Zakon o osiguranju imovine i lica RS
("Sl. glasnik RS", br. 14/2000, 20/2000 - ispr. i 17/2005 - dr. zakon)
I - OSNOVNE ODREDBE
Član 1
Ovim zakonom uređuju se uslovi pod kojima se mogu vršiti poslovi osiguranja, reosiguranja i drugi poslovi osiguranja imovine i lica, osnivanje organizacija za osiguranje, potrebna sredstva za rad organizacija za osiguranje, Biro osiguranja Republike Srpske, nadzor nad poslovanjem, obavezno osiguranje.
Član 2
Osiguranje imovine i lica i druge poslove osiguranja obavljaju organizacije za osiguranje koje imaju sedište na teritoriji Republike Srpske.
Vlada Republike Srpske (u daljem tekstu Vlada) propisuje koja se imovina i lica u Republici Srpskoj i uz koje uslove može osigurati i saosigurati kod osiguravača koji ima sedište van teritorije Republike Srpske ili kod inostranog osiguravača,
Druge poslove osiguranja mogu obavljati pravna i fizička lica za organizaciju za osiguranje ili za osiguranika.
Član 3.
Poslovi osiguranja su zaključivanje i izvršavanje ugovora o osiguranju imovine i lica i ugovora o reosiguranju, kao i poslovi u sprovođenju mera za sprečavanje i smanjenje rizika koji ugrožavaju osiguranu imovinu i lice, te drugi poslovi osiguranja.
Poslovi reosiguranja imovine i lica su zaključivanje i izvršavanje ugovora reosiguranja osiguranih viškova, rizika iznad iznosa samopridržaja jedne organizacije za osiguranje kod druge organizacije za osiguranje registrovane za poslove aktivnog reosiguranja.
Drugi poslovi osiguranja su posredovanje u ugovaranju osiguranja, zastupanje u osiguranju, snimanje rizika, snimanje i procena šteta, prodaja ostataka oštećenih i uništenih stvari, pružanje pravne pomoći i drugih intelektualnih i tehničkih usluga u vezi sa poslovima osiguranja.
Član 4
Organizacija za osiguranje može se osnovati kao: akcionarsko društvo za osiguranje i kao društvo za uzajamno osiguranje.
Član 5
Osiguranje imovine i lica je dobrovoljno.
Izuzetno, obavezno osiguranje se propisuje ovim zakonom od rizika kojim su ugrožena treća lica i njihova imovina i rizika koji predstavlja opštu opasnost, a može se propisati i posebnim zakonom i međunarodnim sporazumom.
Član 6
Organizacija za osiguranje je dužna poslovati po zakonskim načelima i pravilima struke osiguranja u skladu sa zakonom, načelima lojalne tržišne utakmice, dobrim poslovnim običajima, poslovnom moralu i kodeksu o ponašanju u poslovima osiguranja.
Organizacija za osiguranje dužna je da obaveze iz ugovora o osiguranju reosigurava iznad iznosa koji je svojim opštim aktom predvidela da sama pokriva sredstvima osiguranja.
Reosiguranje obaveza koje ne može pokriti svojim sredstvima organizacija za osiguranje dužna je da ponudi drugim organizacijama za reosiguranje u Republici Srpskoj.
Deo obaveza koji prelazi mogućnost reosiguranja u Republici Srpskoj, organizacija za osiguranje će pokriti reosiguranjem van teritorije Republike Srpske ili inostranstvu.
Član 7
Izdavanje dozvole za rad organizacija za osiguranje i nadzor da li organizacija posluje u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima, obavlja Ministarstvo finansija Republike Srpske.
Član 8
Organizacije za osiguranje mogu se osnovati pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom i Zakonom o preduzećima.
II - ORGANIZACIJE ZA OSIGURANjE
Član 9
Akcionarsko društvo za osiguranje mogu osnovati pravna i fizička lica ako ispunjavaju uslove propisane ovim i drugim zakonima.
Strana pravna i fizička lica mogu, pod uslovima uzajamnosti, osnovati akcionarsko društvo za osiguranje u Republici Srpskoj zajedno sa domaćim pravnim i fizičkim licima, ako ispunjavaju uslove propisane zakonom.
Pravna i fizička lica iz Federacije Bosne i Hercegovine mogu, pod uslovima uzajamnosti, osnovati akcionarsko društvo za osiguranje u Republici Srpskoj, zajedno sa domaćim pravnim i fizičkim licima, ako ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom i odlukom Vlade.
Član 10
Akcionarsko društvo za osiguranje može obavljati poslove životnih i ostalih osiguranja, odnosno reoosiguranja.
Poslovi životnih osiguranja se razvrstavaju na osiguranje života i penziono osiguranje.
Pod osiguranjem života u smislu ovog zakona, smatraju se sve vrste dugoročnih ugovora o osiguranju lica kod kojih se kumuliraju sredstva štednje ili sredstva za pokriće povećanih rizika u kasnijim godinama osiguranja (penziono osiguranje, osiguranje invalidskih renti i slično).
Poslovi ostalih osiguranja razvrstavaju se na: osiguranje civila; osiguranje industrije; osiguranje automobilskog kaska; osiguranje automobilske odgovornosti; osiguranje opšte odgovornosti; osiguranje useva; osiguranje životinja; osiguranje transporta - karga; osiguranje transporta - kaska; osiguranje od odgovornosti u transportu; osiguranje kredita; osiguranje pravne zaštite; osiguranje lica od nezgode; zdravstveno osiguranje koje obuhvata i povrede na radu i profesionalna oboljenja, kao i druge vrste osiguranja.
Akcionarsko društvo može obavljati poslove:
- jedne ili više vrsta osiguranja,
- reosiguranja,
- jedne ili više vrsta osiguranja i reosiguranja.
Član 11
Sredstva osnivačkog kapitala za osnivanje akcionarskog društva za osiguranje obezbeđuju osnivači u novcu, prilikom osnivanja, i ona ne mogu biti manja od:
Način uplate i korišćenja osnivačkog kapitala iz stava 1. ovog člana propisuje Ministarstvo finansija. Osiguravajuće organizacije koje su osnovane pre stupanja na snagu ovog zakona, dužne su u roku do 30. juna 2000. godine obezbediti sredstva osnivačkog kapitala u visini utvrđenoj u stavu 1. ovog člana.
Član 12
Dozvolu za rad akcionarskog društva za osiguranje iz daje Ministarstvo finansija Republike Srpske.
Osnivači podnose zahtev za izdavanje dozvole za osnivanje akcionarskog društva za osiguranje Ministarstvu finansija Republike Srpske uz koji prilažu dokaze o ispunjavanju opštih i posebnih uslova predviđenih ovim i drugim zakonima, a posebno:
- tehničke osnove osiguranja,
- uslove osiguranja i tarife premija sa mišljenjem ovlašćenog aktuara za sve vrste osiguranja koje se društvo osniva,
- strukturu premija i visinu stopa režijskog dodatka za sve vrste osiguranja za koje se društvo osniva,
- tablice maksimalnog pokrića,
Član 13
Ministarstvo finansija je dužno u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva i dokaza iz člana 12. stav 2. tač. 1. do 5. ovog zakona, doneti rešenje kojim odlučuje o zahtevu u smislu njegovog prihvatanja ili odbijanja odnosno uslovljavanja podnosioca zahteva da podnese dokaze iz člana 12.
Ukoliko podnosioci zahteva nisu uz zahtev priložili sve dokaze o ispunjavanju uslova za osnivanje, rok iz prethodnog stava teče počev od dana podnošenja svih dokaza o ispunjavanju uslova za osnivanje.
Izdavanjem dozvole za rad akcionarskog društva za osiguranje smatra se da su prihvaćeni i akti poslovne politike društva iz člana 12. stav 2. tačka Z. ovog zakona.
Rešenje Ministarstva finansija je konačno.
Član 14
Društvo za uzajamno osiguranje je organizacija za osiguranje u kojem članovi uplatom uloga (doprinosa) međusobno garantuju da će na principima uzajamnosti i solidarnosti pokriti štete nastale ostvarenjem ugovorenih rizika.
Društvo za uzajamno osiguranje ne posluje radi sticanja dobiti, nego se sredstva prikupljaju doprinosom samo u onom obimu koji je potreban za ispunjavanje obaveza prema osiguranicima i za stvaranje rezervi sigurnosti.
Sredstvima društva za uzajamno osiguranje upravljaju osiguranici.
Član 15
Društvo za uzajamno osiguranje mogu osnovati domaća pravna i fizička lica.
Za osnivanje društva za uzajamno osiguranje uslov je da najmanje 250 pravnih, odnosno fizičkih lica sklopi ugovor o uzajamnom osiguranju od istih rizika, ili da najmanje 300 pravnih, odnosno fizičkih lica sklopi ugovor o uzajamnom osiguranju od različitih rizika.
Član 16
Društvo za uzajamno osiguranje se može osnovati kao društvo za uzajamno osiguranje sa:
- neograničenim doprinosom,
- ograničenim doprinosom.
Društvo za uzajamno osiguranje sa neograničenim doprinosom može od svakog osiguranika (člana) zahtevati uplatu dodatnog doprinosa bez ograničenja, potrebnog za namirenje nepokrivenih šteta.
Društvo za uzajamno osiguranje sa ograničenim doprinosom može od svakog osiguranika (člana) zahtevati da plati dodatni doprinos koji nije veći od njegovog prethodno uplaćenog doprinosa u celini, ako su štete i ostali rashodi veći od prethodno uplaćenog doprinosa i ostalih prihoda društva.
Član 17
Ako se društvo za uzajamno osiguranje osniva sa neograničenim doprinosom osiguranika (članova) osnivači moraju obezbediti sredstva osnivačkog kapitala u visini od najmanje 30% od iznosa propisanih u članu 11. stav 1. tač. 1. i 2. ovog zakona, odnosno najmanje 50% od iznosa propisanih u članu 11. stav 1. tač. 1. i 2. ovog zakona, ako se društvo osniva sa ograničenim doprinosom osiguranika (članova), a imajući u vidu da li je ugovor sklopljen za pokrivanje istog ili različitih rizika.
Društvo za uzajamno osiguranje ne može se osnovati za poslovanje reosiguranja.
Član 18
Društvo za uzajamno osiguranje osniva se ugovorom kao društvo sa ograničenom odgovornošću u skladu sa ovim zakonom i Zakonom o preduzećima ("Službeni glasnik Republike Srpske", broj 24/98).
Ugovor obavezno sadrži:
- iznos sredstava osnivačkog kapitala,
- podatke o ulozima (visinu pojedinačnog osnivačkog uloga, broj pojedinačnih osnivačkih uloga koje osnivači upisuju, odredbe o načinu, uslovima i rokovima uplate osnivačkih i eventualno kasnijih uloga, odredbe o vraćanju uplaćenih osnivačkih uloga uz kamatu),
- način upravljanja i vođenja poslovanja društva,
- način sticanja i prestanka svojstva člana društva i ostale odredbe o pitanjima značajnim za osiguranje i poslovanje društva za uzajamno osiguranje.
Član 19
Osnivači podnose zahtev za izdavanje dozvole za rad društva za uzajamno osiguranje Ministarstvu finansija Republike Srpske, uz koji obavezno prilažu:
Član 20
Ministarstvo finansija je dužno u roku od 60 dana doneti rešenje kojim odlučuje o zahtevu u smislu njegovog prihvatanja ili odbijanja ili uslovljavanja podnosiocu zahteva da priloži dokaze za osnivanje iz člana 19. ovog zakona koji nedostaju.
Ukoliko podnosioci zahteva nisu priložili uz zahtev sve dokaze o ispunjavanju uslova za osnivanje, rok iz stava jedan ovog člana teče od dana podnošenja svih dokaza.
Rešenje Ministarstva finansija je konačno.
Član 21
Društvo za uzajamno osiguranje je pravno lice sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim ovim i drugim zakonima.
Član 22
Društvom za uzajamno osiguranje upravljaju osiguranici (članovi) sa pravima u upravljanju u zavisnosti od učešća njihovog doprinosa u ukupnim sredstvima osnivačkog kapitala.
Odnosi u upravljanju, sastav i način rada organa upravljanja regulišu se statutom društva u skladu sa zakonom.
Član 23
Organizacija za druge poslove u osiguranju je pravno lice koje za organizacije za osiguranje i osiguranike obavlja delatnost drugih poslova osiguranja radi sticanja dobiti u skladu sa zakonom.
Organizacija se može osnovati kao akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću u skladu sa zakonom.
Član 24
Ulozi osnivača organizacije za druge poslove osiguranja mogu biti novčani, te u stvarima i pravima izraženim u novcu.
Najniža novčana sredstva potrebna za osnivanje organizacija za druge poslove osiguranja utvrđuju se u iznosima predviđenim Zakonom o preduzećima u zavisnosti od toga da li se organizacija osniva kao akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću.
II - UPRAVLjANjE ORGANIZACIJOM ZA OSIGURANjE
Član 25
Organi upravljanja organizacijom za osiguranje su: skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor.
Upravni odbor i direktor čine upravu organizacije za osiguranje.
Član 26
Skupština organizacije za osiguranje:
- donosi statut,
- utvrđuje poslovnu politiku,
- usvaja godišnji obračun i izveštaj o poslovanju,
- odlučuje o raspodeli godišnje dobiti i pokriću gubitaka,
- odlučuje o povećanju i smanjenju osnovnog kapitala,
- odlučuje o statusnim promenama, promeni oblika i prestanku organizacije osiguranja,
- odlučuje o promeni prava iz pojedinih klasa i vrsta akcija,
- bira i opoziva predsednika i članove upravnog odbora i nadzornog odbora i određuje naknadu za njihov rad,
- donosi poslovnik o svom radu,
- odlučuje o zastupanju organizacije za osiguranje u sudskim i drugim postupcima protiv članova uprave društva,
- odlučuje o drugim pitanjima utvrđenim ovim zakonom, osnivačkim aktom i statutom.
O pitanjima iz tač. 3. i 4. stav 1. ovog člana skupština odlučuje po pribavljenom mišljenju nadzornog odbora.
Član 27
Upravni odbor organizacije za osiguranje:
- utvrđuje uslove osiguranja, donosi tarife premija i tabele maksimalnog samopridržaja,
- donosi druge akte poslovne politike i druge opšte akte, osim akata koje donosi skupština,
- priprema predloge odluka za skupštinu i izvršava njene odluke,
- stara se o pripremi godišnjeg obračuna i usvaja periodične obračune,
- priprema izveštaj o poslovanju, bilansu sredstava i bilansu uspeha i o sprovođenju poslovne politike,
- predlaže raspodelu dobiti,
- postavlja i razrešava direktora,
- donosi investicione odluke, ako statutom nije drugačije određeno,
- bira i opoziva revizora i određuje mu naknadu,
- odlučuje o raspolaganju akcijama društva,
- odlučuje o osnivanju novih organizacija za osiguranje i drugih pravnih lica,
- donosi poslovnik o svom radu,
- obavlja i druge poslove predviđene ovim zakonom, osnivačkim aktom i statutom.
Član 28
Nadzorni odbor organizacije za osiguranje:
- vrši nadzor nad zakonitošću rada uprave društva,
- pregleda periodične i godišnji obračun i utvrđuje da li su sačinjeni u skladu sa propisima,
- utvrđuje da li se poslovne knjige i drugi dokumenti organizacije za osiguranje vode uredno u skladu sa propisima,
- pregleda izveštaj o poslovanju, bilansima i poslovnoj politici koji se podnose skupštini,
- pregleda predloge za raspodelu dobiti,
- donosi poslovnik o svome radu,
- obavlja i druge poslove utvrđene ovim zakonom, osnivačkim aktom i statutom.
Nadzorni odbor izveštava skupštinu o rezultatima nadzora.
Član 29
Direktor organizacije za osiguranje:
- organizuje i vodi poslovanje društva,
- zastupa društvo,
- stara se o zakonitosti rada društva i odgovara za zakonitost rada društva,
- obavlja i druge poslove utvrđene ovim zakonom, osnivačkim aktom i statutom.
III - IMOVINA I POSLOVANjE ORGANIZACIJA ZA OSIGURANjE
Član 30
Imovinu organizacije za osiguranje čine pravo svojine na nepokretnim i pokretnim stvarima, novčana sredstva, hartije od vrednosti i druga imovinska prava.
Osnovki kapital organizacije za osiguranje čine ulozi osnivača (osnivački kapital) i druga sredstva.
Nenovčani ulozi osnivača izražavaju se u novcu.
Član 31
Poslove osiguranja i reosiguranja organizacija za osiguranje obavlja u svoje ime i za svoj račun.
Za obaveze iz ugovora o osiguranju i ugovora o reosiguranju organizacija za osiguranje odgovara celokupnom svojom imovinom.
Za ukupan iznos naknade šteta i ostalih obaveza društva za uzajamno osiguranje koje se ne mogu namiriti iz sredstava društva, garantuju osiguranici (članovi) svojim sredstvima u skladu sa ugovorom o osnivanju kojim se društvo registrovalo kao društvo sa neograničenim ili ograničenim doprinosom.
Član 32
Prihode organizacije za osiguranje čine premije osiguranja, premije aktivnih poslova saosiguranja i reosiguranja, drugi prihodi od osiguranja, prihodi od finansiranja, vanredni prihodi i kapitalni dobici.
Drugi prihodi od osiguranja iz stava 1. ovog člana su prihodi po osnovu učešća u štetama, prihodi od pasivnih poslova saosiguranja i reosiguranja, prihodi od regresa i drugi prihodi.
Član 33
Rashodima organizacije za osiguranje smatraju se: rashodi za isplatu šteta i ugovorenih suma osiguranja, rashodi za isplatu šteta po osnovu aktivnih poslova saosiguranja i reosiguranja, rashodi za isplatu premija po osnovu pasivnih poslova saosiguranja i reosiguranja, rashodi za preventivu i drugi rashodi od poslova osiguranja, rashodi za provođenje delatnosti osiguranja i reosiguranja, rashodi finansiranja, vanredni rashodi i kapitalni gubici.
Rashodi za isplatu šteta po osnovu osiguranja, saosiguranja i reosiguranja, te ugovorenih suma osiguranja utvrđuju se na osnovu ugovora o osiguranju, akata i osnovne politike i opšteg akta društva za osiguranje.
Rashodima za štete smatraju se i troškovi snimanja i procepa šteta, troškovi ostvarivanja regresnih zahteva, sudski troškovi i takse u sporovima iz osnova osiguranja, troškovi veštačenja i drugi troškovi u vezi sa likvidiranjem šteta.
Član 34
Pod rashodima organizacije za osiguranje smatraju se i:
Izdvajanja iz stava 1. tač. 1. i 2. ovog člana, istovremeno su i prihodi u narednoj godini.
Pod nastalim a neizmirenim obavezama smatraju se neprijavljene štete čiji se iznos utvrđuje na osnovu pravilnika o rezervacijama šteta organizacije za osiguranje.
Način obračunavanja i visina dela premije osiguranja, odnosno reosiguranja, koji se izdvaja na ime prenosne premije, rezervisanih šteta i rezervacije za masovne i katastrofalne štete, kao i način obračunavanja matematičke rezerve osiguranja života, utvrđuju se na osnovu opštih akata organizacije za osiguranje u skladu sa ovim zakonom.
Član 35
Poslovni rezultat akcionarskog društva za osiguranje čini ostvarena dobit ili gubitak.
Poslovni rezultat društva za uzajamno osiguranje čini ostvareni višak ili manjak.
Dobit, odnosno višak organizacije za osiguranje predstavlja razliku između ukupno ostvarenih prihoda i ukupnih rashoda organizacije za osiguranje u obračunskom periodu.
Član 36
Ostvarena dobit, odnosno višak, koristi se, na osnovu odluka nadležnog organa organizacije za osiguranje, prema sledećim prioritetima za:
Deo dobiti koji preostane je neraspoređena dobit.
Za iznos neraspoređene dobiti, na osnovu odluke nadležnog organa organizacije za osiguranje može se uvećati akcionarska glavnica organizacije za osiguranje.
Za deo dobiti koji organizacija za osiguranje rasporedi za pokriće gubitka iz prethodne godine ili u garantni fond (akcionarsku glavnicu, rezerve sigurnosti, fond preventive, rezerve za masovne i katastrofalne štete, matematičku rezervu osiguranja života), ista ne podleže obavezi plaćanja poreza na dobit.
Član 37
Organizacija za osiguranje koja je formirala rezerve sigurnosti najmanje u visini utvrđenoj u članu 35. stav 1. ovog zakona nije obavezna izdvajati iz dobiti za rezerve sigurnosti.
Član 38
Ako prihod organizacije za osiguranje po godišnjem obračunu pije dovoljan za pokriće rashoda, društvo iskazuje gubitak iz poslovanja.
Gubitak iz stava 1. ovog člana organizacija za osiguranje pokriva iz:
Ako organizacija za osiguranje nastali gubitak ne izmiri u celosti na način predviđen u stavu 2. ovog člana za nepokriveni deo gubitka umanjuje se osnivački kapital (akcionarska glavnica).
Član 39
Organizacija za osiguranje je dužna namiriti nepokriveni deo gubitka i nadoknaditi sredstva osnivačkog kapitala u toku naredne poslovne godine, ako su ti sredstva smanjena ispod visine utvrđene u članu 11. ovog zakona.
Član 40
Organizacija za osiguranje koja se bavi osiguranjem života utvrđuje posebno dobit, odnosno gubitak za tu vrstu osiguranja.
Organizacija za osiguranje koja se bavi poslovima ostalih osiguranja i reosiguranja dužna je posebno utvrđivati dobit, odnosno gubitak iz tih poslova i iskazivati jedinstveni rezultat.
Član 41
Ako se organizacija za osiguranje bavi osiguranjem života i ostalim osiguranjima, a predstoji mu stečaj i likvidacija, a ispunjeni su zakonom predviđeni uslovi za obavljanje životnih osiguranja, osiguranici života, sredstvima tog društva mogu osnovati novo društvo za osiguranje.
Ako ne postoje uslovi za dalje obavljanje životnih osiguranja, sva osiguranja života sa sredstvima, ustupaju se drugim organizacijama za osiguranje, ako ona to prihvate.
U slučajevima iz stava 1. i 2. ovog člana ne menjaju se preuzete obaveze prema osiguranicima.
Ako ne postoje uslovi za osnivanje nove organizacije za osiguranje, odnosno ustupanje ugovora o osiguranju života drugim društvima, u cilju osnivanja novog društva ili ustupanja ugovora o osiguranju života drugim društvima, ugovorene osigurane sume se mogu smanjiti.
Osiguranici života osnivaju odbor koji preduzima sve pripremne radnje za osnivanje novog društva ili ustupanje ugovora o osiguranju života drugom društvu, uz prethodno stručno mišljenje.
Član 42
Organizacija za osiguranje je dužna sastavljati godišnji obračun (bilans stanja, bilans uspeha i aneks) i godišnji izveštaj o poslovanju.
Godišnji izveštaj o poslovanju obavezno sadrži i:
Ministarstvo finansija će odrediti koje podatke iz bilansa, organizacija za osiguranje je dužna objaviti.
IV - SREDSTVA ORGANIZACIJE ZA OSIGURANjE
Član 43
Sredstva kojima organizacija za osiguranje posluje su: sredstva osnivačkog kapitala, premija osiguranja, sredstva tehničkih rezervi, sredstva rezervi sigurnosti, sredstva matematičke rezerve osiguranja života, sredstva preventive i ostala sredstva organizacije za osiguranje.
Sredstva premije predstavljaju udružena sredstva osiguranika predviđena za svrhu pokrića eventualnih rizika.
Član 44
Premija osiguranja se sastoji od funkcionalne premije i režijskog dodatka.
Funkcionalna premija se sastoji od tehničke premije, a može sadržavati i doprinos za preventivu ako je on uračunat u premiju na osnovu akta poslovne politike organizacije za osiguranje.
Funkcionalna premija ne može biti predmet oporezivanja jer predstavlja udružena sredstva osiguranika.
Tehnička premija se koristi za plaćanje šteta, ugovorenih suma osiguranja i za ispunjavanje ostalih obaveza koje proističu iz ugovora o osiguranju.
Doprinos za preventivu koristi se za provođenje mera u cilju sprečavanja i suzbijanja rizika koji ugrožavaju imovinu i lica.
Režijski dodatak se koristi za pokrivanje troškova provođenja osiguranja.
Organizacija za osiguranje, svojom odlukom, svake poslovne godine, utvrđuje procentualno strukturu premije osiguranja sa maksimalnim stopama režijskog dodatka i to za svaku vrstu osiguranja posebno.
Član 45
Tehničke rezerve organizacije za osiguranje čine: prenosna premija, rezervisane štete (prijavljene i neprijavljene), matematička rezerva osiguranja života, rezervisanja za masovne i katastrofalne štete, rezervisane za povrate premija zavisne i nezavisne o rezultatu, i druga rezervisanja.
Član 46
Sredstva rezervi sigurnosti organizacija za osiguranje: obrazuje iz dobiti u visini od najmanje 50% od ostvarene prosečne bruto premije ostalih osiguranja u protekle dve godine računajući i godinu za koju se raspoređuje ostvarena dobit.
Izdvajanje iz dobiti u rezerve sigurnosti je obavezno sve dok organizacija za osiguranje ne postigne rezerve sigurnosti u iznosu iz stava 1. ovog člana.
Član 47
Sredstva za osiguranje života organizacija za osiguranje je dužna voditi na posebnom računu i ona se ne mogu koristiti, niti se nad njima može vršiti prinudno izvršenje za pokrivanje obaveza koje ne proizilaze iz osiguranja života.
Sredstva osiguranja života imaju karakter štednje.
Član 48
Iz sredstava osiguranja života organizacija za osiguranje dužna je, po principima aktuarske matematike, oblikovati matematičku rezervu osiguranja života.
Matematička rezerva osiguranja života je razlika između osigurane sume (sadašnja vrednost svih budućih obaveza osiguravača po ugovorima iz osiguranja života) i premije osiguranja (sadašnja vrednost svih budućih obaveza ugovarača osiguranja po tim ugovorima).
Organizacija za osiguranje koja se bavi osiguranjem života dužna je u postupku osnivanja doneti akt o formiranju, vođenju i korišćenju matematičke rezerve.
Član 49
Organizacija za osiguranje mora u toku poslovanja obezbediti trajna vlastita sredstva (garantni fond) radi trajnog izvršavanja obaveza iz ugovora o osiguranju.
Garantni fond iz stava 1. ovog člana čine:
Član 50
Trajna vlastita sredstva (garantni fond) mora iznositi najmanje:
- 12% od godišnje bruto premije osiguranja odnosno reosiguranja, umanjene za poreze, za stornirane, odnosno otpisane iznose premija, te za deo prenesen saosiguravačima, reosiguravačima, odnosno retrocesionarima, s tim da umanjenje može iznositi najviše 50%, osim za prekookeanske brodove, vazduhoplove, nuklearna postrojenja i odgovornost brodara, nuklearnog i vazduhoplovnog preduzeća kod kojih umanjenje može iznositi najviše 85%; ili
- 17% od izračunatog iznosa šteta la sledeći način: ukupne isplate za osigurane događaje iz prethodne tri godine saberu se sa rezervom svih šteta na kraju poslovne godine da se od tog iznosa odbije zbir registrovanih šteta iz prethodne tri godine i rezervi za štete sa početka tog perioda. Dobijeni iznos se podeli sa 3 i množi stopom koja predstavlja odnos iznosa isplaćenog za osiguranje događaje za vlastiti račun (samopridržaj šteta) i bruto isplata za osigurane događaje u poslednjoj poslovnoj godini. Ako je ovako dobijena stopa manja od 50%, primenjuje se stopa 50%.
Pri izračunavanju samopridržaja šteta iz alineje 2. tačke 3. stava 1. ovog člana, organizacija za osiguranje će vršiti revalorizaciju indeksom rasta cena na malo, ako je indeks rasta veći od 10% sledeće iznose: isplaćene štete i naplaćene regrese i rezervu šteta na početku merodavnog razdoblja od tri godine.
Član 51
Kod novoosnovanih organizacija za osiguranje merodavne isplate se utvrđuju na osnovu podataka iz prve godine, odnosno prve dve godine poslovanja, u zavisnosti od perioda postojanja organizacije za osiguranje od trenutka osnivanja.
Član 52
Trajna vlastita sredstva (garantni fond) iz člana 50. stav 2. ovog zakona ne mogu u toku poslovanja organizacije za osiguranje biti niža od iznosa propisanih u članu 11. ovog zakona.
Član 53
Organizacija za osiguranje je dužna u poslovanju voditi brigu o usklađenosti visine trajnih vlastitih sredstava (garantnog fonda) iz člana 50. stav 1. ovog zakona i visine premije osiguranja u samopridržaju.
Ako se sredstva garantnog fonda smanje do 25% od iznosa propisanih u članu 50. stav 1. ovog zakona, organizacija za osiguranje je dužna doneti program mera za usklađivanje poslovanja u cilju obezbeđenja propisanog iznosa garantnog fonda u roku od dvanaest meseci.
Ako se sredstva garantnog fonda smanje više od 25% od iznosa propisanog u članu 50. stav 1. ovog zakona društvo za osiguranje je dužno doneti program mera za usklađivanje poslovanja u cilju obezbeđenja propisanog iznosa garantnog fonda u roku od osamnaest meseci.
Ako se programom mera iz stava 2. i 3. ovog člana ne obezbedi iznos garantnog fonda u visini propisanoj u članu 50. stav 1. ovog zakona, organizacija za osiguranje je dužna u daljem roku od šest meseci uskladiti obim premijskog prihoda i visinu premije u samopridržaju.
Član 54
Organizacija za osiguranje drži sredstva iz člana 49. ovog zakona na računima i u kratkoročnim plasmanima u Republici Srpskoj i u poslovanju tim sredstvima dužna je brinuti o sigurnosti plasmana, odnosno ulaganja, sa ciljem da se ne ugrozi njihova vrednost i vlastita likvidnost u izvršavanju obaveza iz ugovora o osiguranju.
Akcionarsko društvo za osiguranje dužno je da u svom poslovanju obezbedi da sredstva osnivačkog kapitala uvek budu u visini koja nije manja od iznosa utvrđenog članom 11. ovog zakona.
Sredstva osnivačkog kapitala ne mogu se ulagati u vlastite akcije i bespovratne i dugoročne plasmane.
Iznimno od stava 1. ovog člana, u skladu sa propisima o deviznom poslovanju, organizacija za osiguranje može držati deo sredstava na računima u inostranstvu.
Član 55
Organizacija za osiguranje može raspoloživa sredstva ulagati u nekretnine, opremu i uređenje poslovnog prostora, vlasničke uloge u organizaciji za osiguranje i druga preduzeća.
Član 56
Sredstva osiguranja mogu se uz uslov održavanja stalne likvidnosti, koristiti za odobravanje kratkoročnih kredita bankama ili pravnim licima, čiji povrati zajedno sa kamatama, moraju biti obezbeđeni odgovarajućim garancijama.
Organizacija za osiguranje donosi pravilnik kojim uređuje način korišćenja i plasiranja sredstava osiguranja, u skladu sa ovim zakonom.
Član 57
Pod raspoloživim sredstvima organizacija za osiguranje u smislu ovog zakona smatraju se slobodna sredstva iznad iznosa sredstava potrebnih za ispunjenje obaveza iz ugovora o osiguranju.
V - OBAVEZNO OSIGURANjE
Član 58
Po ovom zakonu obavezno se osiguravaju:
Član 59
Vlasnici, odnosno korisnici prevoznih sredstava na koje se odnose odredbe ovog zakona o obaveznom osiguranju dužni su pre nego što prevozno sredstvo stave u saobraćaj da zaključe ugovor o obaveznom osiguranju s ovlašćenom organizacijom za osiguranje.
Ako organizacija za osiguranje koja se bavi obaveznim osiguranjem prestaje da postoji, vlasnici i korisnici prevoznih sredstava iz stava 1. ovog člana dužni su da zaključe ugovor o obaveznom osiguranju sa drugom organizacijom za osiguranje i to u roku od 8 (osam) dana od dana kada je prestanak organizacije za osiguranje oglašen u sredstvima javnog informisanja.
Organizacije za osiguranje koje se bave obaveznim osiguranjem donose zajedničke uslove i premijski sistem s jedinstvenim osnovicama dela premije za naknadu štete.
Organizacija za osiguranje koja se bavi obaveznim osiguranjem ne može odbiti ponudu za zaključenje ugovora o osiguranju ako ponuđač prihvata uslove pod kojima se obavlja to osiguranje.
Član 60
Odredbe ovog zakona o obaveznom osiguranju ne odnose se na Vojsku Republike Srpske.
Član 61
Vlasnici, odnosno korisnici prevoznih sredstava koja služe za prevoz putnika u javnom saobraćaju dužni su da zaključe ugovor o osiguranju putnika od posledica nesrećnog slučaja.
Ugovor iz stava 1. ovog člana dužni su da zaključe vlasnici, odnosno korisnici:
Član 62
Putnici u smislu ovog zakona su: lica koja se radi putovanja nalaze u prevoznom sredstvu određenom za obavljanje javnog prevoza, bez obzira na to da li su kupila voznu kartu, kao i lica koja se nalaze u krugu stanice, pristaništa, luke, aerodroma ili u neposrednoj blizini prevoznog sredstva pre ukrcavanja, odnosno posle iskrcavanja, lica koja su imala nameru da putuju određenim prevoznim sredstvom ili su njime putovala, osim lica koja su zaposlena na prevoznom sredstvu.
Putnici iz stava 1. ovog člana su i lica koja imaju pravo na besplatnu vožnju.
Član 63
Najnižu osiguranu sumu na koju mora biti ugovoreno obavezno osiguranje po jednom putniku za slučaj smrti ili trajnog invaliditeta određuje Vlada Republike Srpske.
Član 64
Putnik koga zadesi nesrećan slučaj, odnosno prema uslovima osiguranja određeni korisnik u slučaju smrti putnika, ima pravo da zahteva da organizacija za osiguranje kod koje je zaključeno osiguranje neposredno njemu izvrši svoju obavezu iz ugovora o osiguranju.
Ako vlasnik, odnosno korisnik vozila nije zaključio ugovor o osiguranju putnika po odredbama ovog zakona ili je zaključio ugovor o osiguranju s organizacijom za osiguranje nad kojom je otvoren stečaj, a dogodio se nesrećan slučaj, putnik, odnosno lice koje bi bilo korisnik osiguranja da je ugovor o osiguranju bio zaključen, može isplatu osigurane sume zahtevati od Biroa osiguranja Republike Srpske iz sredstava fonda za naknadu šteta.
Biro osiguranja Republike Srpske u slučaju iz stava 2. ovog člana ima prema vlasniku, odnosno korisniku vozila pravo na regres za isplaćeni iznos, kamate i troškove.
Član 65
Vlasnik, odnosno korisnik motornog i priključnog vozila dužan je da zaključi ugovor o osiguranju od odgovornosti za štete koje upotrebom motornog vozila pričini trećim licima zbog smrti, povrede tela, narušavanja zdravlja, uništenja ili oštećenja stvari, osim za štetu na stvarima koje je primio na prevoz (u daljem tekstu: osiguranje od autoodgovornosti).
Član 66
Motorna i priključna vozila u smislu ovog zakona su sva vozila na motorni pogon koja se kreću javnim putem i ostalim površinama na kojima se odvija saobraćaj, a koja podležu obavezi registracije po propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Registracija motornog i priključnog vozila, produženje registracije i izdavanje probnih tablica može se izvršiti nakon što se nadležnom organu za registraciju podnese dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od autoodgovornosti.
Za štetu pričinjenu upotrebom vozila na motorni pogon koja ne podležu obavezi registracije po propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima (neregistrovani traktori, motokultivatori, radne mašine, mopedi i drugo) ne postoji obaveza naknade štete po osnovu obaveznog osiguranja od autoodgovornosti.
Član 67
Nema pravo na naknadu štete po osnovu obaveznog osiguranja od autoodgovornosti:
Član 68
Najniže osigurane sume na koje je vlasnik, odnosno korisnik motornog vozila dužan da zaključi ugovor o osiguranju od autoodgovornosti određuje Vlada Republike Srpske.
Sume iz stava 1. ovog člana posebno se određuju za štete na licima, a posebno za štete na stvarima i to odvojeno za autobuse i teretna vozila od ostalih motornih vozila.
Ako ima više oštećenih lica, a ukupna naknada je veća od osigurane sume iz stava 1. ovog člana, prava oštećenih lica prema organizaciji za osiguranje se srazmerno smanjuju.
Organizacija za osiguranje koja je isplatila oštećenim licima iznose veće od onih koji im pripadaju s obzirom na srazmerno sniženje naknade, jer nije znala niti je mogla znati da postoje druga oštećena lica, ostaje u obavezi prema tim drugim licima samo do visine iznosa iz st. 1. i 3. ovog člana.
Član 69
Domaća i strana pravna i fizička lica koja obavljaju poslove zdravstvenog, invalidskog i penzijskog osiguranja ne mogu prema organizaciji za osiguranje isticati regresne zahteve po osnovu osiguranja od autoodgovornosti na ime isplaćenih naknada svojim osiguranicima.
Član 70
Oštećeno lice može zahtevati naknadu štete neposredno od organizacije za osiguranje kod koje je zaključeno osiguranje autoodgovornosti za motorno vozilo kojim je šteta pričinjena i to najviše do sume osiguranje.
Organizacija za osiguranje u odgovoru na takav zahtev ne može isticati prigovore koji bi na osnovu zakona i ugovora o osiguranju mogla istaći prema osiguraniku zbog nepridržavanja zakona i ugovora.
Organizacija za osiguranje koja je naknadila štetu oštećenom licu, a nije bila u obavezi prema ovom zakonu ili ugovoru o osiguranju od autoodgovornosti, ima pravo na regres prema licu odgovornom za štetu za neplaćeni iznos naknade, kamatu i troškove.
Član 71
Osiguranjem od autoodgovornosti obuhvaćene su u skladu sa odredbama ovog zakona i štete pričinjene upotrebom motornog vozila koje je koristilo, odnosno kojim je upravljalo lice koje za to nije imalo ovlašćenje.
Neovlašćenim korisnikom motornog vozila u smislu ovog zakona smatra se:
Organizacija za osiguranje koja naknadi štetu u slučaju iz stava 1. ovog člana ima pravo na regres prema licu odgovornom za štetu i to za isplaćeni iznos naknade štete, kamatu i troškove.
Član 72
Ako se u toku trajanja osiguranja promeni vlasnik, odnosno korisnik motornog vozila pravo i obaveze iz ugovora o osiguranju od autoodgovornosti prenose se na novog vlasnika, odnosno korisnika i traju do isteka tekućeg perioda osiguranja.
Član 73
Organizacija za osiguranje kod koje se vlasnik, odnosno korisnik motornog vozila osigurao od autoodgovornosti dužna je da štetu koja je upotrebom vozila pričinjena u inostranstvu naknadi trećem licu do visine određene propisima o obaveznom osiguranju države u kojoj je šteta nastala.
Član 74
Šteta pričinjena na teritoriji Republike Srpske upotrebom motornog vozila čiji vlasnik, odnosno korisnik nije zaključio ugovor o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti, a bio je dužan da se osigura prema odredbama ovog zakona, naknađuje se u istom obimu i prema uslovima kao da je bio zaključen ugovor o obaveznom istim osiguranju od autoodgovornosti.
Za isplaćenu naknadu štete, kamatu i troškove po stavu 1. ovog člana regresni zahtev se ostvaruje prema vlasniku, odnosno korisniku motornog vozila koji nije zaključio ugovor o obaveznom osiguranju od odgovornosti.
Član 75
Šteta zbog smrti, povrede tela ili narušavanja zdravlja pričinjena upotrebom nepoznatog motornog vozila na teritoriji Republike Srpske naknađuje se do iznosa na koji je ograničena obaveza organizacija za osiguranje za štete pričinjene upotrebom putničkih vozila.
Ako se posle isplate naknade štete iz stava 1. ovog člana pronađe motorno vozilo čijom upotrebom je pričinjena šteta, regresni zahtev se ostvaruje prema organizaciji za osiguranje sa kojom je bio zaključen ugovor o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti i to za isplaćeni iznos naknade štete, kamatu i troškove.
Član 76
Oštećeno lice u slučaju iz stava 1. člana 74. i stava 1. člana 75. ovog zakona podnosi odštetni zahtev Birou osiguranja Republike Srpske koje za isplaćeni iznos naknade štete i troškove obrade tereti fond za naknadu šteta organizacija za osiguranje kod Biroa osiguranja Republike Srpske.
Lice koje nije državljanin Republike Srpske, a kome je na teritoriji Republike Srpske pričinjena šteta upotrebom neosiguranog ili nepoznatog motornog vozila ima pravo na naknadu štete pod uslovima ovog zakona samo ako po zakonu države čiji je državljanin i državljanin Republike Srpske imaju pravo na naknadu štete pričinjene upotrebom neosiguranog, odnosno nepoznatog motornog vozila.
Član 77
Šteta pričinjena upotrebom motornog vozila za koje je ugovor o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti bio zaključen sa organizacijom za osiguranje nad kojom je otvoren postupak stečaja, a koja nije naknađena iz stečajne mase, odnosno deo štete koji nije naknađen iz stečajne mase, naknađuje se iz sredstava fonda za naknadu šteta Biroa osiguranja Republike Srpske
Član 78
Kod Biroa osiguranja Republike Srpske iz sredstava organizacija za osiguranje radi ekonomske zaštite putnika i trećih oštećenih lica obrazuje se fond za naknadu šteta.
Sredstva fonda iz stava 1. ovog člana koriste se za naknadu štete:
Član 79
Sredstva fonda za naknadu šteta iz člana 78. ovog zakona koriste se i za pokrivanje troškova poslovanja toga fonda obrazuju organizacije za osiguranje izdvajanjem iz premije obaveznih osiguranja i sredstava ostvarenih od regresnih zahteva Biroa osiguranja Republike Srpske prema licima koja nisu zaključila ugovor o obaveznom osiguranju.
Organizacije za osiguranje ne odgovaraju za obaveze fonda za naknadu šteta Biroa osiguranja Republike Srpske prema trećim oštećenim licima.
Član 80
Lice koje motornim vozilom inostrane registracije ulazi na teritoriju Republike Srpske mora imati valjanu međunarodnu ispravu osiguranja od autoodgovornosti ili neki drugi dokaz o postojanju takvog osiguranja koje pokriva štete najmanje do iznosa najnižih osiguranih suma određenih od strane Vlade na koje se mora zaključiti ugovor o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti.
Član 81
Međunarodnim ispravama i dokazima iz člana 80. ovog zakona smatraju se one isprave i dokazi čiju valjanost priznaje Biro zelene karte Bosne i Hercegovine.
Priznavanje valjanosti međunarodnih isprava i dokaza Biro zelene karte Bosne i Hercegovine vrši unapred obaveštavanjem nadležnog organa unutrašnjih poslova.
Priznavanje valjanosti međunarodnih isprava i dokaza uključuje i garantovanje Biroa zelene karte Bosne i Hercegovine za obaveze zasnovane na tim ispravama i dokazima.
Član 82
Lica koja nemaju valjanu međunarodnu ispravu ili dokaz iz člana 80. ovog zakona moraju na granici zaključiti ugovor o osiguranju od autoodgovornosti sa domaćom organizacijom za osiguranje.
Član 83
Oštećeno lice kome je pričinjena šteta upotrebom motornog vozila inostrane registracije za koje postoji valjana međunarodna isprava ili dokaz o postojanju osiguranja od autoodgovornosti iz člana 80. ovog zakona podnosi odštetni zahtev Birou zelene karte Bosne i Hercegovine.
Ako Biro zelene karte Bosne i Hercegovine ne isplati naknadu štete u roku od 60 dana od dana podnošenja odštetnog zahteva sa potrebnom dokumentacijom, oštećeno lice može podneti tužbu protiv Biroa zelene karte Bosne i Hercegovine.
Član 84
Statutom Biroa zelene karte Bosne i Hercegovine reguliše se način upravljanja, odlučivanja, organizacija i struktura zaposlenih u Birou zelene karte Bosne i Hercegovine.
Član 85
Štetu pričinjenu upotrebom motornog vozila inostrane registracije čiji se vlasnik osigurao od autoodgovornosti kod domaće organizacije za osiguranje naknadiće ta organizacija prema odredbama ovog zakona koje važe za osiguranje vlasnika motornih vozila registracije Republike Srpske.
Član 86
Šteta koja je pričinjena upotrebom motornog vozila inostrane registracije čiji se vlasnik nije osigurao od autoodgovornosti naknađuje se po odredbama čl. 74. i 76. ovog zakona.
Član 87
Vlasnik, odnosno vozač motornog vozila mora na zahtev ovlašćenog lica oprana unutrašnjih poslova dati na uvid važeću polisu osiguranja od autoodgovornosti.
Organizacija za osiguranje uz međunarodnu kartu osiguranja (zelena karta) dužna je izdati evropski izveštaj o nezgodi.
Organi unutrašnjih poslova i pravosudni organi dužni su na zahtev organizacije za osiguranje dati podatke o saobraćajnoj nezgodi.
Član 88
Vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova dužan je da se osigura od odgovornosti za štete iz posedovanja ili upotrebe vazduhoplova pričinjene trećim licima.
Za inostrani vazduhoplov koji ulazi u vazdušni prostor Republike Srpske mora postojati osiguranje od odgovornosti za štete iz stava 1. ovog člana ako nije pruženo drugo obezbeđenje za naknadu štete ili ako nije drugačije određeno međunarodnim ugovorom.
Član 89
Obaveza organizacije za osiguranje za naknadu štete po članu 83. ovog zakona ograničena je sumom osiguranja na koju se mora ugovoriti osiguranje vazduhoplova od odgovornosti, a koju određuje Vlada, ako ugovorom o osiguranju nije predviđena veća suma osiguranja.
Član 90
Štete pričinjene upotrebom nepoznatog, neosiguranog ili inostranog vazduhoplova naknađuju se po odredbama ovog zakona koje se odnose na naknadu štete pričinjene od strane nepoznatog, neosiguranog ili inostranog motornog vozila.
Odredbe o načinu i postupku naknade štete pričinjenih po osnovu osiguranja motornih vozila od autoodgovornosti shodno se primenjuju i kod naknade šteta po osnovu osiguranja od odgovornosti vazduhoplova.
Član 91
Vlasnik, odnosno korisnik brodice na motorni pogon upisanog u registar plovila dužan je zaključiti osiguranje od odgovornosti za štete koje brodica na motorni pogon može pričiniti trećim licima zbog smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja.
Za brodice na motorni pogon upisane u inostrani registar plovila koja ulaze u plovne puteve Republike Srpske mora postojati osiguranje od odgovornosti za štete iz stava 1. ovog člana ako nije pruženo drugo odgovarajuće obezbeđenje za naknadu štete ili ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno.
Od dužnosti zaključenja ugovora od odgovornosti kod registracije, odnosno produženja registracije brodica na motorni pogon oslobođeni su vlasnici, odnosno korisnici plovila na motorni pogon čija snaga motora ne prelazi 15 КW.
Obaveza organizacije za osiguranje za naknadu štete po osnovu ovog člana ograničena je sumom osiguranja koju određuje Vlada Republike Srpske ako ugovorom o osiguranju nije predviđena veća suma osiguranja.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na osiguranje vlasnika, odnosno korisnika motornih vozila od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima, ako je šteta pričinjena od strane nepoznatog, neosiguranog ili inostranog motornog vozila kao i odredbe o načinu i postupku naknada ovih šteta shodno se primenjuju i na odgovornost za naknadu štete pričinjene upotrebom brodica na motorni pogon.
VI - BIRO OSIGURANjA REPUBLIKE SRPSKE
Član 92
Organizacije za osiguranje koje imaju sedište na teritoriji Republike Srpske osnivaju Biro osiguranja Republike Srpske.
Organizacije za osiguranje koje se bave poslovima obaveznog osiguranja po odredbama ovog zakona obavezno su članovi Biroa osiguranja Republike Srpske.
Član 93
Biro osiguranja Republike Srpske obavlja sledeće poslove:
Član 94
Radi obavljanja poslova iz nadležnosti Biroa osiguranja Republike Srpske organizacije za osiguranje obrazuju fond za naknadu šteta.
Izdvajanje sredstava u fond za naknadu šteta, troškove finansiranja Biroa osiguranja Republike Srpske i obezbeđenje materijalnih uslova rada Biroa osiguranja Republike Srpske snose svi članovi Biroa.
Član 95
Biro osiguranja Republike Srpske ima svojstvo pravnog lica, a osniva se ugovorom o osnivanju.
Sedište Biroa za osiguranje Republike Srpske je u Banjoj Luci.
Član 96
Nadzor nad radom Biroa osiguranja Republike Srpske vrši Ministarstvo finansija Republike Srpske.
VII - NADZOR I KONTROLA ORGANIZACIJA ZA OSIGURANjE
Član 97
Nadzor i kontrolu organizacija za osiguranje vrši Ministarstvo finansija Republike Srpske.
Član 98
Nadzorom nad poslovanjem organizacija za osiguranje, Ministarstvo finansija prati zakonitost osnivanja, rada i poslovanja, te prestanka organizacija za osiguranje.
Član 99
U vršenju nadzorne funkcije Ministarstvo finansija, utvrđuje:
Član 100
Organizacija za osiguranje u toku poslovanja, obavezno dostavlja Ministarstvu finansija:
Organizacija za osiguranje je dužna dostaviti Ministarstvu finansija i sve druge podatke i izveštaje koje isto u vršenju svoje nadzorne funkcije zahteva.
Dostava izveštaja, akata i podataka iz stava 1. ovog člana, se vrši u roku od 15 dana od dana njihovog usvajanja tj. donošenja.
Član 101
Ministarstvo finansija neposredno, putem ovlašćenih stručnih službi i lica ili aktuara može vršiti u svako doba kontrolu organizacija za osiguranje.
Neposrednom kontrolom utvrđuje se: način poslovanja organizacija za osiguranje, vrši uvid u dokumentaciju, proverava verodostojnost dostavljenih izveštaja i podataka, te opredeljuje prirodu i vrstu nezakonitosti, zaštite interesa osiguranika, održavanje solventnosti i likvidnosti organizacije za osiguranje te njenog prestanka.
Član 102
Aktuarske poslove u smislu ovog zakona, obavljaju ovlašćeni aktuari.
Ministar finansija posebnim pravilnikom propisuje uslove za dobijanje aktuarskih ovlašćenja kao i vrstu te sadržaj dokumenta kojim se potvrđuju.
Svako izdavanje ili oduzimanje aktuarskih ovlašćenja objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srpske".
Član 103
Ovlašćeni aktuar je nezavisan i samostalan u vršenju svoje delatnosti i za tačnost svojih nalaza, kao i predloga mera, odgovara Ministarstvu finansija.
Član 104
Ovlašćeni aktuar ne može vršiti aktuarski posao ako je:
Član 105
Ovlašćeni aktuari naročito:
Član 106
Troškove angažovanja i rada aktuara snosi osiguravajuća organizacija na koju se ta aktivnost odnosi, prema pravilniku o naknadama rada aktuara kojeg donosi ministar finansija.
Član 107
Revizija računovodstvenih izveštaja organizacije za osiguranje, vrši se u skladu sa važećim propisima o reviziji računovodstvenih iskaza uopšte.
Organizacija za osiguranje vrši izbor ovlašćenog revizora uz saglasnost Ministarstva finansija.
Ukoliko Ministarstvo finansija u roku od 15 dana ne stavi primedbu na izbor revizora ili ne predloži drugog revizora, smatra se da je saglasno sa predloženim izborom.
Član 108
Ukoliko se od strane Ministarstva finansija utvrde nezakonitosti u radu organizacije za osiguranje, Ministarstvo finansija preduzima sledeće mere:
Član 109
Ukoliko Ministarstvo finansija utvrdi da osiguravajuća organizacija obavlja delatnost osiguranja ili pojedine vidove osiguranja za koje nema odobrenje za rad ili koja nisu upisana u sudski registar, donosi rešenje o zabrani obavljanja predmetne delatnosti ili vidova osiguranja i određuje rok u kome se rešenje ima izvršiti, sa nalogom mera za obezbeđenje savesnih strana i korisnika izdatih polisa, te način i vrstu njihovog obeštećenja.
Član 110
Ministarstvo finansija oduzima dozvolu za rad organizaciji za osiguranje kada utvrdi:
