ZAKON O UPRAVLJANJU OTPADOM
("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 14/2016, 95/2018 - dr. zakon i 35/2023)
I OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređivanja
Član 1
Ovim zakonom uređuju se: vrste i klasifikacija otpada; planiranje upravljanja otpadom; subjekti upravljanja otpadom; odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom; organizovanje upravljanja otpadom; upravljanje posebnim tokovima otpada; uslovi i postupak izdavanja dozvola; prekogranično kretanje otpada; izveštavanje o otpadu i baza podataka; finansiranje upravljanja otpadom; nadzor, kao i druga pitanja od značaja za upravljanje otpadom.
Upravljanje otpadom je delatnost od opšteg interesa.
Cilj zakona
Član 2
Cilj ovog zakona je da se obezbede i osiguraju uslovi za:
1) upravljanje otpadom na način kojim se ne ugrožava zdravlje ljudi i životna sredina;
2) prevenciju nastajanja otpada, posebno razvojem čistijih tehnologija i racionalnim korišćenjem prirodnih bogatstava, kao i otklanjanje opasnosti od njegovog štetnog dejstva na zdravlje ljudi i životnu sredinu;
3) ponovno iskorišćenje i reciklažu otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina iz otpada i korišćenje otpada kao energenta;
4) razvoj postupaka i metoda za odlaganje otpada;
5) sanaciju neuređenih deponija;
6) praćenje stanja postojećih i novoformiranih sanitarnih deponija;
7) razvijanje svesti o upravljanju otpadom.
Način upravljanja otpadom
Član 3
Upravljanje otpadom vrši se na način kojim se obezbeđuje najmanji rizik po ugrožavanje života i zdravlja ljudi i životne sredine, kontrolom i merama smanjenja:
1) zagađenja voda, vazduha i zemljišta;
2) opasnosti po biljni i životinjski svet;
3) opasnosti od nastajanja udesa, eksplozija ili požara;
4) negativnih uticaja na predele i prirodna dobra posebnih vrednosti;
5) nivoa buke i neprijatnih mirisa.
Izuzeci od primene
Član 4
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na:
1) gasovite materije koje se ispuštaju u atmosferu;
2) zemlju (in situ) uključujući neiskopanu kontaminiranu zemlju i građevine trajno povezane sa zemljištem;
3) nekontaminirano zemljište i druge materijale iz prirode iskopane tokom građevinskih aktivnosti gde je izvesno da će materijal biti korišćen u građevinske svrhe u svom prirodnom obliku na gradilištu na kom je iskopan;
4) radioaktivni otpad;
5) deaktivirane eksplozive;
6) fekalije, ako nisu obuhvaćene stavom 2. tačka 2) ovog člana;
7) slamu i druge prirodne bezopasne poljoprivredne ili šumske materijale korišćene u poljoprivredi, šumarstvu ili za proizvodnju energije od takve biomase kroz procese ili metode, koji ne štete životnoj sredini ili ugrožavaju zdravlje ljudi;
8) mulj iz kanalizacionih sistema i sadržaj septičkih jama, osim mulja iz postrojenja za tretman otpadnih voda.
Odredbe ovog zakona, u meri u kojoj je upravljanje otpadom uređeno drugim propisima, ne primenjuju se na:
1) otpadne vode;
2) sporedne proizvode životinjskog porekla, uključujući i dobijene proizvode na koje se primenjuju propisi u oblasti veterinarstva, osim onih koji su namenjeni za spaljivanje, korišćenje u postrojenjima za biogas ili postrojenjima za kompostiranje ili odlaganje na sanitarnu deponiju pod posebnim uslovima, u skladu sa posebnim propisom;
2a) hranu koja više nije za ishranu ljudi i ne sadrži sastojke životinjskog porekla i koja je namenjena za ishranu životinja, u skladu sa propisom kojim se uređuje hrana za životinje;
3) leševe životinja koje nisu zaklane, kao i na ubijene životinje u cilju iskorenjivanja epizootične bolesti, a koje su odložene u skladu sa propisima u oblasti veterinarstva;
4) otpad koji nastaje pri istraživanju, iskopavanju, eksploataciji, pripremi i skladištenju mineralnih sirovina, kao i pri radu u kamenolomima na koje se primenjuju propisi o upravljanju rudarskim otpadom.
Na sedimente premeštene unutar površinskih voda radi upravljanja vodama i vodnim putevima ili sprečavanja poplava ili smanjenja efekata poplava ili suša ili melioracije zemljišta, ne primenjuju se odredbe ovog zakona, ako je utvrđeno da su sedimenti neopasni.
Značenje izraza
Član 5
Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) anaerobna digestija jeste proces u kojem se biorazgradivi materijal razgrađuje u odsustvu kiseonika;
2) bio otpad jeste biorazgradivi otpad iz bašti, parkova, od hrane, kuhinjski otpad iz domaćinstva, restorana, ugostiteljstva i maloprodajnih objekata i sličan otpad iz proizvodnje prehrambenih proizvoda i proizvoda namenjenih ishrani životinja i proizvodnji hrane za životinje;
3) centar za sakupljanje otpada jeste mesto određeno odlukom opštine, grada, odnosno grada Beograda (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave), na koje građani donose otpad i kabasti otpad (nameštaj i bela tehnika, baštenski otpad, materijal pogodan za reciklažu, uključujući i opasan otpad iz domaćinstva);
4) dekontaminacija obuhvata sve operacije koje omogućavaju ponovno korišćenje, reciklažu ili bezbedno odlaganje opreme, objekata ili materijala kontaminiranih opasnim materijama i može uključiti uklanjanje ili zamenu opasnih materija odgovarajućim manje štetnim materijama;
5) deponija jeste mesto za konačno sanitarno odlaganje otpada na površini ili ispod površine zemlje uključujući:
- interna mesta za odlaganje (deponija gde proizvođač odlaže sopstveni otpad na mestu nastanka),
- stalna mesta (više od jedne godine) koja se koriste za privremeno skladištenje otpada, ali isključujući skladišta gde se otpad istovara radi pripreme za dalji transport do mesta za tretman, odnosno ponovno iskorišćenje ili odlaganje na drugim lokacijama i skladištenje otpada pre tretmana, odnosno ponovnog iskorišćenja najduže do tri godine ili skladištenje otpada pre odlaganja najduže do jedne godine);
5a) divlja deponija jeste mesto, javna površina, na kojoj se nalaze nekontrolisano odložene različite vrste otpada i koje ne ispunjava uslove utvrđene propisom kojim se uređuje odlaganje otpada na deponije;
5b) delatnost upravljanja otpadom jeste sakupljanje, transport, skladištenje, tretman, odnosno ponovno iskorišćenje ili odlaganje otpada, kao i uvoz, izvoz i tranzit otpada;
6) dozvola za upravljanje otpadom jeste rešenje nadležnog organa kojim se pravnom licu ili preduzetniku odobrava obavljanje delatnosti upravljanja otpadom i utvrđuju uslovi postupanja sa otpadom na način koji obezbeđuje najmanji rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu;
6a) držalac otpada jeste proizvođač otpada, fizičko ili pravno lice ili preduzetnik koji ima faktičku vlast nad otpadom;
6b) farmaceutski otpad jesu svi lekovi, preparati i sirovine, uključujući i njihovu primarnu ambalažu, kao i sav pribor korišćen za njihovu pripremu i primenu.
Farmaceutski otpad može biti:
- neopasan farmaceutski otpad koji ne predstavlja opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi, a tretira se po postupku propisanom za upravljanje opasnim farmaceutskim otpadom,
- opasan farmaceutski otpad nastao od lekova i dezinficijenasa koji sadrže teške metale, kao i lekova poznatog i nepoznatog sastava i lekova čiji se sastav ne može utvrditi, citotoksični i citostatski otpad;
7) industrijski otpad jeste otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija, osim jalovine i pratećih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma;
8) inertni otpad jeste otpad koji nije podložan bilo kojim fizičkim, hemijskim ili biološkim promenama, ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi način fizički ili hemijski reaguje, nije biološki razgradiv ili ne utiče nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na način koji može da dovede do povećanja zagađenja životne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi, a ukupno izluživanje i sadržaj zagađujućih materija u otpadu i ekotoksičnost izluženih materija ne smeju biti značajni, a posebno ne smeju da ugrožavaju kvalitet površinskih i/ili podzemnih voda;
9) karakterizacija otpada jeste postupak ispitivanja kojim se utvrđuju fizičko-hemijske, hemijske i biološke osobine i sastav otpada, odnosno određuje da li otpad sadrži ili ne sadrži jednu ili više opasnih karakteristika;
10) klasifikacija otpada jeste postupak svrstavanja otpada na jednu ili više lista otpada koje su utvrđene posebnim propisom, a prema njegovom poreklu, sastavu i daljoj nameni;
11) komercijalni otpad jeste otpad koji nastaje u preduzećima, ustanovama i drugim institucijama koje se u celini ili delimično bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom, rekreacijom ili zabavom, osim otpada iz domaćinstva i industrijskog otpada;
12) kompostiranje jeste tretman biorazgradivog otpada pod dejstvom mikroorganizama, u cilju stvaranja komposta, u prisustvu kiseonika i pod kontrolisanim uslovima;
13) komunalni otpad jeste odvojeno sakupljeni otpad iz domaćinstva, uključujući papir, karton, staklo, metal, plastiku, biootpad, drvo, tekstil, ambalažu, otpadnu električnu i elektronsku opremu, otpadne baterije i akumulatore, kabasti otpad i mešani komunalni otpad i/ili odvojeno sakupljeni otpad iz drugih izvora, ako je taj otpad sličan po prirodi i sastavu otpadu iz domaćinstva, ali ne uključuje otpad iz proizvodnje, poljoprivrede, šumarstva, ribarstva i akvakulture, otpadna vozila i otpad od građenja i rušenja;
13a) medicinski otpad jeste otpad koji nastaje iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zaštita ljudi ili životinja i/ili sa drugih mesta u kojima se pružaju zdravstvene i druge usluge (iz dijagnostike, eksperimentalnog rada, laboratorija, čišćenja, održavanja i dezinfekcije prostora i opreme), a obuhvata neopasan i opasan medicinski otpad, i to:
- neopasan medicinski otpad koji nije zagađen opasnim ili drugim materijama, a koji je po svom sastavu sličan komunalnom otpadu (biorazgradiv i dr.),
- opasan medicinski otpad koji zahteva posebno postupanje, odnosno koji ima jednu ili više opasnih karakteristika koje ga čine opasnim otpadom, i to: patoanatomski otpad, oštri predmeti, otpad zagađen krvlju i telesnim tečnostima, infektivni, i potencijalno infektivni, ostali opasan medicinski otpad (hemijski otpad, otpad sa visokim sadržajem teških metala);
14) mobilno postrojenje za upravljanje otpadom jeste pokretna tehnička jedinica u kojoj se otpad tretira (operacijama R1 do R12, D8 i D9) na mestu nastanka otpada, odnosno na drugoj lokaciji proizvođača otpada ili na lokaciji za koju operater mobilnog postrojenja poseduje dozvolu za skladištenje iste vrste otpada koji je predviđen za tretman i na kojoj ispunjava uslove za tretman predmetnog otpada, uz prethodno pribavljenu saglasnost jedinice lokalne samouprave;
14a) najbolje dostupne tehnike jesu najbolje dostupne tehnike u skladu sa zakonom kojim se uređuje integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine;
15) neopasan otpad jeste otpad koji nema karakteristike opasnog otpada;
15a) nesanitarna deponija - smetlište jeste mesto gde jedinice lokalne samouprave odlažu otpad u polukontrolisanim uslovima, kojim upravlja javno komunalno preduzeće i koje ima određenu infrastrukturu (ogradu, kapiju, buldožer), a telo deponije nije izgrađeno u skladu sa propisom kojim se uređuje odlaganje otpada na deponije (nema vodonepropusni sloj, drenažni sistem za odvođenje otpadnih voda i dr.);
15b) odvojeno sakupljanje jeste sakupljanje otpada pri čemu se različite vrste sakupljenog otpada čuvaju odvojeno po vrsti i prirodi tako da se olakša njihov poseban tretman;
16) odlaganje otpada jeste bilo koja operacija koja nije ponovno iskorišćenje otpada, čak i kada ta operacija ima za sekundarnu posledicu nastajanje supstance ili energije (D lista);
16a) organizovano tržište otpadom jeste funkcionalni okvir koji omogućava efikasan, održiv i transparentan promet otpadom i sekundarnim sirovinama;
17) otpad jeste svaka materija ili predmet koji držalac odbacuje, namerava ili je neophodno da odbaci;
17a) otpad od građenja i rušenja jeste otpad koji nastaje izvođenjem građevinskih i drugih radova na izgradnji i rušenju objekata, adaptacijama, renoviranju, rekonstruisanju stambenih, industrijskih i drugih objekata, održavanju i zameni infrastrukturnih objekata, kao i iskopima za stambenu, industrijsku i putnu infrastrukturu, i to:
- neopasan otpad od građenja i rušenja koji ne sadrži opasne materije (reciklabilan, inertan i dr.),
- opasan otpad od građenja i rušenja koji zahteva posebno postupanje, koji ima jednu ili više opasnih karakteristika koje ga čine opasnim otpadom (otpad koji sadrži azbest, otpad sa visokim sadržajem teških metala i dr.) na koje se primenjuju posebni propisi;
18) opasan otpad jeste otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika utvrđenih posebnim propisima, uključujući i ambalažu u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan;
19) operater jeste svako pravno lice ili preduzetnik koje, u skladu sa propisima, upravlja postrojenjem ili ga kontroliše ili je ovlašćen za donošenje ekonomskih odluka u oblasti tehničkog funkcionisanja postrojenja i na čije ime se izdaje dozvola za upravljanje otpadom;
20) PCB jesu polihlorovani bifenili (PCB), polihlorovani terfenili (PCT), monometil-tetrahlorodifenilmetani, monometil-dihlorodifenilmetani, monometil-dibromodifenilmetani ili bilo koja smeša koja sadrži neku od ovih materija u koncentraciji većoj od 0,005 procentnog masenog udela; PCB otpadi jesu otpadi, uključujući uređaje, objekte, materijale ili tečnosti koje sadrže, sastoje se ili su kontaminirani PCB;
21) ponovno iskorišćenje otpada je svaka operacija čiji je glavni rezultat upotreba otpada u korisne svrhe kada otpad zamenjuje druge materijale koje bi inače trebalo upotrebiti za tu svrhu ili otpad koji se priprema kako bi ispunio tu svrhu, u postrojenju ili šire u privrednim delatnostima (operacije iz R liste otpada);
21a) ponovna upotreba jeste svaka operacija kojom se omogućava ponovno korišćenje proizvoda ili njegovih delova koji nisu otpad, za istu svrhu za koju su namenjeni;
22) posebni tokovi otpada jesu oni za čije je upravljanje potrebno propisati posebne mere koje se odnose na sakupljanje, transport, skladištenje, tretman, odnosno ponovno iskorišćenje i odlaganje (istrošene baterije i akumulatori, otpadna ulja, otpadne gume, otpad od električnih i elektronskih proizvoda, otpadna vozila, ambalažni otpad, otpadne fluorescentne cevi koje sadrže živu, otpad iz proizvodnje titan dioksida, farmaceutski i medicinski otpad, PCB i PCB otpad, otpad od azbesta, POPS otpad, otpad od građenja i rušenja, otpadni mulj, otpadna živa i živina jedinjenja);
22a) posrednik jeste pravno lice ili preduzetnik koji organizuje ponovno iskorišćenje ili odlaganje otpada u ime drugih lica i koji ne preuzima otpad u posed;
23) postrojenje za upravljanje otpadom jeste stacionarna ili mobilna tehnička jedinica za tretman, odnosno ponovno iskorišćenje ili odlaganje otpada, koja zajedno sa građevinskim delom čini tehnološku celinu;
23a) potvrda za obavljanje delatnosti upravljanja otpadom jeste rešenje nadležnog organa kojim se pravnom licu ili preduzetniku odobrava obavljanje delatnosti upravljanja otpadom i utvrđuju uslovi postupanja sa otpadom na način koji obezbeđuje najmanji rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu;
24) prekogranično kretanje otpada jeste kretanje otpada iz jedne oblasti pod jurisdikcijom jedne države ili kroz oblast koja nije pod nacionalnom jurisdikcijom bilo koje države, pod uslovom da su najmanje dve države uključene u kretanje;
24a) podnosilac obaveštenja (notifikacije) o prekograničnom kretanju otpada jeste lice koje je uvoznik ili izvoznik otpada, a koje može biti: proizvođač, sakupljač, trgovac, posrednik, držalac ili drugi vlasnik otpada;
24b) potvrda prijave za prekogranično kretanje otpada jeste rešenje nadležnog organa kojim se odobrava prekogranično kretanje otpada za pojedine vrste neopasnog otpada u skladu sa posebnim propisom;
24v) prevencija obuhvata mere preduzete pre nego što supstanca, materijal ili proizvod postane otpad, kojima se smanjuju količine otpada, uključujući ponovnu upotrebu proizvoda ili produženje životnog ciklusa proizvoda ili štetnih uticaja proizvedenog otpada na životnu sredinu i zdravlje ljudi ili sadržaj štetnih supstanci u materijalima i proizvodima;
24g) priprema za ponovnu upotrebu otpada jesu operacije ponovnog iskorišćenja otpada koje se odnose na proveru, čišćenje ili popravku kojima se proizvodi ili delovi tih proizvoda koji su postali otpad, pripremaju tako da mogu biti ponovno upotrebljeni, bez bilo kakve druge prethodne obrade;
25) proizvođač otpada jeste svako lice čijom aktivnošću nastaje otpad (izvorni proizvođač otpada) ili svako lice čijom aktivnošću prethodnog tretmana, mešanja ili drugim postupcima dolazi do promene sastava ili prirode otpada;
25a) proizvođač proizvoda jeste pravno lice ili preduzetnik koji u okviru svoje delatnosti izrađuje, proizvodi i prodaje proizvod, bez obzira na način prodaje, uključujući prodaju na daljinu ili uvozi proizvod u Republiku Srbiju i stavlja proizvod na tržište Republike Srbije;
26) region za upravljanje otpadom jeste prostorna celina koja obuhvata više susednih jedinica lokalne samouprave koje, u skladu sa sporazumom koji zaključuju te jedinice lokalne samouprave, zajednički upravljaju otpadom u cilju uspostavljanja održivog sistema upravljanja otpadom;
27) reciklaža jeste svaka operacija (R2 do R10 i R12) ponovnog iskorišćenja kojom se otpad prerađuje u proizvod, materijale ili supstance bez obzira da li se koriste za prvobitnu ili drugu namenu, uključujući ponovnu proizvodnju organskih materijala, osim ponovnog iskorišćenja u energetske svrhe i ponovne prerade u materijale koji su namenjeni za korišćenje kao gorivo ili za prekrivanje deponija;
28) sakupljanje otpada jeste prikupljanje otpada, uključujući i razvrstavanje i privremeno skladištenje kod proizvođača otpada za potrebe transporta do postrojenja za upravljanje otpadom;
29) sakupljač otpada jeste preduzetnik ili pravno lice koje sakuplja otpad;
29a) sekundarna sirovina jeste otpad koji se može koristiti za reciklažu radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugog proizvoda (papir, karton, metal, staklo, plastika i dr.);
30) skladištenje otpada jeste privremeno čuvanje otpada na lokaciji proizvođača ili vlasnika i/ili drugog držaoca otpada, kao i aktivnost operatera u objektu opremljenom i registrovanom za skladištenje otpada;
30a) stabilizacija/solidifikacija jeste proces u kome se smanjuje mogućnost emisije opasnih i štetnih materija iz otpada primenom fizičkih i/ili hemijskih postupaka;
31) insineracija (spaljivanje) jeste termički tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom postrojenju sa ili bez iskorišćenja energije proizvedene sagorevanjem putem oksidacije, kao i ostalim postupcima termičkog tretmana otpada, kao što su piroliza, gasifikacija ili plazma postupak, ako se supstance koje su rezultat obrade naknadno spaljuju;
32) ko-insineracija (su-spaljivanje) je termički tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom postrojenju čija je prvenstvena svrha proizvodnja energije ili proizvoda i koji koristi otpad kao osnovno ili dodatno gorivo, uključujući tretman putem oksidacije, kao i ostale postupke termičkog tretmana otpada kao što su piroliza, gasifikacija ili plazma postupak, ako se supstance koje su rezultat obrade naknadno spaljuju;
32a) trgovac otpadom jeste svako pravno lice ili preduzetnik koji u svoje ime kupuje i prodaje otpad, uključujući i posrednika koji može da preuzima otpad u posed;
33) transfer stanica jeste mesto do kojeg se otpad doprema i privremeno skladišti radi razdvajanja ili pretovara pre transporta na tretman odnosno ponovno iskorišćenje ili odlaganje;
34) transport otpada jeste prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar, prevoz (kao i pretovar) i istovar otpada;
35) tretman otpada obuhvata operacije ponovnog iskorišćenja ili odlaganja, uključujući prethodnu pripremu za ponovno iskorišćenje ili odlaganje;
36) upravljanje otpadom jeste sprovođenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana, odnosno ponovnog iskorišćenja i odlaganja otpada, uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja i aktivnosti koje preduzima trgovac i posrednik;
37) vlasnik otpada jeste proizvođač otpada, lice koje učestvuje u prometu otpada kao neposredni ili posredni držalac otpada ili pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje poseduje otpad;
38) piroliza otpada jeste hemijski proces tokom kojeg dolazi do razlaganja organske frakcije otpada pri povišenoj temperaturi i u odsustvu kiseonika;
39) gasifikacija otpada je proces tretmana otpada pri kome se u prisustvu oksidacionog sredstva (kiseonik, vodena para, itd.) odvija nepotpuna oksidacija (nepotpuno sagorevanje), pri čemu nastaje otpadna gasna smeša;
40) plazma postupak jeste tretman otpada na visokim temperaturama stvorenim električnim lukom, tj. elektropražnjenjem u inertnoj atmosferi, pri čemu se otpad razlaže na gasovite produkte i čvrsti ostakljeni ostatak;
41) otpadni mulj jeste mulj nastao u postrojenjima za prečišćavanje komunalnih i industrijskih otpadnih voda i u drugim sličnim uređajima za prečišćavanje otpadnih voda.
Načela
Član 6
Upravljanje otpadom zasniva se na sledećim načelima:
1) Načelo izbora najoptimalnije opcije za životnu sredinu
Izbor najoptimalnije opcije za životnu sredinu je sistematski i konsultativni proces donošenja odluka koji obuhvata zaštitu i očuvanje životne sredine. Primena izbora najoptimalnije opcije za životnu sredinu ustanovljava, za date ciljeve i okolnosti, opciju ili kombinaciju opcija koja daje najveću dobit ili najmanju štetu za životnu sredinu u celini, uz prihvatljive troškove i profitabilnost, kako dugoročno, tako i kratkoročno.
1a) Načelo samodovoljnosti
Primena načela samodovoljnosti podrazumeva uspostavljanje integrisane i odgovarajuće mreže postrojenja za ponovno iskorišćenje i odlaganje mešanog komunalnog otpada sakupljenog iz domaćinstava, uključujući sakupljanje ove vrste otpada koji nastaje kod drugih proizvođača otpada, uzimajući u obzir najbolje dostupne tehnike, u skladu sa ovim zakonom. Mreža tih postrojenja treba da bude projektovana tako da omogući Republici Srbiji ostvarivanje načela samodovoljnosti u odlaganju otpada, kao i u ponovnom iskorišćenju otpada, uzimajući u obzir geografske karakteristike regiona i potrebu za posebnim postrojenjima za pojedine vrste otpada. Ova mreža treba da omogući odlaganje ili ponovno iskorišćenje otpada u jednom od najbližih odgovarajućih postrojenja, najprimerenijim metodama i tehnologijama, kako bi se osigurao visok nivo zaštite životne sredine i javnog zdravlja.
2) Načelo blizine i regionalnog pristupa upravljanju otpadom
Otpad se tretira ili odlaže što je moguće bliže mestu njegovog nastajanja, odnosno u regionu u kojem je proizveden da bi se u toku transporta otpada izbegle neželjene posledice na životnu sredinu. Izbor lokacije postrojenja za tretman odnosno ponovno iskorišćenje ili odlaganje otpada vrši se u zavisnosti od lokalnih uslova i okolnosti, vrste otpada, njegove zapremine, načina transporta i odlaganja, ekonomske opravdanosti, kao i od mogućeg uticaja na životnu sredinu. Regionalno upravljanje otpadom obezbeđuje se razvojem i primenom regionalnih strateških planova zasnovanih na evropskom zakonodavstvu i nacionalnoj politici.
3) Načelo hijerarhije upravljanja otpadom
Hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom.
Hijerarhija upravljanja otpadom se primenjuje kao prioritetan redosled u prevenciji i upravljanju otpadom, propisima i politikama:
- prevencija;
- priprema za ponovnu upotrebu;
- reciklaža;
- ostale operacije ponovnog iskorišćenja (ponovno iskorišćenje u cilju dobijanja energije i dr.);
- odlaganje.
Kada se primenjuje hijerarhija otpada na koju se odnosi redosled hijerarhije upravljanja otpadom, preduzimaju se mere kojima se podstiču rešenja kojima se postiže najbolji ukupan rezultat za životnu sredinu što može zahtevati kod posebnih tokova otpada odstupanje od hijerarhije gde je to opravdano životnim ciklusom, uzimajući u obzir ukupne uticaje na nastajanje i upravljanje takvim otpadom.
Razvoj zakonodavstva i politike u oblasti upravljanja otpadom je u potpunosti transparentan proces, u skladu sa važećim propisima o konsultacijama i uključivanju građana i svih zainteresovanih strana.
U primeni načela hijerarhije uzimaju se u obzir opšti principi zaštite životne sredine, predostrožnosti i održivosti, tehničke izvodljivosti i ekonomske vrednosti, zaštite resursa, kao i ukupan uticaj na životnu sredinu, zdravlje ljudi, ekonomski i socijalni uticaji.
4) Načelo odgovornosti
Proizvođači, uvoznici, distributeri i prodavci proizvoda koji utiču na porast količine otpada odgovorni su za otpad koji nastaje usled njihovih aktivnosti. Proizvođač snosi najveću odgovornost jer utiče na sastav i osobine proizvoda i njegove ambalaže. Proizvođač je obavezan da brine o smanjenju nastajanja otpada, razvoju proizvoda koji su reciklabilni, razvoju tržišta za ponovno korišćenje i reciklažu svojih proizvoda.
5) Načelo "zagađivač plaća"
Zagađivač mora da snosi pune troškove posledica svojih aktivnosti. Troškovi nastajanja, tretmana odnosno ponovnog iskorišćenja i odlaganja otpada moraju se uključiti u cenu proizvoda.
II VRSTE I KLASIFIKACIJA OTPADA
Vrste otpada
Član 7
Vrste otpada u smislu ovog zakona su:
1) komunalni otpad (kućni otpad);
2) komercijalni otpad;
3) industrijski otpad.
Otpad iz stava 1. ovog člana, u zavisnosti od opasnih karakteristika koje utiču na zdravlje ljudi i životnu sredinu, može biti:
1) inertni;
2) neopasan;
3) opasan.
Klasifikacija otpada
Član 8
Otpad se razvrstava prema katalogu otpada.
Katalog otpada je zbirna lista neopasnog i opasnog otpada prema poreklu i sastavu.
Opasan otpad se klasifikuje, kada je neophodno, prema graničnim vrednostima koncentracije opasnih materija.
Vlasnik i/ili drugi držalac otpada, odnosno operater, dužan je da klasifikuje otpad na propisan način, u skladu sa ovim zakonom.
Radi utvrđivanja sastava i opasnih karakteristika otpada lice iz stava 4. ovog člana dužno je da izvrši ispitivanje opasnog otpada, kao i otpada koji prema poreklu, sastavu i karakteristikama može biti opasan otpad.
Ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: ministar) propisuje:
1) katalog otpada;
2) listu kategorija otpada (Q lista);
3) listu kategorija opasnog otpada prema poreklu i sastavu (Y lista);
4) listu opasnih karakteristika otpada (H lista);
5) listu komponenti otpada zbog kojih se otpad smatra opasnim (C lista);
6) granične vrednosti koncentracije opasnih komponenti u otpadu na osnovu kojih se određuju karakteristike otpada;
7) listu postupaka i metoda odlaganja i ponovnog iskorišćenja otpada (D lista i R lista);
8) vrste, sadržinu i obrazac izveštaja o ispitivanju otpada;
9) vrste parametara za određivanje fizičko-hemijskih osobina opasnog otpada namenjenog za fizičko-hemijski tretman;
10) vrste parametara za ispitivanje otpada za potrebe termičkog tretmana;
11) vrste parametara za ispitivanje otpada i ispitivanje eluata namenjenog odlaganju;
12) način i postupak klasifikacije otpada.
U propisu iz stava 6. tač. 2), 3) i 5) ovog zakona ministar utvrđuje listu srpskih standarda koji sadrže tehničke zahteve za kategorije i komponente otpada.
Uključivanje materije ili objekta u listu iz stava 7. ovog člana ne znači da je to otpad u svim slučajevima, već će se smatrati otpadom samo ukoliko ispunjava uslove u skladu sa ovim zakonom.
Ponovna klasifikacija opasnog otpada kao neopasnog otpada ne može se postići razređivanjem ili mešanjem otpada sa ciljem smanjenja početne koncentracije opasnih materija na nivo ispod graničnih vrednosti za definisanje opasnog otpada.
Otpad se može smatrati neopasnim otpadom u skladu sa katalogom otpada iz stava 2. ovog člana.
Nusproizvod
Član 8a
Vlasnik i/ili drugi držalac materije ili predmeta koji je nastao kao rezultat proizvodnog procesa čiji primarni cilj nije proizvodnja te materije ili predmeta, može sa njima postupati kao sa nusproizvodom, ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da je dalja upotreba ove materije ili predmeta izvesna;
2) da se materija ili predmet može upotrebiti direktno bez dodatne obrade, osim uobičajenim industrijskim postupcima, koji ne uključuju postupke odvajanja neželjenih ili opasnih sastojaka;
3) da je materija ili predmet nastao kao sastavni deo proizvodnog procesa;
4) da je dalja upotreba materije ili predmeta dozvoljena, odnosno nije zabranjena, da materija ili predmet ispunjava sve relevantne zahteve u pogledu proizvoda, zaštite životne sredine i zdravlja ljudi za tu konkretnu upotrebu i da neće dovesti do štetnih posledica po životnu sredinu ili zdravlje ljudi.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, nusproizvod je otpad kada je tehničkim propisom kojim se uređuje postupanje sa proizvodima ili sa otpadom, odnosno smernicama Evropske unije u ovim oblastima određeno da se sa nusproizvodom postupa kao sa otpadom ili je njegova dalja upotreba zabranjena.
Ministar propisuje kriterijume za određivanje nusproizvoda.
Dokazivanje ispunjenosti uslova za nusproizvod
Član 8b
Vlasnik i/ili drugi držalac materije ili predmeta iz člana 8a može sa njima postupati kao sa nusproizvodom ako pribavi potvrdu o upisu u registar nusproizvoda.
Zahtev za upis u registar nusproizvoda podnosi se ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine.
Vlasnik i/ili drugi držalac materije ili predmeta iz stava 1. ovog člana dokazuje ispunjenost uslova iz člana 8a stav 1. ovog zakona sledećim dokumentima:
1) ugovorom zaključenim sa budućim korisnikom te materije ili predmeta za koju se traži upis u registar;
2) tehničkom specifikacijom budućeg korisnika materije ili predmeta;
3) dokazom da materija ili predmet za koju se traži upis u registar nusproizvoda zadovoljava uslove u priloženoj specifikaciji.
Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine izdaje potvrdu o upisu u registar nusproizvoda na osnovu ispunjenosti uslova iz čl. 8a i 8b ovog zakona i uzimajući u obzir smernice Evropske unije o nusproizvodima.
Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine rešenjem odbija upis u registar nusproizvoda ako utvrdi da je tehničkim propisom kojim se uređuje postupanje sa proizvodima ili sa otpadom, odnosno smernicama Evropske unije u ovim oblastima određeno da se sa nusproizvodom postupa kao sa otpadom ili je njegova dalja upotreba zabranjena ili da nisu ispunjeni uslovi iz stava 3. ovog člana.
Potvrda, odnosno rešenje iz st. 4. i 5. ovog člana izdaje se u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za upis u registar nusproizvoda.
Protiv rešenja iz stava 5. ovog člana može se pokrenuti upravni spor.
Vlasnik i/ili drugi držalac materije ili predmeta koji je upisan u registar nusproizvoda dužan je da obavesti ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine o svakoj promeni podataka na osnovu kojih je izvršen upis u registar nusproizvoda u roku od 30 dana od dana kada je promena nastala.
Vlasnik i/ili drugi držalac materije ili predmeta iz stava 8. ovog člana dužan je da Agenciji za zaštitu životne sredine dostavi izveštaj o nusproizvodima u roku od 30 dana od dana izdavanja potvrde o upisu u registar nusproizvoda.
Ministar bliže propisuje obrazac izveštaja o nusproizvodima, način i rokove za njegovo dostavljanje.
Prestanak statusa otpada
Član 8v
Pojedine vrste otpada koje su bile podvrgnute reciklaži ili drugoj operaciji ponovnog iskorišćenja prestaju da budu otpad u smislu člana 5. stav 1. tačka 17) ovog zakona, pod sledećim uslovima:
1) da se materija ili predmet imaju upotrebnu vrednost;
2) da postoji tržište ili potražnja za takvim materijama ili predmetima;
3) da materija ili predmet ispunjava tehničke uslove propisane zakonom i standardima koji se primenjuju na proizvode;
4) da materija ili predmet neće imati štetan uticaj na životnu sredinu ili zdravlje ljudi.
Uslovi iz stava 1. ovog člana uključuju granične vrednosti zagađujućih materija, kada je to neophodno, uzimajući u obzir bilo koje moguće štetne uticaje materija ili predmeta.
Količine materija ili predmeta koje su u skladu sa stavom 1. ovoga člana prestale da budu otpad, uračunavaju se u ukupne količine recikliranog i iskorišćenog otpada za potrebe ispunjavanja nacionalnih ciljeva reciklaže i ponovnog iskorišćenja.
Ministar propisuje:
1) vrste otpada za koje se može podneti zahtev, za postupak ocenjivanja usaglašenosti;
2) dozvoljene postupke i tehnologije tretmana za vrste otpada iz tačke 1) ovog stava;
3) druge posebne elemente za određivanje prestanka statusa otpada koji nije naveden u tački 1) ovog stava.
Ocenjivanje usaglašenosti sa tehničkim zahtevima iz stava 4. tačka 1) ovog člana sprovodi vlasnik i/ili drugi držalac otpada na propisan način u skladu sa važećim standardima i zakonom kojim se uređuju tehnički zahtevi za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti.
Ministarstvo donosi rešenje o prestanku statusa otpada i upisuje ga u registar otpada koji je prestao da bude otpad, na osnovu izdatih isprava o usaglašenosti proizvoda, uzimajući u obzir posebne elemente, standarde i propise koji se odnose na proizvode, kao i druge podatke od važnosti.
Ministarstvo rešenjem odbija zahtev za upis u registar otpada koji je prestao da bude otpad ako nisu ispunjeni propisani tehnički zahtevi.
Rešenje iz stava 8. ovog člana je konačno.
Protiv rešenja iz stava 8. ovog člana može se pokrenuti upravni spor.
O prestanku statusa otpada iz stava 6. ovoga člana ministarstvo obaveštava Evropsku komisiju na način određen posebnim propisom.
Član 8g
Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine vodi:
1) registar nusproizvoda na osnovu izdatih potvrda za upis u registar;
2) registar otpada koji je prestao da bude otpad na osnovu izdatih isprava o usaglašenosti proizvoda.
Podatke iz registra ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine.
Ministar propisuje sadržinu zahteva za upis u registar nusproizvoda i registar otpada koji je prestao da bude otpad, sadržinu i obrazac potvrde o upisu u registar, način vođenja, sadržinu i obrazac registra.
III PLANIRANJE UPRAVLJANJA OTPADOM
Vrste dokumenata
Član 9
Radi planiranja upravljanja otpadom u Republici Srbiji, Vlada donosi sledeće planske dokumente:
1) Program upravljanja otpadom;
2) Program upravljanja otpadnim muljem;
3) Regionalni plan upravljanja otpadom;
4) Plan prevencije stvaranja otpada.
Jedinica lokalne samouprave donosi lokalni plan upravljanja otpadom na svojoj teritoriji.
Osim planskih dokumenata iz stava 1. ovog člana donose se i sledeći dokumenti:
1) Plan upravljanja otpadom u postrojenju za koje se izdaje integrisana dozvola;
2) Radni plan za upravljanje otpadom;
3) Plan prilagođavanja postrojenja - za nesanitarne deponije smetlišta, koji izrađuje javno komunalno preduzeće u skladu sa ovim zakonom.
Program
Član 10
Program je osnovni dokument kojim se dugoročno određuje i usmerava upravljanje otpadom na osnovu analize postojećeg stanja i ciljeva upravljanja otpadom, određuju mere za unapređivanje upravljanja otpadom (priprema za ponovnu upotrebu, reciklaža, ponovno iskorišćenje, odlaganje i drugi načini tretmana otpada) na teritoriji Republike Srbije.
Program sadrži naročito:
1) analizu i ocenu stanja upravljanja otpadom;
2) akcione ciljeve upravljanja otpadom;
3) akcioni plan upravljanja otpadom.
Program priprema ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: ministarstvo) u saradnji sa nadležnim organom autonomne pokrajine.
Program se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Izveštaj o sprovođenju Programa priprema ministarstvo i podnosi Vladi najmanje jednom godišnje.
Akcioni plan upravljanja otpadom
Član 11
Akcioni plan upravljanja otpadom (u daljem tekstu: Akcioni plan), koji je sastavni deo Programa, sadrži naročito:
1) očekivane vrste, količine i poreklo otpada koji će biti proizveden na teritoriji Republike Srbije, uvezen ili izvezen u drugu državu, uključujući i procenu stvaranja posebnih tokova otpada, a na osnovu količina proizvoda stavljenih na tržište Republike Srbije;
2) postojeći sistem sakupljanja otpada i mreža velikih postrojenja za ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada, uključujući svako postupanje sa otpadnim uljima, opasnim otpadom i posebnim tokovima otpada;
3) procenu potrebe za novim sistemom sakupljanja, zatvaranja postojećih postrojenja za upravljanje otpadom, dodatnom infrastrukturom postrojenja za upravljanje otpadom u skladu sa načelom samodovoljnosti i blizine i, po potrebi, ulaganjima u izgradnju te infrastrukture;
4) plan za implementaciju smanjenja količina biorazgradivog otpada, koji se odlaže na deponije, mere za postizanje ciljeva smanjenja odlaganja ove vrste otpada, posebno za reciklažu, kompostiranje, proizvodnju bio gasa ili ponovno iskorišćenje materijala/energije;
5) kriterijume za određivanje lokacije i potrebne kapacitete novih postrojenja za ponovno iskorišćenje i/ili odlaganje otpada;
6) organizaciju upravljanja otpadom, uključujući podelu odgovornosti između javnog i privatnog sektora u oblasti upravljanja otpadom;
7) izvore i visinu finansijskih sredstava za sprovođenje svih mera upravljanja otpadom;
8) procenu korisnih efekata i održivosti primene ekonomskih i drugih instrumenata u upravljanju otpadom, uz nesmetano funkcionisanje unutrašnjeg tržišta;
9) mere i smernice za sprovođenje Akcionog plana;
10) način i rokove sprovođenja Akcionog plana.
Mere i smernice iz stava 1. tačka 9) ovog člana sadrže:
1) opšte mere upravljanja otpadom;
2) mere upravljanja opasnim otpadom;
3) mere upravljanja posebnim tokovima otpada;
4) opšte smernice (politike) upravljanja otpadom, planirane tehnologije i metode upravljanja otpadom, uključujući otpad sa specifičnim problemima upravljanja;
5) smernice za ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada, uzimajući u obzir akcione ciljeve za smanjenje ambalažnog otpada i smanjenje otpada čiji se nastanak ne može izbeći, posebno smanjenje biorazgradivog otpada koji se odlaže na deponije;
6) smernice za osiguranje najpovoljnijih tehničkih, proizvodnih i drugih mera za postizanje ciljeva upravljanja otpadom;
7) kriterijume tehničke i ekonomske izvodljivosti upravljanja opasnim otpadom;
8) finansiranje i mere za uspostavljanje sistema upravljanja otpadom;
9) mere za sprovođenje kampanja za jačanje svesti javnosti i pružanje informacija namenjenih široj javnosti ili određenoj grupi zainteresovanih potrošača;
10) podatke o deponijama kontaminiranim istorijskim otpadom i mere za njihovu sanaciju;
11) druge mere od značaja za upravljanje otpadom.
Programi prevencije stvaranja otpada
Član 11a
Programi prevencije stvaranja otpada donose se radi sprečavanja negativnog uticaja ekonomskog rasta na životnu sredinu stvaranjem otpada (u daljem tekstu: programi prevencije).
Programima prevencije utvrđuju se ciljevi i mere prevencije stvaranja otpada, kao i procena mera prevencije ili drugih odgovarajućih mera koje mogu imati uticaj na:
1) opšte uslove stvaranja otpada;
2) dizajn, proizvodnju i fazu distribucije proizvoda;
3) potrošnju i fazu upotrebe proizvoda.
Programe prevencije donosi Vlada za period od šest godina, a ocenjuje i, po potrebi, revidira jednom u tri godine.
Ministar propisuje listu mera prevencije stvaranja otpada.
Za mere prevencije usvojene u programima iz stava 1. ovog člana određuju se odgovarajuća posebna kvalitativna i kvantitativna merila za praćenje i procenu napretka u primeni mera, a mogu se odrediti i posebni kvalitativni i kvantitativni ciljevi i indikatori.
Regionalni plan upravljanja otpadom
Član 12
Skupštine dve ili više jedinica lokalne samouprave na čijim teritorijama ukupno živi najmanje 250.000 stanovnika donose, po pribavljenoj saglasnosti ministarstva, a za teritoriju autonomne pokrajine nadležnog organa autonomne pokrajine, regionalni plan upravljanja otpadom, kojim se definišu zajednički ciljevi u upravljanju otpadom u skladu sa Programom.
Regionalni plan upravljanja otpadom može se doneti i za teritorije opština na kojima živi manje od 250.000 stanovnika po prethodno izrađenoj studiji opravdanosti za donošenje regionalnog plana na koju saglasnost daje ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine.
Postupak izrade i donošenja regionalnog plana iz st. 1. i 2. ovog člana uređuje se sporazumom skupština jedinica lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.
Upravljanje otpadom na teritoriji dve ili više jedinica lokalne samouprave iz st. 1. i 2. ovog člana vrši se u skladu sa regionalnim i lokalnim planom upravljanja otpadom.
Lokalni plan upravljanja otpadom
Član 13
Skupština jedinice lokalne samouprave donosi lokalni plan upravljanja otpadom kojim definiše ciljeve upravljanja otpadom na svojoj teritoriji u skladu sa Programom.
Lokalni plan upravljanja otpadom priprema služba jedinice lokalne samouprave nadležna za poslove upravljanja otpadom u saradnji sa drugim organima nadležnim za poslove privrede, finansija, zaštite životne sredine, urbanizma, kao i sa predstavnicima privrednih društava, odnosno preduzeća, udruženja, stručnih institucija, nevladinih i drugih organizacija koje se bave zaštitom životne sredine, uključujući i organizacije potrošača.
Period važenja i sadržina planova
Član 14
Planovi upravljanja otpadom iz čl. 12. i 13. ovog zakona donose se za period od 10 godina, a ponovo se razmatraju svakih pet godina, i po potrebi revidiraju i donose za narednih 10 godina.
Planovi iz stava 1. ovog člana sadrže:
1) očekivane vrste, količine i poreklo ukupnog otpada na teritoriji;
2) očekivane vrste, količine i poreklo otpada koji će biti iskorišćen ili odložen u okviru teritorije obuhvaćene planom;
3) očekivane vrste, količine i poreklo otpada koji će se prihvatiti iz drugih jedinica lokalne samouprave;
4) očekivane vrste, količine i poreklo otpada koji će se otpremiti u druge jedinice lokalne samouprave;
5) ciljeve koje treba ostvariti u pogledu ponovne upotrebe i reciklaže otpada u oblasti koja je obuhvaćena planom;
6) program sakupljanja otpada iz domaćinstva;
7) program sakupljanja opasnog otpada iz domaćinstava;
8) program sakupljanja komercijalnog otpada;
9) program upravljanja industrijskim otpadom;
10) predloge za ponovnu upotrebu i reciklažu komponenata komunalnog otpada;
11) program smanjenja količina biorazgradivog i ambalažnog otpada u komunalnom otpadu;
12) program razvijanja javne svesti o upravljanju otpadom;
13) lokaciju postrojenja za sakupljanje otpada, tretman, odnosno ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada, uključujući podatke o lokacijskim uslovima;
14) mere za sprečavanje kretanja otpada koji nije obuhvaćen planom i mere za postupanje sa otpadom koji nastaje u vanrednim situacijama;
15) mere sanacije neuređenih deponija;
16) nadzor i praćenje planiranih aktivnosti i mera;
17) procenu troškova i izvore finansiranja za planirane aktivnosti;
18) mogućnosti saradnje između dve ili više jedinica lokalne samouprave;
19) rokove za izvršenje planiranih mera i aktivnosti;
20) druge podatke, ciljeve i mere od značaja za efikasno upravljanje otpadom.
Planovi iz stava 1. ovog člana moraju da budu usaglašeni sa Akcionim planom i dostavljaju se ministarstvu u roku od 30 dana od dana donošenja.
Plan upravljanja otpadom u postrojenjima za koje se izdaje integrisana dozvola
Član 15
Za postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola u skladu sa zakonom, priprema se i donosi plan upravljanja otpadom koji sadrži naročito:
1) dokumentaciju o otpadu koji nastaje u procesu rada postrojenja, kao i o otpadu čije iskorišćenje vrši operater tog postrojenja ili čije odlaganje vrši operater (vrste, sastav i količine otpada);
2) mere koje se preduzimaju u cilju smanjenja proizvodnje otpada, posebno opasnog otpada;
3) postupke i načine razdvajanja različitih vrsta otpada, posebno opasnog i otpada koji će se ponovo koristiti, radi smanjenja količine otpada za odlaganje;
4) način skladištenja, tretmana odnosno ponovnog iskorišćenja i odlaganja otpada;
5) mere zaštite od požara i eksplozija;
6) mere zaštite životne sredine i zdravlja ljudi.
Plan upravljanja otpadom se prilaže uz zahtev za izdavanje integrisane dozvole, u skladu sa zakonom.
Plan upravljanja otpadom operater je dužan da ažurira svake tri godine.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, za postrojenja čija je delatnost upravljanje otpadom (skladištenje, tretman odnosno ponovno iskorišćenje, odlaganje) i za koja se izdaje integrisana dozvola, umesto plana upravljanja otpadom priprema se i donosi radni plan postrojenja za upravljanje otpadom.
Radni plan za upravljanje otpadom
Član 16
Za delatnosti skladištenja, tretmana i odlaganja otpada i za sva postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola, priprema se i donosi radni plan za upravljanje otpadom.
Radni plan iz stava 1. ovog člana prilaže se uz zahtev za izdavanje integrisane dozvole ili dozvole za upravljanje otpadom i mora biti usklađen sa odredbama ovog zakona, kao i posebnih propisa.
Radni plan iz stava 1. ovog člana obavezno sadrži sledeće elemente:
1) opis lokacije objekta i opis postrojenja kao i opreme za rad;
2) operacije upravljanja otpadom i dozvoljene vrste otpada;
3) podatke o radnom vremenu;
4) podatke o kvalifikovanom licu odgovornom za stručni rad;
5) identifikaciju izvora rizika;
6) podatke o opremi u objektu ili postrojenju, a koja se koristi radi sprečavanja i kontrole zagađenja;
7) plan vršenja monitoringa rada postrojenja, podatke o uređajima za monitoring rada postrojenja i periodima izveštavanja o monitoringu;
8) podatke o prelaznom i nestabilnom načinu rada postrojenja;
9) podatke o merama prevencije udesa;
10) podatke o planiranim merama postupanja u akcidentnim situacijama.
Radni plan postrojenja za termički tretman otpada, pored elemenata iz stava 3. ovog člana sadrži i:
1) podatke o sirovinama i pomoćnim materijalima, ostalim materijama i energiji koja se koristi u postrojenju ili je postrojenje proizvodi;
2) podatke o nultnom stanju lokacije na kojoj se nalazi postrojenje;
3) podatke o vrsti i količini predviđenih emisija iz postrojenja uz granične vrednosti koje su propisane posebnim zakonom;
4) podatke o tehnologijama i tehnikama za sprečavanje ili smanjenje emisija iz postrojenja u skladu sa posebnim propisom;
5) podatke o ostacima otpada nakon termičkog tretmana, uz opis mera za sprečavanje nastajanja ostataka, podatke o pripremi za ponovno iskorišćenje nastalog otpada ukoliko je to moguće, ili odlaganja otpada nastalog u postrojenju;
6) podatke o obavezama praćenja emisija u životnu sredinu;
7) podatke o glavnim alternativama za predmetnu tehnologiju;
8) izjavu podnosioca zahteva da će se proizvedena toplota koja se dobija insineracijom ili ko-insineracijom otpada ponovo koristiti za kombinovano dobijanje toplotne ili električne energije, za proizvodnju procesne pare ili za sisteme daljinskog grejanja, odnosno materije.
Radni plan iz stava 1. ovog člana za deponije otpada, pored elemenata iz stava 3. ovog člana, sadrži elemente koji se odnose na opremanje lokacije radi sprečavanja i kontrole zagađenja, i to: prihvatni sistem za otpadne vode, prihvatni sistem za procedne vode, sistem za prečišćavanje procednih voda, sistem za kontrolu gasa iz deponije, sistem za sakupljanje gasa iz deponije, sistem za sakupljanje atmosferskih voda, uspostavljanje, održavanje i zaštitu završnog pokrivača.
Radni plan za deponije otpada sadrži i:
1) podatke o kontroli zagađenja, monitoringu i izveštavanju (monitoring i izveštavanje o: sastavu otpada, emisijama gasova, kvalitetu površinske, procedne i podzemne vode, kvalitetu zemljišta, meteorološkim uslovima kontroli neprijatnih mirisa, kontroli i monitoringu buke, kontrola štetočina i ptica, kontrola raznošenja otpada, kontrola stabilnosti postrojenja, monitoring zaštitnih slojeva);
2) podatke o tehnologiji odlaganja otpada i dinamici popunjavanja i zatvaranja kaseta.
Za nesanitarne deponije - smetlišta izrađuju se projekti sanacije i rekultivacije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine, ovim zakonom i posebnim propisom, na koje saglasnost daje ministarstvo, a za nesanitarne deponije-smetlišta koje se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine.
Radni plan za upravljanje otpadom ažurira se svake tri godine, kao i u slučaju bitnih izmena u radu postrojenja.
Ažurirani radni plan i izveštaj o stanju životne sredine na makro i mikro lokaciji postrojenja, operater postrojenja za upravljanje otpadom, dostavlja ministarstvu na saglasnost.
Ministar propisuje sadržinu projekata sanacije i rekultivacije nesanitarnih deponija.
IV SUBJEKTI UPRAVLJANJA OTPADOM
Vrste subjekata
Član 17
Subjekti nadležni za upravljanje otpadom jesu:
1) Republika Srbija;
2) autonomna pokrajina;
3) jedinica lokalne samouprave;
4) Agencija za zaštitu životne sredine;
5) stručne organizacije za ispitivanje otpada;
6) nevladine organizacije, uključujući i organizacije potrošača;
7) drugi organi i organizacije, u skladu sa zakonom.
Republika Srbija
Član 18
Republika Srbija preko nadležnih organa i organizacija obezbeđuje upravljanje otpadom na svojoj teritoriji.
Ministarstvo:
1) predlaže Vladi Program, kao i programe prevencije stvaranja otpada;
2) koordinira i vrši poslove upravljanja otpadom od značaja za Republiku Srbiju i prati stanje;
3) daje saglasnost na regionalne planove upravljanja otpadom, osim za planove na teritoriji autonomne pokrajine;
4) izdaje dozvole, saglasnosti, potvrde i druge akte propisane ovim zakonom;
5) vodi evidenciju o dozvolama, saglasnostima, potvrdama i drugim aktima koje su izdali drugi nadležni organi;
6) utvrđuje ovlašćene organizacije u skladu sa ovim zakonom;
7) vrši nadzor i kontrolu primene mera postupanja sa otpadom;
8) preduzima druge mere i aktivnosti, u skladu sa međunarodnim ugovorima i sporazumima.
Autonomna pokrajina
Član 19
Autonomna pokrajina:
1) učestvuje u izradi Programa i programa prevencije stvaranja otpada;
2) koordinira i vrši poslove upravljanja otpadom od značaja za autonomnu pokrajinu i prati stanje;
3) daje saglasnost na regionalne planove upravljanja otpadom na svojoj teritoriji;
4) izdaje dozvole, saglasnosti, potvrde i druge akte u skladu sa ovim zakonom, vodi evidenciju i podatke dostavlja ministarstvu;
5) vrši nadzor i kontrolu mera postupanja sa otpadom na svojoj teritoriji u skladu sa ovim zakonom;
6) vrši i druge poslove utvrđene zakonom.
Autonomna pokrajina svojim aktom određuje organe nadležne za obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana.
Poslovi iz stava 1. tač. 4) i 5) ovog člana obavljaju se kao povereni poslovi.
Jedinica lokalne samouprave
Član 20
Jedinica lokalne samouprave:
1) donosi lokalni plan upravljanja otpadom, obezbeđuje uslove i stara se o njegovom sprovođenju;
2) uređuje, obezbeđuje, organizuje i sprovodi upravljanje komunalnim, odnosno inertnim i neopasnim otpadom na svojoj teritoriji, u skladu sa zakonom;
3) uređuje postupak naplate usluga u oblasti upravljanja komunalnim, odnosno inertnim i neopasnim otpadom, u skladu sa zakonom;
4) izdaje dozvole, odobrenja i druge akte u skladu sa ovim zakonom, vodi evidenciju i podatke dostavlja ministarstvu;
5) na zahtev ministarstva ili nadležnog organa autonomne pokrajine daje mišljenje u postupku izdavanja dozvola u skladu sa ovim zakonom;
6) vrši nadzor i kontrolu mera postupanja sa otpadom u skladu sa ovim zakonom;
7) vrši i druge poslove utvrđene zakonom.
Jedinica lokalne samouprave svojim aktom određuje organe i službe nadležne za obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana.
Poslovi iz stava 1. ovog člana koji se odnose na inertni i neopasni otpad, kao i poslovi iz tač. 4) i 6) obavljaju se kao povereni poslovi.
Zajedničko upravljanje otpadom jedinica lokalne samouprave
Član 21
Dve ili više jedinica lokalne samouprave zajednički obezbeđuju i sprovode upravljanje otpadom, pod uslovima i na način utvrđenim zakonom, Programom i sporazumom skupština jedinica lokalne samouprave.
Sporazumom iz stava 1. ovog člana skupštine jedinica lokalne samouprave uređuju naročito: međusobna prava i obaveze u obezbeđivanju uslova za obavljanje delatnosti i rad postrojenja za upravljanje otpadom na područjima tih jedinica lokalne samouprave, prava i obaveze komunalnog preduzeća, odnosno drugog pravnog ili fizičkog lica u obavljanju te delatnosti, način donošenja odluka u slučaju nesaglasnosti jedinica lokalne samouprave o pojedinim pitanjima vezanim za delatnosti upravljanja otpadom, kao i druga pitanja od značaja za organizaciju i sprovođenje upravljanja otpadom.
U slučaju da dve ili više jedinica lokalne samouprave ne obezbede i ne sprovode upravljanje otpadom pod uslovima i na način utvrđen u stavu 1. ovog člana, odluku o zajedničkom obezbeđivanju i sprovođenju upravljanja otpadom na teritoriji tih jedinica lokalnih samouprava, na predlog ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine, donosi Vlada.
Agencija za zaštitu životne sredine
Član 22
Agencija za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Agencija) obavlja poslove koji se odnose na:
1) vođenje i ažuriranje baze podataka o upravljanju otpadom u informacionom sistemu zaštite životne sredine, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine;
2) vođenje podataka o raspoloživim i potrebnim količinama otpada, uključujući sekundarne sirovine, razmenu i stavljanje na raspolaganje tih podataka elektronskim putem;
3) izveštavanje o upravljanju otpadom, u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama.
Stručne organizacije za ispitivanje otpada
Član 23
Ispitivanje otpada vrši se radi klasifikacije otpada za:
1) prekogranično kretanje;
2) tretman, odnosno ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada;
3) prestanak statusa otpada.
Ispitivanje otpada vrše stručne organizacije i druga pravna lica koja su ovlašćena za uzorkovanje i karakterizaciju prema obimu ispitivanja za koja su akreditovana (u daljem tekstu: akreditovana laboratorija), u skladu sa zakonom.
Karakterizacija otpada vrši se samo za opasan otpad i za otpad koji prema poreklu, sastavu i karakteristikama može biti opasan otpad, osim otpada iz domaćinstva.
Stručne organizacije i druga pravna lica iz stava 2. ovog člana izdaju izveštaj o ispitivanju otpada.
Ovlašćenje za ispitivanje otpada
Član 24
Zahtev za dobijanje ovlašćenja za ispitivanje otpada ministarstvu može podneti stručna organizacija, odnosno akreditovana laboratorija.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se sledeća dokumentacija:
1) spisak radnika koji rade na poslovima ispitivanja otpada, sa vrstom i stepenom stručne spreme, odnosno naučnim zvanjem;
2) spisak opreme sa evidencionim brojem;
3) broj i namena prostorija (skica i dr.);
4) spisak parametara ispitivanja;
5) spisak metoda koje se primenjuju za odgovarajuća ispitivanja;
6) akt o akreditaciji.
Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana izdaje se rešenjem ministra na period od četiri godine i može se obnoviti.
Ovlašćenje za ispitivanje otpada ministar oduzima zbog nesavesnog i nestručnog obavljanja poslova za koje je izdato ovlašćenje, i to:
1) ako se utvrdi da ovlašćena organizacija ne ispunjava propisane uslove;
2) ako se utvrdi da je ovlašćenje izdato na osnovu netačnih i neistinitih podataka;
3) ako ovlašćena organizacija ne vrši ispitivanje otpada u skladu sa izdatim ovlašćenjem;
4) ako se utvrdi da ovlašćena organizacija, u vršenju poslova za koje joj je izdato ovlašćenje, postupa na protivpravan, nemoralan i nedostojan način (primanje mita, davanje mita, primanje i davanje provizije, korupcija, falsifikat i slično).
Rešenje iz st. 3. i 4. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
V ODGOVORNOSTI I OBAVEZE U UPRAVLJANJU OTPADOM
Odgovornost proizvođača proizvoda
Član 25
Proizvođač proizvoda koristi tehnologije i razvija proizvodnju na način koji obezbeđuje racionalno korišćenje prirodnih resursa, materijala i energije, podstiče ponovno korišćenje i reciklažu proizvoda i ambalaže na kraju životnog ciklusa i promoviše ekološki održivo upravljanje prirodnim resursima.
Proizvođač ili uvoznik čiji proizvod posle upotrebe postaje opasan otpad dužan je da taj otpad preuzme posle upotrebe, bez naknade troškova i sa njima postupi u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.
Proizvođač ili uvoznik iz stava 2. ovog člana može da ovlasti drugo pravno lice da, u njegovo ime i za njegov račun, preuzima proizvode posle upotrebe.
Odgovornost proizvođača otpada
Član 26
Proizvođač otpada dužan je da:
1) sačini plan upravljanja otpadom iz člana 15. ovog zakona i organizuje njegovo sprovođenje, ako godišnje proizvodi više od 100 tona neopasnog otpada ili više od 200 kilograma opasnog otpada;
2) pribavi izveštaj o ispitivanju otpada i obnovi ga u slučaju promene tehnologije, promene porekla sirovine, drugih aktivnosti koje bi uticale na promenu karaktera otpada i čuva izveštaj pet godina, nakon čega je dužan da pribavi novi izveštaj o ispitivanju otpada;
3) (brisana)
4) obezbedi primenu načela hijerarhije upravljanja otpadom;
5) sakuplja nastali otpad odvojeno i razvrstava ga u skladu sa potrebom budućeg tretmana;
6) privremeno skladišti otpad na način koji ne utiče na zdravlje ljudi i životnu sredinu i obezbedi uslove da ne dođe do mešanja različitih vrsta otpada, kao ni mešanja otpada sa vodom;
7) preda otpad licu koje je ovlašćeno za upravljanje otpadom ako nije u mogućnosti da organizuje postupanje sa otpadom u skladu sa ovim zakonom;
8) vodi evidenciju o otpadu koji nastaje, koji se predaje ili odlaže;
9) odredi lice odgovorno za upravljanje otpadom;
10) omogući nadležnom inspektoru kontrolu nad lokacijama, objektima, postrojenjima i dokumentacijom.
Proizvođač otpada nije dužan da pribavi dozvolu za privremeno skladištenje sopstvenog otpada, koji je nastao u postupku obavljanja njegove osnovne delatnosti utvrđene posebnim propisom, na lokaciji na kojoj je otpad nastao.
Proizvođač otpada koji proizvodi otpad na više lokacija i isti privremeno skladišti u svom centralnom skladištu u obavezi je da za isto pribavi dozvolu za skladištenje otpada.
Skladište iz stava 2. ovog člana mora da ispunjava tehničke uslove propisane posebnim propisom za datu vrstu otpada, odnosno posebnim propisom za skladištenje otpada.
Lice odgovorno za upravljanje otpadom iz stava 1. tačka 9) ovog člana dužno je da:
1) izradi nacrt plana upravljanja otpadom iz člana 15. ovog zakona, organizuje njegovo sprovođenje i ažuriranje;
2) predlaže mere u skladu sa načelima upravljanja otpadom;
3) prati sprovođenje zakona i drugih propisa o upravljanju otpadom i izveštava organe upravljanja.
Proizvođač otpada može vršiti tretman otpada samostalno ili ga mora predati drugom pravnom licu ili preduzetniku koji obavlja poslove tretmana otpada, ili preko posrednika otpadom, trgovca otpadom ili preko javnog komunalnog preduzeća ili putem javno privatnog partnerstva, odnosno da otpad izveze ako u Republici Srbiji ne postoji postrojenje za tretman predmetnog otpada.
Odgovornost vlasnika i držaoca otpada
