ZAKON O DIGITALNOJ IMOVINI
("Sl. glasnik RS", br. 153/2020)
I OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređivanja
Član 1
Ovim zakonom uređuju se:
1) izdavanje digitalne imovine i sekundarno trgovanje digitalnom imovinom u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Republika);
2) pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom;
3) založno i fiducijarno pravo na digitalnoj imovini;
4) nadležnost Komisije za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija) i Narodne banke Srbije;
5) nadzor nad primenom ovog zakona.
Pojmovi
Član 2
Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeća značenja:
1) digitalna imovina, odnosno virtuelna imovina, označava digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima, osim kada je drugačije uređeno ovim zakonom;
2) virtuelna valuta je vrsta digitalne imovine koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koja nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski;
3) digitalni token je vrsta digitalne imovine i označava bilo koje nematerijalno imovinsko pravo koje u digitalnoj formi predstavlja jedno ili više drugih imovinskih prava, što može uključivati i pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge;
4) nadzorni organ označava Narodnu banku Srbije i Komisiju, u skladu sa nadležnostima utvrđenim ovim zakonom;
5) pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom je pravno lice koje pruža jednu ili više usluga povezanih s digitalnom imovinom utvrđenih u članu 3. ovog zakona;
6) pružalac savetodavnih usluga je lice koje pruža isključivo savetodavne usluge povezane s digitalnom imovinom;
7) kriptomat jeste automatska mašina preko koje se obavljaju kupovina i prodaja digitalne imovine za novčana sredstva ili zamena digitalne imovine za drugu digitalnu imovinu;
8) portfolio digitalne imovine je skup digitalne imovine u koju određeno lice ulaže svoja sredstva;
9) beli papir je dokument koji se objavljuje prilikom izdavanja digitalne imovine u skladu sa ovim zakonom, koji sadrži podatke o izdavaocu digitalne imovine, digitalnoj imovini i rizicima povezanim s digitalnom imovinom i koji omogućava investitorima da donesu informisanu investicionu odluku;
10) naknadni beli papir je dokument koji se objavljuje nakon izdavanja digitalne imovine za koju nije objavljen beli papir, koji sadrži podatke o izdavaocu digitalne imovine, digitalnoj imovini i rizicima povezanim s digitalnom imovinom i koji omogućava investitorima da donesu informisanu investicionu odluku;
11) platforma za trgovanje digitalnom imovinom je multilateralni sistem koji organizuje trgovanje digitalnom imovinom, kojim upravlja organizator platforme i koji omogućava i olakšava spajanje interesa trećih lica za kupovinu i/ili prodaju digitalne imovine i/ili zamenu digitalne imovine za drugu digitalnu imovinu, u skladu sa njegovim obavezujućim pravilima i na način koji dovodi do zaključenja ugovora;
12) član uprave označava direktora, izvršnog direktora, člana izvršnog odbora i člana nadzornog odbora pravnog lica, u zavisnosti od upravljačke strukture tog lica, kao i zakonskog zastupnika ortačkog i komanditnog društva, odnosno treće lice na koje je preneto ovlašćenje za poslovođenje u ortačkom i komanditnom društvu;
13) izdavalac je domaće ili strano fizičko lice, preduzetnik ili pravno lice koje je izdalo digitalnu imovinu;
14) OTC tržište digitalne imovine je tržište za trgovanje digitalnom imovinom na kom se transakcije obavljaju direktno između prodavca i kupca digitalne imovine bez obaveznog učešća pružaoca usluga povezanih s digitalnom imovinom i izvan platformi za trgovanje digitalnom imovinom;
15) finansijske institucije pod nadzorom Narodne banke Srbije su banke, društva za osiguranje, društva za reosiguranje, društva za posredovanje u osiguranju, društva za zastupanje u osiguranju i zastupnici u osiguranju, davaoci finansijskog lizinga, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, platne institucije i institucije elektronskog novca, u skladu sa posebnim zakonima kojima se uređuje poslovanje ovih institucija;
16) lica povezana s finansijskim institucijama pod nadzorom Narodne banke Srbije imaju značenje utvrđeno posebnim zakonima kojima se uređuje poslovanje ovih institucija;
17) pružalac platnih usluga označava banku, platnu instituciju, instituciju elektronskog novca i javnog poštanskog operatora sa sedištem u Republici, u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge;
18) kvalifikovano učešće postoji kada jedno lice ima:
(1) direktno ili indirektno pravo ili mogućnost da ostvari najmanje 10% glasačkih prava u pravnom licu, odnosno direktno ili indirektno vlasništvo nad najmanje 10% kapitala tog pravnog lica, ili
(2) mogućnost efektivnog vršenja znatnog uticaja na upravljanje drugim pravnim licem;
19) kontrolno učešće postoji kada jedno lice ima:
(1) direktno ili indirektno pravo ili mogućnost da ostvari najmanje 50% glasačkih prava u pravnom licu, odnosno direktno ili indirektno vlasništvo nad najmanje 50% kapitala tog pravnog lica, ili
(2) mogućnost izbora i/ili razrešenja najmanje polovine članova uprave tog pravnog lica, ili
(3) mogućnost efektivnog vršenja dominantnog uticaja na upravljanje drugim pravnim licem;
20) grupa društava je grupa koju čine matično društvo, njegova zavisna društva i pravna lica u čijem kapitalu to matično društvo i/ili njegova zavisna društva imaju udeo, kao i društva koja su povezana zajedničkim upravljanjem;
21) matično društvo pravnog lica označava društvo koje ima kontrolno učešće u tom pravnom licu;
22) zavisno društvo pravnog lica označava društvo u kojem to pravno lice ima kontrolno učešće;
23) društva povezana zajedničkim upravljanjem jesu društva koja nisu povezana odnosom matičnog i zavisnog društva, niti udelom u kapitalu u smislu tačke 20) ovog stava, a obuhvataju:
(1) društva kojima se upravlja na jedinstven način u skladu sa ugovorom zaključenim između tih društava ili odredbama statuta ili osnivačkih akata tih društava, ili
(2) društva kod kojih ista lica čine većinu članova uprave;
24) bliska povezanost označava odnos između dva ili više pravnih i/ili fizičkih lica kada:
(1) jedno od njih, direktno ili indirektno preko učešća u zavisnom društvu, ima pravo ili mogućnost da ostvari najmanje 20% glasačkih prava u pravnom licu, odnosno vlasništvo nad najmanje 20% kapitala u pravnom licu,
(2) jedno od njih ima kontrolno učešće u drugom pravnom licu,
(3) postoji trajna povezanost ovih lica sa istim trećim licem na osnovu kontrolnog učešća;
25) novčana sredstva označavaju gotov novac, sredstva na računu i elektronski novac;
26) gotov novac označava novčanice i kovani novac;
27) elektronski novac ima značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuje elektronski novac;
28) finansijski instrument ima značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuje tržište kapitala;
29) organizator tržišta ima značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuje tržište kapitala;
30) brokersko-dilersko društvo ima značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuje tržište kapitala;
31) trgovina na malo ima značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuje trgovina;
32) potrošač ima značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuje trgovina;
33) oglašavanje ima značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuje oglašavanje, osim ako je drugačije uređeno ovim zakonom;
34) transakcija s digitalnom imovinom označava kupovinu, prodaju, prihvatanje ili prenos digitalne imovine ili zamenu digitalne imovine za drugu digitalnu imovinu;
35) korisnik digitalne imovine označava fizičko lice, preduzetnika ili pravno lice koje koristi ili je koristilo uslugu povezanu s digitalnom imovinom ili se pružaocu usluga povezanih s digitalnom imovinom obratilo radi korišćenja te usluge;
36) imalac digitalne imovine označava korisnika digitalne imovine i lice koje je steklo digitalnu imovinu nezavisno od poslovnog odnosa uspostavljenog s pružaocem usluga povezanih s digitalnom imovinom ili transakcije izvršene preko tog pružaoca (npr. lice koje je steklo digitalnu imovinu učestvovanjem u pružanju usluge računarskog potvrđivanja transakcija u informacionim sistemima koji se odnose na određenu digitalnu imovinu);
37) adresa digitalne imovine označava jedinstvenu oznaku (eng. identifier) virtuelnog mesta koje sadrži podatke o određenoj digitalnoj imovini;
38) stabilna digitalna imovina je digitalna imovina koja je izdata s ciljem što manjih promena vrednosti te imovine, a čija je vrednost povezana s vrednošću zakonskog sredstva plaćanja ili jednog ili više imovinskih prava koja imaju male promene vrednosti (npr. vezivanje za zvaničan kurs dinara ili kurs strane valute koji je relativno stabilan);
39) pametan ugovor je kompjuterski program ili protokol, zasnovan na tehnologiji distribuirane baze podataka ili sličnim tehnologijama, koji, u celini ili delimično, automatski izvršava, kontroliše ili dokumentuje pravno relevantne događaje i radnje u skladu sa već zaključenim ugovorom, pri čemu taj ugovor može biti zaključen elektronski putem tog programa ili protokola;
40) poslovni dan je dan, odnosno deo dana u kojem pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom koji učestvuje u izvršenju transakcije s digitalnom imovinom posluje tako da omogući izvršenje te transakcije korisniku digitalne imovine.
Vrste usluga povezanih s digitalnom imovinom
Član 3
Usluge povezane s digitalnom imovinom obuhvataju:
1) prijem, prenos i izvršenje naloga koji se odnose na kupovinu i prodaju digitalne imovine za račun trećih lica;
2) usluge kupovine i prodaje digitalne imovine za gotov novac i/ili sredstva na računu i/ili elektronski novac;
3) usluge zamene digitalne imovine za drugu digitalnu imovinu;
4) čuvanje i administriranje digitalne imovine za račun korisnika digitalne imovine i sa tim povezane usluge;
5) usluge u vezi sa izdavanjem, ponudom i prodajom digitalne imovine, sa obavezom njenog otkupa (pokroviteljstvo) ili bez te obaveze (agentura);
6) vođenje registra založnog prava na digitalnoj imovini;
7) usluge prihvatanja/prenosa digitalne imovine;
8) upravljanje portfoliom digitalne imovine;
9) organizovanje platforme za trgovanje digitalnom imovinom.
Čuvanje i administriranje digitalne imovine za račun korisnika digitalne imovine i sa tim povezane usluge obuhvataju kontrolu nad sredstvima pomoću kojih se pristupa digitalnoj imovini (npr. kriptografski ključevi), kao i sa tim povezane usluge (npr. administriranje sredstvima obezbeđenja).
Upravljanje portfoliom digitalne imovine (u daljem tekstu: upravljanje portfoliom) označava upravljanje pojedinačnim portfolijima digitalne imovine na osnovu odobrenja iz posebnog ugovora zaključenog sa korisnikom digitalne imovine.
Pokroviteljstvo označava uslugu u vezi sa ponudom i prodajom digitalne imovine uz obavezu otkupa te imovine od strane pokrovitelja emisije.
Agentura označava uslugu u vezi sa ponudom i prodajom digitalne imovine bez obaveze otkupa te imovine od strane agenta emisije.
Usluga prihvatanja/prenosa digitalne imovine označava uslugu koju pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom pruža trgovcu u smislu zakona kojim se uređuje trgovina, tako što od potrošača prihvata odgovarajuću vrednost digitalne imovine, koja odgovara ceni prodate robe i/ili pruženih usluga tom potrošaču, zamenjuje je za odgovarajući iznos zakonskog sredstva plaćanja i prenosi taj iznos na odgovarajući račun trgovca.
Usluge iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana se mogu pružati i pomoću kriptomata.
Poslovi pružaoca usluga povezanih s digitalnom imovinom
Član 4
Pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom ovlašćen je da pruža te usluge nakon što dobije dozvolu nadzornog organa za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom.
Pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom pored usluga povezanih s digitalnom imovinom može da obavlja samo one poslove i usluge koji su neposredno povezani sa uslugama povezanim s digitalnom imovinom.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, pravna lica koja imaju dozvolu Komisije za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva ili organizatora tržišta u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala mogu da pružaju usluge povezane s digitalnom imovinom u skladu sa ovim zakonom po dobijanju dozvole nadzornog organa za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom.
Savetodavne usluge povezane s digitalnom imovinom
Član 5
Savetodavne usluge povezane s digitalnom imovinom (u daljem tekstu: savetodavne usluge) obuhvataju investiciono savetovanje, davanje investicionih preporuka, savetovanje u vezi sa strukturom kapitala, poslovnom strategijom, izdavanjem digitalne imovine i sličnim pitanjima, kao i druge savetodavne usluge povezane s digitalnom imovinom.
Investicioni savet je pružanje lične preporuke korisniku digitalne imovine u pogledu jedne ili više transakcija koje uključuju digitalnu imovinu.
Investiciona preporuka je istraživanje ili druga informacija namenjena javnosti u kojoj se izričito ili prećutno preporučuje ili predlaže strategija ulaganja u vezi sa digitalnom imovinom.
Isključenja iz oblasti primene ovog zakona
Član 6
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na transakcije s digitalnom imovinom ako se te transakcije vrše isključivo u okviru ograničene mreže lica koja prihvataju tu digitalnu imovinu (npr. korišćenje digitalne imovine za određene proizvode ili usluge, kao oblika lojalnosti ili nagrade, bez mogućnosti njenog prenosa ili prodaje).
Sticanje digitalne imovine učestvovanjem u pružanju usluge računarskog potvrđivanja transakcija u informacionim sistemima koji se odnose na određenu digitalnu imovinu (tzv. rudarenje digitalne imovine) je dozvoljeno, a na sticaoce se, prilikom tog sticanja, ne primenjuju odredbe ovog zakona.
Digitalnom imovinom koju su stekli na način iz stava 2. ovog člana imaoci te imovine mogu slobodno raspolagati bilo korišćenjem usluga pružalaca usluga povezanih s digitalnom imovinom, u kom slučaju se na te imaoce primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na korisnike digitalne imovine, bilo obavljanjem transakcija na OTC tržištu.
Na izdavanje elektronskog novca i pružanje usluga povezanih sa elektronskim novcem ne primenjuju se odredbe ovog zakona, već odredbe zakona kojim se uređuju pružanje platnih usluga i izdavanje elektronskog novca.
Nadzorni organ može bliže urediti uslove i način primene isključenja od primene ovog zakona iz stava 1. ovog člana.
Digitalna imovina koja ima odlike finansijskog instrumenta
Član 7
Na izdavanje digitalne imovine koja ima sve odlike finansijskog instrumenta, kao i na sekundarno trgovanje i pružanje usluga povezanih s takvom digitalnom imovinom, primenjuje se zakon kojim se uređuje tržište kapitala, osim ako je drugačije propisano ovim zakonom.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, zakon kojim se uređuje tržište kapitala ne primenjuje se na izdavanje digitalne imovine koja ima sve odlike finansijskog instrumenta, niti na sekundarno trgovanje i pružanje usluga povezanih s takvom digitalnom imovinom, ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:
1) digitalna imovina nema odlike akcija;
2) digitalna imovina nije zamenljiva za akcije;
3) ukupna vrednost digitalne imovine koju tokom perioda od 12 meseci izdaje jedan izdavalac ne prelazi iznos od 3.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije na dan izdavanja, odnosno tokom primarne prodaje.
Načelo tehnološke neutralnosti
Član 8
Odredbe ovog zakona primenjuju se na svu digitalnu imovinu bez obzira na tehnologiju na kojoj je ta digitalna imovina zasnovana, uključujući stabilnu digitalnu imovinu.
Odredbe ovog zakona primenjuju se na pružanje svih usluga povezanih s digitalnom imovinom iz člana 3. ovog zakona bez obzira na tehnologiju na kojoj se zasniva pružanje tih usluga.
Načelo efikasnosti, ekonomičnosti i digitalizacije postupka
Član 9
Pravno i fizičko lice koje pokreće upravni postupak u skladu sa odredbama ovog zakona (npr. podnosi zahtev za odobrenje objavljivanja belog papira, zahtev za izdavanje dozvole za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom i dr.) podnosi odgovarajući zahtev putem posebnog veb portala kojim upravlja služba Vlade Republike Srbije koja je nadležna za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave, i uz taj zahtev dostavlja celokupnu dokumentaciju utvrđenu ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona kojom dokazuje ispunjenost uslova za usvajanje tog zahteva.
Dokumentacija iz stava 1. ovog člana podnosi se u jednom primerku, a Narodna banka Srbije i Komisija su dužne da svaka iz svoje nadležnosti odluče o tom zahtevu u propisanom roku.
Izdavalac digitalne imovine i privredno društvo koje pruža, odnosno namerava da pruža usluge povezane s digitalnom imovinom koje su u nadležnosti i Narodne banke Srbije, i Komisije, sve podatke, zahteve, obaveštenja i drugu dokumentaciju koja se podnosi i Narodnoj banci Srbije, i Komisiji - podnose putem veb portala iz stava 1. ovog člana, u jednom primerku. Rokovi za odlučivanje po zahtevu koji je podnet na veb portalu iz stava 1. ovog člana počinju da teku od dana kada je uredan zahtev primljen na tom portalu.
Sva dokumentacija koja se podnosi nadzornom organu u skladu sa ovim zakonom može da se podnese i u elektronskom obliku u skladu sa zakonom kojim se uređuju elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju.
Narodna banka Srbije i Komisija su dužne da podatke i dokumentaciju kojima raspolažu, a koji su neophodni za odlučivanje u skladu sa ovim zakonom, razmenjuju po službenoj dužnosti, a mogu ih razmenjivati i preko već razvijenih elektronskih kanala u okviru sistema elektronske uprave (tzv. servisna magistrala organa u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronska uprava) i drugih načina za dostavljanje elektronskih dokumenata između organa javne vlasti u skladu sa zakonom kojim se uređuju elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju.
Podele nadležnosti
Član 10
Narodna banka Srbije nadležna je za pitanja iz ovog zakona koja se odnose na odlučivanje u upravnim postupcima, donošenje podzakonskih akata, nadzor nad obavljanjem poslova i ostvarivanje drugih prava i obaveza nadzornog organa u delu koji se odnosi na virtuelne valute kao vrstu digitalne imovine.
Komisija je nadležna za pitanja iz ovog zakona koja se odnose na odlučivanje u upravnim postupcima, donošenje podzakonskih akata, nadzor nad obavljanjem poslova i ostvarivanje drugih prava i obaveza nadzornog organa u delu koji se odnosi na digitalne tokene kao vrstu digitalne imovine, kao i u delu koji se odnosi na digitalnu imovinu koja ima odlike finansijskih instrumenata.
U vezi sa digitalnom imovinom koja ima karakteristike i virtuelne valute i digitalnog tokena, na odlučivanje u upravnim postupcima, donošenje podzakonskih akata, nadzor nad obavljanjem poslova i ostvarivanje drugih prava i obaveza nadzornog organa, shodno se primenjuju st. 1. i 2. ovog člana.
Narodna banka Srbije i Komisija dužne su da sarađuju u vršenju svojih nadležnosti iz ovog zakona.
Narodna banka Srbije priprema i daje mišljenja o primeni ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona u delu koji se odnosi na virtuelne valute kao vrstu digitalne imovine, osim u vezi s primenom člana 14. ovog zakona, a Komisija priprema i daje mišljenja o primeni ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona u delu koji se odnosi na digitalne tokene kao vrstu digitalne imovine, kao i u delu koji se odnosi na digitalnu imovinu koja ima odlike finansijskih instrumenata.
Upravni postupak
Član 11
Na osnovu nadležnosti utvrđenih ovim zakonom, nadzorni organ rešava o pravima, obavezama i pravnim interesima lica u postupku utvrđenom ovim zakonom.
Na postupak iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.
Nadzorni organ može u postupku iz stava 1. ovog člana preduzeti dodatne aktivnosti radi provere tačnosti podataka i dokumentacije koje su dostavila lica iz tog stava.
Nadzorni organ donosi rešenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka iz stava 1. ovog člana.
Ako nadzorni organ ne odluči o zahtevu podnosioca tog zahteva u postupku utvrđenom ovim zakonom u propisanom roku (tzv. ćutanje uprave), smatra se da je taj zahtev usvojen narednog dana od dana isteka roka za odlučivanje.
Rešenje iz stava 4. ovog člana je konačno. Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana može se voditi upravni spor, ali tužba protiv ovog rešenja ne može sprečiti ni odložiti njegovo izvršenje.
U upravnom sporu protiv rešenja iz stava 4. ovog člana sud ne može rešiti upravnu stvar za čije je rešavanje ovim zakonom utvrđena nadležnost nadzornog organa.
Plaćanja povezana s digitalnom imovinom
Član 12
Sva plaćanja, naplate i prenosi u dinarima u vezi sa transakcijama s digitalnom imovinom obavljaju se u skladu s propisima kojima se uređuju platne usluge.
Sva plaćanja, naplate i prenosi u devizama u vezi sa transakcijama s digitalnom imovinom obavljaju se u skladu s propisima kojima se uređuje devizno poslovanje.
Narodna banka Srbije može bliže urediti plaćanja, prenose i naplate u devizama iz stava 2. ovog člana.
Zabrana posedovanja digitalne imovine i pružanja usluga povezanih s digitalnom imovinom
Član 13
Finansijske institucije pod nadzorom Narodne banke Srbije ne mogu u svojoj imovini imati digitalnu imovinu, kao ni instrumente povezane s digitalnom imovinom, niti ulozi u kapital tih institucija mogu biti u digitalnoj imovini.
Finansijske institucije pod nadzorom Narodne banke Srbije ne mogu pružati usluge povezane s digitalnom imovinom, niti mogu biti korisnici tih usluga.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, banke mogu pružati uslugu iz člana 3. stav 1. tačka 4) ovog zakona samo u delu čuvanja kriptografskih ključeva.
Finansijske institucije pod nadzorom Narodne banke Srbije i lica povezana s tim finansijskim institucijama ne mogu biti osnivači, niti imati direktno ili indirektno vlasništvo u pravnom licu koje pruža usluge povezane s digitalnom imovinom, a te institucije i ta lica ne mogu ni učestvovati u upravljanju, niti biti članovi organa tog pravnog lica ili njegovi zastupnici, niti mogu biti lica koja neposredno rukovode poslovima pružanja usluga povezanih s digitalnom imovinom u tom pravnom licu.
Izuzetno od stava 4. ovog člana, finansijske institucije pod nadzorom Narodne banke Srbije mogu imati vlasništvo u brokersko-dilerskom društvu i organizatoru tržišta koji pruža usluge povezane s digitalnom imovinom, osim ako to nije dozvoljeno zakonom kojim se uređuje poslovanje određene finansijske institucije.
Finansijske institucije pod nadzorom Narodne banke Srbije ne mogu prihvatati digitalnu imovinu kao sredstvo obezbeđenja.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može propisati uslove pod kojima i način na koji finansijske institucije pod nadzorom Narodne banke Srbije mogu ulagati u digitalne tokene koji imaju odlike finansijskog instrumenta ili koji se koriste isključivo u svrhu ulaganja.
Poslovanje pravnih lica i preduzetnika u vezi s digitalnom imovinom
Član 14
Virtuelne valute ne mogu se unositi kao ulog u privredno društvo, već se mogu konvertovati (zameniti) za novac i kao novčani ulog uplatiti u društvo.
Nenovčani ulozi u privredno društvo mogu biti u digitalnim tokenima koji se ne odnose na pružanje usluga ili izvršenje rada.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, nenovčani ulozi u ortačko i komanditno društvo mogu biti i u digitalnim tokenima koji se odnose na pružanje usluga ili izvršenje rada.
Komisija utvrđuje listu digitalnih tokena iz stava 2. ovog člana.
Na postupak prinudnog namirenja potraživanja izvršnih poverilaca na digitalnoj imovini shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju izvršenje i obezbeđenje.
Privredno društvo koje posluje u Republici koje ima svojstvo izvršnog dužnika u smislu zakona kojim se uređuju izvršenje i obezbeđenje dužno je da sarađuje sa nadležnim organima u izvršnom postupku u skladu s tim zakonom, kao i da pruži obaveštenja i dostavi sve podatke koji su potrebni radi sprovođenja namirenja na digitalnoj imovini, uključujući sredstva pomoću kojih se pristupa digitalnoj imovini (npr. kriptografske ključeve).
Na druga pravna lica i preduzetnike koji posluju u Republici shodno se primenjuje stav 6. ovog člana.
Imaoci digitalne imovine imaju status poznatih poverilaca, u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva, kod likvidacije privrednog društva koje ima obaveze po osnovu te digitalne imovine.
Isključenje odgovornosti
Član 15
Republika Srbija, Narodna banka Srbije, Komisija i drugi nadležni organi i organi javne vlasti ne garantuju za vrednost digitalne imovine i ne snose odgovornost za bilo koju eventualnu štetu i gubitke koje korisnici i drugi imaoci digitalne imovine i/ili pružaoci usluga povezanih s digitalnom imovinom i/ili treća lica pretrpe u vezi sa obavljanjem transakcija s digitalnom imovinom.
Pružaoci usluga povezanih s digitalnom imovinom dužni su da pre uspostavljanja poslovnog odnosa s korisnikom digitalne imovine ili vršenja transakcije s digitalnom imovinom korisnika digitalne imovine obaveste o rizicima obavljanja transakcija s digitalnom imovinom, uključujući rizik od delimičnog ili potpunog gubitka novčanih sredstava, odnosno druge imovine, kao i o tome da se na transakcije s digitalnom imovinom ne primenjuju propisi kojima se uređuje osiguranje depozita ili zaštita investitora, kao ni propisi kojima se uređuje zaštita korisnika finansijskih usluga.
II IZDAVANJE DIGITALNE IMOVINE
Inicijalna ponuda digitalne imovine
Član 16
Odredbe ove glave primenjuju se na inicijalnu ponudu digitalne imovine koja se izdaje u Republici.
Izdavanje digitalne imovine u Republici, bez obzira na to da li je za nju sačinjen i/ili odobren beli papir, dozvoljeno je.
Oglašavanje inicijalne ponude digitalne imovine koja se izdaje u Republici dozvoljeno je samo u skladu sa odredbama ove glave.
Oglašavanje inicijalne ponude digitalne imovine za koju nije odobren beli papir
Član 17
Inicijalna ponuda digitalne imovine za koju nije odobren beli papir se ne može oglašavati u Republici, osim u skladu sa aktom nadzornog organa.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, izdavalac može oglašavati inicijalnu ponudu digitalne imovine za koju nije odobren beli papir u sledećim slučajevima:
1) inicijalna ponuda je upućena manjem broju od 20 fizičkih i/ili pravnih lica;
2) ukupan broj digitalnih tokena koji se izdaju nije veći od 20;
3) inicijalna ponuda je upućena kupcima/investitorima koji kupuju/ulažu u digitalnu imovinu u vrednosti od najmanje 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije na dan kupovine/ulaganja, po kupcu/investitoru;
4) ukupna vrednost digitalne imovine koju tokom perioda od 12 meseci izdaje jedan izdavalac je manja od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije.
Objavljivanje belog papira koji nije odobren u skladu sa ovim zakonom je dozvoljeno pod uslovom da se prilikom njegovog objavljivanja i tokom inicijalne ponude digitalne imovine na koju se odnosi taj beli papir jasno navede da taj beli papir nije odobren.
Oglašavanje inicijalne ponude digitalne imovine za koju je odobren beli papir
Član 18
Izdavalac je dužan da obezbedi da svaki vid oglašavanja povezanih sa inicijalnom ponudom digitalne imovine za koju je odobren beli papir bude u skladu sa odredbama ovog člana.
Oglašavanje, u smislu ovog člana, odnosi se na oglase:
1) u vezi sa određenom inicijalnom ponudom digitalne imovine;
2) čiji je cilj promovisanje kupovine digitalne imovine, odnosno ulaganja u tu imovinu.
U tekstu oglasa treba da bude jasno naznačeno da se radi o oglasu. Informacije sadržane u oglasu ne smeju biti netačne, niti dovoditi u zabludu, i moraju biti u skladu sa informacijama iz belog papira, ako je beli papir već objavljen, odnosno sa informacijama koje treba navesti u belom papiru, ako će beli papir biti objavljen.
Izdavalac je dužan da pri oglašavanju navede da je beli papir objavljen ili da će biti objavljen uz informaciju o tome na kom mestu i na koji način investitori mogu da ga dobiju.
Sve informacije u vezi sa inicijalnom ponudom, saopštene usmeno ili pismeno, čak i ako se ne koriste u svrhe oglašavanja, moraju da budu u skladu sa informacijama koje sadrži beli papir.
Ako izdavalac usmeno ili pismeno obelodani važne informacije jednom ili više odabranih kupaca/investitora, takve informacije se uključuju u beli papir ili u njegov dodatak ako je beli papir već odobren.
Nadzorni organ vrši nadzor nad aktivnostima izdavaoca u vezi sa oglašavanjem, a sve vrste oglasa moraju biti objavljene na internet prezentaciji izdavaoca najkasnije istog dana kada je taj oglas objavljen.
Sačinjavanje belog papira
Član 19
Pre izdavanja digitalne imovine, izdavalac može sačiniti beli papir koji sadrži sve neophodne podatke koji, s obzirom na posebne karakteristike izdavaoca i digitalne imovine koja se nudi, omogućavaju investitorima da donesu odluku o investiranju i procene rizike vezane za ulaganje u digitalnu imovinu, i koji ispunjava sve druge uslove propisane za beli papir u skladu sa ovim zakonom.
Informacije navedene u belom papiru moraju da budu sažete, pregledne i razumljive i moraju biti prikazane na način koji omogućava njihovu jednostavnu analizu.
Podaci navedeni u belom papiru moraju biti tačni, potpuni i jasni i ne smeju navoditi na pogrešan zaključak.
Beli papir iz stava 1. ovog člana odobrava nadzorni organ (u daljem tekstu: odobrenje objavljivanja belog papira).
Ako izdavalac ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog člana, ili ako objavljivanje belog papira ne bude odobreno u skladu sa stavom 4. ovog člana, na oglašavanje inicijalne ponude digitalne imovine primenjuje se član 17. ovog zakona.
Sadržina belog papira
Član 20
Izdavalac je dužan da obezbedi da beli papir sadrži sve informacije o izdavaocu i inicijalnoj ponudi koja omogućava kupcima/investitorima da donesu informisanu odluku koja se odnosi na kupovinu/ulaganje u digitalnu imovinu i razumeju rizike vezane za inicijalnu ponudu i digitalnu imovinu koja se nudi.
Beli papir obavezno sadrži sledeće podatke i informacije:
1) podatke o izdavaocu, uključujući i glavne učesnike u dizajniranju i razvoju digitalne imovine;
2) detaljan opis razloga za inicijalnu ponudu i namene sredstava prikupljenih inicijalnom ponudom;
3) podatke o digitalnoj imovini koja se nudi, uključujući detaljan opis prava i obaveza koji proističu iz digitalne imovine, podatke o sekundarnom trgovanju digitalnom imovinom, kao i podatke o količini (broju jedinica) digitalne imovine koja se nudi, odnosno o načinu određivanja količine digitalne imovine koja se nudi;
4) detaljan opis uslova inicijalne ponude, uključujući i detaljan opis svih posebnih uslova inicijalne ponude koji važe za različite kategorije sticalaca, posebno u pogledu digitalne imovine koju stiču izdavalac i sa njim povezana lica, i prag uspešnosti (ako postoji);
5) opis rizika vezanih za izdavaoca, digitalnu imovinu, inicijalnu ponudu digitalne imovine i sprovođenje projekta koji se odnosi na tu imovinu;
6) detaljan opis tehničkih procedura na osnovu kojih se vrši izdavanje digitalne imovine;
7) detaljan opis procedura i tehnologije koji se primenjuju radi očuvanja sigurnosti novčanih sredstava i digitalne imovine prikupljene putem inicijalne ponude;
8) opis procedura koje obezbeđuju ispunjenje obaveza u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma;
9) primenjivi propisi i nadležnost sudova;
10) izjave odgovornih lica.
Beli papir obavezno sadrži upozorenje o rizicima karakterističnim za kupovinu/ulaganje u digitalnu imovinu koja je predmet inicijalne ponude.
Bližu sadržinu i dodatne elemente belog papira propisuje nadzorni organ.
Odgovornost za sadržaj belog papira
Član 21
Ako beli papir sadrži pogrešne, netačne ili podatke koji dovode u zabludu, odnosno izostavljene su bitne činjenice, odgovornost snosi izdavalac i odgovorno lice izdavaoca, odnosno zastupnik izdavaoca.
Pored izdavaoca, odgovornost za podatke iz stava 1. ovog člana snose:
1) nezavisni revizori izdavaoca (društvo za reviziju, samostalni revizor i/ili ovlašćeni licencirani revizor), isključivo u vezi sa informacijama iz finansijskih izveštaja koji su uključeni u beli papir, a obuhvaćeni su njihovim izveštajem o reviziji;
2) drugo lice koje preuzme odgovornost za tačnost i potpunost informacija u delu belog papira za koji je preuzelo odgovornost, isključivo u vezi sa tim informacijama.
Beli papir mora da sadrži sve informacije o licima koja su odgovorna za tačnost i potpunost informacija u belom papiru. Za fizičko lice se navode ime, prezime i funkcija u pravnom licu, a za pravno lice se navode poslovno ime, odnosno naziv i sedište.
Beli papir mora da sadrži i izjavu svakog lica koje je odgovorno za tačnost i potpunost informacija u belom papiru da su, prema njegovim saznanjima, informacije u belom papiru u skladu sa činjenicama, kao i da nisu izostavljene činjenice koje bi mogle da utiču na tačnost i potpunost belog papira.
Nadzorni organ nije odgovoran za tačnost i potpunost informacija navedenih u bilo kom delu belog papira čije objavljivanje je odobreno.
Podnošenje zahteva za odobrenje objavljivanja belog papira
Član 22
Zahtev za odobrenje objavljivanja belog papira nadzornom organu podnosi izdavalac ili ovlašćeno lice u ime izdavaoca.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana, podnosilac dostavlja sledeću dokumentaciju:
1) nacrt belog papira sačinjenog u skladu sa odredbama ovog zakona;
2) odluku izdavaoca o izdavanju digitalne imovine;
3) osnivački akt i statut izdavaoca;
4) finansijske izveštaje izdavaoca za poslednju poslovnu godinu sa izveštajem revizora, ako je izdavalac u poslednjoj godini bio obveznik revizije;
5) relevantnu dokumentaciju kojom se potvrđuju navodi iz belog papira;
6) dokaz o uplati naknade nadzornom organu;
7) ostalu dokumentaciju utvrđenu propisom nadzornog organa.
Ako zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi fizičko lice, uz taj zahtev se ne dostavlja dokumentacija iz stava 2. tač. 2) do 4) ovog člana.
Nadzorni organ propisuje bližu sadržinu dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za odobrenje objavljivanja belog papira i postupak odobrenja objavljivanja tog belog papira.
Odobrenje objavljivanja belog papira
Član 23
Nadzorni organ rešenjem odobrava objavljivanje belog papira.
U postupku odobravanja objavljivanja belog papira nadzorni organ proverava da li beli papir ispunjava uslove iz čl. 19. do 21. ovog zakona.
Odobrenje objavljivanja belog papira ne znači da je nadzorni organ odobrio svrsishodnost izdavanja digitalne imovine niti da je potvrdio prikazane finansijske i tehničke informacije.
Nadzorni organ donosi rešenje o odobrenju objavljivanja belog papira u roku od 30 dana od dana prijema urednog zahteva i dostavlja ga podnosiocu zahteva.
Ako nacrt belog papira ne ispunjava uslove iz ovog zakona ili nije dostavljena odgovarajuća dokumentacija uz zahtev iz člana 22. stav 1. ovog zakona ili nisu ispunjeni drugi uslovi da bi se odobrilo objavljivanje tog belog papira, odnosno ako su potrebne izmene ili dodatne informacije, nadzorni organ u roku od 15 dana od dana prijema zahteva obaveštava o tome podnosioca zahteva i traži ispravku i/ili dopunu dokumentacije, odnosno ispunjenje drugih uslova za odobrenje objavljivanja belog papira i određuje rok za postupanje podnosioca zahteva.
Odbacivanje zahteva za odobrenje objavljivanja belog papira
Član 24
Nadzorni organ rešenjem odbacuje zahtev za odobrenje objavljivanja belog papira iz jednog od sledećih razloga:
1) zahtev je podnelo neovlašćeno lice;
2) zahtev je nepotpun ili nerazumljiv i podnosilac nije u ostavljenom roku uredio zahtev;
3) obavezne naknade propisane tarifom nadzornog organa nisu plaćene;
4) nisu ispunjeni drugi uslovi za vođenje postupka.
Odbijanje zahteva za odobrenje objavljivanja belog papira
Član 25
Nadzorni organ rešenjem odbija zahtev za odobrenje objavljivanja belog papira iz jednog od sledećih razloga:
1) beli papir ili informacije, odnosno dokumentacija dostavljeni uz zahtev za odobrenje objavljivanja belog papira ne ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom ili aktima donetim u skladu sa ovim zakonom, a podnosilac zahteva ih nije u ostavljenom roku uredio;
2) beli papir sadrži informacije koje su pogrešne, netačne ili dovode u zabludu ili su izostavljene bitne činjenice, što za posledicu ima pogrešno, netačno ili obmanjujuće informisanje investitora, a podnosilac ih nije u ostavljenom roku uredio;
3) podnosilac zahteva je izdavalac kome je nadzorni organ izrekao neku od nadzornih mera zbog nepoštovanja odredbi zakona kojim se uređuje tržište kapitala, zakona kojim se uređuju investicioni fondovi, zakona kojim se uređuju alternativni investicioni fondovi, zakona kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, zakona kojim se uređuje poslovanje finansijskih institucija ili ovog zakona, a izdavalac nije postupio u skladu sa izrečenom merom;
4) podaci iz belog papira nisu u skladu sa odlukom izdavaoca o izdavanju digitalne imovine ili ti podaci nisu u saglasnosti sa drugim podacima koje je potrebno dostaviti uz zahtev;
5) odluka nadležnog organa izdavaoca o izdavanju digitalne imovine je ništava ili stavljena van snage;
6) nad izdavaocem je pokrenut prethodni stečajni postupak;
7) nad izdavaocem je otvoren postupak stečaja;
8) nad izdavaocem je pokrenuta likvidacija ili prinudna likvidacija.
Nadzorni organ može odbiti zahtev za odobrenje objavljivanja belog papira iz jednog od sledećih razloga:
1) nad izdavaocem je pokrenut prethodni postupak za utvrđivanje ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije;
2) izdavalac sprovodi reorganizaciju u skladu sa planom reorganizacije, odnosno u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije.
Dodatak belom papiru
Član 26
Ako u periodu od dana odobrenja objavljivanja belog papira do okončanja inicijalne ponude digitalne imovine nastane bitna nova činjenica, odnosno utvrdi se postojanje bitne greške ili nepreciznosti u vezi sa informacijama iz belog papira koje mogu uticati na odluku o kupovini/ulaganju u digitalnu imovinu, izdavalac je dužan da odmah sačini dodatak belom papiru i dostavi nadzornom organu zahtev za odobrenje njegovog objavljivanja.
Izdavalac je dužan da na svojoj internet prezentaciji u najkraćem roku obavesti investitore o podnošenju dodatka belom papiru nadzornom organu, kao i da objavi dodatak belom papiru odmah nakon odobrenja njegovog objavljivanja.
Na odlučivanje nadzornog organa o zahtevu za odobrenje objavljivanja dodatka belom papiru shodno se primenjuju odredbe čl. 19. do 25. ovog zakona, s tim što nadzorni organ odlučuje o tom zahtevu u roku od sedam dana od dana prijema urednog zahteva za odobrenje objavljivanja tog dodatka.
Nadzorni organ objavljuje dodatak belom papiru shodnom primenom člana 27. st. 7. i 8. ovog zakona.
Kupci/investitori koji su se obavezali da kupe ili upišu digitalnu imovinu pre objavljivanja dodatka belom papiru, imaju pravo da odustanu od kupovine ili upisa te digitalne imovine u roku određenom u tom dodatku, koji ne može biti kraći od dva radna dana od dana objavljivanja tog dodatka.
Objavljivanje belog papira nakon odobrenja
Član 27
Nakon odobrenja objavljivanja belog papira, izdavalac objavljuje beli papir u razumnom roku, a najkasnije do početka inicijalne ponude digitalne imovine.
Izdavalac je dužan da beli papir objavi na svojoj internet prezentaciji na srpskom jeziku.
Ako se beli papir objavljuje na više jezika, smatraće se da je verzija na srpskom jeziku preovlađujuća u slučaju da postoje razlike između različitih verzija belog papira, osim u slučaju objavljivanja belog papira izdavaoca koji je strano pravno lice kada je preovlađujuća verzija na jeziku koji je u belom papiru odredio izdavalac.
Beli papir koji se objavljuje mora biti identičan belom papiru čije objavljivanje je odobrio nadzorni organ i ne sme se menjati nakon tog odobrenja, osim u slučajevima iz člana 26. ovog zakona.
Beli papir se objavljuje na posebnom, za to određenom delu internet prezentacije izdavaoca, koji je lako dostupan pri ulasku na tu internet prezentaciju. Mora biti pripremljen tako da ga je moguće preuzeti, štampati i pretraživati u elektronskom obliku koji se ne može menjati.
Za pristup belom papiru ne zahteva se registracija, davanje izjava o prihvatanju ograničenja pravne odgovornosti, niti plaćanje naknade.
Nadzorni organ na svojoj internet prezentaciji objavljuje sve bele papire čije objavljivanje je odobreno ili njihov spisak sa linkovima do relevantnih delova internet prezentacija iz stava 2. ovog člana. Objavljen spisak iz ovog stava, uključujući linkove, redovno se ažurira.
Svi beli papiri čije objavljivanje je odobreno ostaju javno dostupni u elektronskom obliku najmanje deset godina po njihovom objavljivanju na internet prezentaciji iz stava 2. ovog člana.
Upis i uplata digitalne imovine
Član 28
Ako je za inicijalnu ponudu digitalne imovine odobreno objavljivanje belog papira, rok za početak upisa i uplate digitalne imovine počinje najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema/donošenja rešenja o odobrenju objavljivanja belog papira.
Uplata digitalne imovine vrši se u novčanim sredstvima, u digitalnoj imovini, i/ili u uslugama sticaoca te imovine (npr. prenos izdate digitalne imovine licima koja "rudare" tu digitalnu imovinu).
Upis i uplata digitalne imovine, kao i prenos digitalne imovine na zakonite imaoce, vrše se u skladu sa karakteristikama tehnologije pomoću koje je izvršeno izdavanje digitalne imovine.
Uplata digitalne imovine u novčanim sredstvima vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge.
Nakon uspešno okončane inicijalne ponude digitalne imovine izdavalac je dužan da o tome odmah obavesti nadzorni organ.
Nadzorni organ može bliže urediti postupak upisa i uplate digitalne imovine.
Izveštaj o ishodu inicijalne ponude
Član 29
Ako je za inicijalnu ponudu digitalne imovine odobreno objavljivanje belog papira, izdavalac je dužan da, najkasnije u roku od tri radna dana od dana okončanja inicijalne ponude, na svojoj internet prezentaciji objavi izveštaj o ishodu te inicijalne ponude.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana mora da sadrži podatke o količini (broju jedinica) kupljene digitalne imovine, uplaćenim novčanim sredstvima, odnosno digitalnoj imovini, kao i o tome da li je inicijalna ponuda bila uspešna ili ne.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana se objavljuje na isti način na koji je objavljen beli papir.
Nadzorni organ propisuje formu i sadržinu podataka koje izveštaj iz stava 1. ovog člana treba da sadrži.
Nakon uspešnog okončanja inicijalne ponude digitalne imovine za koju je odobreno objavljivanje belog papira izdavalac na svojoj internet prezentaciji obaveštava investitore o sekundarnom trgovanju digitalnom imovinom.
III SEKUNDARNO TRGOVANJE DIGITALNOM IMOVINOM
Organizator platforme
Član 30
Poslove organizovanja platforme za trgovanje digitalnom imovinom može obavljati samo pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom koji ima dozvolu za pružanje usluge iz člana 3. stav 1. tačka 9) ovog zakona.
Poslovi koje obavlja organizator platforme su:
1) povezivanje ili olakšavanje povezivanja različitih interesa trećih lica za kupovinom, prodajom i/ili zamenom digitalne imovine na platformi za trgovanje digitalnom imovinom, a u skladu sa obavezujućim pravilima te platforme i na način koji dovodi do zaključenja ugovora u vezi sa digitalnom imovinom uključenom u trgovanje;
2) čuvanje i obelodanjivanje informacija o tražnji, ponudi, kotaciji i tržišnim cenama digitalne imovine, kao i drugih informacija značajnih za trgovanje digitalnom imovinom, kako pre, tako i posle izvršene transakcije;
3) uspostavljanje i sprovođenje, u skladu sa aktima i odobrenjem nadzornog organa:
(1) uslova za dobijanje statusa korisnika digitalne imovine i zaključenje ugovora sa tim korisnikom,
(2) uslova za uključenje digitalne imovine na platformu za trgovanje digitalnom imovinom, isključenje iz trgovanja i privremenu obustavu trgovanja određenim ili svim vrstama digitalne imovine,
(3) uslova za kupovinu, prodaju i zamenu digitalne imovine koja je uključena u trgovanje na platformi za trgovanje digitalnom imovinom,
(4) tržišnog nadzora nad trgovanjem digitalnom imovinom koja je uključena na platformu za trgovanje digitalnom imovinom u cilju sprečavanja i otkrivanja nepostupanja po pravilima u vezi sa platformom, odredbama ovog zakona i aktima nadzornog organa, a naročito nepostupanje po odredbama glave IV. ovog zakona,
(5) procedura za pokretanje disciplinskih postupaka protiv korisnika digitalne imovine koji se ponašaju suprotno odredbama ovog zakona, akata nadzornog organa i opštih akata organizatora platforme,
(6) procedura za rešavanje sporova između korisnika digitalne imovine, a u vezi sa transakcijama s digitalnom imovinom koja je uključena u trgovanje na platformi za trgovanje digitalnom imovinom;
4) obavljanje drugih poslova u vezi sa platformom za trgovanje digitalnom imovinom u skladu sa ovim zakonom i aktima nadzornog organa.
Pored poslova iz stava 2. ovog člana, organizator platforme može da pruža i sve druge usluge povezane s digitalnom imovinom iz člana 3. stav 1. ovog zakona, osim usluge iz tačke 8) tog stava. Organizator platforme ne može da pruža ni usluge investicionog savetovanja iz člana 5. ovog zakona.
Sekundarno trgovanje digitalnom imovinom
Član 31
Sekundarno trgovanje digitalnom imovinom koja je izdata u Republici i za koju je odobren beli papir u skladu sa ovim zakonom, kao i digitalnom imovinom koja je izdata u inostranstvu i za koju je odobren beli papir u skladu sa ovim zakonom, je dozvoljeno.
Pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom iz stava 1. ovog člana, kao i njihovo oglašavanje i uključivanje u trgovanje na platformi za trgovanje digitalnom imovinom, je dozvoljeno.
Sekundarno trgovanje digitalnom imovinom koja je izdata u Republici za koju nije odobren beli papir u skladu sa ovim zakonom, kao i digitalnom imovinom koja je izdata u inostranstvu i za koju nije odobren beli papir u skladu sa ovim zakonom, je dozvoljeno.
Pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom iz stava 3. ovog člana, kao i njihovo uključivanje u trgovanje na platformi za trgovanje digitalnom imovinom je dozvoljeno.
Oglašavanje u vezi s digitalnom imovinom iz stava 3. ovog člana je dozvoljeno samo u skladu sa aktom nadzornog organa, osim u sledećim slučajevima:
1) za takvu digitalnu imovinu je odobren naknadni beli papir;
2) za takvu digitalnu imovinu je u državi članici Evropske unije odobren beli papir, odnosno dokument koji odgovara belom papiru;
3) radi se o digitalnoj imovini kojom se u značajnoj meri trguje na globalnom tržištu preko licenciranih, odnosno registrovanih platformi u skladu s propisima Evropske unije kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, odnosno u skladu sa drugim odgovarajućim propisima kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.
O uključivanju virtuelnih valuta iz stava 5. tačka 3) ovog člana u trgovanje na platformi za trgovanje digitalnom imovinom, organizator te platforme obaveštava Narodnu banku Srbije najkasnije 30 dana pre dana njihovog uključivanja u trgovanje.
Na odobravanje objavljivanja naknadnog belog papira iz ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojima se uređuje odobravanje objavljivanja belog papira.
Nadzorni organ bliže uređuje sadržinu i način odobravanja objavljivanja naknadnog belog papira iz ovog člana.
Trgovanje putem platforme
Član 32
Putem platforme za trgovanje digitalnom imovinom u Republici mogu da trguju društva koja imaju dozvolu nadzornog organa za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom, kao i sva druga pravna lica, preduzetnici i fizička lica.
Transparentnost pre vršenja transakcije
Član 33
Organizator platforme je dužan da objavi trenutne cene i obim ponude i tražnje za digitalnom imovinom po cenama koje se objavljuju preko sistema trgovanja za digitalnu imovinu koja je uključena u trgovanje i takvi podaci se redovno i kontinuirano dostavljaju na uvid javnosti tokom uobičajenog vremena trgovanja, što je moguće više u realnom vremenu.
Transparentnost posle transakcije
Član 34
Organizator platforme je dužan da obelodani cenu, obim i vreme izvršenja transakcije s digitalnom imovinom uključenom u trgovanje. Podaci o svim transakcijama te vrste se objavljuju na prihvatljivoj komercijalnoj osnovi i što je moguće više u realnom vremenu.
Privremena obustava trgovanja i isključenje digitalne imovine iz trgovanja
Član 35
Organizator platforme može privremeno da obustavi trgovanje digitalnom imovinom koja je uključena u trgovanje, ako proceni da je to neophodno radi zaštite investitora ili u cilju otklanjanja rizika u pogledu nesmetanog ili stabilnog trgovanja digitalnom imovinom. U tom slučaju, organizator platforme je dužan da bez odlaganja obavesti nadzorni organ o privremenoj obustavi tog trgovanja.
Nadzorni organ može organizatoru platforme da naloži da privremeno ili trajno obustavi trgovanje određenom digitalnom imovinom ako se to trgovanje ne obavlja u skladu s ovim zakonom ili ako je to potrebno radi očuvanja finansijske stabilnosti.
Organizator platforme može privremeno da obustavi trgovanje određenom digitalnom imovinom, ili da isključi digitalnu imovinu iz trgovanja ako takvo trgovanje više nije u saglasnosti sa pravilima organizatora platforme.
Odluka o privremenoj obustavi objavljuje se na internet prezentacijama organizatora platforme na kojoj je takva digitalna imovina uključena u trgovanje i nadzornog organa.
OTC trgovanje
Član 36
OTC trgovanje digitalnom imovinom u Republici je dozvoljeno, a za zaključivanje i sprovođenje transakcija putem OTC trgovanja ugovorne strane nisu dužne da koriste usluge bilo kog pružaoca usluga povezanih s digitalnom imovinom.
Pametni ugovori
Član 37
Korišćenje pametnih ugovora u sekundarnom trgovanju digitalnom imovinom je dozvoljeno.
Ako pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom pruža usluge koje uključuju korišćenje pametnih ugovora, dužan je da za korišćenje pametnih ugovora pribavi pristanak korisnika digitalne imovine.
IV ZLOUPOTREBE NA TRŽIŠTU
Primena
Član 38
Nadzorni organ primenjuje zabrane i zahteve iz ove glave nad aktivnostima koje se obavljaju u Republici, a u vezi sa digitalnom imovinom koja je uključena u trgovanje na platformi za trgovanje digitalnom imovinom, odnosno za koju je odobreno objavljivanje belog papira ili naknadnog belog papira.
Insajderske informacije
Član 39
Insajderske informacije su informacije o tačno određenim činjenicama koje nisu javno objavljene, odnose se direktno ili indirektno na jednog ili više izdavalaca ili na jednu ili više vrsta digitalne imovine, a koje bi, da su javno objavljene, verovatno imale značajan uticaj na cenu te digitalne imovine.
Značajan uticaj na cenu digitalne imovine postoji ako bi razumni ulagač verovatno uzeo u obzir takvu informaciju kao deo osnove za donošenje svojih investicionih odluka.
Informacije iz stava 1. ovog člana su informacije o tačno određenim činjenicama ako se njima ukazuje na niz okolnosti koje postoje ili za koje se razumno može očekivati da će postojati, ili na događaj koji se dogodio ili se razumno može očekivati da će se dogoditi, ako su dovoljno specifične da omoguće zaključivanje o mogućem uticaju tog niza okolnosti ili događaja na cenu digitalne imovine.
Za lica odgovorna za sprovođenje naloga u vezi sa digitalnom imovinom, insajderske informacije su i informacije o tačno određenim činjenicama dobijene od korisnika digitalne imovine u vezi sa budućim nalozima tog korisnika, odnose se direktno ili indirektno na jednog ili više izdavalaca ili na jednu ili više vrsta digitalne imovine, a koje bi, da su javno objavljene, verovatno imale značajan uticaj na cenu te digitalne imovine.
Zabrana zloupotrebe insajderskih informacija
Član 40
Zabranjeno je svakom licu koje poseduje insajdersku informaciju da tu informaciju upotrebi neposredno ili posredno pri sticanju, otuđenju i pokušaju sticanja ili otuđenja za sopstveni račun ili za račun trećeg lica digitalne imovine na koju se ta informacija odnosi.
Odredbe stava 1. ovog člana primenjuju se na lice koje je došlo u posed insajderske informacije putem:
1) članstva u upravi izdavaoca;
2) učešća u kapitalu izdavaoca;
3) pristupa informacijama do kojih dolazi obavljanjem dužnosti na radnom mestu, vršenjem profesije ili drugih dužnosti;
4) krivičnih dela koje je učinilo.
Ako je lice iz stava 2. ovog člana pravno lice, zabrana iz tog stava odnosi se i na fizička lica koja učestvuju u donošenju odluke o vršenju transakcije za račun određenog pravnog lica.
Odredbe ovog člana ne primenjuju se na transakcije koje se obavljaju prilikom izvršavanja dospele obaveze sticanja ili otuđenja digitalne imovine, ako je takva obaveza rezultat ugovora koji je zaključen pre nego što je lice došlo u posed insajderskih informacija.
Razmena insajderskih informacija
Član 41
Zabranjeno je svakom licu iz člana 40. ovog zakona da:
1) otkriva i čini dostupnim insajderske informacije bilo kom drugom licu, osim ako se informacija otkrije i učini dostupnom u redovnom poslovanju, profesiji ili dužnosti;
2) preporučuje ili navodi drugo lice da na osnovu insajderske informacije stekne ili otuđi digitalnu imovinu na koju se ta informacija odnosi.
Druga lica na koja se odnose zabrane zloupotrebe insajderskih informacija
Član 42
Odredbe čl. 40. i 41. ovog zakona odnose se i na drugo lice koje poseduje insajderske informacije, a zna ili je trebalo da zna da se radi o insajderskoj informaciji.
Mehanizmi i postupci za sprečavanje zloupotrebe insajderskih informacija
Član 43
Sama činjenica da pravno lice poseduje ili je posedovalo insajderske informacije ne podrazumeva da je to lice koristilo te informacije u trgovanju, odnosno da je trgovalo na osnovu insajderskih informacija, ako je to pravno lice uvelo, sprovodilo i održavalo primerene i delotvorne unutrašnje mehanizme i postupke kojima se sprečava zloupotreba insajderskih informacija.
Unutrašnji mehanizmi i postupci kojima se sprečava zloupotreba insajderskih informacija su takvi da se njima obezbeđuje da nijedno fizičko lice koje je u ime pravnog lica donelo odluku o sticanju ili otuđenju digitalne imovine na koju se odnose informacije, niti bilo koje drugo fizičko lice koje je moglo uticati na tu odluku, nije posedovalo insajderske informacije, odnosno da nije podstaklo, dalo preporuku ili na drugi način uticalo na fizičko lice koje je u ime pravnog lica odlučilo o sticanju ili otuđenju digitalne imovine na koju se te informacije odnose.
Objavljivanje insajderskih informacija koje se neposredno odnose na izdavaoca
Član 44
Izdavalac je obavezan da bez odlaganja obavesti javnost o insajderskim informacijama koje se neposredno odnose na tog izdavaoca.
Izdavaocu nije dozvoljeno da obaveštava javnost o informacijama iz ovog člana na način koji bi mogao da dovede javnost u zabludu.
Izdavalac je obavezan da obavesti javnost na način koji omogućuje brz pristup informaciji i mogućnost potpune, tačne i pravovremene ocene te informacije.
Izdavalac je obavezan da na svojoj internet prezentaciji objavi sve insajderske informacije koje je obavezan da javno objavljuje i da učini te informacije dostupnim najmanje pet godina od dana objavljivanja.
Nadzorni organ propisuje koje činjenice bi trebalo uzeti u obzir pri donošenju odluke o objavljivanju insajderskih informacija.
Promena insajderskih informacija koje se neposredno odnose na izdavaoca
Član 45
Svaku značajnu promenu u pogledu informacija iz člana 44. ovog zakona koje su već objavljene, izdavalac mora da objavi odmah nakon što je do te promene došlo, na isti način na koji je objavljena izvorna informacija.
Odlaganje objavljivanja insajderskih informacija
Član 46
Izdavalac može na svoju odgovornost da odloži javno objavljivanje informacije iz člana 44. ovog zakona kako ne bi povredio svoje opravdane interese, pod uslovom da to odlaganje ne bi dovelo javnost u zabludu i da izdavalac može da obezbedi poverljivost te informacije.
Izdavalac iz stava 1. ovog člana je dužan da bez odlaganja obavesti nadzorni organ o svojoj odluci da odloži javno objavljivanje insajderske informacije.
Nadzorni organ propisuje bliže okolnosti koje mogu ukazivati na postojanje opravdanog interesa iz stava 1. ovog člana, kao i mere i rešenja koje je izdavalac obavezan da sprovede u svrhu obezbeđivanja poverljivosti insajderske informacije.
Otkrivanje insajderskih informacija u redovnom obavljanju posla, profesije i dužnosti
Član 47
Ako izdavalac ili lice koje deluje u njegovo ime ili za njegov račun otkrije insajdersku informaciju trećoj strani u redovnom obavljanju svog posla
