvor zračenja ne podleže prijavljivanju ili odobravanju;
63) nivoi oslobađanja ("clearance") jesu vrednosti specifičnih aktivnosti do, ili ispod, kojih materijali, nastali iz bilo koje delatnosti koja podleže obavezi prijavljivanja ili dobijanja odobrenja, mogu biti oslobođeni od dalje regulatorne kontrole;
64) normalno izlaganje jeste izlaganje za koje se očekuje da se dogodi tokom obavljanja delatnosti i predviđenih operativnih događaja;
65) nosilac licence jeste pravno lice ili preduzetnik kojem je izdato rešenje za obavljanje radijacione delatnosti umerenog rizika, radijacione delatnosti visokog rizika i nuklearne aktivnosti;
66) nosilac ovlašćenja jeste pravno lice kojem je izdato ovlašćenje za obavljanje poslova zaštite od jonizujućeg zračenja;
67) nosilac odobrenja jeste pravno lice ili preduzetnik koje je nosilac registracije ili nosilac licence;
68) nosilac registracije jeste pravno lice ili preduzetnik kojem je izdato rešenje za obavljanje radijacione delatnosti niskog rizika;
69) nuklearna ili radiološka vanredna situacija jeste situacija koja može da nastane kao posledica vanrednog događaja ili drugog neočekivanog događaja, ljudske greške, otkaza opreme i druge nepravilnosti, uključujući i zlonamerno delo, koji uključuju izvore zračenja, i zahtevaju brzo delovanje radi ublažavanja ozbiljnih štetnih posledica po ljudsko zdravlje i radijacionu i nuklearnu sigurnost, kvalitet života, imovinu ili životnu sredinu, ili ona opasnost koja može da dovede do takvih ozbiljnih štetnih posledica;
70) nuklearna sigurnost jeste skup mera koje se preduzimaju radi postizanja odgovarajućih uslova za obavljanje nuklearne aktivnosti, sprečavanje vanrednog događaja i ublažavanje njegovih posledica u cilju zaštite radnika, stanovništva i životne sredine od štetnog uticaja jonizujućeg zračenja u nuklearnim postrojenjima;
71) nuklearne aktivnosti jesu faze životnog veka nuklearnog postrojenja i to: određivanje lokacije, projektovanje, izgradnja, probni rad i rad nuklearnog postrojenja, dekomisija nuklearnog postrojenja osim postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada i zatvaranje postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada;
72) nuklearni materijal jeste uranijum koji sadrži mešavinu izotopa kakva se javlja u prirodi; uranijum sa koncentracijom izotopa 235 manjom nego u prirodi; torijum; bilo koji od prethodno navedenih materijala u formi metala, legure, hemijskog jedinjenja ili koncentrata i koncentrat rude uranijuma, plutonijum; uranijum - 233; uranijum obogaćen izotopima 235 ili 233; bilo koji materijal koji sadrži jedan ili više prethodno navedenih materijala;
73) nuklearno postrojenje jeste objekat, postrojenje, ili nekoliko funkcionalno povezanih postrojenja koja su smeštena na istom lokalitetu i kojima upravlja isto lice, za preradu ili obogaćenje nuklearnog materijala, postrojenje za proizvodnju nuklearnog goriva za istraživački nuklearni reaktor, istraživački nuklearni reaktor, postrojenje za upravljanje istrošenim nuklearnim gorivom iz istraživačkog nuklearnog reaktora i postrojenje za upravljanje radioaktivnim otpadom;
74) obrada radioaktivnog otpada jeste hemijski ili fizički postupak koji se vrši na radioaktivnom otpadu u cilju unapređenja sigurnosti i ekonomičnosti upravljanja radioaktivnim otpadom smanjenjem zapremine, uklanjanjem radionuklida i promenom sastava i strukture materijala;
75) ograničenje doze jeste ograničenje koje predstavlja moguću gornju granicu za pojedinačne doze, a koristi se za definisanje više razmatranih opcija u postupku optimizacije za izvor zračenja u situaciji planiranog izlaganja;
76) odgovorni lekar je doktor medicine, stomatolog ili drugi zdravstveni radnik koji ima pravo da preuzima kliničku odgovornost za pojedinačno medicinsko izlaganje u skladu sa propisima;
77) odlaganje jeste smeštanje radioaktivnog otpada, isluženih izvora ili istrošenog nuklearnog goriva u postrojenje za odlaganje bez namere ponovnog iznošenja;
78) odobrenje jeste registracija ili licenciranje delatnosti;
79) određivanje lokacije nuklearnog postrojenja jesu sve aktivnosti preduzete u cilju određivanja lokacije pogodne za izgradnju nuklearnog postrojenja, koje uključuju izradu odgovarajućih procena, definisanje projektnih osnova, identifikaciju potencijalnih lokacija za izgradnju nuklearnog postrojenja i krajnji izbor lokacije pogodne za izgradnju nuklearnog postrojenja sa stanovišta radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti i drugih faktora koji mogu da utiču na krajnji izbor;
80) odstupanje od normalnog pogona jeste operativni postupak koji odstupa od planiranog obavljanja delatnosti za koji se očekuje da se desi makar jednom tokom radnog veka postrojenja, a koji, s obzirom na odgovarajuće projektovane mere ne dovodi do oštećenja struktura, sistema i komponenata od značaja za sigurnost pri čemu značajno ne ugrožava sigurnost ili ne dovodi do uslova za pojavu vanrednog događaja;
81) osiguranje kvaliteta jesu sve planirane i sistematske radnje potrebne za pružanje odgovarajuće garancije da će struktura, sistem, komponenta ili procedura funkcionisati na zadovoljavajući način u skladu sa standardima;
82) plan za delovanje u slučaju nuklearne ili radiološke vanredne situacije jeste dokument koji opisuje sve aktivnosti koje je potrebno sprovesti pre, u toku i nakon nuklearne ili radiološke vanredne situacije u cilju adekvatnog odgovora na situaciju vanrednog izlaganja;
83) plan bezbednosti jeste plan kojim se definišu obim, ciljevi i mere bezbednosti izvora zračenja i povezanih objekata, na osnovu procene rizika;
84) povezana postrojenja jesu postrojenja u kojima se izvori zračenja proizvode, obrađuju, prerađuju, koriste, skladište ili odlažu kao i drugi fizički i funkcionalno povezani objekti i postrojenja;
85) povezane aktivnosti jesu posedovanje, proizvodnja, obrada, prerada, korišćenje, rukovanje, skladištenje, odlaganje ili transport izvora zračenja;
86) postrojenja jesu radijaciona postrojenja i nuklearna postrojenja;
87) postrojenje za odlaganje jeste objekat čija primarna svrha jeste odlaganje radioaktivnog otpada, isluženih izvora ili istrošenog nuklearnog goriva;
88) postrojenje za upravljanje istrošenim nuklearnim gorivom jeste svako postrojenje čija je osnovna namena upravljanje istrošenim nuklearnim gorivom;
89) postrojenje za upravljanje radioaktivnim otpadom jeste svako postrojenje čija je osnovna namena upravljanje radioaktivnim otpadom kao i mobilno postrojenje za obradu radioaktivnog otpada;
90) potvrda o upisu u evidenciju jeste pisani dokument koji Direktorat izdaje pravnom licu ili preduzetniku koji obavlja delatnost za koju nije potrebno pribaviti odobrenje;
91) potrošački proizvod jeste uređaj ili roba u koju su namerno ugrađeni jedan ili više radionuklida ili su proizvedeni aktivacijom ili koji stvaraju jonizujuće zračenje i koji se mogu prodati ili učiniti dostupnima pojedincima bez posebnog nadzora ili regulatorne kontrole nakon prodaje;
92) prerada istrošenog nuklearnog goriva jeste proces čija je svrha izdvajanje fisilnog ili oplodnog materijala iz istrošenog nuklearnog goriva za dalju upotrebu;
93) prerada radioaktivnog materijala jeste hemijski ili fizički postupak koji se vrši na radioaktivnim materijalima uključujući recikliranje izvora, eksploataciju, konverziju, obogaćivanje fisilnog ili oplodnog nuklearnog materijala kao i preradu istrošenog nuklearnog goriva;
94) privremeno čuvanje radioaktivnog otpada jeste odobreno privremeno smeštanje radioaktivnog otpada u namensko spremište do predaje na skladištenje, obradu ili odlaganje;
95) prijavljivanje jeste dostavljanje obaveštenja Direktoratu u formi pisanog dokumenta o nameri vršenja delatnosti;
96) primena nuklearnog materijala u nenuklearne svrhe jeste korišćenje nuklearnog materijala u aktivnostima koje ne pripadaju nuklearnom gorivnom ciklusu i u kojima se nuklearni materijal ne koristi za postizanje kritičnosti i održavanje fisione reakcije;
97) prirodni radioaktivni materijal jeste radioaktivni materijal koji ne sadrži značajne količine radionuklida osim onih koji su prirodnog porekla;
98) projektne osnove jesu skup uslova i događaja koji se izričito uzimaju u obzir kod projektovanja nuklearnog postrojenja, uključujući modifikacije, u skladu sa uspostavljenim kriterijumima, pod kojima nuklearno postrojenje radi bez prekoračenja odobrenih ograničenja pri planiranom radu sistema koji obezbeđuju sigurnost;
99) promet izvora zračenja jeste skup svih osnovnih i pratećih poslovnih aktivnosti u vezi sa uvozom, izvozom i tranzitom izvora zračenja;
100) profesionalno izlaganje jeste izlaganje radnika, lica na obuci ili na školovanju tokom njihovog rada sa izvorima zračenja;
101) profesionalno izlaganje u slučaju nuklearne ili radiološke vanredne situacije jeste izlaganje kojem je izložen radnik u nuklearnoj ili radiološkoj vanrednoj situaciji;
102) procena osnovne bezbednosne ugroženosti jeste akt u kom su označeni i opisani potencijalni insajderi i spoljni napadači na radioaktivne i nuklearne materijale i povezana postrojenja i delatnosti, uključujući i transport materijala, i njihove karakteristike na osnovu kojih se sistem bezbednosti projektuje i procenjuje;
103) radijaciona i nuklearna bezbednost jeste sprečavanje, otkrivanje i odgovor na slučajeve krađe, sabotaže, neovlašćenog pristupa, ilegalnog transporta, zloupotrebe ili drugih krivičnih dela koja uključuju nuklearni ili radioaktivni materijal kao i povezana postrojenja i delatnosti;
104) radijaciona postrojenja jesu postrojenja, osim nuklearnih postrojenja, u kojima se nalazi jedan ili više izvora zračenja čiji je radijacioni rizik takav da može dovesti do izlaganja izloženih radnika i pojedinca, stanovništva i životne sredine iznad propisanih granica;
105) radijaciona sigurnost jeste skup propisanih organizacionih i tehničko-tehnoloških mera kojima se obezbeđuju optimalno planirano izlaganje i optimalni rizik od mogućeg izlaganja jonizujućem zračenju usled korišćenja izvora zračenja, uključujući i mere zaštite od zračenja, mere sprečavanja vanrednog događaja i mere saniranja posledica vanrednog događaja ukoliko do njega dođe;
106) radijacioni rizik jeste štetni uticaj na zdravlje ljudi ili verovatnoća da će doći do štetnih uticaja usled izlaganja jonizujućem zračenju ili bilo koji rizik koji je direktna posledica izlaganja jonizujućem zračenju ili prisustva radioaktivnih supstanci;
107) radioaktivna supstanca jeste svaka supstanca koja sadrži jedan ili više radionuklida čija se aktivnost ili specifična aktivnost ne može zanemariti sa stanovišta zaštite od jonizujućeg zračenja;
108) radioaktivni izvor jeste izvor zračenja koji sadrži radioaktivni materijal u svrhu korišćenja njegove radioaktivnosti;
109) radioaktivni materijal jeste materijal koji sadrži radioaktivne supstance;
110) radioaktivni otpad jeste radioaktivni materijal u gasovitom, tečnom ili čvrstom stanju čija dalja upotreba nije planirana ni predviđena;
111) radiodijagnostika jeste in-vivo dijagnostička nuklearna medicina, medicinska dijagnostička radiologija koja koristi jonizujuće zračenje i stomatološka radiologija;
112) radnik u nuklearnoj ili radiološkoj vanrednoj situaciji jeste svako lice koje ima jasno definisanu ulogu u slučaju nuklearne ili radiološke vanredne situacije a koje može biti izloženo zračenju prilikom preduzimanja mera u slučaju nuklearne ili radiološke vanredne situacije;
113) radon jeste radionuklid radon - 222 i proizvodi njegovog raspada;
114) registracija jeste pisani akt koji izdaje Direktorat pravnom licu ili preduzetniku radi obavljanja radijacione delatnosti niskog rizika u skladu sa uslovima propisanim tim dokumentom;
115) regulatorna kontrola jeste kontrola koju sprovodi Direktorat u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na obavljanje delatnosti, poslove zaštite od jonizujućeg zračenja i radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost;
116) reprezentativno lice jeste pojedinac koji primi dozu reprezentativnu za više izloženih pojedinaca u stanovništvu, osim pojedinaca koji imaju ekstremne ili retke navike;
117) referentni nivo jeste nivo efektivne doze ili ekvivalentne doze ili specifične aktivnosti u situaciji vanrednog ili postojećeg izlaganja, iznad kojeg se takvo izlaganje smatra nedopustivim, čak i kada nije reč o granici koja ne može da se pređe;
118) sabotaža jeste bilo koji namerni čin usmeren prema ili koji uključuje radioaktivni i nuklearni materijal prilikom njihovog korišćenja, skladištenja ili transporta kao i povezana postrojenja, kojim bi se direktno ili indirektno mogli ugroziti zdravlje i sigurnost radnika, stanovništva ili životne sredine usled izlaganja zračenju ili ispuštanja radioaktivnih supstanci;
119) sistem upravljanja nuklearnom ili radiološkom vanrednom situacijom jeste pravni ili administrativni okvir kojim se utvrđuju nadležnosti za pripremljenost i odgovor u slučaju nuklearne ili radiološke vanredne situacije i nadležnosti u procesu donošenja odluka;
120) situacija vanrednog izlaganja jeste izlaganje usled nuklearne ili radiološke vanredne situacije;
121) situacija planiranog izlaganja jeste situacija izlaganja koja nastaje usled planiranog korišćenja izvora zračenja ili usled ljudske aktivnosti kojom se menja put izlaganja, što može da uzrokuje izlaganje ili potencijalno izlaganje ljudi ili životne sredine a može obuhvatiti normalna izlaganja i potencijalna izlaganja;
122) situacija postojećeg izlaganja jeste situacija izlaganja koja već postoji kada treba doneti odluku o njenom kontrolisanju i koja ne zahteva ili više ne zahteva preduzimanje hitnih mera;
123) skladište jeste objekat za skladištenje radioaktivnog otpada, isluženih izvora ili istrošenog nuklearnog goriva sa namerom ponovnog iznošenja radi obrade, prerade ili odlaganja, oslobađanja od regulatorne kontrole, izvoza, reciklaže i ponovne upotrebe u odobrenoj delatnosti;
124) skladištenje jeste privremeno držanje izvora zračenja, istrošenog nuklearnog goriva ili radioaktivnog otpada u skladištu;
125) služba za dozimetriju jeste organizaciona jedinica (organ ili pojedinac) koja obavlja poslove kontrole merne opreme, očitavanja ili tumačenja mernih rezultata, merenja radioaktivnosti u ljudskom telu ili biološkim uzorcima kao i procenu doza, a čiji je rad odobrio Direktorat;
126) služba medicine rada jeste zdravstvena ustanova koju je ministarstvo nadležno za zdravlje ovlastilo za obavljanje poslova radiološke zdravstvene zaštite;
127) spoljni radnik jeste svaki izloženi radnik koji nije zaposlen kod pravnog lica koje obavlja delatnosti, ali vrši aktivnosti u nadgledanim i kontrolisanim zonama, uključujući i lica na obuci i lica na školovanju;
128) spremište jeste namenski objekat ili prostorija za privremeno čuvanje radioaktivnog otpada, isluženih izvora ili istrošenog nuklearnog goriva kod nosioca odobrenja;
129) strukture, sistemi i komponente jesu svi elementi postrojenja koji doprinose sigurnosti izuzev ljudskih faktora, pri čemu se pod strukturama podrazumevaju svi pasivni elementi postrojenja, pod sistemima skupovi komponenata sastavljeni na takav način da obavljaju određenu funkciju, a pod komponentama pojedinačni elementi sistema;
130) stručnjak iz oblasti zaštite od jonizujućeg zračenja jeste lice koje ima znanje i iskustvo i osposobljeno je za davanje saveta u vezi sa zaštitom od jonizujućeg zračenja i koji poseduje sertifikat Direktorata;
131) stručnjak iz oblasti medicinske fizike jeste lice koje ima znanje i iskustvo i osposobljeno je da deluje ili daje savete koji se odnose na pitanja u vezi sa primenom jonizujućeg zračenja u medicini i koji poseduje sertifikat Direktorata;
132) teški uslovi jesu uslovi koji su teži od uslova vanrednog događaja predviđenog projektnom osnovom koji mogu biti izazvani višestrukim kvarovima, kao što je potpuni gubitak svih nivoa sigurnosnog sistema ili malo verovatnim događajem;
133) tranzit jeste prelazak izvora zračenja preko carinske teritorije Republike Srbije, u skladu sa carinskim propisima Republike Srbije;
134) uvoz jeste unošenje, dopremanje, odnosno isporuka izvora zračenja sa teritorije druge države ili carinske teritorije na teritoriju Republike Srbije, u skladu sa carinskim propisima Republike Srbije;
135) upravljanje istrošenim nuklearnim gorivom jesu aktivnosti skladištenja, prerade i odlaganja istrošenog nuklearnog goriva, izuzev transporta istrošenog nuklearnog goriva van lokaliteta;
136) upravljanje radioaktivnim otpadom jesu aktivnosti skladištenja, obrade i odlaganja radioaktivnog otpada, izuzev transporta radioaktivnog otpada van lokaliteta;
137) uranijum obogaćen izotopima 235 ili 233 jeste uranijum koji sadrži izotope 235 ili 233 ili oba, u količini tolikoj da je izotopski odnos zbira tih izotopa i izotopa 238 veći od odnosa izotopa 235 i izotopa 238 koji se javlja u prirodi;
138) centralno skladište jeste skladište radioaktivnog otpada, isluženih izvora ili istrošenog nuklearnog goriva nastalih na teritoriji Republike Srbije za potrebe celokupne teritorije Republike Srbije.
II STRATEGIJE RADIJACIONE I NUKLEARNE SIGURNOSTI I BEZBEDNOSTI
Vrste strategija
Član 6
Radi obezbeđenja uslova za sprovođenje politike u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti i politike upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom u Republici Srbiji, donose se sledeći strateški dokumenti:
1) Strategija radijacione i nuklearne sigurnosti;
2) Strategija upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom;
3) Strategija radijacione i nuklearne bezbednosti i
4) Strategija upravljanja situacijama postojećeg izlaganja.
Strategije iz stava 1. ovog člana dugoročno određuju i usmeravaju pravce delovanja u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti, određuju mere za unapređivanje upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom, u skladu sa međunarodnim standardima i principima u ovoj oblasti kao i preuzetim međunarodnim obavezama.
Strategije iz stava 1. ovog člana donosi Vlada za period od sedam godina.
Strategije iz stava 1. ovog člana priprema i predlaže Direktorat u saradnji sa ministarstvima nadležnim za poslove zaštite životne sredine, zdravlja, nauke, odbrane, vanredne situacije i drugim zainteresovanim organima i organizacijama.
Strategije se objavljuju u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Izveštaj o sprovođenju strategija priprema Direktorat i podnosi Vladi najmanje jedanput godišnje.
Sadržina strategija
Član 7
Strategije iz člana 6. ovog zakona, sadrže:
1) željeno stanje čijem dostizanju doprinosi postizanje opštih i posebnih ciljeva;
2) analizu i ocenu postojećeg stanja;
3) opšte i posebne ciljeve i jasne vremenske okvire za njihovo ostvarivanje;
4) mere za postizanje opštih i posebnih ciljeva;
5) ključne pokazatelje učinka;
6) institucionalni okvir, plan za praćenje sprovođenja i institucije odgovorne za praćenje sprovođenja strategije;
7) akcione planove za sprovođenje strategija.
Akcioni planovi
Član 8
Sastavni deo strategija iz člana 6. ovog zakona su akcioni planovi za njihovo sprovođenje.
Akcioni planovi sadrže mere za postizanje opštih i posebnih ciljeva koje definiše strategija.
Direktorat redovno vrši reviziju i predlaže Vladi izmene i dopune akcionih planova iz stava 1. ovog člana, uzimajući u obzir napredak u oblasti nauke i tehnike, kao i preporuke, iskustva i dobru praksu iz odgovarajućih pregleda, procena i analiza predviđenih međunarodnim konvencijama ili drugim pravnim instrumentima kojima je Republika Srbija pristupila ili kojih se pridržava.
Direktorat pokreće inicijativu za otpočinjanje i realizaciju istraživačkih i razvojnih aktivnosti u cilju realizacije akcionih planova iz stava 1. ovog člana, i u cilju sticanja, održavanja i daljeg razvoja neophodnih znanja i veština.
Strategija radijacione i nuklearne sigurnosti
Član 9
Strategija radijacione i nuklearne sigurnosti donosi se u cilju dostizanja osnovnih principa radijacione i nuklearne sigurnosti, kao i osnovnih i posebnih ciljeva radijacione i nuklearne sigurnosti, u skladu sa ovim zakonom.
U oblasti radijacione sigurnosti strategijom se definiše pravac razvoja i usmeravaju aktivnosti relevantnih institucija u oblasti zaštite od jonizujućeg zračenja radi uspostavljanja, održavanja i poboljšanja sistema zaštite od jonizujućeg zračenja.
Ovom strategijom se obavezno određuje način primene mere nuklearne sigurnosti u cilju odgovornog i sigurnog upravljanja nuklearnim postrojenjima.
Strategija radijacione i nuklearne sigurnosti sadrži:
1) opšte i posebne ciljeve radijacione i nuklearne sigurnosti i jasne vremenske okvire za njihovo dostizanje;
2) međunarodne ugovore i sporazume u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti zaključene sa drugim državama, ukoliko takvi postoje;
3) pravni, regulatorni i institucionalni okvir kojim se obezbeđuje radijaciona i nuklearna sigurnost;
4) potrebe za ljudskim i finansijskim resursima kao i mehanizme za njihovo obezbeđivanje;
5) istraživačke i razvojne aktivnosti neophodne za održanje nivoa i unapređenje radijacione i nuklearne sigurnosti;
6) socijalno - ekonomske činioce;
7) mehanizme uspostavljanja sigurnosne kulture;
8) podizanje opšteg nivoa zaštite od jonizujućeg zračenja očuvanjem već uspostavljenih mehanizama u ovoj oblasti kao i uvođenje specifičnih aktivnosti, kao što su procena doze za populaciju u Republici Srbiji, ocena mogućih potencijalnih efekata jonizujućeg zračenja i identifikacija mera neophodnih za optimizaciju zaštite od jonizujućeg zračenja u različitim oblastima;
9) identifikaciju mogućih potencijalnih izvora zračenja van regulatorne kontrole i mehanizme za njihovo uvođenje u regulatornu kontrolu;
10) podizanje svesti o identifikovanju, brzom uspostavljanju ili ponovnom uspostavljanju kontrole nad napuštenim izvorima;
11) identifikaciju postojećih nuklearnih postrojenja u Republici Srbiji, uključujući i njihove karakteristike, trenutnu fazu životnog veka, trenutnu i planiranu upotrebu i planove za budućnost;
12) planove za dekomisiju radijacionih i nuklearnih postrojenja, uključujući i sredstva neophodna za čuvanje podataka o postrojenjima u dužem vremenskom periodu;
13) odgovornost za primenu strategije i ključne pokazatelje ostvarenog učinka i napredovanja u primeni;
14) način i rokove izveštavanja o realizaciji strategije.
Strategija upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom
Član 10
Strategija upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom se donosi u cilju planiranja sprovođenja principa odgovornog i sigurnog upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom sadrži:
1) pregled, analizu i ocenu stanja u upravljanju istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom;
2) osnovne principe sigurnosti upravljanja istrošenim gorivom i upravljanja radioaktivnim otpadom u skladu sa zakonom;
3) opšte ciljeve i osnovne principe definisane zakonom u pogledu upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom;
4) značajne smernice i jasne vremenske okvire za njihovo ostvarivanje u okviru ciljeva nacionalne strategije;
5) inventar istrošenog nuklearnog goriva i radioaktivnog otpada i procene za njihovu količinu u budućnosti, uključujući i onu iz dekomisije, čime se jasno ukazuje na lokaciju i količinu radioaktivnog otpada i istrošenog goriva u skladu sa odgovarajućom klasifikacijom radioaktivnog otpada;
6) planove i tehnička rešenja za upravljanje radioaktivnim otpadom i istrošenim gorivom od njihovog nastanka do odlaganja;
7) planove za postrojenja za odlaganje za period posle zatvaranja, uključujući i period tokom kojeg se održava odgovarajuća kontrola i sredstva neophodna za čuvanje podataka o postrojenju u dužem vremenskom periodu;
8) istraživačke i razvojne aktivnosti neophodne u primeni rešenja za upravljanje istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom;
9) odgovornost za primenu nacionalne strategije i ključne pokazatelje ostvarenog učinka i napredovanja u primeni;
10) procenu troškova i vremenski okvir realizacije strategije kao i pretpostavke na kojima se ova procena zasniva;
11) finansijski plan i program strategije;
12) sredstva i mere koje su neophodne kako bi informacije bile dostupne radnicima i stanovništvu i kako bi se obezbedila njihova puna uključenost u proces donošenja odluka;
13) sporazume zaključene sa drugim državama, ukoliko postoje, o upravljanju istrošenim nuklearnim gorivom i radioaktivnim otpadom, uključujući i one o upotrebi postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada i
14) način i rokovi izveštavanja o realizaciji strategije.
Strategija radijacione i nuklearne bezbednosti
Član 11
Strategija radijacione i nuklearne bezbednosti se donosi u cilju razvoja nacionalnog okvira radijacione i nuklearne bezbednosti, planiranja i primene mera za sprečavanje zlonamerne i protivzakonite upotrebe izvora zračenja, koji mogu imati štetne posledice po zdravlje ljudi, imovinu i životnu sredinu, kao i u cilju ispunjavanja obaveza iz potvrđenih međunarodnih akata.
Strategija iz stava 1. ovog člana sadrži:
1) obaveze i odgovornosti svih institucija Republike Srbije nadležnih za poslove bezbednosti;
2) smernice za izradu planova za sprečavanje, detekciju i odgovor u slučaju bezbednosnog događaja koji uključuje radioaktivne i nuklearne materijale;
3) smernice za identifikaciju i procenu mogućih pretnji po radijacionu i nuklearnu bezbednost;
4) identifikaciju mogućih meta i neželjenih posledica u slučaju bezbednosnog događaja;
5) planove za kontinuirano održavanje i unapređenje nacionalnog okvira radijacione i nuklearne bezbednosti;
6) planove za kontinuirano održavanje i unapređenje kapaciteta za sprečavanje, detekciju i odgovor na bezbednosni događaj;
7) planove za kontinuirano praćenje i reviziju zakonodavnog okvira u oblasti radijacione i nuklearne bezbednosti;
8) planove za razvoj ljudskih resursa u oblasti radijacione i nuklearne bezbednosti;
9) smernice u vezi sa međunarodnom saradnjom u slučaju bezbednosnog događaja, a u skladu sa važećim zakonima i zaključenim međunarodnim sporazumima.
Strategija iz stava 1. ovog člana se donosi u skladu sa drugim nacionalnim strategijama koje se odnose na opštu bezbednost.
Strategija upravljanja situacijama postojećeg izlaganja
Član 12
Strategija upravljanja situacijama postojećeg izlaganja određuje pravce delovanja kao i dugoročne planove i ciljeve upravljanja, srazmerno procenama rizika kao i delotvornim efektima sprovedenih mera zaštite od jonizujućeg zračenja u svakoj situaciji postojećeg izlaganja.
Strategija upravljanja situacijama postojećeg izlaganja podrazumeva sveobuhvatnu analizu, utvrđivanje referentnih nivoa za izložene radnike, reprezentativno lice, pojedince i stanovništvo uz procenu primene regulatorne kontrole na situaciju postojećeg izlaganja.
Strategija upravljanja situacijama postojećeg izlaganja sadrži:
1) pregled, analizu i ocenu dostupnih podataka u cilju procene izlaganja za svaku prepoznatu situaciju;
2) definisanje svih parametara koji se mogu koristiti kao posebni pokazatelji izloženosti radnika, reprezentativnog lica, pojedinca i stanovništva kao i životne sredine usled uticaja jonizujućeg zračenja;
3) istraživačke, razvojne i pokazne aktivnosti neophodne za primenu rešenja za upravljanje situacijom postojećeg izlaganja;
4) uspostavljanje referentnih nivoa za izložene radnike, reprezentativno lice, pojedinca i stanovništvo za svaku situaciju postojećeg izlaganja;
5) odnose sa javnošću u cilju podizanja svesti pojedinca i stanovništva, informisanja lokalnih donosilaca odluka, pravnih lica ili preduzetnika, kao i radnika o elementima rizika od izlaganja u okviru situacije postojećeg izlaganja;
6) smernice o načinima i mogućim metodama i sredstvima za merenje kao i smernice koje se odnose na primenu mera za sanaciju, shodno vrsti situacije;
7) podelu institucionalnih nadležnosti, mehanizme međuinstitucionalne koordinacije, kao i dostupne resurse za sprovođenje akcionog plana;
8) planove i vremenske okvire za preispitivanje akcionog plana;
9) propisivanje kriterijuma za sertifikovanje službi, kao i kriterijume neophodnih merenja koje je potrebno sprovesti u okviru postupka sanacije;
10) obezbeđivanje finansijskih sredstava kao podrška merenjima koja se sprovode i metodama sanacije u situacijama postojećeg izlaganja gde je procenjen visok stepen ugroženosti pojedinca i stanovništva od štetnog uticaja jonizujućeg zračenja;
11) dugoročne ciljeve u pogledu smanjenja rizika od štetnog uticaja jonizujućeg zračenja po zdravlje pojedinca i stanovništva, kao i životne sredine.
III DIREKTORAT ZA RADIJACIONU I NUKLEARNU SIGURNOST I BEZBEDNOST SRBIJE
Osnivanje Direktorata
Član 13
Radi obezbeđivanja uslova za stručno i efikasno vršenje regulatorne kontrole delatnosti uređenih ovim zakonom, osniva se Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, kao samostalno i funkcionalno nezavisno regulatorno telo koje vrši regulatorne, stručne i sa njim povezane izvršne poslove u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti, u skladu sa zakonom.
Položaj Direktorata
Član 14
Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti Direktorat za svoj rad odgovara Vladi Republike Srbije.
Direktorat ima svojstvo pravnog lica.
Sedište Direktorata je u Beogradu.
Unutrašnje uređenje, delokrug i način rada, način planiranja, obavljanja poslova i druga pitanja od značaja za rad Direktorata bliže se uređuju Statutom Direktorata i drugim opštim aktima u skladu sa zakonom.
Organi Direktorata
Član 15
Organi Direktorata su Odbor i direktor, koje imenuje Vlada.
Uslovi za imenovanje člana Odbora i poslovi Odbora
Član 16
Za člana Odbora Direktorata može da bude imenovano lice:
1) koje je državljanin Republike Srbije i ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije;
2) koje je steklo visoko obrazovanje;
3) koje nije osuđivano za izvršenje krivičnog dela koje ga čini nedostojnim za obavljanje ove funkcije.
Odbor Direktorata:
1) priprema nacrte strategija propisane ovim zakonom;
2) usvaja programe i planove propisane ovim zakonom;
3) donosi Statut Direktorata;
4) usvaja godišnji program rada;
5) usvaja Finansijski plan;
6) prati, ocenjuje i daje predloge direktoru za unapređenje radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti;
7) prati razvoj oblasti od značaja za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost i upravljanje radioaktivnim otpadom u svetu i podstiče transfer znanja;
8) prati primenu i predlaže izmene i dopune propisa iz oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti i upravljanja radioaktivnim otpadom;
9) usvaja godišnji izveštaj o radu i poslovanju;
10) učestvuje u pripremi godišnjeg izveštaja o sprovođenju mera radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti i upravljanja radioaktivnim otpadom;
11) predlaže mere sanacije u vanrednim događajima;
12) donosi opšte akte utvrđene Statutom;
13) donosi poslovnik o svom radu;
14) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i Statutom.
Mandat člana Odbora Direktorata
Član 17
Član Odbora Direktorata imenuje se na pet godina i može ponovo biti imenovan još dva puta.
Član Odbora Direktorata može da bude razrešen sa funkcije odlukom Vlade, ako nesavesno vrši funkciju člana Odbora, ili ako bude osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim funkcije člana Odbora.
Članu Odbora prestaje funkcija istekom mandata, ostavkom, ako je zbog bolesti, na osnovu nalaza nadležne zdravstvene ustanove, trajno nesposoban za vršenje funkcije i razrešenjem.
Uslovi za izbor direktora
Član 18
Za direktora može da bude izabrano lice koje:
1) ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne, odnosno stručne oblasti u okviru obrazovno-naučnog polja prirodno-matematičkih, tehničko-tehnoloških ili društvenih nauka ekonomskog ili pravnog smera;
2) ima radno iskustvo od najmanje pet godina na poslovima iz delokruga rada Direktorata, ili najmanje deset godina na rukovodećim položajima;
3) ima organizacione i upravljačke sposobnosti;
4) nije osuđivano za izvršenje krivičnog dela koje ga čini nedostojnim za obavljanje ove funkcije.
Mandat i poslovi direktora
Član 19
Direktor Direktorata imenuje se na pet godina i može ponovo biti imenovan još dva puta.
Direktor može da bude razrešen sa funkcije odlukom Vlade, ako nesavesno vrši funkciju direktora, ili ako bude osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim funkcije direktora.
Direktoru prestaje funkcija istekom mandata, ostavkom, ako je zbog bolesti, na osnovu nalaza nadležne zdravstvene ustanove, trajno nesposoban za vršenje funkcije i razrešenjem.
Direktor ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca od dana kada mu je prestala funkcija u visini plate koju je imao na dan prestanka funkcije.
Pravo na naknadu plate iz stava 4. ovog člana prestaje pre roka od tri meseca ako bivši direktor zasnuje radni odnos ili stekne pravo na penziju.
Direktor Direktorata:
1) zastupa i predstavlja Direktorat;
2) organizuje rad i rukovodi radom Direktorata;
3) predlaže akte koje donosi Odbor;
4) izvršava odluke Odbora i preduzima mere za njihovo sprovođenje;
5) stara se o zakonitosti rada i odgovara za korišćenje i raspolaganje finansijskim sredstvima i imovinom Direktorata;
6) donosi pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta;
7) odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Direktoratu;
8) donosi upravne akte u skladu sa ovim zakonom;
9) vrši i druge poslove utvrđene zakonom i Statutom.
Ljudski i finansijski resursi
Član 20
Sredstva za rad i funkcionisanje Direktorata obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, na predlog Direktorata, iz prihoda koji Direktorat ostvari obavljanjem poslova iz svoje nadležnosti, donacija, priloga i drugih izvora u skladu sa zakonom.
Direktorat samostalno raspolaže sredstvima iz stava 1. ovog člana, u skladu sa zakonom.
Direktorat zapošljava odgovarajući broj lica sa kvalifikacijama, iskustvom i stručnim znanjem neophodnim za ispunjavanje obaveza.
Za potrebe regulatornih funkcija, Direktorat može da koristi spoljne resurse.
Direktorat obezbeđuje obuku zaposlenih u Direktoratu u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti, kao i za potrebe spremnosti za delovanje u slučaju vanrednog događaja.
Na prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Direktoratu primenjuju se propisi kojima se uređuju radni odnosi, opšti akti Direktorata i ugovor o radu.
Samoprocena Direktorata u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti
Član 21
Direktorat najmanje jednom u deset godina organizuje ocenu usaglašenosti nacionalnog zakonodavnog, regulatornog i institucionalnog okvira sa međunarodnim standardima u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti kao i upravljanja radioaktivnim otpadom i istrošenim nuklearnim gorivom.
Ocena usaglašenosti iz stava 1. ovog člana organizuje se pozivanjem posmatračkih grupa drugih zemalja u relevantnoj oblasti zaštite od zračenja i nuklearne sigurnosti i drugih oblasti mirnodopske upotrebe nuklearne energije koje Direktorat predlaže Vladi.
Direktorat obezbeđuje preduzimanje odgovarajućih dodatnih i pratećih mera na osnovu relevantnih nalaza koji proizilaze iz ocene drugih zemalja i međunarodnih organizacija.
Direktorat obezbeđuje objavljivanje odgovarajućih izveštaja u vezi sa ocenom iz stava 3. ovog člana i njegovih zaključaka kada rezultati budu dostupni.
Direktorat predlaže Vladi pozivanje odgovarajućih međunarodnih posmatračkih grupa bez odlaganja, u slučaju nuklearne ili radiološke vanredne situacije koja bi zahtevala sprovođenje mera zaštite izvan lokaliteta ili mera zaštite za stanovništvo uopšte.
Poslovi Direktorata
Član 22
Direktorat:
1) priprema nacrte strategija i akcione planove za njihovo sprovođenje iz čl. 6. i 8. ovog zakona;
2) priprema predloge propisa koje donosi Vlada u skladu sa ovim zakonom;
3) donosi pravilnike i druge propise i uputstva u skladu sa ovim zakonom;
4) donosi Program monitoringa radioaktivnosti u životnoj sredini, prati nivo radioaktivnosti, njegove promene, procenjuje njegov uticaj na stanovništvo i životnu sredinu, daje uputstva o primeni odgovarajućih mera, prati njihovo sprovođenje i objavljuje godišnji izveštaj o nivou izlaganja stanovništva jonizujućem zračenju u Republici Srbiji;
5) priprema predlog Plana delovanja u slučaju nuklearne ili radiološke vanredne situacije;
6) propisuje mere za zaštitu pojedinaca, stanovništva i životne sredine od štetnog uticaja jonizujućeg zračenja;
7) propisuje uslove za zaštitu od povećanog izlaganja radnika, pojedinaca i stanovništva zračenju od prirodnih radioaktivnih materijala;
8) donosi rešenja o izdavanju, suspenziji ili oduzimanju odobrenja za obavljanje delatnosti, odobrenja za korišćenje izvora zračenja, ovlašćenja za vršenje poslova zaštite od jonizujućeg zračenja, dozvole za promet izvora zračenja i dozvole za transport opasne robe klase 7 ADR/RID/ADN (radioaktivne materije), kao i o izuzimanju od obaveze pribavljanja odobrenja u skladu sa ovim zakonom;
9) izdaje, suspenduje ili oduzima sertifikate u skladu sa ovim zakonom;
10) izdaje potvrde o upisu u evidenciju i brisanju iz evidencije izvora zračenja;
11) propisuje kriterijume za izuzimanje od obaveze prijavljivanja;
12) propisuje kriterijume za oslobađanje od regulatorne kontrole;
13) vrši verifikaciju osposobljenosti lica odgovornih za sprovođenje mera zaštite od zračenja;
14) definiše obaveze, uključujući i finansijske, nosilaca odobrenja;
15) obezbeđuje stalnu stručnu saradnju u vršenju svojih funkcija kroz angažovanje savetnika, izradu projekata ili uspostavljanje trajnih ili povremenih savetodavnih tela;
16) uspostavlja i vodi registar podnetih zahteva, izdatih odobrenja i sertifikata i lica odgovornih za sprovođenje mera zaštite od zračenja, registar izvora zračenja i njihovih korisnika, izloženih radnika, spoljnih radnika i drugih podataka od značaja za zaštitu od zračenja, radijacionu i nuklearnu sigurnost;
17) uspostavlja i vodi evidenciju postrojenja, izvora zračenja i radioaktivnog otpada, kao i drugih podataka od značaja za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost;
18) uspostavlja sistem kontrole nad izvorima zračenja i uređajima čiji su oni sastavni deo kako bi se obezbedilo njihovo sigurno i bezbedno upravljanje i zaštita tokom rada i po prestanku rada;
19) utvrđuje kategorizaciju izvora zračenja na osnovu njihovog mogućeg uticaja i štete po zdravlje ljudi i životnu sredinu;
20) utvrđuje kategorizaciju nuklearnog i radioaktivnog materijala na osnovu procene štete koja bi mogla da nastane usled njihove krađe ili neodobrene upotrebe određene vrste i količine materijala, ili usled sabotaže postrojenja u kojem se nuklearni ili radioaktivni materijal proizvodi, obrađuje, koristi, skladišti ili odlaže i propisuje odgovarajuće mere zaštite za različite kategorije materijala;
21) propisuje uslove za bezbednost nuklearnog i radioaktivnog materijala i postrojenja u kojima se oni koriste, uključujući i mere za prevenciju, detekciju i odgovor u slučaju neovlašćenog i zlonamernog delovanja koje uključuje takav materijal ili postrojenja;
22) učestvuje u definisanju projektnih osnova i vanrednih događaja predviđenih projektnim osnovama za potrebe primene mera radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti;
23) ostvaruje saradnju sa drugim državnim organima i organizacijama u okviru svojih nadležnosti;
24) samostalno ili u saradnji sa drugim nadležnim državnim organima i organizacijama ostvaruje saradnju sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju i drugim međunarodnim organizacijama, telima i nadležnim organima drugih država u vezi sa sprovođenjem ovog zakona i međunarodnih obaveza koje je preuzela Republika Srbija;
25) uspostavlja i primenjuje, u saradnji sa ministarstvima i službama nadležnim za spoljne poslove, odbranu, unutrašnje poslove, ekonomiju i carinu, sistem kontrole za uvoz i izvoz nuklearnog i drugog radioaktivnog materijala, izvora zračenja, opreme, posebne opreme i nenuklearnog materijala, informacija i tehnologije radi ispunjavanja međunarodnih obaveza Republike Srbije;
26) sarađuje sa drugim relevantnim institucijama Republike Srbije u uspostavljanju i održavanju Plana za delovanje u slučaju nuklearne i radiološke vanredne situacije u skladu sa Nacionalnim planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama;
27) daje mišljenje na zahtev nadležnih državnih organa u vezi sa pristupanjem međunarodnim konvencijama i drugim sporazumima u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti;
28) uspostavlja odgovarajuće mehanizme i procedure za informisanje javnosti i konsultacije sa drugim zainteresovanim organima i organizacijama u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti.
29) sprovodi sve dodatne obaveze za koje je procenjeno da su neophodne za zaš
