ZAKON
O OBLIGACIONIM ODNOSIMA
("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93)
Deo prvi
OPŠTI DEO
Glava I
OSNOVNA NAČELA
Sadržina zakona
Član 1
Ovim zakonom uređuju se obligacioni odnosi koji nastaju iz ugovora, prouzrokovanja
štete, sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave volje i drugih
zakonom utvrđenih činjenica.
Strane u obligacionim odnosima
Član 2
Strane u obligacionim odnosima mogu biti fizička i pravna lica.
Članovi 3-9
(Brisani)
Autonomija volje
Član 10
Strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog
poretka i dobrih običaja, da svoje odnose urede po svojoj volji.
Ravnopravnost strana
Član 11
Strane u obligacionom odnosu su ravnopravne.
Načelo savesnosti i poštenja
Član 12
U zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa strane su
dužne da se pridržavaju načela savesnosti i poštenja.
Zabrana zloupotrebe prava
Član 13
(1) Zabranjeno je vršenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono
zakonom ustanovljeno ili priznato.
(2) (Brisan)
Zabrana stvaranja i iskorišćavanja monopolskog položaja
Član 14
U zasnivanju obligacionih odnosa strane ne mogu ustanovljavati prava i obaveze kojima
se za bilo koga stvara ili iskorišćava monopolski položaj na tržištu.
Načelo jednake vrednosti davanja
Član 15
(1) U zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od načela jednake vrednosti uzajamnih
davanja.
(2) Zakonom se određuje u kojim slučajevima narušavanje toga načela povlači pravne
posledice.
Zabrana prouzrokovanja štete
Član 16
Svako je dužan da se uzdrži od postupka kojim se može drugom prouzrokovati šteta.
Dužnosti ispunjenja obaveza
Član 17
(1) Strane u obligacionom odnosu dužne su da izvrše svoju obavezu i odgovorne su za
njeno ispunjenje.
(2) Obaveza se može ugasiti samo saglasnošću volja strana u obligacionom odnosu ili na
osnovu zakona.
Ponašanje u izvršavanju obaveza i ostvarivanju prava
Član 18
(1) Strana u obligacionom odnosu dužna je da u izvršavanju svoje obaveze postupa sa
pažnjom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovarajućoj vrsti obligacionih odnosa
(pažnja dobrog privrednika, odnosno pažnja dobrog domaćina).
(2) Strana u obligacionom odnosu dužna je da u izvršavanju obaveze iz svoje
profesionalne delatnosti postupa s povećanom pažnjom, prema pravilima struke i
običajima (pažnja dobrog stručnjaka).
(3) Strana u obligacionom odnosu dužna je da se u ostvarivanju svog prava uzdrži od
postupka kojim bi se otežalo izvršenje obaveze druge strane.
Rešavanje sporova na miran način
Član 19
Strane u obligacionom odnosu nastojaće da sporove rešavaju usaglašavanjem,
posredovanjem ili na drugi miran način.
Dispozitivni karakter odredaba zakona
Član 20
Strane mogu svoj obligacioni odnos urediti drukčije nego što je ovim zakonom određeno,
ako iz pojedine odredbe ovog zakona ili iz njenog smisla ne proizlazi što drugo.
Primena dobrih poslovnih običaja
Član 21
(1) Strane u obligacionim odnosima dužne su da u pravnom prometu postupaju u skladu
sa dobrim poslovnim običajima.
(2) Na obligacione odnose se primenjuju uzanse ako su strane u obligacionim odnosima
ugovorile njihovu primenu ili ako iz okolnosti proizilazi da su njihovu primenu hteli.
Postupanje u skladu sa opštim aktima
Član 22
(1) Pravna lica u zasnivanju obligacionog odnosa postupaju u skladu sa svojim opštim
aktima.
(2) Ali, ugovor koji je zaključen ili druga pravna radnja koja je preduzeta suprotno tim
aktima ostaje na snazi, osim ako je za to druga strana znala ili morala znati ili ako je ovim
zakonom drukčije određeno.
Primena drugih saveznih zakona
Član 23
Na obligacione odnose koji se uređuju drugim saveznim zakonima primenjuju se odredbe
ovog zakona u pitanjima koja nisu uređena tim zakonom.
Član 24*
(Prestao da važi Odlukom USJ)
Primena pojedinih odredaba
Član 25
(1) Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovore primenjuju se na sve vrste ugovora,
osim ako za ugovore u privredi nije izričito drukčije određeno.
(2) Ugovori u privredi su, u smislu ovog zakona, ugovori koje preduzeća i druga pravna
lica koja obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu
registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost zaključuju među sobom u
obavljanju delatnosti koje sačinjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim
delatnostima.
(3) Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovore shodno se primenjuju i na druge
pravne poslove.
Glava II
NASTANAK OBAVEZA
Odeljak 1
UGOVOR
Odsek 1
ZAKLJUČENJE UGOVORA
I Saglasnost volja
Kad je ugovor zaključen
Član 26
Ugovor je zaključen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora.
Obavezno zaključenje i obavezna sadržina ugovora
Član 27
(1) Ako je neko po zakonu obavezan da zaključi ugovor, zainteresovano lice može
zahtevati da se takav ugovor bez odlaganja zaključi.
(2) Odredbe propisa kojima se, delimično ili u celini, određuje sadržina ugovora sastavni
su delovi tih ugovora, te ih upotpunjavaju ili stupaju na mesto ugovornih odredbi koje
nisu u saglasnosti sa njima.
Izjava volje
Član 28
(1) Volja za zaključenje ugovora može se izjaviti rečima, uobičajenim znacima ili drugim
ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zaključiti o njenom postojanju.
(2) Izjava volje mora da bude učinjena slobodno i ozbiljno.
Dozvola i odobrenje
Član 29
(1) Kad je za zaključenje ugovora potrebna saglasnost trećeg lica, ova saglasnost može
biti data pre zaključenja ugovora, kao dozvola, ili posle njegovog zaključenja, kao
odobrenje, ako zakonom nije propisano što drugo.
(2) Dozvola, odnosno odobrenje moraju biti dati u obliku propisanom za ugovore za čije
se zaključenje daju.
Pregovori
Član 30
(1) Pregovori koji prethode zaključenju ugovora ne obavezuju i svaka ih strana može
prekinuti kad god hoće.
(2) Ali strana koja je vodila pregovore bez namere da zaključi ugovor odgovara za štetu
nastalu vođenjem pregovora.
(3) Odgovara za štetu i strana koja je vodila pregovore u nameri da zaključi ugovor, pa
odustane od te namere bez osnovanog razloga i time drugoj strani prouzrokuje štetu.
(4) Ako se drukčije ne sporazumeju, svaka strana snosi svoje troškove oko priprema za
zaključenje ugovora, a zajedničke troškove snose na jednake delove.
Vreme i mesto zaključenja ugovora
Član 31
(1) Ugovor je zaključen onog časa kad ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata
ponudu.
(2) Smatra se da je ugovor zaključen u mestu u kome je ponudilac imao svoje sedište,
odnosno prebivalište u trenutku kad je učinio ponudu.
Ponuda
Član 32
(1) Ponuda je predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu, koji sadrži sve
bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor.
(2) Ako su ugovorne strane posle postignute saglasnosti o bitnim sastojcima ugovora
ostavile neke sporedne tačke za docnije, ugovor se smatra zaključenim, a sporedne tačke,
ako sami ugovarači ne postignu saglasnost o njima, urediće sud vodeći računa o
prethodnim pregovorima, utvrđenoj praksi između ugovarača i običajima.
Opšta ponuda
Član 33
Predlog za zaključenje ugovora učinjen neodređenom broju lica, koji sadrži bitne sastojke
ugovora čijem je zaključenju namenjen, važi kao ponuda, ukoliko drukčije ne proizlazi iz
okolnosti slučaja ili običaja.
Izlaganje robe
Član 34
Izlaganje robe sa označenjem cene smatra se kao ponuda, ukoliko drukčije ne proizlazi iz
okolnosti slučaja ili običaja.
Slanje kataloga i oglasa
Član 35
(1) Slanje kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obaveštenja, kao i oglasi učinjeni putem
štampe, letaka, radija, televizije ili na koji drugi način, ne predstavljaju ponudu za
zaključenje ugovora, nego samo poziv da se učini ponuda pod objavljenim uslovima.
(2) Ali će pošiljalac takvih poziva odgovarati za štetu, koju bi pretrpeo ponudilac, ako
bez osnovanog razloga nije prihvatio njegovu ponudu.
Dejstvo ponude
Član 36
(1) Ponudilac je vezan ponudom izuzev ako je svoju obavezu da održi ponudu isključio,
ili ako to isključenje proizlazi iz okolnosti posla.
(2) Ponuda se može opozvati samo ako je ponuđeni primio opoziv pre prijema ponude ili
istovremeno sa njom.
Do kada ponuda obavezuje
Član 37
(1) Ponuda u kojoj je određen rok za njeno prihvatanje obavezuje ponudioca do isteka tog
roka.
(2) Ako je ponudilac u pismu ili telegramu odredio rok za prihvatanje, smatraće se da je
taj rok počeo teći od datuma označenog u pismu odnosno od dana kad je telegram predat
pošti.
(3) U slučaju da pismo nije datirano, rok za prihvatanje ponude teče od dana kad je pismo
predato pošti.
(4) Ponuda učinjena odsutnom licu, u kojoj nije određen rok za prihvatanje, vezuje
ponudioca za vreme koje je redovno potrebno da ponuda stigne ponuđenome, da je ovaj
razmotri, o njoj odluči i da odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu.
Forma ponude
Član 38
(1) Ponuda ugovora za čije zaključenje zakon zahteva posebnu formu obavezuje
ponudioca samo ako je učinjena u toj formi.
(2) Isto važi i za prihvatanje ponude.
Prihvatanje ponude
Član 39
(1) Ponuda je prihvaćena kad ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu.
(2) Ponuda je prihvaćena i kad ponuđeni pošalje stvar ili plati cenu, kao i kad učini neku
drugu radnju koja se, na osnovu ponude, prakse utvrđene između zainteresovanih strana
ili običaja, može smatrati kao izjava o prihvatanju.
(3) Prihvatanje se može opozvati ako ponudilac primi izjavu o opozivanju pre izjave o
prihvatanju ili istovremeno sa njom.
Prihvatanje neposredne ponude
Član 40
(1) Ponuda učinjena prisutnom licu smatra se odbijenom ako nije prihvaćena bez
odlaganja, izuzev ako iz okolnosti proizlazi da ponuđenom pripada izvestan rok za
razmišljanje.
(2) Ponuda učinjena telefonom, teleprinterom ili neposrednom radio-vezom smatra se kao
ponuda prisutnom licu.
Prihvatanje ponude s predlogom da se izmeni
Član 41
Ako ponuđeni izjavi da prihvata ponudu i istovremeno predloži da se ona u nečemu
izmeni ili dopuni, smatra se da je ponudu odbio i da je sa svoje strane učinio drugu
ponudu svome ranijem ponudiocu.
Ćutanje ponuđenog
Član 42
(1) Ćutanje ponuđenog ne znači prihvatanje ponude.
(2) Nema dejstva odredba u ponudi da će se ćutanje ponuđenog ili neko drugo njegovo
propuštanje (na primer, ako ne odbije ponudu u određenom roku, ili ako poslatu stvar o
kojoj mu se nudi ugovor ne vrati u određenom roku i sl.) smatrati kao prihvatanje.
(3) Ali, kad ponuđeni stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu određene
robe, smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu, ako je nije odmah ili
u ostavljenom roku odbio.
(4) Isto tako, lice koje se ponudilo drugom da izvršava njegove naloge za obavljanje
određenih poslova, kao i lice u čiju poslovnu delatnost spada vršenje takvih naloga,
dužno je da izvrši dobijeni nalog ako ga nije odmah odbilo.
(5) Ako u slučaju iz prethodnog stava ponuda, odnosno nalog nije odbijen, smatra se da
je ugovor zaključen u trenutku kad je ponuda, odnosno nalog stigao ponuđenom.
Zadocnelo prihvatanje i zadocnelo dostavljanje izjave o prihvatanju
Član 43
(1) Prihvatanje ponude izvršeno sa zadocnjenjem smatra se kao nova ponuda od strane
ponuđenog.
(2) Ali, ako je izjava o prihvatanju koja je učinjena blagovremeno, stigla ponudiocu posle
isteka roka za prihvatanje, a ponudilac je znao ili je mogao znati da je izjava otposlata
blagovremeno, ugovor je zaključen.
(3) Ipak, ugovor u takvom slučaju nije zaključen ako ponudilac odmah, a najkasnije
prvog idućeg radnog dana po prijemu izjave, ili i pre prijema izjave, a po isteku roka za
prihvatanje ponude, izvesti ponuđenoga da se zbog zakašnjenja ne smatra vezan svojom
ponudom.
Smrt ili nesposobnost jedne strane
Član 44
Ponuda ne gubi dejstvo ako je smrt ili nesposobnost jedne strane nastupila pre njenog
prihvatanja, izuzev ako suprotno proizlazi iz namere strana, običaja ili prirode posla.
Predugovor
Član 45
(1) Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zaključi drugi,
glavni ugovor.
(2) Propisi o formi glavnog ugovora važe i za predugovor, ako je propisana forma uslov
punovažnosti ugovora.
(3) Predugovor obavezuje ako sadrži bitne sastojke glavnog ugovora.
(4) Na zahtev zainteresovane strane sud će naložiti drugoj strani koja odbija da pristupi
zaključenju glavnog ugovora da to uradi u roku koji će joj odrediti.
(5) Zaključenje glavnog ugovora može se zahtevati u roku od šest meseci od isteka roka
predviđenog za njegovo zaključenje, a ako taj rok nije predviđen, onda od dana kad je
prema prirodi posla i okolnostima ugovor trebalo da bude zaključen.
(6) Predugovor ne obavezuje ako su se okolnosti od njegovog zaključenja toliko izmenile
da ne bi bio ni zaključen da su takve okolnosti postojale u to vreme.
II Predmet
Kakav mora biti predmet obaveze
Član 46
(1) Ugovorna obaveza može se sastojati u davanju, činjenju, nečinjenju ili trpljenju.
(2) Ona mora biti moguća, dopuštena i određena, odnosno odrediva.
Ništavost ugovora zbog predmeta
Član 47
Kad je predmet obaveze nemoguć, nedopušten, neodređen ili neodrediv, ugovor je ništav.
Naknadna mogućnost
Član 48
Ugovor zaključen pod odložnim uslovom ili rokom punovažan je ako je predmet obaveze
koji je u početku bio nemoguć postao moguć pre ostvarenja uslova ili isteka roka.
Kad je predmet obaveze nedopušten
Član 49
Predmet obaveze je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili
dobrim običajima.
Kad je predmet odrediv
Član 50
(1) Predmet obaveze je odrediv ako ugovor sadrži podatke pomoću kojih se može
odrediti ili su strane ostavile trećem licu da ga odredi.
(2) Ako to treće lice neće ili ne može da odredi predmet obaveze, ugovor je ništav.
III Osnov
Dopušten osnov
Član 51
(1) Svaka ugovorna obaveza mora imati dopušten osnov.
(2) Osnov je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim
običajima.
(3) Pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izražen.
Ništavost ugovora zbog osnova
Član 52
Ako osnov ne postoji ili je nedopušten, ugovor je ništav.
Pobude za zaključenje ugovora
Član 53
(1) Pobude iz kojih je ugovor zaključen ne utiču na njegovu punovažnost.
(2) Ali, ako je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovarača da zaključi
ugovor i ako je to drugi ugovarač znao ili morao znati, ugovor će biti bez dejstva.
(3) Ugovor bez naknade nema pravno dejstvo i kad drugi ugovarač nije znao da je
nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku njegovog saugovarača.
IV Sposobnost
Ugovori pravnog lica
Član 54
(1) Pravno lice može zaključivati ugovore u pravnom prometu u okviru svoje pravne
sposobnosti.
(2) Ugovor zaključen protivno odredbi stava 1 ovog člana nema pravno dejstvo.
(3) Savesna strana može zahtevati naknadu štete koju je pretrpela usled zaključenja
ugovora koji nema pravno dejstvo.
Saglasnost za zaključenje ugovora
Član 55
(1) Kad je opštim aktom pravnog lica određeno i u registar upisano da njegov zastupnik
može zaključiti određeni ugovor samo uz saglasnost nekog organa, saglasnost se može
dati prethodno, istovremeno ili naknadno, ako šta drugo nije upisano u registar.
(2) Druga strana ima pravo da pozove pravno lice da se njegov ovlašćeni organ u
primerenom roku izjasni da li se daje saglasnost, pa ako to ovaj ne učini, smatraće se da
saglasnost nije data.
(3) Naknadna saglasnost ima povratno dejstvo, ako drukčije nije ugovoreno.
(4) Ako saglasnost nije data, smatra se da ugovor nije ni zaključen.
(5) Kad se prema odredbama ovog člana smatra da ugovor nije zaključen, savesna strana
može zahtevati od pravnog lica pravičnu naknadu.
(6) Odredbe prethodnih stavova primenjuju se i u slučaju kad je opštim aktom pravnog
lica određeno da zastupnik može zaključiti neki ugovor samo zajedno s određenim
organom tog pravnog lica.
Ugovor poslovno nesposobnog lica
Član 56
(1) Za zaključenje punovažnog ugovora potrebno je da ugovarač ima poslovnu
sposobnost koja se traži za zaključenje tog ugovora.
(2) Ograničeno poslovno sposobno lice može bez odobrenja svog zakonskog zastupnika
zaključivati samo one ugovore čije mu je zaključivanje zakonom dozvoljeno.
(3) Ostali ugovori tih lica ako su zaključeni bez odobrenja zakonskog zastupnika rušljivi
su, ali mogu biti osnaženi njegovim naknadnim odobrenjem.
Pravo saugovarača poslovno nesposobnog lica
Član 57
(1) Saugovarač poslovno nesposobnog lica koji nije znao za njegovu poslovnu
nesposobnost može odustati od ugovora koji je zaključio sa njim bez odobrenja njegovog
zakonskog zastupnika.
(2) Isto pravo ima i saugovarač poslovno nesposobnog lica koji je znao za njegovu
poslovnu nesposobnost, ali je bio prevaren od njega da ima odobrenje svog zakonskog
zastupnika.
(3) Ovo pravo se gasi po isteku trideset dana od saznanja za poslovnu nesposobnost druge
strane, odnosno za odsustvo odobrenja zakonskog zastupnika, ali i ranije ako zakonski
zastupnik bude odobrio ugovor pre nego što taj rok istekne.
Pozivanje zakonskog zastupnika da se izjasni
Član 58
(1) Saugovarač poslovno nesposobnog lica koji je zaključio ugovor sa njim bez odobrenja
njegovog zakonskog zastupnika može pozvati zakonskog zastupnika da se izjasni da li
odobrava taj ugovor.
(2) Ako se zakonski zastupnik ne izjasni u roku od trideset dana od ovog poziva da
ugovor odobrava, smatraće se da je odbio da da odobrenje.
Kad ugovarač stekne poslovnu sposobnost posle zaključenje ugovora
Član 59
Poslovno sposobno lice može zahtevati da se poništi ugovor koji je bez potrebnog
odobrenja zaključilo za vreme svoje ograničene poslovne sposobnosti samo ako je tužbu
podnelo u roku od tri meseca od dana sticanja potpune poslovne sposobnosti.
V Mane volje
Pretnja
Član 60
(1) Ako je ugovorna strana ili neko treći nedopuštenom pretnjom izazvao opravdani strah
kod druge strane tako da je ova zbog toga zaključila ugovor, druga strana može tražiti da
se ugovor poništi.
(2) Strah se smatra opravdanim ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnošću
ugrožen život, telo ili drugo značajno dobro ugovorne strane ili trećeg lica.
Bitna zabluda
Član 61
(1) Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se
zaključuje ugovor ako se zaključuje s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po
običajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odlučnim, a strana koja je u zabludi
ne bi inače zaključila ugovor takve sadržine.
(2) Strana koja je u zabludi može tražiti poništaj ugovora zbog bitne zablude, osim ako
pri zaključenju ugovora nije postupala s pažnjom koja se u prometu zahteva.
(3) U slučaju poništaja ugovora zbog zablude, druga savesna strana ima pravo da traži
naknadu pretrpljene štete bez obzira na to što strana koja je u zabludi nije kriva za svoju
zabludu.
(4) Strana koja je u zabludi ne može se na nju pozivati ako je druga strana spremna da
izvrši ugovor kao da zablude nije bilo.
Zabluda o pobudi kod ugovora bez naknade
Član 62
Kod ugovora bez naknade bitnom zabludom se smatra i zabluda o pobudi koja je bila
odlučna za preuzimanje obaveze.
Nesporazum
Član 63
Kad strane veruju da su saglasne, a u stvari među njima postoji nesporazum o prirodi
ugovora ili o osnovu ili o predmetu obaveze, ugovor ne nastaje.
Posredna izjava
Član 64
Zabluda lica preko koga je strana izjavila svoju volju smatra se isto kao i zabluda u
vlastitom izjavljivanju volje.
Prevara
Član 65
(1) Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi u nameri
da je time navede na zaključenje ugovora, druga strana može zahtevati poništaj ugovora i
onda kada zabluda nije bitna.
(2) Strana koja je zaključila ugovor pod prevarom ima pravo da zahteva naknadu
pretrpljene štete.
(3) Ako je prevaru učinilo treće lice, prevara utiče na sam ugovor ako je druga ugovorna
strana u vreme zaključenja ugovora znala ili morala znati za prevaru.
(4) Ugovor bez naknade može se poništiti i kad je prevaru učinilo treće lice, bez obzira na
to da li je druga ugovorna strana u vreme zaključenja ugovora znala ili morala znati za
prevaru.
Prividan ugovor
Član 66
(1) Prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama.
(2) Ali, ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi važi ako su ispunjeni
uslovi za njegovu pravnu valjanost.
(3) Prividnost ugovora ne može se isticati prema trećem savesnom licu.
VI Forma ugovora
Neformalnost ugovora
Član 67
(1) Zaključenje ugovora ne podleži nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukčije
određeno.
(2) Zahtev zakona da ugovor bude zaključen u određenoj formi važi i za sve docnije
izmene ili dopune ugovora.
(3) Ali su punovažne docnije usmene dopune o sporednim tačkama o kojima u
formalnom ugovoru nije ništa rečeno ukoliko to nije protivno cilju radi koga je forma
propisana.
(4) Punovažne su i docnije usmene pogodbe kojima se smanjuju ili olakšavaju obaveze
jedne ili druge strane, ako je posebna forma propisana samo u interesu ugovornih strana.
Raskidanje formalnih ugovora
Član 68
Formalni ugovori mogu biti raskinuti neformalnim sporazumom, izuzev ako je za
određeni slučaj zakonom predviđeno što drugo, ili ako cilj zbog koga je propisana forma
za zaključenje ugovora zahteva da raskidanje ugovora bude obavljeno u istoj formi.
Ugovorena forma
Član 69
(1) Ugovorne strane mogu se sporazumeti da posebna forma bude uslov punovažnosti
njihovog ugovora.
(2) Ugovor za čije je zaključenje ugovorena posebna forma može biti raskinut, dopunjen
ili na drugi način izmenjen i neformalnim sporazumom.
(3) Ako su ugovorne strane predvidele posebnu formu samo da osiguraju dokaz svoga
ugovora, ili da postignu što drugo, ugovor je zaključen kad je postignuta saglasnost o
njegovoj sadržini, a za ugovarače je u isto vreme nastala obaveza da ugovoru dadu
predviđenu formu.
Sankcija nedostatka potrebne forme
Član 70
(1) Ugovor koji nije zaključen u propisanoj formi nema pravno dejstvo ukoliko iz cilja
propisa kojim je određena forma ne proizlazi što drugo.
(2) Ugovor koji nije zaključen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su
stranke punovažnost ugovora uslovile posebnom formom.
Pretpostavka potpunosti isprave
Član 71
(1) Ako je ugovor zaključen u posebnoj formi, bilo na osnovu zakona bilo po volji
stranaka, važi samo ono što je u toj formi izraženo.
(2) Ipak, biće punovažne istovremene usmene pogodbe o sporednim tačkama o kojima u
formalnom ugovoru nije ništa rečeno, ukoliko nisu u suprotnosti sa njegovom sadržinom
ili ako nisu protivne cilju zbog koga je forma propisana.
(3) Punovažne su i istovremene usmene pogodbe kojima se smanjuju ili olakšavaju
obaveze jedne ili obe strane ako je posebna forma propisana samo u interesu ugovornih
strana.
Sastavljanje isprave
Član 72
(1) Kad je za zaključenje ugovora potrebno sastaviti ispravu, ugovor je zaključen kad
ispravu potpišu sva lica koja se njim obavezuju.
(2) Ugovarač koji ne zna pisati staviće na ispravu rukoznak overen od dva svedoka ili od
suda, odnosno drugog organa.
(3) Za zaključenje dvostranog ugovora dovoljno je da obe strane potpišu jednu ispravu ili
da svaka od strana potpiše primerak isprave namenjen drugoj strani.
(4) Zahtev pismene forme je ispunjen ako strane izmenjaju pisma ili se sporazumeju
teleprinterom ili nekim drugim sredstvom koje omogućava da se sa izvesnošću utvrde
sadržina i davalac izjave.
Kad je izvršen ugovor kome nedostaje forma
Član 73
Ugovor za čije se zaključenje zahteva pismena forma smatra se punovažnim iako nije
zaključen u toj formi ako su ugovorne strane izvršile, u celini ili u pretežnom delu,
obaveze koje iz njega nastaju, osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana očigledno
ne proizlazi što drugo.
VII Uslov
Uslovi i njihovo dejstvo
Član 74
(1) Ugovor je zaključen pod uslovom ako njegov nastanak ili prestanak zavisi od
neizvesne činjenice.
(2) Ako je zaključen pod odložnim uslovom pa se uslov ispuni, ugovor deluje od trenutka
njegovog zaključenja, osim ako iz zakona, prirode posla ili volje strana ne proistiće nešto
drugo.
(3) Ako je zaključen pod raskidnim uslovom, ugovor prestaje važiti kad se uslov ispuni.
(4) Smatra se da je uslov ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno načelu savesnosti i
poštenja, spreči strana na čiji je teret određen, a smatra se da nije ostvaren ako njegovo
ostvarenje, protivno načelu savesnosti i poštenja, prouzrokuje strana u čiju je korist
određen.
Nedopušten ili nemoguć uslov
Član 75
(1) Ništav je ugovor u kome je postavljen odložni ili raskidni uslov protivan prinudnim
propisima, javnom poretku ili dobrim običajima.
(2) Ugovor zaključen pod nemogućim odložnim uslovom je ništav, a nemoguć raskidni
uslov smatra se nepostojećim.
Obezbeđenje uslovnog prava
Član 76
Ako je ugovor zaključen pod odložnim uslovom, poverilac čije je pravo uslovljeno može
zahtevati odgovarajuće obezbeđenje tog prava ako je njegovo ostvarenje ugroženo.
VIII Rok
Računanje vremena
Član 77
(1) Rok određen u danima počinje teći prvog dana posle događaja od koga se rok računa,
a završava se istekom poslednjeg dana roka.
(2) Rok određen u nedeljama, mesecima ili godinama završava se onog dana koji se po
imenu i broju poklapa sa danom nastanka događaja od koga rok počinje da teče, a ako
takvog dana nema u poslednjem mesecu, kraj roka pada na poslednji dan tog meseca.
(3) Ako poslednji dan roka pada u dan kada je zakonom određeno da se ne radi, kao
poslednji dan roka računa se sledeći radni dan.
(4) Početak meseca označava prvi dan u mesecu, sredina - petnaesti, a kraj - poslednji
dan u mesecu, ako što drugo ne proizlazi iz namere stranaka ili iz prirode ugovornog
odnosa.
Primena pravila o uslovu
Član 78
Kad dejstvo ugovora počinje od određenog vremena, shodno se primenjuju pravila o
odložnom uslovu, a kad ugovor prestaje da važi po isteku određenog roka, shodno se
primenjuju pravila o raskidnom uslovu.
IX Kapara i odustanica
1. KAPARA
Vraćanje i uračunavanje kapare
Član 79
(1) Ako je u trenutku zaključenja ugovora jedna strana dala drugoj izvestan iznos novca
ili izvesnu količinu drugih zamenljivih stvari kao znak da je ugovor zaključen (kapara),
ugovor se smatra zaključenim kad je kapara data, ako nije što drugo ugovoreno.
(2) U slučaju ispunjenja ugovora, kapara se mora vratiti ili uračunati u ispunjenje
obaveze.
(3) Ako što drugo nije ugovoreno, strana koja je dala kaparu ne može odustati od ugovora
ostavljajući kaparu drugoj strani, niti to može učiniti druga strana vraćanjem udvojene
kapare.
Neizvršenje ugovora
Član 80
(1) Ako je za neizvršenje ugovora odgovorna strana koja je dala kaparu, druga strana
može po svom izboru tražiti izvršenje ugovora, ako je to još moguće ili tražiti naknadu
štete, a kaparu uračunati u naknadu ili vratiti, ili se zadovoljiti primljenom kaparom.
(2) Ako je za neizvršenje ugovora odgovorna strana koja je primila kaparu, druga strana
može, po svom izboru, tražiti izvršenje ugovora, ako je to još moguće, ili tražiti naknadu
štete i vraćanje kapare, ili tržiti vraćanje udvojene kapare.
(3) U svakom slučaju, kad druga strana traži izvršenje ugovora, ona ima pravo i na
naknadu štete koju trpi zbog zadocnjenja.
(4) Sud može na zahtev zainteresovane strane smanjiti preterano veliku kaparu.
U slučaju delimičnog ispunjenja obaveze
Član 81
(1) U slučaju delimičnog ispunjenja obaveze, poverilac ne može zadržati kaparu, nego
može tražiti ispunjenje ostatka obaveze i naknadu štete zbog zadocnjenja, ili tražiti
naknadu štete zbog nepotpunog ispunjenja, ali se u oba slučaja kapara uračunava u
naknadu.
(2) Ako poverilac raskine ugovor i vrati ono što je primio kao delimično ispunjenje, on
može birati između ostalih zahteva koji pripadaju jednoj strani kad je ugovor ostao
neizvršen krivicom druge.
2. ODUSTANICA
Uloga odustanice
Član 82
(1) Sporazumom ugovornih strana može se ovlastiti jedna ili svaka strana da odustane od
ugovora davanjem odustanice.
(2) Kad strana u čiju je korist ugovorena odustanica izjavi drugoj strani da će dati
odustanicu, ona više ne može zahtevati izvršenje ugovora.
(3) Strana ovlašćena da odustane dužna je dati odustanicu istovremeno sa izjavom o
odustajanju.
(4) Ako ugovarači nisu odredili rok do koga ovlašćena strana može odustati od ugovora,
ona to može učiniti sve dok ne protekne rok određen za ispunjenje njene obaveze.
(5) Ovo pravo odustajanja od ugovora prestaje i kad strana u čiju je korist ugovoreno
počne ispunjavati svoje obaveze iz tog ugovora ili primati ispunjenje od druge strane.
Kapara kao odustanica
Član 83
(1) Kad je uz kaparu ugovoreno pravo da se odustane od ugovora, onda se kapara smatra
kao odustanica i svaka strana može odustati od ugovora.
(2) U ovom slučaju, ako odustane strana koja je dala kaparu, ona je gubi, a ako odustane
strana koja je kaparu primila, ona je udvojeno vraća.
Odsek 2
ZASTUPANJE
I O zastupanju uopšte
Mogućnost zastupanja
Član 84
(1) Ugovor kao i drugi pravni posao može se preduzeti i preko zastupnika.
(2) Ovlašćenje za zastupanje zasniva se na zakonu, opštem aktu pravnog lica, aktu
nadležnog organa ili na izjavi volje zastupanog (punomoćje).
Dejstva zastupanja
Član 85
(1) Ugovor koji zaključi zastupnik u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovlašćenja
obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu.
(2) Pod istim uslovima i ostali pravni poslovi zastupnikovi proizvode pravno dejstvo
neposredno prema zastupanom licu.
(3) Zastupnik je dužan obavesiti drugu stranu da istupa u ime zastupanog, ali i kad on to
ne uradi ugovor proizvodi pravno dejstvo za zastupanog i drugu stranu, ako je ova znala
ili je iz okolnosti mogla zaključiti da on istupa kao zastupnik.
Prenošenje ovlašćenja
Član 86
(1) Zastupnik ne može preneti svoja ovlašćenja na drugog, izuzev kad mu je to
dozvoljeno zakonom ili ugovorom.
(2) Izuzetno, on to može učiniti ako je sprečen okolnostima da posao lično obavi, a
interesi zastupanog zahtevaju neodložno preduzimanje pravnog posla.
Prekoračenje granica ovlašćenja
Član 87
(1) Kad zastupnik prekorači granice ovlašćenja, zastupani je u obavezi samo ukoliko
odobri prekoračenje.
(2) Ako zastupani ne odobri ugovor u roku koji je redovno potreban da se ugovor takve
vrste razmotri i oceni, smatraće se da je odobrenje odbijeno.
(3) Odobrenje iz prethodnog stava ima povratno dejstvo, ako strane ne odrede drukčije.
(4) Ako druga strana nije znala niti morala znati za prekoračenje ovlašćenja, može odmah
po saznanju za prekoračenje, ne čekajući da se zastupani o ugovoru izjasni, izjaviti da se
ne smatra ugovorom vezana.
(5) Ako zastupani odbije odobrenje, zastupnik i zastupani su solidarno odgovorni za štetu
koju je druga strana pretrpela, ako ona nije znala niti je morala znati za prekoračenje
ovlašćenja.
Zaključenje ugovora od strane neovlašćenog lica
Član 88
(1) Ugovor koji neko lice zaključi kao punomoćnik u ime drugoga bez njegovog
ovlašćenja obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri.
(2) Strana sa kojom je ugovor zaključen može zahtevati od neovlašćeno zastupanog da se
u primerenom roku izjasni da li ugovor odobrava.
(3) Ako neovlašćeno zastupani ni u ostavljenom roku ugovor ne odobri, smatra se da
ugovor nije ni zaključen.
(4) U tom slučaju, strana sa kojom je ugovor zaključen može od lica koje je kao
punomnoćnik bez ovlašćenja zaključilo ugovor tražiti naknadu štete, ako u trenutku
zaključenja ugovora nije znala niti je morala znati da to lice nije imalo ovlašćenje za
zaključenje ugovora.
II Punomoćje
Davanje punomoćja
Član 89
(1) Punomoćje je ovlašćenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje
punomoćniku.
(2) Postojanje i obim punomoćja su nezavisni od pravnog odnosa na čijoj je podlozi
punomoćje dato.
(3) Punomoćnik može biti i pravno lice.
Posebna forma punomoćja
Član 90
Forma propisana zakonom za neki ugovor ili koji drugi pravni posao važi i za punomoćje
za zaključenje tog ugovora, odnosno za preduzimanje tog posla.
Obim ovlašćenja
Član 91
(1) Punomoćnik može preduzimati samo one pravne poslove za čije je preduzimanje
ovlašćen.
(2) Punomoćnik kome je dato opšte punomoćje može preduzimati samo pravne poslove
koji dolaze u redovno poslovanje.
(3) Posao koji ne dolazi u redovno poslovanje može punomoćnik preduzeti samo ako je
posebno ovlašćen za preduzimanje tog posla, odnosno vrste poslova među koje on spada.
(4) Punomoćnik ne može bez posebnog ovlašćenja za svaki pojedini slučaj preuzeti
meničnu obavezu, zaključiti ugovor o jemstvu, o poravnanju, o izbranom sudu, kao ni
odreći se nekog prava bez naknade.
Opozivanje i sužavanje punomoćja
Član 92
(1) Vlastodavac može po svojoj volji suziti ili opozvati punomoćje, čak i ako se
ugovorom odrekao tog prava.
(2) Opozivanje i sužavanje svakog punomoćja može se učiniti izjavom bez posebne
forme.
(3) Ako je opozivanjem ili sužavanjem punomoćja povređen ugovor o nalogu, ili ugovor
o delu, ili neki drugi ugovor, punomoćnik ima pravo na naknadu time nastale štete.
Dejstvo prestanka i sužavanja punomoćja prema trećim licima
Član 93
(1) Opozivanje punomoćja kao i njegovo sužavanje nema dejstvo prema trećem licu koje
je zaključilo ugovor sa punomoćnikom, ili obavilo drugi pravni posao, a nije znalo niti je
moralo znati da je punomoćje opozvano, odnosno suženo.
(2) U tom slučaju, vlastodavac ima pravo zahtevati od punomoćnika naknadu štete koju
bi zbog toga pretrpeo, izuzev kad punomoćnik nije znao ni morao znati za opozivanje,
odnosno za sužavanje punomoćja.
(3) Isto važi i u ostalim slučajevima prestanka punomoćja.
Drugi slučajevi prestanka punomoćja
Član 94
(1) Punomoćje prestaje prestankom pravnog lica kao punomoćnika, ako zakonom nije
drukčije određeno.
(2) Punomoćje prestaje smrću punomoćnika.
(3) Punomoćje prestaje prestankom pravnog lica, odnosno smrću lica koje ga je dalo,
osim ako se započeti posao ne može prekinuti bez štete po pravne sledbenike ili ako
punomoćje važi i za slučaj smrti davaoca, bilo po njegovoj volji, bilo s obzirom na
prirodu posla.
III Poslovno punomoćje
Ko može dati punomoćje i njegova sadržina
Član 95
(1) Poslovno punomoćje može dati, u granicama zakona, preduzeće, odnosno drugo
pravno lice, i njime ovlastiti punomoćnika da zaključuje ugovore i obavlja ostale poslove
koji su uobičajeni u vršenju njihove poslovne delatnosti.
(2) Poslovni punomoćnik ne može otuđiti ili opteretiti nepokretnosti, preuzeti menične
obaveze ili obaveze jemstva, uzeti zajam i voditi spor, ako nije dobio posebno punomoćje
za svaki takav posao.
(3) Poslovno punomoćje može biti ograničeno na određenu vrstu poslova, ili na određene
poslove, ali ova ograničenja imaju dejstvo prema trećem samo ako je za njih znao ili
morao znati.
Poslovno punomoćje imaoca radnje
Član 96
(1) Odredbe o poslovnom punomoćju shodno se primenjuju na poslovno punomoćje
imaoca radnje.
(2) Poslovno punomoćje ne prestaje smrću imaoca radnje, kao ni kad on bude lišen
poslovne sposobnosti.
IV Ovlašćenja trgovinskog putnika
Član 97
(1) Trgovinski putnik preduzeća ovlašćen je preduzimati samo one poslove koji se
odnose na prodaju robe i koji su navedeni u punomoćju koje mu je preduzeće dalo.
(2) U slučaju neizvesnosti, smatra se da trgovinski putnik nije ovlašćen da zaključuje
ugovore, nego samo da prikuplja porudžbine, ali će ipak ugovor koji je zaključio ostati na
snazi ako ga vlastodavac naknadno odobri.
(3) Trgovinski putnik koji je ovlašćen da prodaje robu nije ovlašćen da naplati cenu, kao
ni da prodaje na kredit, osim ako ima posebno ovlašćenje za prodaju na kredit.
(4) Trgovinski putnik je ovlašćen da za vlastodavca prima reklamacije zbog nedostatka
robe i ostale izjave u vezi sa izvršenjem ugovora zaključenog njegovim posredovanjem,
kao i da u ime vlastodavca preduzima potrebne mere za očuvanje njegovih prava iz tog
ugovora.
V Ovlašćenja lica koja obavljaju određene poslove
Član 98
Lica koja rade na takvim poslovima čije je obavljanje vezano za zaključenje i ispunjenje
određenih ugovora, kao što su prodavci u prodavnicama, lica koja obavljaju određene
usluge u ugostiteljstvu, lica na poslovima šalterske službe u pošti, u banci i sl. ovlašćeni
su samim tim na zaključenje i ispunjenje tih ugovora.
Odsek 3
TUMAČENJE UGOVORA
Primena odredaba i tumačenje spornih odredaba
Član 99
(1) Odredbe ugovora primenjuju se onako kako glase.
(2) Pri tumačenju spornih odredbi ne treba se držati doslovnog značenja upotrebljenih
izraza, već treba istraživati zajedničku nameru ugovarača i odredbu tako razumeti kako to
odgovara načelima obligacionog prava utvrđenim ovim zakonom.
Nejasne odredbe u posebnim slučajevima
Član 100
U slučaju kad je ugovor zaključen prema unapred odštampanom sadržaju, ili kad je
ugovor bio na drugi način pripremljen i predložen od jedne ugovorne strane, nejasne
odredbe tumačiće se u korist druge strane.
Dopunsko pravilo
Član 101
Nejasne odredbe u ugovoru bez naknade treba tumačiti u smislu koji je manje težak za
dužnika, a u teretnom ugovoru u smislu kojim se ostvaruje pravičan odnos uzajamnih
davanja.
Vansudsko tumačenje ugovora
Član 102
(1) Ugovorne strane mogu predvideti da će, u slučaju nesaglasnosti u pogledu smisla i
domašaja ugovornih odredbi, neko treći tumačiti ugovor.
(2) U tom slučaju, ako ugovorom nije drukčije predviđeno, strane ne mogu pokrenuti
spor pred sudom ili drugim nadležnim organom dok prethodno ne pribave tumačenje
ugovora, osim ako treće lice odbije da da tumačenje ugovora.
Odsek 4
NEVAŽNOST UGOVORA
I Ništavi ugovori
Ništavost
Član 103
(1) Ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima
ništav je ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u
određenom slučaju ne propisuje što drugo.
(2) Ako je zaključenje određenog ugovora zabranjeno samo jednoj strani, ugovor će
ostati na snazi ako u zakonu nije što drugo predviđeno za određeni slučaj, a strana koja je
povredila zakonsku zabranu snosiće odgovarajuće posledice.
Posledice ništavosti
Član 104
(1) U slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna je da vrati drugoj sve ono
što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije moguće, ili ako se priroda onog što
je ispunjeno protivi vraćanju, ima se dati odgovarajuća naknada u novcu, prema cenama
u vreme donošenja sudske odluke, ukoliko zakon što drugo ne određuje.
(2) Ali, ako je ugovor ništav zbog toga što je po svojoj sadržini ili cilju protivan
prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, sud može odbiti, u celini ili
delimično, zahtev nesavesne strane za vraćanje onog što je drugoj strani dala a može i
odlučiti da druga strana ono što je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda opštini
na čijoj teritoriji ona ima sedište, odnosno prebivalište, ili boravište.
(3) Prilikom odlučivanja sud će voditi računa o savesnosti jedne, odnosno obeju strana, o
značaju ugroženog dobra ili interesa, kao i o moralnim shvatanjima.
Delimična ništavost
Član 105
(1) Ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost i samog ugovora, ako on može
opstati bez ništave odredbe, i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća pobuda
zbog koje je ugovor zaključen.
(2) Ali će ugovor ostati na snazi čak i ako je ništava odredba bila uslov ili odlučujuća
pobuda ugovora u slučaju kad je ništavost ustanovljena upravo da bi ugovor bio
oslobođen te odredbe i važio bez nje.
Konverzija
Član 106
Kad ništav ugovor ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora onda će među
ugovaračima važiti taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su
ugovarači imali u vidu kad su ugovor zaključili i ako se može uzeti da bi oni zaključili taj
ugovor da su znali za ništavost svog ugovora.
Naknadni nestanak uzroka ništavosti
Član 107
(1) Ništav ugovor ne postaje punovažan kad zabrana ili koji drugi uzrok ništavosti
naknadno nestane.
(2) Ali, ako je zabrana bila manjeg značaja, a ugovor je izvršen, ništavost se ne može
isticati.
Odgovornost lica krivog za ništavost ugovora
Član 108
Ugovarač koji je kriv za zaključenje ništavog ugovora odgovoran je svome saugovaraču
za štetu koju trpi zbog ništavosti ugovora, ako ovaj nije znao ili prema okolnostima nije
morao znati za postojanje uzroka ništavosti.
Isticanje ništavosti
Član 109
(1) Na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozivati svako
zainteresovano lice.
(2) Pravo da zahteva utvrđenje ništavosti ima i javni tužilac.
Neograničeno isticanje ništavosti
Član 110
Pravo na isticanje ništavosti ne gasi se.
II Rušljivi ugovori
Kad je ugovor rušljiv
Član 111
Ugovor je rušljiv kad ga je zaključila strana ogranično poslovno sposobna, kad je pri
njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana, kao i kad je to ovim zakonom ili
posebnim propisom određeno.
Poništenje ugovora
Član 112
(1) Ugovorna strana u čijem je interesu rušljivost ustanovljena može tražiti da se ugovor
poništi.
(2) Ali, saugovarač te strane može od nje tražiti da se u određenom roku, ali ne kraćem
od 30 dana, izjasni da li ostaje pri ugovoru ili ne, jer će u protivnom smatrati da je ugovor
poništen.
(3) Ako se pozvana ugovorna strana u ostavljenom roku ne izjasni ili ako izjavi da ne
ostaje pri ugovoru, smatraće se da je ugovor poništen.
Posledica poništenja
Član 113
(1) Ako je na osnovu rušljivog ugovora koji je poništen nešto bilo ispunjeno, ima se
izvršiti vraćanje, a ako to nije moguće, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi
vraćanju, ima se dati odgovarajuća naknada u novcu.
(2) Naknada u novcu daje se prema cenama u vreme vraćanja, odnosno donošenja sudske
odluke.
Vraćanje i naknada u slučaju poništenja ugovora ograničeno poslovno sposobnog lica.
Član 114
U slučaju poništenja ugovora zbog ograničene poslovne sposobnosti jednog ugovarača,
saugovarač takvog lica može zahtevati vraćanje samo onog dela ispunjenja koji se nalazi
u imovini ograničeno poslovno sposobnog lica, ili je upotrebljen u njegovu korist, kao i
onog što je namerno uništeno ili otuđeno.
Odgovornost za poništenje ugovora
Član 115
Ugovarač na čijoj je strani uzrok rušljivosti odgovoran je svom saugovaraču za štetu koju
trpi zbog poništenja ugovora, ako ovaj nije znao ni morao znati za postojanje uzroka
rušljivosti ugovora.
Odgovornost ograničeno poslovno sposobnog lica
Član 116
Ograničeno poslovno sposobno lice odgovara za štetu nastalu poništenjem ugovora, ako
je lukavstvom uverilo svog saugovarača da je poslovno sposobno.
Prestanak prava
Član 117
(1) Pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od
saznanja za razlog rušljivosti, odnosno od prestanka prinude.
(2) To pravo u svakom slučaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zaključenja
ugovora.
Članovi 118-120
(Brisani)
Odsek 5
DVOSTRANI UGOVORI
I Odgovornost za materijalne i pravne nedostatke ispunjenja
Član 121
(1) Kod ugovora sa naknadom svaki ugovarač odgovara za materijalne nedostatke svog
ispunjenja.
(2) Isto tako, ugovarač odgovara i za pravne nedostatke ispunjenja i dužan je da štiti
drugu stranu od prava i zahteva trećih lica kojima bi njeno pravo bilo isključeno ili
suženo.
(3) Na ove obaveze prenosioca shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o
odgovornosti prodavca za materijalne i pravne nedostatke, ako za određeni slučaj nije što
drugo propisano.
II Prigovor neispunjenja ugovora
Pravilo istovremenog ispunjenja
Član 122
(1) U dvostranim ugovorima nijedna strana nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga
strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu, izuzev ako je što
drugo ugovoreno ili zakonom određeno, ili ako što drugo proističe iz prirode posla.
(2) Ali, ako na sudu jedna strana istakne da nije dužna ispuniti svoju obavezu dok i druga
strana ne ispuni svoju, sud će joj naložiti da ispuni svoju obavezu kad i druga strana
ispuni svoju.
Kad ispunjenje obaveze jedne strane postane neizvesno
Član 123
(1) Ako je ugovoreno da prvo jedna strana ispuni svoju obavezu, pa se posle zaključenja
ugovora materijalne prilike druge strane pogoršaju u toj meri da je neizvesno da li će ona
moći ispuniti svoju obavezu, ili ako ta neizvesnost proizlazi iz drugih ozbiljnih razloga,
strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu može odložiti njeno ispunjenje dok
druga strana ne ispuni svoju obavezu ili dok ne pruži dovoljno obezbeđenje da će je
ispuniti.
(2) To važi i kad su materijalne prilike druge strane bile u istoj meri teške još pre
zaključenja ugovora ako njen saugovarač to nije znao niti je morao znati.
(3) U tim slučajevima strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu može
zahtevati da joj se obezbeđenje pruži u primerenom roku, a posle proteka tog roka bez
rezultata, može raskinuti ugovor.
III Raskidanje ugovora zbog neispunjenja
Prava jedne strane kad druga strana ne ispuni svoju obavezu
Član 124
U dvostranim ugovorima, kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana može,
ako nije što drugo određeno, zahtevati ispunjenje obaveza ili, pod uslovima predviđenim
u idućim članovima, raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid ugovora ne nastupa po
samom zakonu, a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete.
Kad je ispunjenje o roku bitni sastojak ugovora
Član 125
(1) Kad ispunjenje obaveze u određenom roku predstavlja bitan sastojak ugovora, pa
dužnik ne ispuni obavezu u tom roku, ugovor se raskida po samom zakonu.
(2) Ali, poverilac može održati ugovor na snazi, ako po isteku roka, bez odlaganja,
obavesti dužnika da zahteva ispunjenje ugovora.
(3) Kad je poverilac zahtevao ispunjenje, pa ga nije dobio u razumnom roku, može
izjaviti da raskida ugovor.
(4) Ova pravila važe kako u slučaju kad su ugovorne strane predvidele da će se ugovor
smatrati raskinutim ako ne bude ispunjen u određenom roku, tako i onda kad je
ispunjenje ugovora u određenom roku bitan sastojak ugovora po prirodi posla.
Kad ispunjenje o roku nije bitni sastojak ugovora
Član 126
(1) Kad ispunjenje obaveze u određenom roku nije bitni sastojak ugovora, dužnik
zadržava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu, a poverilac da zahteva njeno
ispunjenje.
(2) Ali, ako poverilac želi raskinuti ugovor, mora ostaviti dužniku primeren naknadni rok
za ispunjenje.
(3) Ako dužnik ne ispuni obavezu u naknadnom roku, nastupaju iste posledice kao i u
slučaju kad je rok bitni sastojak ugovora.
Raskidanje ugovora bez ostavljanja naknadnog roka
Član 127
Poverilac može raskinuti ugovor bez ostavljanja dužniku naknadnog roka za ispunjenje
ako iz dužnikovog držanja proizlazi da on svoju obavezu neće izvršiti ni u naknadnom
roku.
Raskidanje ugovora pre isteka roka
Član 128
Kad je pre isteka roka za ispunjenje obaveza očigledno da jedna strana neće ispuniti svoju
obavezu iz ugovora, druga strana može raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete.
Raskidanje ugovora sa uzastopnim obavezama
Član 129
(1) Kad u ugovoru sa uzastopnim obavezama jedna strana ne ispuni jednu obavezu, druga
strana može, u razumnom roku, raskinuti ugovor u pogledu svih budućih obaveza, ako je
iz datih okolnosti očigledno da ni one neće biti ispunjene.
(2) Ona može raskinuti ugovor ne samo u pogledu budućih obaveza, nego i u pogledu već
ispunjenih obaveza, ako njihovo ispunjenje bez izostalih ispunjenja nema interesa za nju.
(3) Dužnik može održati ugovor ako da odgovarajuće obezbeđenje.
Dužnost obaveštavanja
Član 130
Poverilac koji zbog neispunjenja dužnikove obaveze raskida ugovor, dužan je to saopštiti
dužniku bez odlaganja.
Kad se ugovor ne može raskinuti
Član 131
Ugovor se ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze.
Dejstvo raskida
Član 132
(1) Raskidom ugovora obe strane su oslobođene svojih obaveza, izuzev obaveze na
naknadu eventualne štete.
(2) Ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično, ima pravo da joj se vrati
ono što je dala.
(3) Ako obe strane imaju pravo zahtevati vraćanje datog, uzajamna vraćanja vrše se po
pravilima za izvršenje dvostranih ugovora.
(4) Svaka strana duguje drugoj naknadu za koristi koje je u međuvremenu imala od onoga
što je dužna vratiti, odnosno naknaditi.
(5) Strana koja vraća novac dužna je platiti zateznu kamatu od dana kad je isplatu
primila.
IV Raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti
Pretpostavke za raskidanje
Član 133
(1) Ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze
jedne strane, ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora, a u jednom i u drugom
slučaju u toj meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih
strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je,
strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze, odnosno strana koja zbog promenjenih
okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora može zahtevati da se ugovor raskine.
(2) Raskid ugovora ne može se zahtevati ako je strana koja se poziva na promenjene
okolnosti bila dužna da u vreme zaključenja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je
mogla izbeći ili savladati.
(3) Strana koja zahteva raskid ugovora ne može se pozivati na promenjene okolnosti koje
su nastupile po isteku roka određenog za ispunjenje njene obaveze.
(4) Ugovor se neće raskinuti ako druga strana ponudi ili pristane da se odgovarajući
uslovi ugovora pravično izmene.
(5) Ako izrekne raskid ugovora, sud će na zahtev druge strane obavezati stranu koja ga je
zahtevala da naknadi drugoj strani pravičan deo štete koju trpi zbog toga.
Dužnost obaveštavanja
Član 134
Strana koja je ovlašćena da zbog promenjenih okolnosti zahteva raskid ugovora dužna je
da o svojoj nameri da traži raskid ugovora obavesti drugu stranu čim je saznala da su
takve okolnosti nastupile, a ako to nije učinila, odgovara za štetu koju je druga strana
pretrpela zbog toga što joj zahtev nije bio na vreme saopšten.
Okolnosti od značaja za odluku suda
Član 135
Pri odlučivanju o raskidanju ugovora, odnosno o njegovoj izmeni, sud se rukovodi
načelima poštenog prometa, vodeći računa naročito o cilju ugovora, o normalnom riziku
kod ugovora odnosne vrste, o opštem interesu, kao i o interesima obeju strana.
Odricanje od pozivanja na promenjene okolnosti
Član 136
Strane se mogu ugovorom unapred odreći pozivanja na određene promenjene okolnosti,
osim ako je to u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja.
V Nemogućnost ispunjenja
Nemogućnost ispunjenja za koju ne odgovara ni jedna strana
Član 137
(1) Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemoguće zbog
događaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, gasi se i obaveza druge strane, a
ako je ova nešto ispunila od svoje obaveze, može zahtevati vraćanje po pravilima o
vraćanju stečenog bez osnova.
(2) U slučaju delimične nemogućnosti ispunjenja zbog događaja za koji nije odgovorna ni
jedna ni druga strana, druga strana može raskinuti ugovor ako delimično ispunjenje ne
odgovara njenim potrebama, inače ugovor ostaje na snazi, a druga strana ima pravo da
zahteva srazmerno smanjenje svoje obaveze.
Nemogućnost ispunjenja za koju odgovara druga strana
Član 138
(1) Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemoguće zbog
događaja za koji odgovara druga strana, njena obaveza se gasi, a ona zadržava svoje
potraživanje prema drugoj strani, s tim što se smanjuje za onoliko koliko je ona mogla
imati koristi od oslobođenja od sopstvene obaveze.
(2) Pored toga, ona je dužna ustupiti drugoj strani sva prava koja bi imala prema trećim
licima u vezi sa predmetom svoje obaveze čije je ispunjenje postalo nemoguće.
VI Prekomerno oštećenje
Očigledna nesrazmera uzajamnih davanja
Član 139
(1) Ako je između obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru postojala u vreme
zaključenja ugovora očigledna nesrazmera, oštećena strana može zahtevati poništenje
ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati.
(2) Pravo da se zahteva poništenje ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog
zaključenja.
(3) Odricanje unapred od ovog prava nema pravnog dejstva.
(4) Ugovor će ostati na snazi ako druga strana ponudi dopunu do prave vrednosti.
(5) Zbog ove nesrazmere ne može se tražiti poništenje ugovora na sreću, javne prodaje,
kao ni onda kad je za stvar data viša cena iz osobite naklonosti.
Član 140
(Brisan)
VII Zelenaški ugovor
Član 141
(1) Ništav je ugovor kojim neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim
stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću,
ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je
on drugom dao ili učinio, ili se obavezao dati ili učiniti.
(2) Na zelenaški ugovor shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o posledicama
ništavosti i o delimičnoj ništavosti ugovora.
(3) Ako oštećeni zahteva da se njegova obaveza smanji na pravičan iznos, sud će
udovoljiti takvom zahtevu ako je to moguće, a u tom slučaju ugovor sa odgovarajućom
izmenom ostaje na snazi.
(4) Oštećenik može podneti zahtev za smanjenje obaveze na pravičan iznos u roku od pet
godina od zaključenja ugovora.
VIII Opšti uslovi formularnih ugovora
Obaveznost
Član 142
(1) Opšti uslovi određeni od strane jednog ugovarača, bilo da su sadržani u formularnom
ugovoru, bilo da se na njih ugovor poziva, dopunjuju posebne pogodbe utvrđene među
ugovaračima u istom ugovoru, i po pravilu obavezuju kao i ove.
(2) Opšti uslovi moraju se objaviti na uobičajeni način.
(3) Opšti uslovi obavezuju ugovornu stranu ako su joj bili poznati ili morali biti poznati u
času zaključenja ugovora.
(4) U slučaju neslaganja opštih uslova i posebnih pogodbi važe ove poslednje.
Ništavost nekih odredbi opštih uslova
Član 143
(1) Ništave su odredbe opštih uslova koje su protivne samom cilju zaključenog ugovora
ili dobrim poslovnim običajima, čak i ako su opšti uslovi koji ih sadrže odobreni od
nadležnog organa.
(2) Sud može odbiti primenu pojedinih odredbi opštih uslova koje lišavaju drugu stranu
prava da stavi prigovore, ili onih na osnovu kojih ona gubi prava iz ugovora ili gubi
rokove, ili koje su inače nepravične ili preterano stroge prema njoj.
Član 144
(Brisan)
IX Ustupanje ugovora
Uslovi ustupanja
Član 145
(1) Svaka strana u dvostranom ugovoru mode, ako na to pristane druga strana, ustupiti
ugovor nekom trećem licu, koje time postaje nosilac svih njenih prava i obaveza iz tog
ugovora.
(2) Ustupanjem ugovora ugovorni odnos između ustupioca i druge strane prelazi na
prijemnika i drugu stranu u času kad je druga strana pristala na ustupanje, a ako je druga
strana dala svoj pristanak unapred, u času kad je obaveštena o ustupanju.
(3) Pristanak na ustupanje ugovora je punovažan samo ako je dat u formi u zakonu
propisanoj za ustupljeni ugovor.
(4) Odredbe o sporednim pravima u vezi sa ugovorom o preuzimanju duga shodno će se
primeniti i na ustupanje ugovora.
Odgovornost ustupioca
Član 146
(1) Ustupilac odgovara prijemniku za punovažnost ustupljenog ugovora.
(2) On mu ne jemči da će druga strana ispuniti svoje obaveze iz ustupljenog ugovora,
osim ako se na to naročito obavezao.
(3) On ne jemči drugoj strani da će prijemnik ispuniti obaveze iz ugovora, osim ako se na
to naročito obavezao.
Prigovori
Član 147
Druga strana može istaći prijemniku sve prigovore iz ustupljenog ugovora, kao i one koje
ima iz drugih odnosa sa njim, ali ne i prigovore koje ima prema ustupiocu.
Odsek 6
OPŠTA DEJSTVA UGOVORA
I Stvaranje obaveza za ugovarače
Dejstva ugovora među ugovaračima i njihovim pravnim sledbenicima
Član 148
(1) Ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane.
(2) Ugovor ima dejstvo i za univerzalne pravne sledbenike ugovornih strana, izuzev ako
je što drugo ugovoreno ili što drugo proizlazi iz prirode samog ugovora.
(3) Ugovorom se može ustanoviti pravo u korist trećeg lica.
II Ugovor u korist trećeg lica
Neposredno pravo trećeg
Član 149
(1) Kad neko ugovori u svoje ime potraživanje u korist trećeg, treći stiče sopstveno i
neposredno pravo prema dužniku, ako nije što drugo ugovoreno ili ne proizlazi iz
okolnosti posla.
(2) Ugovarač ima pravo zahtevati da dužnik izvrši prema trećem ono što je ugovoreno u
korist tog trećeg lica.
Opozivanje koristi za trećeg
Član 150
(1) Ugovarač koristi za trećeg može je opozvati ili izmeniti sve dok treći ne izjavi da
prihvata ono što je ugovoreno u njegovu korist.
(2) Ako je ugovoreno da će dužnik izvršiti ono na šta se obavezao u korist trećeg tek
posle smrti ugovarača, ovaj može sve dotle, pa i svojim testamentom, opozvati korist
ugovorenu za trećeg, ako iz samog ugovora ili iz okolnosti ne proizlazi što drugo.
Prigovori dužnika prema trećem
Član 151
Dužnik može istaći trećem sve prigovore koje ima prema ugovaraču po osnovu ugovora
kojim je ugovorena korist za trećeg.
Odbijanje trećeg
Član 152
Ako treći odbije korist koja je ugovorena za njega, ili je ugovarač opozove, korist pripada
ugovaraču, ako što drugo nije ugovoreno ili ne proizlazi iz prirode posla.
Obećanje radnje trećeg lica
Član 153
(1) Obećanje učinjeno drugom da će treći nešto učiniti ili propustiti, trećeg ne obavezuje,
a obećavalac odgovara za štetu koju bi drugi pretrpeo zbog toga što treći neće da se
obaveže ili da izvrši ili propusti određenu radnju.
(2) Obećavalac neće odgovarati ako je drugom obećao da će se samo zauzeti kod trećeg
da se ovaj obaveže da nešto učini ili propusti, a u tome nije uspeo i pored sveg potrebnog
zalaganja.
Odeljak 2
PROUZROKOVANJE ŠTETE
Odsek 1
OPŠTA NAČELA
Osnovi odgovornosti
Član 154
(1) Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta
nastala bez njegove krivice.
(2) Za štetu od stvari ili delatnosti od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu,
odgovara se bez obzira na krivicu.
(3) Za štetu bez obzira na krivicu odgovara se i u drugim slučajevima predviđenim
zakonom.
Šteta
Član 155
Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla
korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna
šteta).
Zahtev da se ukloni opasnost štete
Član 156
(1) Svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija
šteta njemu ili neodređenom broju lica, kao i da se uzdrži od delatnosti od koje proizlazi
uznemiravanje ili opasnost štete, ako se nastanak uznemiravanja ili štete ne može sprečiti
odgovarajućim merama.
(2) Sud će na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovarajuće mere za
sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja, ili da se otkloni izvor opasnosti, na trošak
držaoca izvora opasnosti, ako ovaj sam to ne učini.
(3) Ako šteta nastane u obavljanju opštekorisne delatnosti za koju je dobijena dozvola
nadležnog organa, može se zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice.
(4) Ali, i u tom slučaju se može zahtevati preduzimanje društveno opravdanih mera za
sprečavanje nastupanja štete ili za njeno smanjenje.
Zahtev da se prestane sa povredom prava ličnosti
Član 157
(1) Svako ima pravo zahtevati od suda ili drugog nadležnog organa da naredi prestanak
radnje kojom se povređuje integritet ljudske ličnosti, ličnog i porodičnog života i drugih
prava njegove ličnosti.
(2) Sud, odnosno drugi nadležni organ može narediti prestanak radnje pod pretnjom
p
