Z A K O N
O ODUZIMANJU IMOVINE PROISTEKLE
IZ KRIVINOG DELA
I. OSNOVNE ODREDBE
lan 1.
Ovim zakonom ureuju se uslovi, postupak i organi nadležni za otkrivanje,
oduzimanje i upravljanje imovinom proisteklom iz krivinog dela.
lan 2.
Odredbe ovog zakona primenjuju se za krivina dela:
1) organizovanog kriminala;
2) prikazivanje pornografskog materijala i iskorišavanje dece za
pornografiju (lan 185. st. 2. i 3. Krivinog zakonika);
3) protiv privrede (lan 223. stav 3, lan 224. stav 2, lan 225. stav 3, lan
226. stav 2, lan 229. st. 2. i 3, lan 230. stav 2. i lan 231. stav 2.
Krivinog zakonika);
4) neovlašena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga (lan
246. st. 1. i 2. Krivinog zakonika);
5) protiv javnog reda i mira (lan 348. stav 3. i lan 350. st. 2. i 3. Krivinog
zakonika);
6) protiv službene dužnosti (lan 359. stav 3, lan 363. stav 3, lan 364. stav
3, lan 366. stav 5, lan 367. st. 1. do 3, 5. i 6. i lan 368. st. 1. do 3. i 5.
Krivinog zakonika);
7) protiv ovenosti i drugih dobara zaštienih meunarodnim pravom (lan
372. stav 1, lan 377, lan 378. stav 3, lan 379. stav 3, l. 388. do 390. i
lan 393. Krivinog zakonika).
Za krivina dela iz lana 185. st. 2. i 3, lana 230. stav 2, lana 348. stav 3,
lana 350. st. 2. i 3, lana 366. stav 5, lana 367. st. 1. do 3, 5. i 6, lana 368. st. 1.
do 3. i 5, lana 372. stav 1, lana 377, lana 378. stav 3, l. 388. do 390. i lana 393.
Krivinog zakonika odredbe ovog zakona primenjuju se ako imovinska korist
pribavljena krivinim delom, odnosno vrednost predmeta krivinog dela prelazi iznos
od milion i petsto hiljada dinara.
lan 3.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:
1) Imovinom se smatra dobro svake vrste, materijalno ili nematerijalno,
pokretno ili nepokretno, procenjivo ili neprocenjivo velike vrednosti i
isprave u bilo kojoj formi kojima se dokazuje pravo ili interes u odnosu na
takvo dobro. Imovinom se smatra i prihod ili druga korist ostvarena,
neposredno ili posredno, iz krivinog dela, kao i dobro u koje je ona
pretvorena ili sa kojim je pomešana.
2) Imovinom proisteklom iz krivinog dela smatra se imovina okrivljenog,
svedoka saradnika ili ostavioca koja je u oiglednoj nesrazmeri sa
njegovim zakonitim prihodima.
- 2 -
3) Okrivljenim se smatra osumnjieni, lice protiv koga je krivini postupak
pokrenut ili osueni za krivino delo iz lana 2. ovog zakona.
4) Ostaviocem se smatra lice protiv koga usled smrti krivini postupak nije
pokrenut ili je obustavljen, a u krivinom postupku koji se vodi protiv
drugih lica je utvreno da je zajedno sa tim licima uinio krivino delo iz
lana 2. ovog zakona.
5) Pravnim sledbenikom smatra se naslednik osuenog, svedoka saradnika,
ostavioca ili njihovih naslednika.
6) Treim licem smatra se fiziko ili pravno lice na koje je preneta imovina
proistekla iz krivinog dela.
7) Vlasnikom se smatra okrivljeni, svedok saradnik, ostavilac, pravni
sledbenik ili tree lice.
8) Oduzimanjem se smatra privremeno ili trajno oduzimanje od vlasnika
imovine proistekle iz krivinog dela.
lan 4.
Ako odredbama ovog zakona nije drukije propisano, shodno e se
primenjivati odredbe Zakonika o krivinom postupku.
II. NADLEŽNI ORGANI
lan 5.
Organi nadležni za otkrivanje, oduzimanje i upravljanje imovinom proisteklom
iz krivinog dela su javni tužilac, sud, organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih
poslova nadležna za finansijsku istragu i Direkcija za upravljanje oduzetom
imovinom.
Nadležnost javnog tužioca i suda u postupku iz stava 1. ovog lana odreuje
se prema nadležnosti suda za krivino delo iz koga potie imovina.
a) Organizaciona jedinica nadležna za finansijsku istragu
lan 6.
Organizaciona jedinica nadležna za finansijsku istragu (u daljem tekstu:
Jedinica) je specijalizovana organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova
koja otkriva imovinu proisteklu iz krivinog dela i vrši druge poslove u skladu sa ovim
zakonom.
Poslove iz stava 1. ovog lana Jedinica vrši po službenoj dužnosti ili po
nalogu javnog tužioca i suda.
Državni i drugi organi, organizacije i javne službe dužni su da pruže pomo
Jedinici.
lan 7.
Ministar unutrašnjih poslova donosi poseban akt o unutrašnjoj organizaciji i
sistematizaciji radnih mesta u Jedinici.
Ministar unutrašnjih poslova rasporeuje rukovodioca Jedinice po
pribavljenom mišljenju Republikog javnog tužioca.
- 3 -
b) Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom
lan 8.
Radi obavljanja poslova predvienih ovim zakonom osniva se Direkcija za
upravljanje oduzetom imovinom (u daljem tekstu: Direkcija), kao organ u sastavu
Ministarstva pravde.
Poslove iz svoje nadležnosti Direkcija vrši po službenoj dužnosti ili po nalogu
javnog tužioca i suda.
Državni i drugi organi, organizacije i javne službe dužni su da pruže pomo
Direkciji.
lan 9.
Direkcija:
1) upravlja oduzetom imovinom proisteklom iz krivinog dela, predmetima
krivinog dela (lan 87. Krivinog zakonika), imovinskom koristi
pribavljenom krivinim delom (l. 91. i 92. Krivinog zakonika) i imovinom
datom na ime jemstva u krivinom postupku;
2) vrši strunu procenu oduzete imovine proistekle iz krivinog dela;
3) skladišti, uva i prodaje privremeno oduzetu imovinu proisteklu iz
krivinog dela i raspolaže tako dobijenim sredstvima u skladu sa
zakonom;
4) vodi evidencije o imovini kojom u smislu stava 1. take 1. ovog lana
upravlja i o sudskim postupcima u kojima je odluivano o takvoj imovini;
5) uestvuje u pružanju meunarodne pravne pomoi;
6) uestvuje u obuci državnih službenika i nosilaca pravosudnih funkcija u
vezi sa oduzimanjem imovine proistekle iz krivinog dela;
7) obavlja druge poslove u skladu sa ovim zakonom.
Poslove iz stava 1. ovog lana Direkcija obavlja i u vezi sa imovinskom koristi
proisteklom iz privrednog prestupa odnosno prekršaja.
lan 10.
Direkcija ima svojstvo pravnog lica.
Sedište Direkcije je u Beogradu.
Direkcija može imati posebne organizacione jedinice izvan svog sedišta.
lan 11.
Direkcijom rukovodi direktor koga postavlja i razrešava Vlada, na predlog
ministra nadležnog za pravosue.
Za direktora može biti postavljeno lice koje ispunjava opšte uslove za rad u
organima državne uprave, ima završen pravni ili ekonomski fakultet i najmanje devet
godina radnog iskustva.
Direktor ima položaj državnog službenika u skladu sa propisima o državnim
službenicima.
Direktor ne može biti lan politike stranke.
- 4 -
Na direktora se primenjuju odredbe propisa koji ureuju pitanja sukoba
interesa.
Za svoj rad i rad Direkcije direktor odgovara ministru nadležnom za
pravosue.
lan 12.
Na rad, unutrašnje ureenje i sistematizaciju radnih mesta u Direkciji
primenjuju se propisi o državnoj upravi, a na rešavanje u upravnim stvarima propisi o
opštem upravnom postupku.
Na prava i obaveze zaposlenih u Direkciji primenjuju se propisi o državnim
službenicima i nameštenicima.
lan 13.
Sredstva za rad Direkcije obezbeuju se u budžetu Republike Srbije i iz
drugih prihoda, u skladu sa zakonom.
lan 14.
Nadzor nad radom Direkcije vrši ministarstvo nadležno za pravosue.
III. POSTUPAK
a) Finansijska istraga
lan 15.
Finansijska istraga pokree se protiv vlasnika kada postoje osnovi sumnje da
poseduje znatnu imovinu proisteklu iz krivinog dela.
U finansijskoj istrazi prikupljaju se dokazi o imovini, zakonitim prihodima i
troškovima života okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca, dokazi o imovini koju
je nasledio pravni sledbenik, odnosno dokazi o imovini i naknadi za koju je imovina
preneta na tree lice.
lan 16.
Dužnost je svih organa i lica koja uestvuju u finasijskoj istrazi da postupaju
sa naroitom hitnošu.
Podaci u vezi sa finansijskom istragom poverljivi su i predstavljaju službenu
tajnu. Osim službenih lica ove podatke ne mogu odavati ni druga lica kojima podaci
postanu dostupni. Službeno lice je dužno da drugo lice obavesti da ovi podaci
predstavljaju tajnu.
lan 17.
Finansijska istraga pokree se naredbom javnog tužioca.
Finansijskom istragom rukovodi javni tužilac.
Na zahtev javnog tužioca ili po službenoj dužnosti dokaze iz lana 15. stav 2.
ovog zakona prikuplja Jedinica.
lan 18.
Pretresanje stana i ostalih prostorija vlasnika ili drugih lica može se preduzeti,
na osnovu odluke nadležnog suda, ako je verovatno da e se pronai dokazi iz lana
15. stav 2 ovog zakona.
- 5 -
Pretresanje vlasnika ili drugih lica može se preduzeti ako je verovatno da e
se pronai dokazi iz stava 1. ovog lana.
lan 19.
Predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz iz lana 15. stav 2. ovog zakona
privremeno e se oduzeti.
Državni i drugi organi, organizacije i javne službe dužni su da Jedinici
omogue uvid i dostave podatke, dokumenta i druge predmete iz stava 1. ovog
lana.
Uvid i dostava iz stava 2. ovog lana ne može se uskratiti pozivanjem na
obavezu uvanja poslovne, službene, državne, odnosno vojne tajne.
lan 20.
Javni tužilac može narediti bankarskoj ili drugoj finansijskoj organizaciji da
Jedinici dostavi podatke o stanju poslovnih i linih rauna i sefova vlasnika.
Naredbom iz stava 1. ovog lana javni tužilac može odobriti Jedinici da vrši
automatsku obradu podataka o stanju poslovnih i linih rauna i sefova vlasnika.
b) Privremeno oduzimanje imovine
lan 21.
Kada postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje imovine proistekle iz
krivinog dela bilo otežano ili onemogueno, javni tužilac može podneti zahtev za
privremeno oduzimanje imovine.
Zahtev iz stava 1. ovog lana sadrži podatke o vlasniku, opis i zakonski naziv
krivinog dela, oznaenje imovine koju treba oduzeti, dokaze o imovini, okolnosti iz
kojih proizilazi osnovana sumnja da imovina proistie iz krivinog dela i razloge koji
opravdavaju potrebu za privremenim oduzimanjem imovine.
O zahtevu iz stava 1. ovog lana u zavisnosti od faze postupka odluuje
istražni sudija, predsednik vea, odnosno vee pred kojim se drži glavni pretres.
lan 22.
Ako postoji opasnost da e vlasnik raspolagati imovinom proisteklom iz
krivinog dela pre nego što sud odlui o zahtevu iz lana 21. stav 1. ovog zakona,
javni tužilac može doneti naredbu o zabrani raspolaganja imovinom i o privremenom
oduzimanju pokretne imovine.
Mera iz stava 1. ovog lana traje do donošenja odluke suda o zahtevu javnog
tužioca.
Naredbu iz stava 1. ovog lana izvršava Jedinica.
lan 23.
Pre donošenja odluke o zahtevu za privremeno oduzimanje imovine sud e
zakazati roište na koje e pozvati vlasnika, njegovog branioca, odnosno
punomonika ako ga ima i javnog tužioca.
Poziv se dostavlja na poznatu adresu, odnosno sedište lica iz stava 1. ovog
lana, uz upozorenje da e se roište održati i u sluaju njegovog nedolaska. Ako je
poziv dostavljen neposredno vlasniku ili njegovom braniocu, odnosno punomoniku,
smatra se da je time dostavljanje vlasniku uredno izvršeno.
- 6 -
Ako se poziv ne može dostaviti na nain propisan u stavu 2. ovog lana, sud
e vlasniku postaviti punomonika po službenoj dužnosti za postupak privremenog
oduzimanja imovine.
lan 24.
Roište iz lana 23. stav 1. ovog zakona održae se u roku od pet dana od
dana podnošenja zahteva za privremeno oduzimanje imovine. Zapoeto roište
dovršie se bez prekidanja.
Javni tužilac iznosi dokaze o imovini koju vlasnik poseduje, okolnosti o
osnovanoj sumnji da imovina proistie iz krivinog dela i okolnosti koje ukazuju na
opasnost da bi njeno kasnije oduzimanje bilo otežano ili onemogueno.
Vlasnik i njegov branilac, odnosno punomonik osporavaju navode javnog
tužioca.
lan 25.
Po okonanju roišta sud donosi rešenje kojim usvaja ili odbija zahtev za
privremeno oduzimanje imovine.
Rešenje o privremenom oduzimanju imovine sadrži podatke o vlasniku, opis i
zakonski naziv krivinog dela, podatke o imovini koja se oduzima, okolnosti iz kojih
proizilazi osnovana sumnja da imovina proistie iz krivinog dela, razloge koji
opravdavaju potrebu za privremenim oduzimanjem imovine i vreme na koje se
oduzima.
Rešenjem iz stava 2. ovog lana sud može ostaviti vlasniku deo imovine ako
bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje vlasnika ili lica koja je on dužan da izdržava, u
skladu sa odredbama Zakona o izvršnom postupku.
Rešenje iz stava 1. ovog lana sud e dostaviti vlasniku, njegovom braniocu,
odnosno punomoniku, javnom tužiocu i Direkciji.
lan 26.
Protiv rešenja iz lana 25. stav 1. ovog zakona može se izjaviti žalba u roku
od tri dana od dana dostavljanja rešenja.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja iz lana 25. stav 2. ovog zakona.
O žalbi protiv rešenja odluuje vanraspravno vee, odnosno viši sud.
lan 27.
Privremeno oduzimanje imovine traje do donošenja odluke o zahtevu za
trajno oduzimanje imovine.
U sluaju smrti vlasnika ili ako se pojave okolnosti koje dovode u pitanje
opravdanost privremenog oduzimanja imovine, sud može preispitati donetu odluku.
v) Trajno oduzimanje imovine
lan 28.
Nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, a najkasnije u roku od godinu
dana po pravnosnažnom okonanju krivinog postupka javni tužilac podnosi zahtev
za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivinog dela.
Zahtev iz stava 1. ovog lana sadrži podatke o okrivljenom, odnosno svedoku
saradniku, opis i zakonski naziv krivinog dela, oznaenje imovine koju treba oduzeti,
- 7 -
dokaze o imovini koju okrivljeni, odnosno svedok saradnik poseduje i zakonitim
prihodima, okolnosti koje ukazuju na postojanje oigledne nesrazmere izmeu
imovine i prihoda i razloge koji opravdavaju potrebu za trajnim oduzimanjem imovine.
Zahtev protiv pravnog sledbenika sadrži dokaze da je nasledio imovinu proisteklu iz
krivinog dela, a zahtev protiv treeg lica dokaze da je imovina proistekla iz krivinog
dela preneta bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara stvarnoj vrednosti u cilju
osujeenja oduzimanja.
O zahtevu iz stava 1. ovog lana odluuje vee pred kojim se drži glavni
pretres, odnosno predsednik tog vea.
Postupak za trajno oduzimanje imovine je hitan.
lan 29.
Ako je zahtev iz lana 28. stav 1. ovog zakona podnet u toku prvostepenog
postupka sud e pozvati vlasnika da se na glavnom pretresu izjasni da li e
osporavati zahtev.
U sluaju da uredno pozvani vlasnik ne doe na glavni pretres ili se ne izjasni
o zahtevu ili se izjasni da ne osporava zahtev, odluka o zahtevu e biti doneta u
presudi. Odluka o zahtevu može se pobijati žalbom na presudu.
Ako se vlasnik izjasni da osporava zahtev, odluka e biti doneta u posebnom
postupku.
Presudom kojom odbija optužbu ili osloboa od optužbe, sud e odbaciti
zahtev za trajno oduzimanje imovine i ukinuti rešenje o privremenom oduzimanju
imovine. Sud može dostaviti podatke o imovini vlasnika Poreskoj upravi.
lan 30.
Kada se vlasnik izjasni da osporava zahtev iz lana 28. stav 1. ovog zakona
ili ako je zahtev podnet nakon pravnosnažnog okonanja krivinog postupka, sud e
održati glavno roište na kojem e odluiti o zahtevu.
Pre održavanja roišta iz stava 1. ovog lana sud e u roku od 30 dana od
pravnosnažnosti osuujue presude ili od dana podnošenja zahteva javnog tužioca
zakazati pripremno roište radi predlaganja dokaza.
lan 31.
Na pripremno roište sud e pozvati vlasnika, njegovog punomonika ako ga
ima i javnog tužioca. Poziv se dostavlja na poznatu adresu, odnosno sedište
pozvanog lica, uz upozorenje da e se roište održati i u sluaju njegovog nedolaska.
Ako je poziv dostavljen neposredno vlasniku ili njegovom punomoniku ako
ga ima, smatra se da je time dostavljanje vlasniku uredno izvršeno. U sluaju da se
poziv ne može dostaviti na ovaj nain, sud e vlasniku postaviti punomonika po
službenoj dužnosti za postupak trajnog oduzimanja imovine.
Vlasniku e se poziv dostaviti tako da izmeu dana dostavljanja poziva i dana
roišta ima najmanje osam dana.
U pozivu e sud pozvati lica iz stava 1. ovog lana da na pripremnom roištu
iznesu injenice i predlože dokaze na kojima zasnivaju svoj zahtev ili kojim
osporavaju zahtev suprotne strane.
Nakon predlaganja dokaza iz stava 4. ovog lana sud e zakazati glavno
roište u roku od tri meseca od dana održavanja pripremnog roišta. Ako postoje
okolnosti na osnovu kojih se može pretpostaviti da neki dokaz nee moi da se
pribavi u pomenutom roku ili ako dokaz treba da se pribavi iz inostranstva, dan
- 8 -
održavanja glavnog roišta se može odložiti najduže za još tri meseca. Po proteku
roka od šest meseci glavno roište e se održati bez obzira što odreeni dokaz nije
pribavljen.
lan 32.
Na glavno roište sud e pozvati vlasnika, njegovog punomonika ako ga
ima, javnog tužioca i druga lica ije prisustvo je potrebno. Poziv se dostavlja na
poznatu adresu, odnosno sedište pozvanog lica uz upozorenje da e se roište
održati i u sluaju njegovog nedolaska.
Vlasniku e se poziv dostaviti tako da izmeu dana dostavljanja poziva i dana
roišta ima najmanje 15 dana.
Ako na roište ne doe javni tužilac roište e se odložiti. Predsednik vea e
o tome obavestiti nadležnog javnog tužioca.
lan 33.
Glavno roište poinje iznošenjem sadržine zahteva javnog tužioca. Zapoeto
roište dovršie se bez prekidanja.
Ako je zahtev usmeren na imovinu osuenog, odnosno svedoka saradnika,
javni tužilac iznosi dokaze o imovini koju osueni, odnosno svedok saradnik
poseduje, o njegovim zakonitim prihodima i okolnostima koje ukazuju na postojanje
oigledne nesrazmere izmeu imovine i zakonitih prihoda. Nakon toga osueni,
odnosno svedok saradnik i njegov punomonik osporavaju navode javnog tužioca.
Ako je zahtev usmeren na imovinu pravnog sledbenika ili treeg lica, javni
tužilac iznosi dokaze da je pravni sledbenik nasledio imovinu proisteklu iz krivinog
dela, odnosno da je imovina preneta na tree lice bez naknade ili uz naknadu koja
oigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti, u cilju osujeenja oduzimanja. Nakon toga
pravni sledbenik ili tree lice i njegov punomonik osporavaju navode javnog tužioca.
lan 34.
Po okonanju glavnog roišta sud donosi rešenje kojim usvaja ili odbija
zahtev za trajno oduzimanje imovine.
Rešenje o trajnom oduzimanju imovine sadrži podatke o vlasniku, opis i
zakonski naziv krivinog dela, podatke o imovini koja se oduzima, odnosno vrednost
koja se oduzima od vlasnika ako je raspolagao imovinom proisteklom iz krivinog
dela u cilju osujeenja njenog oduzimanja i odluku o troškovima upravljanja
privremeno oduzetom imovinom.
Rešenjem iz stava 2. ovog lana sud može da odlui o imovinskopravnom
zahtevu ošteenog ije postojanje je utvreno pravnosnažnom presudom. Sud može
da odlui da vlasniku ostavi deo imovine ako bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje
vlasnika ili lica koja je on dužan da izdržava, u skladu sa odredbama Zakona o
izvršnom postupku.
Rešenje iz stava 1. ovog lana sud e dostaviti vlasniku, njegovom
punomoniku, javnom tužiocu i Direkciji.
Po prijemu rešenja iz stava 2. ovog lana Direkcija odmah preduzima mere
za uvanje i održavanje oduzete imovine. Oduzetom imovinom Direkcija upravlja do
pravnosnažnog okonanja postupka za trajno oduzimanje imovine.
- 9 -
lan 35.
Protiv rešenja iz lana 34. stav 1. ovog zakona ovlašena lica mogu izjaviti
žalbu u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.
Žalba ne spreava Direkciju da postupi u skladu sa lanom 34. stav 5. ovog
zakona.
O žalbi protiv rešenja odluuje viši sud.
lan 36.
Rešavajui o žalbi sud može žalbu odbaciti kao neblagovremenu ili
nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu ili uvažiti žalbu i rešenje preinaiti ili
ukinuti i predmet uputiti na ponovno odluivanje.
Ako je u istom predmetu rešenje ve jedanput bilo ukinuto, drugostepeni sud
e zakazati roište i odluiti o žalbi, s tim da rešenje ne može ukiniti i predmet uputiti
na ponovno odluivanje prvostepenom sudu.
Rešenje o trajnom oduzimanju imovine postaje pravnosnažno kada sud
odbije kao neosnovanu žalbu izjavljenu protiv tog rešenja ili uvaži žalbu izjavljenu
protiv rešenja kojim je odbijen zahtev za trajno oduzimanje imovine i donese odluku o
trajnom oduzimanju imovine.
IV. UPRAVLJANJE ODUZETOM IMOVINOM
lan 37.
Po prijemu rešenja o privremenom, odnosno trajnom oduzimanju imovine,
Direkcija odmah postupa u skladu sa nadležnostima iz lana 9. ovog zakona.
Do ukidanja rešenja o privremenom oduzimanju imovine, odnosno do
pravnosnažnog okonanja postupka za trajno oduzimanje imovine, Direkcija upravlja
oduzetom imovinom sa pažnjom dobrog domaina, odnosno dobrog strunjaka.
lan 38.
O oduzetoj imovini sainjava se zapisnik u koji se unose podaci o vlasniku,
podaci o imovini i stanju u kojem je preuzeta, podaci o vrednosti koja se oduzima
(lan 34. stav 2.), napomena da li se imovina privremeno ili trajno oduzima, da li je
privremeno oduzeta imovina ostala kod vlasnika ili je poverena drugom fizikom ili
pravnom licu (lan 39..st. 3..i 4.) i drugi podaci.
Ministar nadležan za pravosue propisuje bližu sadržinu zapisnika iz stava 1.
ovog lana i sadržinu i nain voenja evidencija o poslovima koje u smislu lana 9.
stav 1. ovog zakona vrši Direkcija.
lan 39.
Privremeno oduzimanje imovine sprovodi se shodnom primenom odredaba
Zakona o izvršnom postupku, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
Troškove uvanja i održavanja privremeno oduzete imovine snosi Direkcija.
Direktor može odluiti da privremeno oduzeta imovina ostane kod vlasnika uz
obavezu da se o imovini stara sa pažnjom dobrog domaina. Vlasnik snosi troškove
uvanja i održavanja imovine.
U opravdanim sluajevima direktor može poveriti upravljanje privremeno
oduzetom imovinom drugom fizikom ili pravnom licu na osnovu ugovora.
- 10 -
lan 40.
Privremeno oduzete predmete od istorijske, umetnike i naune vrednosti
Direkcija predaje na uvanje ustanovama nadležnim za uvanje ovih predmeta do
donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine.
Privremeno oduzete devize i efektivni strani novac, predmete od plemenitih
metala, dragog i poludragog kamenja i bisera Direkcija predaje na uvanje Narodnoj
banci Srbije do donošenja odluke iz stava 1. ovog lana.
O uvanju predmeta iz st. 1. i 2. ovog lana Direkcija zakljuuje ugovor sa
nadležnim ustanovama, odnosno Narodnom bankom Srbije.
lan 41.
Ako je vlasniku privremeno oduzeta pokretna i nepokretna imovina, Direkcija
može iz novanih sredstava, odnosno sredstava dobijenih prodajom pokretne
imovine da namiri nužne troškove uvanja i održavanja nepokretne imovine.
Ako rešenje o privremenom oduzimanju imovine bude ukinuto, Republika
Srbija snosi troškove iz stava 1. ovog lana.
lan 42.
U cilju ouvanja vrednosti privremeno oduzete imovine Direkcija može, uz
odobrenje nadležnog suda, bez odlaganja prodati pokretnu imovinu, odnosno poveriti
odreenom fizikom ili pravnom licu da je proda.
Ako odredbama ovog zakona nije nešto posebno propisano, u postupku
prodaje imovine iz stava 1. ovog lana shodno e se primeniti odredbe zakona koji
ureuju izvršni postupak i izvršenje krivinih sankcija.
Izuzetno, sud može odobriti da se umesto prodaje imovine iz stava 1. ovog
lana prihvati jemstvo koje ponudi vlasnik ili drugo lice. Iznos jemstva odreuje se s
obzirom na vrednost privremeno oduzete imovine. Nakon polaganja jemstva imovina
se predaje davaocu jemstva.
lan 43.
Prodaja imovine iz lana 41. stav 1. i lana 42. stav 1. ovog zakona vrši se
usmenim javnim nadmetanjem koje se oglašava u „Službenom glasniku Republike
Srbije”, odnosno drugom javnom glasilu. Lako kvarljiva roba i životinje mogu se
prodati bez usmenog javnog nadmetanja.
Pokretna imovina se prodaje po istoj ili višoj ceni od procenjene vrednosti
koju je odredila Direkcija. Ako imovina ne bude prodata nakon dva usmena javna
nadmetanja prodaja se može izvršiti neposrednom pogodbom.
Prodaja hartija od vrednosti i drugih vrednosnih papira vrši se u skladu sa
propisima kojima se ureuje promet hartija od vrednosti.
lan 44.
Pokretna imovina koja ne bude prodata u roku dužem od godinu dana može
biti poklonjena u humanitarne svrhe ili uništena.
Odluku o poklonu imovine iz stava 1. ovog lana donosi Vlada, na predlog
direktora, po pribavljenom mišljenju ministra nadležnog za zdravstvo ili socijalnu
zaštitu.
Odluku o uništenju imovine iz stava 1. ovog lana direktor donosi i zbog
postojanja zdravstvenih, veterinarskih, fitosanitarnih, sigurnosnih ili drugih razloga
- 11 -
propisanih zakonom. Imovina se uništava pod nadzorom Direkcije, u skladu sa
posebnim propisima.
Troškove uništenja snosi Direkcija.
lan 45.
Novana sredstva dobijena prodajom imovine iz lana 42. stav 1. ovog
zakona uvaju se na posebnom raunu Direkcije do ukidanja rešenja o privremenom
oduzimanju imovine.
Novana sredstva iz stava 1. ovog lana koriste se za povraaj imovine i
naknadu štete i troškova iz lana 44. st. 3. i 4. ovog zakona. Ako novana sredstva
nisu dovoljna, razlika se isplauje iz budžeta Republike Srbije.
lan 46.
Vlasniku privremeno oduzete imovine za koju je u skladu sa ovim zakonom
utvreno da ne potie iz krivinog dela, bez odlaganja se vraaju novana sredstva
dobijena prodajom imovine, uveana za prosenu kamatu po vienju za odgovarajui
period.
Novana sredstva iz stava 1. ovog lana Direkcija vraa po službenoj
dužnosti ili na zahtev vlasnika.
lan 47.
Vlasnik kome su u skladu sa lanom 46. stav 1. ovog zakona vraena
novana sredstva može u roku od 30 dana od dana povraaja sredstava podneti
Direkciji zahtev za naknadu štete prouzrokovane privremenim oduzimanjem imovine.
Ako zahtev za naknadu štete ne bude usvojen ili Direkcija ne donese odluku
o njemu u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva, vlasnik može nadležnom
sudu podneti tužbu za naknadu štete protiv Republike Srbije. Ako je zahtev samo
delimino usvojen, vlasnik može podneti tužbu u odnosu na preostali deo zahteva.
lan 48.
Imovina i novana sredstva dobijena prodajom imovine postaju svojina
Republike Srbije kada odluka o trajnom oduzimanju imovine postane pravnosnažna.
Na osnovu odluke ministarstva nadležnog za nauku, odnosno kulturu, trajno
oduzete predmete od istorijske, umetnike i naune vrednosti Direkcija ustupa bez
naknade ustanovama nadležnim za uvanje takvih dobara.
Vlada donosi odluku o postupanju sa trajno oduzetim predmetima iz lana 40.
stav 2. ovog zakona.
Na trajno oduzetu nepokretnu imovinu primenjuju se odredbe zakona kojim
se ureuje postupanje sa sredstvima u svojini Republike Srbije.
lan 49.
Po odbitku troškova upravljanja oduzetom imovinom i namirenju
imovinskopravnog zahteva ošteenog, novana sredstva dobijena prodajom trajno
oduzete imovine uplauju se u budžet Republike Srbije i raspodeljuju se u iznosu od
po 20% za finansiranje rada suda, javnog tužilaštva, Jedinice i Direkcije.
Preostala novana sredstva iz stava 1. ovog lana koriste se za finansiranje
socijalnih, zdravstvenih, prosvetnih i drugih ustanova, u skladu sa aktom Vlade.
- 12 -
V. MEUNARODNA SARADNJA
lan 50.
Meunarodna saradnja u cilju oduzimanja imovine proistekle iz krivinog dela
ostvaruje se na osnovu meunarodnog sporazuma.
Ako meunarodni sporazum ne postoji ili neka pitanja nisu ureena
meunarodnim sporazumom, meunarodna saradnja ostvaruje se na osnovu
odredaba ovog zakona.
lan 51.
Meunarodna saradnja u smislu odredaba ovog zakona obuhvata pružanje
pomoi u pronalaženju imovine proistekle iz krivinog dela, zabranu raspolaganja i
privremeno ili trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivinog dela.
Nadležnost domaeg javnog tužilaštva, odnosno suda u postupku
meunarodne saradnje iz stava 1. ovog lana, odreuje se shodnom primenom
odgovarajuih zakonskih odredaba o meunarodnoj pravnoj pomoi i izvršenju
meunarodnih ugovora u krivinopravnim stvarima.
lan 52.
Pretpostavke za pružanje pomoi u smislu lana 51. ovog zakona su:
1) da tražena mera nije u suprotnosti sa osnovnim naelima domaeg
pravnog poretka;
2) da izvršenje molbe inostranog organa ne bi štetilo suverenitetu, javnom
poretku ili drugim interesima Republike Srbije;
3) da su u inostranom postupku donošenja odluke o trajnom oduzimanju
imovine zadovoljeni standardi pravinog suenja.
lan 53.
Molba inostranog organa za saradnju u smislu odredaba ovog zakona
dostavlja se domaem javnom tužilaštvu, odnosno sudu preko ministarstva
nadležnog za pravosue. Na isti nain dostavljaju se inostranom organu molba,
odnosno odluka domaeg javnog tužilaštva, odnosno suda.
U hitnim sluajevima, pod uslovom uzajamnosti, molba za pronalaženje,
zabranu raspolaganja, odnosno privremeno oduzimanje imovine može se dostaviti
posredstvom Jedinice.
lan 54.
Molba za saradnju u smislu odredaba ovog zakona sadrži:
1) naziv organa koji podnosi molbu;
2) podatke o licu na koje se molba odnosi (ime, datum i mesto roenja,
državljanstvo i mesto gde se nalazi), a ako se radi o pravnom licu i
podatke o sedištu pravnog lica;
3) podatke o imovini u vezi sa kojom se traži saradnja i njenoj povezanosti
sa licem iz take 2. ovog lana;
4) konkretne radnje koje bi trebalo preduzeti i navoenje zakonskih
odredaba države molilje koje predstavljaju osnov za preduzimanje
odreenih mera prinude.
- 13 -
Molba za pronalaženje imovine proistekle iz krivinog dela pored podataka iz
stava 1. ovog lana sadrži i okolnosti iz kojih proizilaze osnovi sumnje da imovina
proistie iz krivinog dela.
Molba za zabranu raspolaganja, odnosno privremeno oduzimanje imovine
proistekle iz krivinog dela pored podataka iz stava 1. ovog lana sadrži i odluku o
pokretanju krivinog postupka ili zahtev za pokretanje postupka za trajno oduzimanje
imovine proistekle iz krivinog dela od lica iz stava 1. taka 2. ovog lana.
Molba za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivinog dela pored
podataka iz stava 1. ovog lana sadrži i odluku o trajnom oduzimanju imovine
proistekle iz krivinog dela od lica iz stava 1. taka 2. ovog lana.
lan 55.
Po prijemu molbe iz lana 54. ovog zakona javni tužilac, odnosno sud ispituje
da li su ispunjene pretpostavke iz lana 52. ovog zakona.
Ako molba ne sadrži sve potrebne elemente od inostranog organa e biti
zatraženo da dopuni molbu u roku koji ne može biti duži od mesec dana.
lan 56.
Po donošenju rešenja o usvajanju molbe za pronalaženje imovine proistekle
iz krivinog dela, javni tužilac upuuje zahtev Jedinici da preduzme neophodne
radnje, u cilju otkrivanja i pronalaženja imovine.
Postupajui po zahtevu iz stava 1. ovog lana, Jedinica u skladu sa
odredbama l. 15. do 20. ovog zakona preduzima mere u cilju pronalaženja i
obezbeenja dokaza o postojanju, lokaciji ili kretanju, vrsti, pravnom statusu ili
vrednosti imovine proistekle iz krivinog dela.
lan 57.
Ako molba za zabranu raspolaganja, privremeno, odnosno trajno oduzimanje
imovine sadrži sve elemente propisane lanom 54. ovog zakona, odluku donosi
vanraspravno vee nadležnog suda. O sednici vea obaveštava se javni tužilac i
postavljeni branilac, odnosno punomonik.
Ako postoji opasnost da e lice iz lana 54. stav 1. taka 2. ovog zakona
raspolagati imovinom proisteklom iz krivinog dela pre nego što bude odlueno o
molbi iz stava 1. ovog lana, sud može doneti naredbu o zabrani raspolaganja
imovinom. Ova zabrana važi do donošenja odluke suda o molbi.
lan 58.
Sud može rešenjem usvojiti ili odbiti molbu iz lana 57. stav 1. ovog zakona.
Rešenje o privremenom oduzimanju imovine sadrži podatke iz lana 25. stav
2. ovog zakona, a rešenje o trajnom oduzimanju imovine sadrži podatke iz lana 34.
stav 2. ovog zakona.
Rešenje iz stava 2. ovog lana sud e dostaviti postavljenom braniocu,
odnosno punomoniku, javnom tužiocu i Direkciji.
lan 59.
Protiv rešenja iz lana 58. stav 1. ovog zakona može se izjaviti žalba o kojoj
odluuje viši sud.
Žalba protiv rešenja kojim je odlueno o molbi za privremeno oduzimanje
imovine izjavljuje se u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja, a žalba protiv
- 14 -
rešenja kojim je odlueno o molbi za trajno oduzimanje imovine izjavljuje se u roku
od osam dana od dana dostavljanja rešenja.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja o privremenom oduzimanju imovine.
lan 60.
Privremeno oduzimanje imovine traje do okonanja, u državi molilji, krivinog
postupka, odnosno postupka po zahtevu za trajno oduzimanje imovine.
Ako postupak iz stava 1. ovog lana ne bude okonan u roku od dve godine
od donošenja rešenja o privremenom oduzimanju imovine sud e po službenoj
dužnosti ukinuti rešenje.
Sud e šest meseci pre isteka roka iz stava 2. ovog lana obavestiti inostrani
organ o posledicama proteka roka. Izuzetno, ako inostrani organ pre isteka roka
dostavi potrebne dokaze, sud može odluiti da privremeno oduzimanje imovine traje
još najduže dve godine.
Troškove uvanja i održavanja privremeno oduzete imovine snosi država
molilja.
lan 61.
Rešenje o trajnom oduzimanju imovine postaje pravnosnažno kada sud
odbije kao neosnovanu žalbu izjavljenu protiv tog rešenja ili uvaži žalbu izjavljenu
protiv rešenja kojim je odbijen zahtev za trajno oduzimanje imovine i donese odluku o
trajnom oduzimanju imovine.
Trajno oduzetom imovinom proisteklom iz krivinog dela raspolaže se u
skladu sa odredbama ovog zakona, osim ako nešto drugo nije utvreno
meunarodnim sporazumom.
VI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
lan 62.
Ministar unutrašnjih poslova donosi u roku od 30 dana od dana stupanja na
snagu ovog zakona akt o unutrašnjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u
Jedinici.
Po pribavljenom mišljenju Republikog javnog tužioca, ministar unutrašnjih
poslova, u roku od 15 dana od donošenja akta iz stava 1. ovog lana, rasporeuje
rukovodioca Jedinice.
lan 63.
Vlada u roku od 45 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona postavlja
direktora Direkcije.
Ministar nadležan za pravosue donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i
sistematizaciji radnih mesta u Direkciji u roku od 45 dana od dana stupanja na snagu
ovog zakona.
lan 64.
Podzakonski akti za sprovoenje ovog zakona donose se u roku od tri
meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
- 15 -
lan 65.
Odredbe ovog zakona primenjuju se za krivina dela iz lana 2. ovog zakona,
propisana Krivinim zakonikom („Službeni glasnik RS”, br. 85/05, 88/05 i 107/05),
odnosno ranije Osnovnim krivinim zakonom („Službeni list SFRJ”, br. 44/76, 36/77,
34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90 i 54/90, „Službeni list SRJ”, br. 35/92,
16/93, 31/93, 37/93, 41/93, 50/93, 24/94 i 61/01 i „Službeni glasnik RS”, broj 39/03) i
Krivinim zakonom Republike Srbije („Službeni glasnik SRS”, br. 26/77, 28/77, 43/77,
20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89 i 42/89 i „Službeni glasnik RS”, br. 16/90, 21/90,
26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02,
80/02, 39/03 i 67/03).
lan 66.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na lica koja su do dana stupanja na
snagu ovog zakona stekla status svedoka saradnika.
lan 67.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom
glasniku RS”, a primenjuje se od 1. marta 2009. godine.
