Z A K O N
O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA
I OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim zakonom se uređuju pravila saobraćaja, ponašanje učesnika u
saobraćaju na putu, ograničenja saobraćaja, saobraćajna signalizacija, znaci i
naredbe kojih se moraju pridržavati učesnici u saobraćaju, uslovi koje moraju da
ispunjavaju vozači za upravljanje vozilima, osposobljavanje kandidata za vozače,
polaganje vozačkih ispita, pravo na upravljanje vozilima, izdavanje vozačkih dozvola,
izdavanje nalepnica za vozila za osobe sa invaliditetom, uslovi koje moraju da
ispunjavaju vozila, tehnički pregledi, ispitivanje i registracija vozila, posebne mere i
ovlašćenja koji se primenjuju u saobraćaju na putu, kao i druga pitanja koja se
odnose na bezbednost saobraćaja na putevima (u daljem tekstu: bezbednost
saobraćaja).
Ovim zakonom uređuju se osnovni uslovi koje moraju ispunjavati putevi u
pogledu bezbednosti saobraćaja.
Član 2.
Kontrolu i neposredno regulisanje saobraćaja na putevima vrši Ministarstvo
unutrašnjih poslova – Uprava saobraćajne policije i područne policijske uprave.
Izuzetno, kontrolu i neposredno regulisanje saobraćaja vojnih vozila na
putevima mogu da vrše i nadležni vojni organi.
Neposredno regulisanje saobraćaja u zoni škole mogu vršiti školske
saobraćajne patrole i saobraćajne patrole građana.
Na delu puta na kome se izvode radovi neposredno regulisanje saobraćaja
mogu vršiti lica ovlašćena ovim zakonom.
Bliže propise o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja
na putevima donosi ministar unutrašnjih poslova.
Bliže propise o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja
vojnih vozila na putevima donosi ministar nadležan za poslove odbrane.
Bliže propise o načinu neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima u
zoni škole donosi ministar unutrašnjih poslova uz pribavljeno mišljenje ministra
nadležnog za poslove obrazovanja.
Bliže propise o načinu vršenja neposrednog regulisanja saobraćaja na
putevima na delu na kome se izvode radovi donosi ministar nadležan za poslove
saobraćaja.
II OSNOVNA NAČELA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA
Član 3.
Svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće
ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike, kao i da preduzme sve potrebne mere
radi izbegavanja ili otklanjanja opasnih situacija nastalih ponašanjem drugih učesnika
u saobraćaju, ako sebe ili drugog time ne dovodi u opasnost.
- 2 -
Licu koje nije sposobno ili je ograničeno sposobno za bezbedno učešće u
saobraćaju, odnosno licu koje se nalazi u situaciji u kojoj mu je potrebna pomoć,
učesnik u saobraćaju je dužan da pruži pomoć, osim ako time sebe izlaže opasnosti.
Član 4.
Svako pravno lice i preduzetnik koji obavlja delatnost proizvodnje,
održavanja, stavljanja u promet, popravljanja ili prepravljanja vozila ili uređaja,
rezervnih delova i opreme za vozila, dužan je da te poslove obavlja na propisan
način i u skladu sa pravilima struke u cilju bezbednog učestvovanja vozila u
saobraćaju.
Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji projektuje, gradi,
rekonstruiše, održava i upravlja putevima, dužno je da to čini na način koji
omogućava bezbedno odvijanje saobraćaja.
Pravna lica i preduzetnici iz stava 1. ovog člana mogu obavljati ove delatnosti
ako dobiju dozvolu od ministarstva nadležnog za trgovinu i usluge.
Član 5.
Svako pravno lice i preduzetnik koji je vlasnik, odnosno korisnik vozila, dužan
je da obezbedi:
1) da njegova vozila u saobraćaju na putevima budu tehnički ispravna i da
ispunjavaju druge propisane uslove,
2) da vozači njegovih vozila ispunjavaju propisane zdravstvene i druge
uslove za bezbedno upravljanje vozilima.
Svako fizičko lice vlasnik, odnosno korisnik vozila, dužan je da obezbedi da
njegova vozila u saobraćaju na putevima budu tehnički ispravna.
Član 6.
Odgovornost za sprovođenje mera saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja u
cilju sticanja znanja, veština i navika neophodnih za bezbedno učešće u saobraćaju,
unapređivanja i učvršćivanja pozitivnih stavova i ponašanja značajnih za bezbedno
učešće u saobraćaju imaju:
1) porodica za saobraćajno obrazovanje i vaspitanje dece,
2) organi i organizacije nadležni za brigu o deci za donošenje programa
saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja dece predškolskog uzrasta i za
praćenje realizacije ovog programa,
3) organi i organizacije nadležni za poslove obrazovanja za donošenje
programa saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja u predškolskim
ustanovama i za praćenje realizacije ovog programa,
4) organi nadležni za unutrašnje poslove za realizaciju dela programa
saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja u predškolskim ustanovama,
osnovnim i srednjim školama na zahtev ovih ustanova, a posebno za rad
školskih saobraćajnih patrola i saobraćajnih patrola građana,
5) organi nadležni za poslove saobraćaja za unapređenje saobraćajnog
okruženja u zonama škola i drugim zonama sa povećanim prisustvom
ranjivih učesnika u saobraćaju i za unapređenje ponašanja učesnika u
saobraćaju u ovim zonama,
6) organi nadležni za poslove zdravlja za edukaciju građana o zdravstvenim
aspektima bezbednog ponašanja u saobraćaju,
- 3 -
7) Agencija za bezbednost saobraćaja za analizu, praćenje i unapređenje
bezbednosti saobraćaja,
8) organi lokalne samouprave za podršku u planiranju i sprovođenju svih
mera i aktivnosti saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja na nivou lokalne
samouprave, kao i za preduzimanje posebnih mera zaštite ranjivih
učesnika u saobraćaju i zaštite u određenim zonama,
9) predškolske ustanove, osnovne i srednje škole za realizaciju programa
saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja dece u okviru svojih nadležnosti,
10) stručne i naučne institucije koje se bave bezbednošću saobraćaja za
unapređenje naučnih osnova sistema saobraćajnog obrazovanja i
vaspitanja,
11) sredstva javnog informisanja za informisanje građana u pogledu
bezbednog učestvovanja u saobraćaju i obaveštavanju o posledicama
nebezbednog ponašanja u saobraćaju,
12) udruženja i grupe građana koje se bave bezbednošću saobraćaja,
brigom o deci i omladini da u skladu sa svojim delokrugom rada
učestvuju u saobraćajnom obrazovanju i vaspitanju.
Nastavni planovi i programi u predškolskim ustanovama i osnovnim i srednjim
školama moraju da sadrže poglavlja koja se odnose na bezbednost dece i učenika u
saobraćaju.
Bliže propise o sadržaju nastavnih planova i programa koji se odnose na
bezbednost dece i učenika u saobraćaju donosi ministar nadležan za poslove
obrazovanja.
Svako pravno lice koje vrši osposobljavanje kandidata za vozače dužno je da
osposobljavanje sprovodi na način koji obezbeđuje da kandidat stekne teorijska i
praktična znanja i veštine koje su potrebne za samostalno i bezbedno upravljanje
vozilom, u saobraćaju na putu.
Član 7.
Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) saobraćaj je kretanje vozila i lica na putevima, čije je ponašanje uređeno
u cilju njegovog bezbednog i nesmetanog odvijanja,
2) put je izgrađena, odnosno utvrđena površina koju kao saobraćajnu
površinu mogu da koriste svi ili određeni učesnici u saobraćaju, pod
uslovima određenim zakonom i drugim propisima,
3) javni put je put od opšteg značaja koji mogu da pod jednakim uslovima
koriste svi ili određeni učesnici u saobraćaju i koji je nadležni organ
proglasio kao takav,
4) nekategorisani put je put koji može pod jednakim uslovima da koristi
veći broj korisnika,
5) autoput je državni put namenjen isključivo za saobraćaj motocikala,
putničkih vozila, teretnih vozila i autobusa, sa ili bez priključnih vozila, sa
fizički odvojenim kolovoznim trakama za saobraćaj iz suprotnih smerova,
sa najmanje dve saobraćajne trake po smeru i jednom zaustavnom
trakom za svaki smer, bez ukrštanja u nivou sa drugim putevima i
železničkim ili tramvajskim prugama, sa potpunom kontrolom pristupa, na
koji se može uključiti ili isključiti samo određenim i posebno izgrađenim
javnim putem i kao takav obeležen propisanim saobraćajnim znakom,
- 4 -
6) motoput je državni put namenjen isključivo za saobraćaj motocikala,
putničkih vozila, teretnih vozila i autobusa, sa ili bez priključnih vozila i kao
takav obeležen propisanim saobraćajnim znakom,
7) ulica je javni put u naselju koji saobraćajno povezuje delove naselja,
8) protivpožarni put je posebno obeležni uzdužni deo oko stambenih
objekata, garažnih prostora, sportskih i drugih poslovnih objekata na
kojima je zabranjeno zaustavljanje i parkiranje vozila,
9) zemljani put je put bez izgrađenog kolovoznog zastora, pa i kada na
priključku na drugi put ima izgrađen kolovozni zastor,
10) kolovoz je deo puta namenjen prvenstveno za kretanje vozila,
11) kolovozna traka je uzdužni deo kolovoza namenjen za saobraćaj vozila u
jednom smeru,
12) saobraćajna traka je obeleženi uzdužni deo kolovozne trake namenjen
za saobraćaj jedne kolone vozila,
13) biciklistička traka je saobraćajna traka namenjena isključivo za
saobraćaj bicikala, mopeda i lakih tricikala,
14) saobraćajna traka za spora vozila je saobraćajna traka kojom se moraju
kretati spora vozila koja se kreću brzinom manjom od određene da ne bi
ometala saobraćaj drugih vozila,
15) zaustavna traka je obeleženi uzdužni deo puta namenjen isključivo za
zaustavljanje vozila koja se zbog nepredvidivih razloga moraju zaustaviti
(neispravnost, iznenadna nesposobnost vozača za upravljanje vozilom i
sl.),
16) saobraćajna traka za uključivanje je saobraćajna traka namenjena za
uključivanje vozila na put,
17) saobraćajna traka za isključivanje je saobraćajna traka namenjena za
isključivanje vozila sa puta,
18) saobraćajna traka za vozila javnog prevoza putnika je saobraćajna
traka namenjena isključivo za kretanje vozila javnog prevoza putnika i
koja može biti izgrađena tako da se po njoj mogu kretati tramvaji,
19) raskrsnica je deo kolovoza na kome se ukrštaju, spajaju ili razdvajaju
putevi u istom nivou,
20) tramvajska baštica je posebno uređen deo puta namenjen isključivo za
kretanje tramvaja,
21) trotoar je posebno uređen deo puta pored kolovoza namenjen
prvenstveno za kretanje pešaka,
22) parkiralište je deo puta namenjen, uređen i označen prvenstveno za
parkiranje vozila, koji se sastoji od jednog ili više parking mesta,
23) parking mesto je označeni deo parkirališta isključivo namenjen za
parkiranje jednog vozila,
24) pešački prelaz je označeni deo kolovoza namenjen za prelazak pešaka
preko kolovoza,
25) pešačka staza je put koji je namenjen isključivo za kretanje pešaka,
26) biciklistička staza je put namenjen isključivo za kretanje bicikala,
- 5 -
27) trg je poseban plato namenjen kretanju i okupljanju pešaka koji je
definisan urbanističkim planovima i proglašen od strane organa lokalne
samouprave,
28) prelaz puta preko pruge je mesto na kojem se u istom nivou ukrštaju put
i železnička ili tramvajska pruga,
29) pešačko ostrvo je obeleženi ili uzdignuti deo kolovoza koji je određen za
privremeno zadržavanje pešaka koji prelaze preko kolovoza, ulaze ili
izlaze iz vozila za javni prevoz putnika,
30) naselje je izgrađen, funkcionalno objedinjen prostor, koji je namenjen za
život i rad stanovnika,
31) vozilo je sredstvo koje je po konstrukciji, uređajima, sklopovima i opremi
namenjeno i osposobljeno za kretanje po putu,
32) bicikl je vozilo sa najmanje dva točka koje se pokreće snagom vozača,
odnosno putnika, koja se pomoću pedala ili ručica prenosi na točak,
odnosno točkove,
33) motorno vozilo je vozilo koje se pokreće snagom sopstvenog motora,
koje je po konstrukciji, uređajima, sklopovima i opremi namenjeno i
osposobljeno za prevoz lica, odnosno stvari, za obavljanje radova,
odnosno za vuču priključnog vozila, osim šinskih vozila,
34) moped je motorno vozilo sa dva točka čija najveća konstruktivna brzina,
bez obzira na način prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri čemu radna
zapremina motora, kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem
ne prelazi 50 cm3
, ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga ne
prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon,
35) laki tricikl je motorno vozilo sa tri točka čija najveća konstruktivna brzina,
bez obzira na način prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri čemu radna
zapremina motora, kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem
sa pogonom na benzin, ne prelazi 50 cm3
, ili čija najveća efektivna snaga
motora ne prelazi 4 kW kada vozilo ima motor sa unutrašnjim
sagorevanjem sa drugom vrstom pogonskog goriva ili čija najveća trajna
nominalna snaga motora ne prelazi 4 kW kada vozilo ima električni
pogon,
36) motocikl je motorno vozilo sa dva točka ili sa tri točka asimetrično
raspoređena u odnosu na srednju podužnu ravan vozila (motocikl sa
bočnim sedištem), čija najveća konstruktivna brzina, bez obzira na način
prenosa, prelazi 45 km/h, ili sa motorom čija radna zapremina motora
kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem prelazi 50 cm3
, ili sa
motorom čija najveća trajna nominalna snaga prelazi 4 kW kada vozilo
ima električni pogon,
37) teški tricikl je motorno vozilo sa tri točka, simetrično raspoređenih u
odnosu na srednju podužnu ravan vozila, čija najveća konstruktivna
brzina, bez obzira na način prenosa, prelazi 45 km/h, ili sa motorom čija
radna zapremina motora kada vozilo ima motor sa unutrašnjim
sagorevanjem sa pogonom na benzin prelazi 50 cm3
, ili čija najveća
efektivna snaga motora prelazi 4 kW kada vozilo ima motor sa
unutrašnjim sagorevanjem sa drugom vrstom pogonskog goriva ili čija
najveća trajna nominalna snaga motora prelazi 4 kW kada vozilo ima
električni pogon,
- 6 -
38) laki četvorocikl je motorno vozilo sa četiri točka, čija masa ne prelazi
350 kg, što ne uključuje masu baterija vozila sa električnim pogonom, čija
najveća konstruktivna brzina, bez obzira na način prenosa, ne prelazi
45 km/h, pri čemu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor sa
unutrašnjim sagorevanjem sa pogonom na benzin, ne prelazi 50 cm3
, ili
čija najveća efektivna snaga motora ne prelazi 4 kW kada vozilo ima
motor sa unutrašnjim sagorevanjem sa drugom vrstom pogonskog goriva
ili čija najveća trajna nominalna snaga motora ne prelazi 4 kW kada vozilo
ima električni pogon,
39) teški četvorocikl je motorno vozilo sa četiri točka, osim lakog
četvorocikla, čija masa ne prelazi 400 kg, odnosno 550 kg za teretna
vozila, što ne uključuje masu baterija vozila sa električnim pogonom, i čija
najveća efektivna snaga, odnosno najveća trajna nominalna snaga
motora ne prelazi 15 kW,
40) vozilo za prevoz putnika je motorno vozilo prvenstveno namenjeno za
prevoz lica, čija je masa veća od 400 kg, i čija najveća efektivna snaga,
odnosno najveća trajna nominalna snaga motora je veća od 15 kW,
41) putničko vozilo je vozilo za prevoz putnika koje ima najviše devet mesta
za sedenje uključujući i mesto za sedenje vozača,
42) autobus je vozilo za prevoz putnika koje ima više od devet mesta za
sedenje uključujući i mesto za sedenje vozača,
43) trolejbus je autobus koji se preko provodnika napaja električnom
energijom,
44) teretno vozilo je motorno vozilo sa najmanje četiri točka, koje je
namenjeno za prevoz tereta, odnosno vršenje rada na način da se
vozilom ne može prevoziti nikakav drugi teret, odnosno vuču priključnih
vozila, čija je masa veća od 550 kg, i čija najveća efektivna snaga,
odnosno najveća trajna nominalna snaga motora je veća od 15 kW,
45) skup vozila je sastav vučnog vozila i priključnog, odnosno priključnih
vozila, koji u saobraćaju na putu učestvuje kao jedna celina,
46) turistički voz je skup vozila koji čine vučno vozilo i priključna vozila,
namenjen za prevoz putnika u parkovima, hotelsko-turističkim i sličnim
naseljima, na površini na kojoj se ne obavlja saobraćaj i putu na kome se
saobraćaj obavlja u turističke svrhe i čija najveća konstruktivna brzina
kretanja ne prelazi 25 km/h,
47) radna mašina je motorno vozilo koje je prvenstveno namenjeno za
izvođenje određenih radova (kombajn, valjak, grejder, utovarivač,
rovokopač, buldožer, viljuškar i sl.) i čija najveća konstruktivna brzina
kretanja ne prelazi 45 km/h,
48) traktor je motorno vozilo koje ima najmanje dve osovine i koje je
prvenstveno namenjeno za vučenje, guranje, nošenje ili pogon izmenjivih
priključaka za izvođenje prvenstveno poljoprivrednih, šumskih ili drugih
radova i za vuču priključnih vozila za traktor,
49) motokultivator je motorno vozilo koje se sastoji iz pogonskoupravljačkog i tovarnog dela, koji su konstruktivno razdvojivi, a u
saobraćaju na putu učestvuju isključivo kao jedna celina, čiji pogonski deo
prema konstrukciji, uređajima, sklopovima i opremi je namenjen i
osposobljen za guranje, vučenje, nošenje ili pogon izmenljivih priključaka
- 7 -
za izvođenje poljoprivrednih radova, čija najveća konstrukcijska brzina nije
veća od 30 km/h i čija snaga motora nije veća od 12 kW,
50) priključno vozilo je vozilo koje je po konstrukciji, uređajima, sklopovima i
opremi namenjeno i osposobljeno da bude vučeno od drugog vozila, a
služi za prevoz putnika, odnosno stvari, odnosno za obavljanje radova,
51) priključno vozilo za traktor je priključno vozilo koje je namenjeno da
bude vučeno isključivo od strane traktora,
52) priključak za izvođenje radova je izmenljivo oruđe koje služi obavljanju
poljoprivrednih, šumskih ili drugih radova, i koje se u svrhu izvođenja
radova postavlja ili priključuje na motorno vozilo,
53) zaprežno vozilo je vozilo koje je namenjeno i osposobljeno da ga vuče
upregnuta životinja,
54) tramvaj je šinsko vozilo namenjeno prvenstveno za prevoz putnika, koje
se kreće po šinama, i koje je radi napajanja električnom energijom
povezano na električni vod,
55) vojno vozilo je svako borbeno i neborbeno vozilo i drugo vozilo koje je
registrovano po posebnim propisima ministarstva nadležnog za poslove
odbrane, kao i svako drugo propisno obeleženo vozilo dok se, po osnovu
izvršavanja materijalne obaveze, nalazi na korišćenju u jedinicama i
ustanovama ministarstva nadležnog za poslove odbrane i Vojske Srbije,
56) registrovano vozilo je vozilo koje je upisano u jedinstveni registar vozila i
za koje je izdata saobraćajna dozvola, registarske tablice i registraciona
nalepnica,
57) masa vozila je masa praznog vozila sa svim punim rezervoarima i
propisanom opremom,
58) nosivost vozila je masa do koje se vozilo može opteretiti prema
deklaraciji proizvođača, pri čemu se u tu masu računa i vertikalno
opterećenje koje vozilo prima od priključnog vozila,
59) najveća dozvoljena masa vozila je zbir mase vozila i nosivosti vozila,
60) ukupna masa vozila je masa vozila i masa kojom je vozilo opterećeno
(lica i teret),
61) najveća dozvoljena ukupna masa vozila, odnosno skupa vozila je
najveća masa opterećenog vozila, odnosno skupa vozila, koji je nadležni
državni organ propisao kao najveću dozvoljenu,
62) najveća dozvoljena masa skupa vozila je zbir najvećih dozvoljenih
masa vozila koja čine skup, umanjen za vertikalno opterećenje koje vozilo
prima od priključnog vozila,
63) ukupna masa skupa vozila je masa opterećenog skupa vozila (lica i
teret),
64) osovinsko opterećenje je deo ukupne mase vozila u horizontalnom
položaju kojim njegova osovina opterećuje kolovoz u stanju mirovanja
vozila,
65) prepravka vozila je promena konstruktivnih karakteristika vozila kojim se
menja namena ili vrsta vozila ili deklarisane tehničke karakteristike vozila
ili deklarisane karakteristike uređaja i sklopova vozila,
66) popravka vozila je dovođenje vozila, odnosno uređaja i sklopova vozila u
ispravno stanje,
- 8 -
67) učesnik u saobraćaju je lice koje na bilo koji način učestvuje u
saobraćaju,
68) vozač je lice koje na putu upravlja vozilom,
69) pešak je lice koje se kreće po putu, odnosno koje po putu sopstvenom
snagom vuče ili gura vozilo, ručna kolica, dečje prevozno sredstvo, kolica
za nemoćna lica ili lice u dečjem prevoznom sredstvu ili lice u kolicima za
nemoćna lica koje pokreće sopstvenom snagom ili snagom motora ili lice
koje klizi klizaljkama, skijama, sankama ili se vozi na koturaljkama,
skejtbordu i sl,
70) srednja (prosečna) brzina kretanja vozila, na određenoj deonici puta,
predstavlja količnik između dužine te deonice i vremena za koje vozilo tu
dužinu pređe,
71) zaustavljanje vozila je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do
tri minuta, pri čemu vozač ne napušta vozilo, osim prekida radi postupanja
po znaku ili pravilu kojim se reguliše saobraćaj,
72) parkiranje vozila je svaki prekid kretanja vozila, osim prekida radi
postupanja po znaku ili pravilu kojim se reguliše saobraćaj, koje se ne
smatra zaustavljanjem,
73) mimoilaženje je prolaženje učesnika u saobraćaju pored drugog
učesnika u saobraćaju koji dolazi iz suprotnog smera,
74) preticanje je prolaženje učesnika u saobraćaju pored drugog učesnika u
saobraćaju koji se kreće kolovozom u istom smeru,
75) obilaženje je prolaženje učesnika u saobraćaju pored drugog učesnika u
saobraćaju koji se ne pomera, objekta ili prepreke na kolovozu,
76) propuštanje je radnja koju učesnik u saobraćaju preduzima kako bi
omogućio kretanje drugog učesnika u saobraćaju koji ima prvenstvo
prolaza, tako da ne dođe do promene dotadašnjeg načina kretanja
učesnika u saobraćaju koji ima prvenstvo prolaza, odnosno do njihovog
kontakta,
77) kolona vozila je niz od najmanje tri vozila koja su zaustavljena ili se kreću
jedno iza drugog istom saobraćajnom trakom u istom smeru, čiji je način
kretanja međusobno uslovljen i između kojih ne može bez ometanja ući
drugo vozilo,
78) vidljivost je odstojanje na kome učesnik u saobraćaju može jasno videti
kolovoz,
79) preglednost je odstojanje na kome učesnik u saobraćaju, s obzirom na
fizičke prepreke, može u uslovima normalne vidljivosti jasno videti drugog
učesnika u saobraćaju, odnosno drugu moguću prepreku na putu,
80) uslovi smanjene vidljivosti su uslovi u kojima je vidljivost manja od 200
m na putu izvan naselja, odnosno 100 m na putu u naselju,
81) svetloodbojni prsluk je prsluk koji reflektuje svetlost,
82) saobraćajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na putu ili je započeta
na putu, u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je
najmanje jedno lice poginulo ili povređeno ili je nastala materijalna šteta,
83) evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi je propisani obrazac koji
učesnici u saobraćajnoj nezgodi popunjavaju nakon saobraćajne nezgode
sa manjom materijalnom štetom,
- 9 -
84) instruktor vožnje je vozač motornog vozila koji je ovlašćen da obavlja
praktičnu obuku kandidata za vozača,
85) ispitivač je lice koje u ispitnoj komisiji za vozački ispit utvrđuje da li je
kandidat stekao potrebna znanja i veštine za samostalno i bezbedno
upravljanje vozilom u saobraćaju na putu,
86) odstojanje je najkraća uzdužna udaljenost između najisturenijih tačaka
vozila, lica, odnosno objekata,
87) rastojanje je najkraća bočna udaljenost između najisturenijih tačaka
vozila, lica, odnosno objekata,
88) vozilo od istorijskog značaja (oldtajmer) je motorno ili priključno vozilo
koje predstavlja materijalni spomenik tehničke kulture, tradicije i
društvenog nasleđa,
89) odbačeno vozilo je vozilo na putu koje je vidno zapušteno i koje nije
registrovano,
90) mesto za sedenje je sedište ili prostor bez sedišta sa dostupnim
elementima za montažu sedišta ili prostor bez sedišta sa dostupnim
priključcima sigurnosnih pojaseva, pri čemu se dostupnim elementima za
montažu sedišta i priključcima sigurnosnih pojaseva smatraju oni elementi
i priključci koji nisu mehanički onesposobljeni,
91) saobraćajna signalizacija je sistem sredstava, uređaja i oznaka za
regulisanje i vođenje saobraćaja,
92) saobraćajni znak je znak kojim se upotrebom grafičkih ili svetlosnih ili
brojčanih ili slovnih oznaka ili drugih simbola, učesnici u saobraćaju
upozoravaju na opasnosti na putu, stavljaju im se do znanja ograničenje,
zabrane i obaveze, odnosno daju obaveštenja potrebna za bezbedno
kretanje po putu,
93) saobraćajna dozvola je javna isprava (rešenje) koja sa registracionom
nalepnicom daje pravo na korišćenje vozila u saobraćaju za vreme
važenja registracione nalepnice,
94) registarska tablica je oznaka na vozilu kojom se označava da je vozilo
upisano u jedinstveni registar vozila,
95) registraciona nalepnica je oznaka kojom se određuje da vozilo može da
učestvuje u saobraćaju u određenom vremenskom roku,
96) vozačka dozvola je javna isprava (rešenje) nadležnog organa kojim se
nekom licu daje pravo da u saobraćaju na putu upravlja vozilom određene
kategorije na određeno vreme,
97) dozvola (licenca) za instruktora ili predavača ili ispitivača je javna
isprava (rešenje) koja licima daje pravo da vrše praktičnu obuku ili
obavljaju teoretsku nastavu ili poslove ispitivača na određeno vreme,
98) dozvola (licenca) za kontrolora tehničkog pregleda je javna isprava
(rešenje) koja licima daje pravo da obavljaju tehnički pregled vozila na
određeno vreme,
99) „psihoaktivna supstanca“ je vrsta droge, leka na kome je naznačeno da
se ne sme upotrebljavati pre i za vreme vožnje, kao i druga hemijska
materija koja može uticati na psihofizičku sposobnost učesnika u
saobraćaju (osim alkohola).
- 10 -
Bližu podelu motornih i priključnih vozila iz stava 1. ovog člana propisuje
ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Izrazi koji se koriste u ovom zakonu a nisu posebno definisani u stavu 1. ovog
člana, imaju značenje određeno drugim propisima.
III OSNOVI SISTEMA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA
1. Telo za koordinaciju bezbednosti saobraćaja na putevima
Član 8.
U cilju ostvarivanja saradnje i usklađenog obavljanja poslova u funkciji
unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima, kao i iniciranja i praćenja
preventivnih i drugih aktivnosti u oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima, Vlada
obrazuje Telo za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na putevima (u daljem
tekstu: Telo za koordinaciju), kao koordinaciono telo Vlade, u čiji sastav ulaze ministri
nadležni za poslove saobraćaja, unutrašnje poslove, zdravlja, rada, pravde, prosvete
i trgovine i usluga.
Izvršni organ jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice lokalne
samouprave, opštinsko veće, odnosno gradsko veće, može da osnuje telo za
koordinaciju (komisija, savet i sl.), radi usklađivanja poslova bezbednosti saobraćaja
na putevima koji su iz delokruga jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice
lokalne samouprave.
Aktom Vlade, odnosno nadležnog izvršnog organa bliže se uređuje
organizacija i način rada Tela za koordinaciju i obrazuju se stručne radne grupe za
potrebe Tela za koordinaciju.
2. Agencija za bezbednost saobraćaja
Član 9.
Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, osniva
Agenciju za bezbednost saobraćaja, kao javnu agenciju (u daljem tekstu: Agencija).
Agencija:
1) analizira, prati i unapređuje sistem bezbednosti saobraćaja (razvoj i
korišćenje jedinstvene baze podataka od značaja za bezbednost
saobraćaja),
2) radi na unapređenju bezbednosti vozača i drugih učesnika u saobraćaju,
kao i na unapređenju bezbednosti saobraćaja sa stanovišta vozila,
3) obavlja preventivno-promotivne aktivnosti u saradnji sa centrima za
promociju zdravlja naroda, odnosno instituta za javno zdravlje, osnovanih
u skladu sa propisima kojima se uređuje zdravstvena zaštita i vodi
kampanje o bezbednosti saobraćaja,
4) obezbeđuje bazu podataka o tehničkim karakteristikama motornih i
priključnih vozila, koji su od značaja za primenu propisa o bezbednosti
saobraćaja na putevima,
5) sprovodi stručni ispit, organizuje seminare unapređenja znanja i obavlja
proveru znanja za predavače teorijske nastave u obuci vozača,
6) organizuje seminare unapređenja znanja i obavlja proveru znanja za
instruktora vožnje i za profesionalnog vozača,
- 11 -
7) sprovodi stručni ispit za ispitivača, organizuje seminare unapređenja
znanja i obavlja provere znanja za ispitivače na vozačkom ispitu,
8) organizuje obuku i organizuje i sprovodi stručni ispit za vozača turističkog
voza,
9) organizuje obuku i organizuje i sprovodi stručni ispit za vozača tramvaja,
10) organizuje obuku i organizuje i sprovodi ispit znanja za vozače kojima je
oduzeta vozačka dozvola zbog nesavesnog upravljanja,
11) sprovodi stručni ispit za kontrolora tehničkog pregleda, organizuje
seminare unapređenja znanja i obavlja provere znanja za kontrolora
tehničkog pregleda,
12) izdaje dozvole (licence) i izdaje uverenja u skladu sa ovim zakonom,
13) sarađuje sa regionalnim i lokalnim telima za bezbednost saobraćaja,
14) izdaje periodične analize i publikacije sa podacima o saobraćaju i
saobraćajnim nezgodama,
15) organizuje i obezbeđuje objavljivanje stručne literature iz oblasti
osposobljavanja vozača,
16) obavlja poslove u vezi sa primenom digitalnih tahografa,
17) obavlja i druge zadatke vezane za unapređenje bezbednosti saobraćaja,
utvrđene ovim zakonom i drugim propisima.
Poslove iz stava 2. ovog člana Agencija vrši kao poverene poslove.
Za izvršavanje pojedinih poslova, koji se odnose na organizaciju poslova iz
stava 2. ovog člana, Agencija može angažovati pravno lice koje je materijalno i
stručno osposobljeno da obavlja te poslove.
Član 10.
Agencija se finansira iz:
1) cene usluga koje plaćaju korisnici usluga i posebnih naknada za
obavljanje poslova koje vrši Agencija,
2) donacija, priloga i drugih bespovratnih davanja datih osnivaču ili Agenciji,
3) ostalih izvora.
Visinu cena i naknada iz stava 1. tačka 1) ovog člana utvrđuje Vlada na
predlog Agencije, a po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za saobraćaj i
za trgovinu i usluge.
Sredstva za osnivanje i početak rada Agencije obezbeđuju se iz budžeta
Republike Srbije.
Saglasnost na akt kojim se utvrđuje visina plata i broj zaposlenih u Agenciji
daje Vlada.
Izvršavanje rashoda Agencije ne može se vršiti ukoliko Vlada nije dala
saglasnost na finansijski plan.
3. Strategija bezbednosti saobraćaja
Član 11.
Vlada donosi Nacionalnu strategiju bezbednosti saobraćaja na putevima (u
daljem tekstu: Nacionalna strategija).
- 12 -
Nacionalna strategija sadrži najznačajnija obeležja postojećeg stanja
bezbednosti saobraćaja, dugoročne i kratkoročne ciljeve, smernice, ključne oblasti
rada i rokove za donošenje odgovarajućeg Nacionalnog plana.
Nacionalnu strategiju predlaže Telo za koordinaciju za period od najmanje pet
godina, do kraja juna u poslednjoj godini važenja Nacionalne strategije.
Član 12.
Na osnovu Nacionalne strategije, na predlog Tela za koordinaciju, Vlada
donosi Nacionalni plan bezbednosti saobraćaja na putevima (u daljem tekstu:
Nacionalni plan), za period od najmanje jedne godine.
Nacionalni plan sadrži naročito: zadatke, mere po prioritetima, odgovorne
subjekte, rokove i finansijska sredstva u ključnim oblastima rada.
Član 13.
Skupštine jedinica teritorijalne autonomije, odnosno jedinica lokalne
samouprave, donose strategiju i godišnji plan bezbednosti saobraćaja na putevima
na svom području u skladu sa Nacionalnom strategijom i Nacionalnim planom.
4. Praćenje bezbednosti saobraćaja
Član 14.
Vlada podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o stanju bezbednosti saobraćaja na
putevima, najmanje dvaput godišnje.
Nadležni izvršni organ jedinice teritorijalne autonomije, odnosno jedinice
lokalne samouprave, opštinsko veće, odnosno gradsko veće, podnosi skupštini
izveštaj o stanju bezbednosti saobraćaja na tom području najmanje dvaput godišnje.
Član 15.
U cilju neprekidnog praćenja stanja bezbednosti saobraćaja na putevima u
Republici Srbiji, Agencija predlaže sistem jedinstvene osnove evidentiranja i praćenja
najznačajnijih obeležja bezbednosti saobraćaja.
Državni organi i drugi subjekti dužni su da Agenciji dostavljaju propisane
podatke o obeležjima značajnim za bezbednost saobraćaja.
Član 16.
Informacije o obeležjima bezbednosti saobraćaja iz jedinstvene baze
podataka iz člana 9. stav 2. tačka 1) ovog zakona su javne i dostupne svima pod
jednakim uslovima, osim onih čije objavljivanje je zakonom zabranjeno.
5. Finansiranje bezbednosti saobraćaja
Član 17.
Republika, jedinica teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, u
okviru svojih prava i dužnosti, obezbeđuju sredstva za finansiranje unapređenja
bezbednosti saobraćaja.
Izvori sredstava za unapređenje bezbednosti saobraćaja su:
1) budžet Republike Srbije, budžet jedinice teritorijalne autonomije i budžet
jedinice lokalne samouprave,
- 13 -
2) naplaćene novčane kazne za prekršaje predviđene propisima o
bezbednosti saobraćaja na putevima,
3) pokloni ili prilozi pokrovitelja dati Republici, jedinici teritorijalne autonomije
ili jedinici lokalne samouprave,
4) ostali prihodi.
Član 18.
Sredstva od novčanih kazni iz člana 17. stav 2. tačka 2) ovog zakona, u visini
od 70% pripadaju budžetu Republike, a u visini od 30% pripadaju budžetu jedinice
lokalne samouprave na čijoj teritoriji je prekršaj učinjen. Od 70 % sredstava koja
pripadaju budžetu Republike, 75 % se koristi za opremanje jedinica saobraćajne
policije. Od 30% sredstava koja pripadaju budžetu jedinice lokalne samouprave na
čijoj teritoriji je prekršaj učinjen, 50% sredstava se koristi za popravljanje saobraćajne
infrastrukture jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je prekršaj učinjen.
Sredstva iz stava 1. ovog člana koriste se za finansiranje unapređenja
bezbednosti saobraćaja na putevima.
Član 19.
Sredstva iz člana 17. ovog zakona koriste se za:
1) rad Tela za koordinaciju,
2) unapređenje saobraćajnog vaspitanja i obrazovanja,
3) preventivno-promotivne aktivnosti iz oblasti bezbednosti saobraćaja,
4) naučno-istraživački rad u oblasti bezbednosti saobraćaja,
5) tehničko opremanje jedinica saobraćajne policije koje kontrolišu i regulišu
saobraćaj na putevima i drugih organa nadležnih za poslove bezbednosti
saobraćaja.
Sredstva iz člana 17. ovog zakona koriste se prema programu koji donosi
Vlada, nadležni izvršni organ jedinice teritorijalne autonomije, odnosno nadležni
izvršni organ jedinice lokalne samouprave, na predlog tela za koordinaciju.
IV PRAVILA SAOBRAĆAJA
1. Opšte odredbe
Član 20.
Učesnici u saobraćaju dužni su da postupaju u skladu sa propisima o
pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i znacima i naredbama koje daje
ovlašćeno službeno lice nadležnog organa.
Učesnici u saobraćaju dužni su da postupaju u skladu sa saobraćajnom
signalizacijom i kada time odstupaju od propisa o pravilima saobraćaja. Učesnici u
saobraćaju su dužni da postupaju po saobraćajnim znakovima i kada se njihovo
značenje razlikuje od značenja oznaka na kolovozu i trotoaru.
Učesnici u saobraćaju dužni su da postupaju u skladu sa svetlosnim
saobraćajnim znakom i kad se značenje tog znaka razlikuje od značenja ostalih
saobraćajnih znakova ili pravila saobraćaja. Međusobno prvenstvo prolaza učesnika
u saobraćaju, koji na raskrsnici svetlosnim saobraćajnim znakovima istovremeno
dobijaju pravo prolaza, reguliše se pravilima saobraćaja.
- 14 -
Učesnici u saobraćaju dužni su da postupaju prema znacima, odnosno
naredbama koja daju ovlašćena lica (u daljem tekstu: policijski službenici) i kad time
odstupaju od svetlosnog saobraćajnog znaka, ili drugog saobraćajnog znaka ili
pravila saobraćaja.
Član 21.
Vozač je dužan da, s obzirom na brzinu kretanja vozila i druge okolnosti
saobraćaja, vozilo drži na takvom odstojanju i rastojanju od drugih vozila, odnosno
učesnika u saobraćaju, da ne izaziva opasnost i ne ometa druge učesnike u
saobraćaju.
Član 22.
Predmet, odnosno materija koja može da ugrozi, odnosno ometa bezbednost
saobraćaja, ne sme se nalaziti na putu.
Učesnik u saobraćaju je dužan da, bez odlaganja, sa puta ukloni predmet,
odnosno materiju koja se na kolovozu našla njegovim činjenjem, kao i predmet,
odnosno materiju koja potiče sa vozila kojim upravlja.
Ukoliko je u mogućnosti i ako time ne ometa bezbednost saobraćaja, učesnik
u saobraćaju je dužan, u cilju bezbednosti saobraćaja, da ukloni predmete i prepreke
koji ugrožavaju bezbednost saobraćaja sa kolovoza, a ako nije u mogućnosti, dužan
je da o tome, bez odlaganja, obavesti policiju ili preduzeće koje se stara o održavanju
puta.
Učesnik u saobraćaju je dužan da, bez odlaganja, obavesti policiju o svakom
događaju, odnosno pojavi, koja može ugroziti ili ugrožava bezbednost saobraćaja.
Vlasnik, odnosno korisnik vozila, ne sme dozvoliti da se odbačeno vozilo
nalazi na putu, odnosno mestu na kome je dozvoljeno zaustavljanje ili parkiranje
vozila.
Član 23.
Vozač je dužan da obrati pažnju na pešake koji se nalaze na kolovozu ili
stupaju na kolovoz ili iskazuju nameru da će stupiti na kolovoz.
Kada prilazi pešačkom prelazu, vozač mora da prilagodi brzinu vozila tako da
u svakoj situaciji koju vidi ili ima razloga da predvidi, može bezbedno da zaustavi
vozilo ispred pešačkog prelaza.
Na delu puta na kome se kreću deca, odnosno su postavljeni saobraćajni
znakovi o učešću dece u saobraćaju, vozač je dužan da vozi sa naročitom
opreznošću, tako da može blagovremeno da zaustavi vozilo.
Član 24.
Slepa osoba koja samostalno učestvuje u saobraćaju kao pešak, treba da se
kreće uz pomoć belog štapa i/ili obučenog psa vodiča.
Vozilo koje je podešeno da njime upravlja osoba sa invaliditetom može, na
zahtev te osobe, biti označeno nalepnicom čiji izgled, sadržaj, način postavljanja i
bliže uslove za izdavanje utvrđuje ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Oznaku iz stava 2. ovog člana izdaje nadležni organ jedinice lokalne
samouprave.
- 15 -
Član 25.
Vozač vozila koje obilazi vozilo za javni prevoz putnika, odnosno autobus
kojim se obavlja prevoz putnika za sopstvene potrebe, koje se nalazi na stajalištu,
mora da upravlja vozilom tako da ne ugrožava lice koje u to vozilo ulazi ili izlazi.
Lice iz stava 1. ovog člana, koje zbog ulaska, odnosno izlaska iz vozila treba
da stupi na kolovoz, dužno je da se prethodno uveri da stupanjem na kolovoz ne
ometa saobraćaj i ne ugrožava bezbednost saobraćaja.
Vozač vozila mora da se zaustavi iza vozila iz stava 1. ovog člana, kada lica
koja ulaze, odnosno izlaze iz tog vozila, moraju da pređu preko saobraćajne trake,
odnosno biciklističke staze ili trake kojom se vozilo kreće.
Član 26.
Ukoliko se vozilo za organizovan prevoz dece zaustavlja radi ulaska ili izlaska
dece, na putu sa po jednom saobraćajnom trakom po smeru, vozači ostalih vozila su
dužni da se zaustave dok deca ulaze ili izlaze iz vozila.
Za vreme ulaska i izlaska dece iz vozila, vozač tog vozila mora uključiti sve
pokazivače pravca.
Vozilo kojim se vrši organizovan prevoz dece mora biti obeleženo posebnim
znakom, koji propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Bliže propise o izgledu i načinu postavljanja posebnog znaka za obeležavanje
vozila kojim se organizovano prevoze deca donosi ministar nadležan za poslove
saobraćaja.
Član 27.
Vozač je dužan da, u naselju, omogući uključivanje u saobraćaj autobusu koji
se propisno uključuje u saobraćaj sa stajališta.
Član 28.
Vozač ne sme da koristi telefon, odnosno druge uređaje za komunikaciju
ukoliko nema, odnosno ne koristi, opremu koja omogućava telefoniranje bez
angažovanja ruku za vreme vožnje.
Vozač ne sme da koristi audio, odnosno video uređaje na način da ne čuje
zvučne signale drugih učesnika u saobraćaju, niti da preduzima druge radnje koje
ometaju njegovu pažnju pri upravljanju vozilom.
Lice koje se prevozi vozilom ne sme da ometa vozača u upravljanju vozilom,
niti da utiče na njega da upravlja vozilom na način kojim se umanjuje bezbednost
saobraćaja.
Odredbe stava 1. ovog člana koje se odnose na druge uređaje za
komunikaciju ne primenjuju se na vozače vozila sa prvenstvom prolaza, vozače
vozila pod pratnjom i vozače auto taksi prevoza u obavljanju službene dužnosti.
Član 29.
U vozilu se u saobraćaju na putu ne sme koristiti, niti nalaziti, uređaj odnosno
sredstvo, kojim se može otkrivati ili ometati rad uređaja za merenje brzine kretanja
vozila, odnosno drugih uređaja namenjenih za otkrivanje i dokumentovanje prekršaja.
Zabranjeno je stavljati u promet i reklamirati uređaje i predmete iz stava 1.
ovog člana.
- 16 -
Član 30.
Vozač i putnici u motornom vozilu u kome su ugrađeni, odnosno postoje
mesta za ugradnju sigurnosnih pojaseva, dužni su da u saobraćaju na putu koriste
sigurnosni pojas na način koji je predvideo proizvođač vozila.
Kada vozilo učestvuje u saobraćaju na putu, u putničkom, teretnom vozilu i
autobusu se mora nalaziti odgovarajući svetloodbojni prsluk.
Član 31.
U motornom vozilu na prednjem sedištu ne sme da se prevozi dete mlađe od
12 godina, kao ni lice koje je pod uticajem alkohola, odnosno psihoaktivnih supstanci
ili iz drugih razloga nije sposobno da upravlja svojim postupcima.
Dete do tri godine starosti prevozi se u bezbednosnom sedištu, odnosno
korpi, osim u vozilima za javni prevoz putnika.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, dete do tri godine, može se prevoziti na
prednjem sedištu, ukoliko se prevozi u bezbednosnom sedištu - korpi, koja je
okrenuta suprotno pravcu kretanja vozila, kada vozilo nema ili je isključen
bezbednosni vazdušni jastuk.
Bliže propise o načinu prevoženja dece i uslovima koje mora da ispunjava
bezbednosno sedište – korpa donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Član 32.
Vozač ne sme naglo da menja način vožnje, osim u slučaju izbegavanja
neposredne opasnosti.
Vozač koji namerava da pomeri vozilo udesno ili ulevo, menja saobraćajnu
traku, pretiče, obilazi, zaustavlja, skreće, okreće se polukružno, vozi unazad,
prestrojava se i sl, sme da otpočne takvu radnju samo ako se uverio da to može da
učini na bezbedan način.
Nakon uveravanja da sme da otpočne željenu radnju vozač je dužan da
druge učesnike u saobraćaju jasno i blagovremeno obavesti o tome, dajući im znak
pomoću pokazivača pravca ili, ako oni ne postoje, odgovarajući znak rukom. Vozač
koji pokazivačem pravca daje propisani znak, mora davati znak za sve vreme vršenja
radnje vozilom, a po izvršenoj radnji mora prestati sa davanjem tog znaka.
2. Uključivanje vozila u saobraćaj
Član 33.
Vozač sme da se uključi vozilom u saobraćaj na putu sa površine na kojoj se
ne vrši saobraćaj ili sa mesta na kome je vozilo bilo zaustavljeno ili parkirano ili da se
uključi vozilom u saobraćaj, samo ako se uverio da time neće ometati ostale
učesnike u saobraćaju i o tome obavestio druge učesnike u saobraćaju.
Kada se vozač uključuje u saobraćaj iz dvorišta, garaže ili druge površine, u
uslovima nedovoljne preglednosti ili vidljivosti, dužan je da bezbedno uključenje
izvede uz pomoć lica koje se nalazi na pogodnom mestu van vozila i koje mu daje
odgovarajuće znakove.
- 17 -
3. Kretanje vozila po putu
Član 34.
Za kretanje vozila vozač mora da koristi površinu namenjenu za saobraćaj
one vrste vozila kojim upravlja, osim u slučajevima predviđenim ovim zakonom.
Vozač vozila koji se kreće površinom koja nije namenjena za saobraćaj te
vrste vozila, ako je ovim zakonom to dozvoljeno, obavezan je da upravlja vozilom sa
naročitom pažnjom.
Član 35.
Vozilo se kreće desnom stranom kolovoza u smeru kretanja.
Vozač je dužan da vozilo u kretanju drži što bliže desnoj ivici kolovoza i na
tolikoj udaljenosti od nje da, s obzirom na brzinu kretanja vozila, uslove saobraćaja i
na stanje i osobine puta, ne ugrožava druge učesnike u saobraćaju i ne izlaže sebe
opasnosti.
Na putu u naselju sa najmanje dve saobraćajne trake za isti smer, vozač
može da se kreće vozilom saobraćajnom trakom koja se ne nalazi uz desnu ivicu
kolovoza, ako time ne ometa vozila koja se kreću iza njegovog vozila.
Odredba stava 3. ovog člana ne odnosi se na vozača teretnog vozila čija je
najveća dozvoljena masa veća od 3.500 kg, vozača vozila koje na ravnom putu ne
može razviti brzinu veću od 40 km/h i na vozača vozila koje nije motorno vozilo, osim
na delu puta ispred raskrsnice ili drugog mesta na kome vozilo skreće ulevo,
odnosno kada vrši preticanje ili obilaženje.
Član 36.
Na putu za saobraćaj vozila u oba smera na kome postoje najmanje četiri
saobraćajne trake, vozač ne sme vozilom da se kreće, odnosno prelazi na kolovoznu
traku namenjenu za saobraćaj vozila iz suprotnog smera.
Na putu za saobraćaj vozila u oba smera na kome postoje tri saobraćajne
trake, vozač ne sme vozilom da se kreće saobraćajnom trakom koja se nalazi uz levu
ivicu puta u pravcu kretanja vozila.
Na putu na kome su kolovozne trake fizički odvojene jedna od druge, vozač
ne sme vozilom da se kreće kolovoznom trakom namenjenom za saobraćaj vozila iz
suprotnog smera.
Na putu za saobraćaj vozila u jednom smeru, vozač ne sme vozilom da se
kreće u zabranjenom smeru.
Ukoliko je na putu sa više saobraćajnih traka za kretanje u istom smeru
onemogućen saobraćaj na jednoj od traka ili se traka završava, vozač koji se kreće u
istom smeru, u saobraćajnoj traci pored, dužan je da omogući uključivanje jednog
vozila u traku kojom se on kreće.
Član 37.
Vozač ne sme da se kreće vozilom unazad.
Kretanje vozilom unazad dozvoljeno je isključivo na kratkom delu puta, onom
stranom kolovoza kojom se do tada vozilo kretalo unapred ako se time ne ugrožavaju
niti ometaju drugi učesnici u saobraćaju.
- 18 -
Kretanje vozila unazad nije dozvoljeno na nepreglednom delu puta, pri
smanjenoj vidljivosti, u tunelima, na delu puta gde je zabranjeno zaustavljanje i na
prelazima preko železničke pruge.
Član 38.
Vozač ne sme naglo da uspori vozilo, osim u slučaju izbegavanja neposredne
opasnosti.
Vozač koji znatno usporava vozilo dužan je da to učini na način kojim neće
ugroziti, odnosno ometati vozače koji se kreću iza njega.
Član 39.
Tramvajskom bašticom, odnosno saobraćajnom trakom namenjenom za
kretanje vozila za javni prevoz putnika, dozvoljen je saobraćaj vozila sa prvenstvom
prolaza i vozila pod pratnjom.
Član 40.
Za vožnju bicikla, gde ne postoji posebna staza, odnosno traka, sme da se
koristi kolovoz u širini od najviše jedan metar od desne ivice kolovoza.
4. Nasilnička vožnja
Član 41.
Nasilnička vožnja je postupanje vozača koje je u gruboj suprotnosti sa
pravilima saobraćaja, odnosno, prilikom koje vozač ne pokazuje obzir prema
bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju.
Pod nasilničkom vožnjom smatra se i:
1) kada vozač dva ili više puta prođe svetlosni saobraćajni znak kada mu je
tim znakom zabranjen prolaz, ako između dva uzastopna prolaska nije
prošlo više od 10 minuta,
2) kada vozač izvrši preticanje kolone vozila pri čemu svojim vozilom prelazi
ili se kreće po neisprekidanoj uzdužnoj liniji koja razdvaja kolovozne trake
po smerovima kretanja.
5. Brzina
Član 42.
Vozač je dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta,
vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini
saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da
zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima
razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava
bezbednost saobraćaja.
Ako vozač vozi sporo u meri u kojoj ometa normalan saobraćaj, dužan je da
na prvom odgovarajućem mestu omogući da ga drugo vozilo bezbedno pretekne,
obiđe ili prođe.
Sve odredbe ovog zakona koje se odnose na brzinu primenjuju se na
trenutno izmerenu brzinu i srednju (prosečnu) brzinu.
- 19 -
Član 43.
Na putu u naselju, vozač ne sme vozilom da se kreće brzinom većom od
50 km/h, odnosno brzinom većom od brzine dozvoljene postavljenim saobraćajnim
znakom za celo naselje ili njegov deo.
Izuzetno, na putu u naselju, čiji saobraćajno-tehnički elementi to
omogućavaju, može da se saobraćajnim znakom dozvoli kretanje vozilom brzinom i
do 80 km/h.
Član 44.
Na putu van naselja vozač ne sme vozilom da se kreće brzinom većom od:
1) 120 km/h na auto-putu,
2) 100 km/h na motoputu,
3) 80 km/h na ostalim putevima.
Na putu van naselja vozač ne sme vozilom da se kreće brzinom većom od
brzine dozvoljene saobraćajnim znakom.
Član 45.
Brzina kretanja vozila na putevima prema vrsti vozila ograničava se na:
1) 80 km/h - za autobuse i autobuse sa priključnim vozilom za prevoz tereta
kao i za teretna motorna vozila čija najveća dozvoljena masa nije veća od
7.500 kg, osim na autoputu gde je najveća dozvoljena brzina 100 km/h,
2) 80 km/h - za motorna vozila koja vuku priključno vozilo za stanovanje
(karavan),
3) 70 km/h - za autobuse kada se vrši organizovani prevoz dece, za zglobne
autobuse bez mesta za stajanje, za teretna motorna vozila čija je najveća
dozvoljena masa veća od 7.500 kg i za teretna motorna vozila sa
priključnim vozilom, osim na autoputu gde je najveća dozvoljena brzina
90 km/h,
4) 50 km/h - za autobuse sa priključnim vozilom za prevoz lica, za gradske
autobuse, autobuse koji, pored ugrađenih sedišta imaju i određena mesta
za stajanje,
5) 40 km/h - za traktore, odnosno 30 km/h kada se u priključnom vozilu koje
vuče traktor prevozi najmanje jedno lice,
6) 20 km/h - za turistički voz i radnu mašinu na kojoj se prevoze lica.
Autobusi i teretna vozila najveće dozvoljene mase preko 7.500 kg, koja su
proizvedena, odnosno prvi put registrovana u Republici Srbiji nakon stupanja na
snagu ovog zakona, moraju imati uređaj za ograničavanje brzine kretanja koji ne
dozvoljava kretanje brzinom većom od 10 km/h od ograničenja predviđenog za tu
vrstu vozila.
Kada vozilo iz stava 2. ovog člana učestvuje u saobraćaju na putu, dužno ja
da ima ugrađen ispravan graničnik brzine i da ga koristi shodno njegovoj nameni.
- 20 -
6. Skretanje
Član 46.
Vozač vozila koji skreće udesno dužan je da skretanje izvrši krećući se
krajnjom saobraćajnom trakom koja se proteže uz desnu ivicu kolovoza, ako
saobraćajnim znakom nije drugačije određeno.
Vozač vozila koji skreće ulevo dužan je da skretanje izvrši krećući se krajnjom
levom saobraćajnom trakom koja se proteže uz razdelnu liniju, odnosno
saobraćajnom trakom koja se proteže uz levu ivicu puta sa jednosmernim
saobraćajem, ako saobraćajnim znakom nije drukčije određeno.
Vozač vozila koji skreće udesno dužan je da propusti vozilo koje se kreće sa
njegove desne strane, saobraćajnom trakom za vozila javnog prevoza putnika.
7. Prvenstvo prolaza
Član 47.
Na raskrsnici ili u susretu sa drugim vozilom, vozač je dužan da propusti
vozilo koje dolazi sa njegove desne strane.
Vozač vozila koji na raskrsnici skreće ulevo, dužan je da propusti vozilo koje,
dolazeći iz suprotnog smera na raskrsnici zadržava pravac kretanja ili skreće
udesno, ako saobraćajnim znakom nije drukčije određeno.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, tramvaj u svim slučajevima ima prvenstvo
prolaza, ako saobraćajnim znakom nije drukčije određeno.
Vozač koji ulazi vozilom na put sa prvenstvom prolaza dužan je da propusti
sva vozila koja se kreću tim putem.
Vozač je dužan da propusti sva vozila koja se kreću putem na koji se
uključuje i kada taj put nije saobraćajnim znakom označen kao put sa prvenstvom
prolaza, ako vozilom ulazi sa zemljanog puta na put sa savremenim kolovoznim
zastorom ili ako na put ulazi sa površine na kojoj se ne vrši javni saobraćaj.
Vozač koji pri skretanju vozila preseca biciklističku stazu ili traku, dužan je da
propusti vozila koja se kreću stazom, odnosno trakom.
8. Saobraćaj na raskrsnici
Član 48.
Vozač koji se približava raskrsnici dužan je da prilagodi vožnju uslovima
saobraćaja na raskrsnici, a naročito da vozi brzinom pri kojoj može da se zaustavi i
propusti vozila koja na raskrsnici imaju prvenstvo prolaza.
Vozač je dužan da, na dovoljnom odstojanju pred raskrsnicom, vozilom izvrši
prestrojavanje i zauzme položaj na saobraćajnoj traci predviđenoj za prolazak kroz
raskrsnicu u smeru u kojem želi nastaviti kretanje.
Član 49.
Vozač ne sme vozilom da uđe u raskrsnicu, iako ima prvenstvo prolaza ili mu
je semaforom to dozvoljeno, ako će se zbog gustine saobraćaja zaustaviti na
raskrsnici ili pešačkom prelazu, i time ometati ili onemogućiti saobraćaj vozila,
odnosno pešaka.
- 21 -
9. Polukružno okretanje
Član 50.
Vozač ne sme da vrši polukružno okretanje vozila u tunelu, na mostu,
vijaduktu, podvožnjaku, nadvožnjaku, kao i u uslovima smanjene vidljivosti, odnosno
na mestu gde je nedovoljna preglednost, kao i na delu puta koji nema dovoljnu širinu
za polukružno okretanje tog vozila.
10. Mimoilaženje
Član 51.
Prilikom mimoilaženja vozač je dužan da sa svoje leve strane ostavi dovoljno
rastojanja između svog vozila i vozila sa kojim se mimoilazi, po potrebi i da vozilo
pomeri ka desnoj ivici kolovoza.
Pri mimoilaženju sa pešakom, vozač je dužan da drži bezbedno rastojanje
između vozila i pešaka.
Ukoliko zbog prepreke na putu ili drugih učesnika u saobraćaju vozač ne
može da postupi po odredbi stava 1. ovog člana, dužan je da uspori kretanje svog
vozila i da ga, po potrebi, zaustavi da bi propustio vozilo iz suprotnog smera.
Ukoliko je zbog nedovoljne širine puta ili prepreke mimoilaženje
onemogućeno, vozač kojem je to, s obzirom na karakteristike i stanje puta i okolnosti
saobraćaja, lakše da izvede, dužan je da se prvi zaustavi i po potrebi, kretanjem
unazad ili na drugi način, pomeri svoje vozilo i zauzme na putu položaj koji
omogućava mimoilaženje.
Kada na raskrsnici vozila dolaze iz suprotnih smerova i skreću u levo, vozač
mimoilazi vozilo iz suprotnog smera tako što ga propušta sa svoje desne strane.
Član 52.
Na delu puta koji je saobraćajnim znakom označen kao opasan uspon,
odnosno kao opasna nizbrdica, na kome je mimoilaženje vozila nemoguće ili je
veoma otežano, vozač vozila koje se kreće niz nagib dužan je da zaustavi svoje
vozilo na pogodnom mestu ako primeti da mu drugo vozilo ide u susret uz nagib.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, vozač koji se kreće uz nagib dužan je da
zaustavi svoje vozilo ako ispred sebe ima pogodno mesto za zaustavljanje, koje
omogućava bezbedno mimoilaženje i ako bi, u slučaju da tako ne postupi,
mimoilaženje zahtevalo kretanje unazad jednog od vozila.
Na putu iz stava 1. ovog člana, kada jedno od vozila koja se mimoilaze mora
da se kreće unazad, kretaće se unazad:
1) svako vozilo koje se susrelo sa vozilom koje vuče priključno vozilo,
2) teretno vozilo koje se susrelo sa autobusom,
3) vozilo koje se susrelo sa vozilom više vrste,
4) ako se mimoilaze vozila iste vrste - vozilo koje se kreće niz nagib, osim
ako je, s obzirom na uslove i položaj vozila na putu, lakše da to učini
vozač vozila koje se kreće uz nagib.
U smislu stava 3. tač. 3) i 4) ovog člana, vozila se klasifikuju od niže ka višoj
vrsti na sledeći način: motocikli kao i mopedi, tricikli i četvorocikli, putničko vozilo,
traktor, radna mašina, teretno vozilo, autobus i skup vozila.
- 22 -
11. Preticanje i obilaženje
Član 53.
Preticanje i obilaženje vrši se sa leve strane vozila koje se pretiče.
Preticanje mora da se vrši sa desne strane ako je vozilo na kolovozu zauzelo
takav položaj i njegov vozač daje takav znak da se sa sigurnošću može zaključiti da
to vozilo skreće ulevo.
Tramvaj koji se kreće po šinama postavljenim na sredini kolovoza sme da se
pretiče samo sa desne strane, ako između njega i desne ivice kolovoza postoji
saobraćajna traka.
Na putu na kome postoje najmanje dve saobraćajne trake namenjene za
saobraćaj vozila u istom smeru, na kome su kolone vozila, brže kretanje vozila u
jednoj traci od kretanja vozila u drugoj traci ne smatra se preticanjem.
Na putu u naselju na kome postoje najmanje dve saobraćajne trake
namenjene za saobraćaj vozila u istom smeru, prolaženje sa desne strane vozila
koje se ne kreće krajnjom desnom saobraćajnom trakom, ne smatra se preticanjem.
Član 54.
Vozač kome je dat znak za preticanje dužan je da pomeri svoje vozilo ka
desnoj ivici kolovoza.
Vozač ne sme da povećava brzinu kretanja svog vozila dok ga drugo vozilo
pretiče.
Član 55.
Preticanje ili obilaženje vozač sme da vrši samo ako time ne ometa normalno
kretanje vozila koja dolaze iz suprotnog smera kada na putu ima dovoljno prostora za
bezbedno izvođenje tih radnji.
Vozač ne sme da vrši preticanje ili obilaženje kada time može ugroziti druge
učesnike u saobraćaju.
Vozač ne sme vozilom da započne preticanje ili obilaženje:
1) kolone vozila,
2) ako je vozač koji se kreće iza njega otpočeo preticanje ili obilaženje,
3) ako je vozač ispred njega na istoj saobraćajnoj traci dao znak za
preticanje ili obilaženje,
4) ako bi time ugrozio bezbednost saobraćaja ili ometao saobraćaj iz
suprotnog smera,
5) ako po izvršenom preticanju ili obilaženju ne bi mogao da se vrati u
saobraćajnu traku kojom se kretao pre toga bez ometanja ili ugrožavanja
ostalih učesnika u saobraćaju,
6) zaustavnom trakom,
7) na početku prevoja, na prevoju, ispred i u nepreglednoj krivini, osim na
kolovozu sa najmanje dve saobraćajne trake za kretanje vozila u istom
smeru,
8) u tunelu, osim u tunelu sa najmanje dve saobraćajne trake za kretanje
vozila u istom smeru,
9) vozila koje se približava pešačkom prelazu ili ga prelazi,
- 23 -
10) vozila koje se zaustavilo i zaustavlja radi propuštanja pešaka na
pešačkom prelazu,
11) na prelazu puta preko železničke ili tramvajske pruge,
12) kolone vozila pod pratnjom,
13) saobraćajnom trakom za spora vozila,
14) na mestu gde je to zabranjeno saobraćajnom signalizacijom,
15) na način da prelazi vozilom preko neisprekidane uzdužne linije pri čemu
koristi saobraćajnu traku namenjenu za kretanje vozila iz suprotnog
smera.
Obilaženje zaustavljene kolone na putu je zabranjeno ako se vozač nakon
obilaženja ne bi mogao bezbedno uključiti na saobraćajnu traku namenjenu kretanju
vozila u smeru u kome se on kreće.
Izuzetno, obilaženje u slučaju iz stava 3. tačka 15) ovog člana je dozvoljeno,
pod uslovima iz stava 1. ovog člana.
Vozač koji pretiče dužan je da svoje vozilo drži na potrebnom rastojanju i
odstojanju od vozila koje pretiče, tako da ga ne ometa niti ugrožava druge u
saobraćaju.
Član 56.
Posle preticanja ili obilaženja vozač je dužan da se, bez ometanja ili
ugrožavanja ostalih učesnika u saobraćaju, vrati u saobraćajnu traku kojom se kretao
pre toga.
Član 57.
Vozač ne sme da pretiče drugo vozilo neposredno ispred raskrsnice ili na
raskrsnici koja nije sa kružnim tokom saobraćaja.
Neposredno ispred raskrsnice i na raskrsnici vozač u slučaju kada se kreće
putem sa prvenstvom prolaza, sme da pretiče:
1) vozilo koje skreće u levo, a pretiče se sa desne strane,
2) vozilo koje skreće u desno, ali da pri tom svojim vozilom ne prelazi na deo
kolovoza namenjen za saobraćaj vozila iz suprotnog smera,
3) vozilo koje se kreće na putu sa prvenstvom prolaza,
4) vozilo koje se kreće raskrsnicom na kojoj je saobraćaj regulisan
svetlosnim saobraćajnim znakovima ili znacima koje daje policijski
službenik,
5) bicikl, moped ili motocikl.
Član 58.
Ako se na sredini kolovoza nalazi površina koja nije namenjena za saobraćaj
vozila, objekat ili uređaj, vozila moraju da ih obilaze sa desne strane.
Površine, objekti ili uređaji iz stava 1. ovog člana koji se nalaze na sredini
puta sa jednosmernim saobraćajem mogu da se obilaze sa obe strane, ako
saobraćajnim znakom nije drugačije određeno.
- 24 -
12. Zvučni i svetlosni znaci upozorenja
Član 59.
Vozač je dužan da upotrebi zvučni znak upozorenja kada to zahtevaju razlozi
bezbednosti saobraćaja, a naročito:
1) na putu van naselja zbog upozorenja drugom učesniku u saobraćaju da
želi da ga pretekne ili obiđe, ako bi bez tog znaka postojala opasnost
nastanka saobraćajne nezgode,
2) ako se pored kolovoza nalazi dete koje ne obraća pažnju na kretan
