Vrste tužbi u parničnom postupku, obavezni elementi tužbe u parničnom postupku kroz primere kao i osnovne semernice za adekvatno sastavljanje tužbe u parničnom postupku iz prakse.
- Forme podnesaka u parničnom postupku
- Sadržina i obavezni elementi podnesaka u parničnom postupku
- Sadržina zaglavlja podnesaka u parničnom postupku
- Sadržina izjave podnesaka u parničnom postupku
- Obavezan potpis podnosioca podneska u parničnom postupku
- Stilske i jezičke smernice za pisanje podnesaka u parničnom postupku
- Pojam I funkcije tužbe u parničnom postupku
- Obavezni segmenti tužbe u parničnom postupku
- Činjenični osnov tužbe u parničnom postupku
- Formulacija tužbenog zahteva
- Klasifikacija tužbi u parničnom postupku prema vidu pravne zaštite koji se tužbom traži
- Smernice za pisanje tužbe na sudu na osudu na činidbu (kondemnatorne tužbe)
- Smernice za pisanje tužbe za utvrđenje (deklaratorne tužbe)
- Smernice za pisanje tužbe za preinačenje pravne situacije (konstitutivne tužbe)1. Podnesci u parničnom postupku
Zakon o parničnom postupku ne definiše sam pojam podneska nego propisuje koje radnje stranke moraju preduzeti u pismenoj formi i njihovu obaveznu sadržinu. Tužba, protivtužba, odgovor na tužbu i pravni lekovi podnose se u pismenoj formi. Pismenu formu ispunjavaju i podnesci koji su upućeni sudu telegramom i elektronskom postom u skladu sa posebnim zakonom (čl. 98.st.1. i st. 2 ZPP)
Vrste podnesaka :
Pripremni: Služe strankama za pripremanje usmene rasprave, njima se sudu i suprotnim stranama saopštavaju sve činjenice i okolnosti koje nameravaju da iznesu na usmenoj raspravi
Primer : - Tužba
- Odgovor na tužbu
Obični : Njima stranke saopštavaju sudu razna obaveštenja.
Primer : - Saopštenje o promeni adrese
Konačni : Sadrže sve ono sto je potrebno da se njima odluči bez usmene rasprave. U njima su iznete sve činjenice, predloženi su dokazi i formulisane sve činjenice.
Primer : - Mandatna tužba
Podnesci moraju da budu razumljivi, da sadrže sve on osto je potrebno da bi po njima moglo da se postupa, a naročito
- Označenje suda,
- Ime i prezime,
- Poslovno ime privrednog društva ili drugog subjekta,
- Prebivalište ili boravište, sedište stranaka,njihovih zakonskih zastupnika I punomoćnika, ako ih imaju,
- Predmet spora,
- Sadržinu izjave,
- Potpis podnosioca.
Ako izjava sadrži zahtev, stranka je dužna da u podnesku navede činjenice na kojima zahtev zasniva, kao i dokaze ako je to potrebno.
Pisani podnesci se podnose isključivo izvan ročista i to najkasnije 15 dana pre dana održavanja ročista
OBAVEZNI ELEMENTI SVAKOG POGLAVLJA SU :
ZAGLAVLJE
SADRŽINA IZJAVE
POTPIS PODNOSIOCA
- Stvarno i mesno nadležni sud kome se podnesak upućuje. Naziv suda (da li je u pitanju Privredni sud, Osnovni sud, Viši sud i sl.). Otvoriti Zakon o uređenju sudova: da li je sud u Beogradu ili drugom mestu, otvoriti ZPP koji propisuje mesnu nadležnost, određuje se, ako naiđete na nekih 20-tak članova mesne nadležnosti, preko toga ćemo videti odakle je tužilac, odakle tuženi, koja je vrsta spora (da li je šteta, nepokretnost i sl.) Da li je sud opšte nadležnosti, ili posebne nadležnosti. Pored toga postoji Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, nakon svega otvoriti ZPP pa da nađemo deo SASTAV SUDA, tu vidimo hoće li nam suditi sudija pojedinac ili veće.)
- Stranka (ime i prezime, odnosno poslovno ime i prebivalište ili boravište, odnosno sedište stranaka,
- Zakonski zastupnik ili punomoćnik, ukoliko ih imaju,
- Zakonski ili uobičajeni naziv parnične radnje koja se podneskom preduzima,
- Predmet spora
- Vrednost predmeta spora, ukoliko je to neophodno radi određivanja nadležnosti suda, izjavljivanja zahteva za reviziju, odnosno ostvarivanja nekog prava u postupku,
- Broj primeraka u kojem se podnesak podnosi,
- Broj priloga koji se podnose uz podnesak,
- Ukoliko se podnesak podnosi u toku trajanja postupka, u gornjem desnom uglu navodi se poslovni broj parničnog predmeta koji se sastoji od oznake registra, broja pod kojim je zaveden i oznaku kalendarske godine u kojoj je to učinjeno. Na primer : P 235/2022
P 235/2022
OSNOVNI SUD U BEOGRADU
TUŽILAC: Milan Milanov iz Beograda, ulica Vrbina 15, JMBG 11122244455577
TUŽENI : Jan Mili iz Beograda, ulica Malta 17, JMBG 11113333675488
PODNESAK TUŽIOCA
Predmet : Obaveštenje tužioca o promeni mesta prebivališta
Poštovani,
Ovim podneskom obaveštavam Osnovni sud u Beogradu da sam promenio mesto prebivališta u nameri da stalno živim na adresi Petrova 15, 11000 Beograd.
DOKAZ : Kopija prijave prebivališta od 12.12.2022. godine na propisanom
obrascu Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije PU Beograd.
Imajući u vidu napred navedeno molim naslovni sud da mi buduće pozive šalje na napred navedenu adresu.
Dana: 12.12.2022. godine Tužilac:
Milan Milanov
Sadržina podneska predstavlja izjavu koja se upućuje sudu, odnosno protivnoj stranci. Izjava treba da bude jasna, precizna, određena. Činjenice moraju biti iznete pregledno, po izvesnom hronološkom redu, za svaki činjenični navod mora da se navedu i odgovarajuća dokazna sredstva. Kao dokazna sredstva mogu se javiti stvari I lica pomoću kojih sud stiče saznanja I koja mogu stvoriti kod suda uverenje o tom da odredjena činjenica postoji ili ne postoji.
Zakon o parničnom postupku kao dokaz navodi:
- uviđaj
- isprava
- svedok
- veštak
- saslušanje stranaka
Potpis podnosioca predstavlja svojeručni potpis stranke koja upućuje podnesak. Ukoliko podnesak sastavlja i upućuje advokat stranke, onda se lično ime stranke samo ispisuje odštampano a na margini zaglavlja u podnesku advokat stavlja otisak svog štambilja i potpisuje svojeručno podnesak.
- U sudskoj praksi je u upotrebi, uglavnom, font Times New Roman, veličina 12,
- Činjenično stanje treba podeliti u delove. Veliki delovi neprekidnog teksta su nepregledni i čitalac moze izgubiti koncentraciju i nit,
- Svaki stav treba početi novim redom, a svaki novi red razmakom,
- Izvesni autori zastupaju glediste da svaki stav treba označiti arapskim brojevima,
- Činjenične navode treba jasno odvojiti od dokaza, u novom redu,
Cilj legalistickog pisanja, sastavljanja bilo koje vrste pravnih akata, jeste informisanje adresata o izvjesnim činjenicama na jasan, precizan i koncizan nacin. Reči se moraju koristiti u svom uobičajenom značenju, strane reči treba upotrebljavati samo ukoliko ne postoji odgovarajući prevod u srpskom jeziku. Činjenične navode i zahteve treba formulisati preciznim, jasnim, sažetim stilom, bez suvišnih reči i na način koji isključuje svaku dvosmislenost. U podnesku treba koristiti jednostavnu terminologiju, ne treba koristiti različite izraze za isti pojam. Kada se izraz upotrebi u jednom značenju, mora se u istom značenju upotrebiti u celom tekstu.
Tužba je zahtev koji se podnosi sudu radi rešavanja građanskopravnog spora iz ličnih, porodičnih, radnih, trgovačkih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa. Tužba je inicijalna parnčina radnja tužioca kojim se pokreće prvostepeni parnični postupak. Tužbe kao tužioci mogu podneti fizička i pravna lica.
U materijalnom smislu, tužba je parnična radnja koja sadrži zahtev za pružanje pravne zaštite određene sadržine. U formalnom smislu, tužba je pismeno u kome je sadržana tužbena parnična radnja odnosno podnesak, ili zapisnik koji podnesak zamenjuje. Tužbom se ostvaruje parvo na pravnu zaštitu i sobzirom na njen cilj ona je ofanzivna a sobzirom na pravnu zaštitu ona je dispozitivna (jer sadrži izjavu volje tužioca upućenu sudu tj. da sud pokrene postupak I izrekne traženu zaštitu) i radnja koja sadrži zahtev za presudu. Sadržina sudskog pismena određena je zakonom i, pored tužbe, može da sadrži i druge parnične i materijalnopravne radnje tužioca (predlog za obezbeđenje dokaza; zahtev za izdavanje privremene mere obezbeđenja; zahtev za obezbeđenje parničnih troškova; zahtev za dosudu troškova postupka; itd.) ili izjavu umešača o mešanju u parnicu.
Elementi koje tužba u parničnom postupku mora da sadrži ;
- Stvarno i mesno nadležan sud kome se kao adresatu obraća tužilac,
- Stranke i njihove zakonske zastupnike,
- Predmet spora,
- Vrednost predmeta spora,
- Činjenice na kojima tužilac zasniva svoj zahtev
- Dokaze kojima se činjenice potvrđuju,
- Pravni osnov zahteva,
- Tužbeni zahtev,
- Potpis tužioca
Činjenični osnov čine pravno relevantne činjenice. Tužilac navodi stvarni događaj koji mu daje osnova da postoji određeni tužbeni zahtev. Tužilac je dužan da čnjenice koje navodi u tužbi potkrepi i dokazima.
Tužbeni zahtev je zahtev za presudu,sadržan i formulisan u samoj tužbi. Tužbeni zahtev se piše u sadašnjem vremenu. To je deo tužbe kojim tužilac formuliše svoje mišljenje ili predlog o tome kako dispozitiv treba da glasi. Na primer :
PRESUDU
USVAJA SE kao osnovan tužbeni zahtev tužioca Nike Nove, iz Beograda, Malta 18, pa se OBAVEZUJE tuženi Ali Abi iz Beograda, Vase Miskina 13, da tužiocu na ime nematerijalne štete proistekle iz štetnog događaja od dana 1.10.2020. godine zbog koga je tuženi oglašen krivim, presudom Osnovnog suda u Beogradu, P, br.K.br. 253 /2022 od 10.12.2020. godine, isplati
- Iznos od 50.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova
- Iznos od 50.000,00 dinara na ime psihičkog straha
Sve to sa zakonskom zateznom kamatom koja se ima računati od dana presuđenja pa do konačne isplate, a u roku od 8 dana od dana donošenja presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
OBAVEZUJE se tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka koliko budu iznosili sa zakonskom zateznom kamatom koja se ima računati od dana presuđenja pa do konačne isplate u roku od 8 dana od donošenja presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Beograd, 12.12.2020. godine Punomoćnik tužioca:
Advokat Mile Mili
Vrste tužbi prema vidu pravne zaštite koje se njima traže :
OSUĐUJUĆE (kondemnatorne tužbe)
-tužba za osudu na dospelu činidbu, da se nešto daa, učini ili trpi
-tužba za osudu na buduću činidbu
-tužba za osudu na propuštanje
UTVRĐUJUĆE (deklaratorne tužbe), zahteva se utvrđenje postojanja odnosno nepostojanja određenog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost isprave
PREOBRAŽAJNE (konstitutivne tužbe) kojim se od suda traži promena određenog pravnog odnosa
12. Smernice za pisanje tužbe na sudu na osudu na činidbu (kondemnatorne tužbe)
Tužba za osudu na činidbu gde tužilac od suda zahteva da tuženom naloži određeno ponašanje, osudu na određeno činjenje ili nečinjenje, preduzimanje neke radnje, propuštanje neke radnje ili trpljenje neke radnje. Kod ove vrste tužbe postojanje pravnog interesa se pretpostavlja iz dva razloga 1. Tužilac nije ovlašćen da sopstvenim aktima uspostavi povređeno pravo jer postoji zabrana samopomoći 2. U slučaju usvajanja tužbenog zahteva ova stranka može da očekuje određenu korist koju nije u stanju da ostvari sopstvenim aktom.
Postoje tri vrste ove tužbe i to:
-tužba za osudu na dospelu činidbu, da nesto daa, da učini ili da trpi.
-tužba za osudu na buduću činidbu
-tužba za osudu na propuštanje
Uzmimo primer tužbe na osudu na dospelu činidbu, reč je o isplati ugovorene nadoknade.
Dakle, o isplati ugovorene nadoknade. Činjenice na kojima tužilac zasniva tužbeni zahtev je ugovor o profesionalnom angažmanu u kojem je predviđena nadoknada za određeni vremenski period i naravno overen kod notara. Ovu činjenicu treba potkrepiti dokazima na taj način sto se priloži ugovor o profesionalnom angažmanu. Ovde treba navesti da mu se nije isplatilo ugovoreno i da traži od suda da obaveže tuženog na isplatu onako kako je to ugovorom dogovoreno i traženo po tužbenom zahtevu. Ovde je povreda subjektivnog prava.
Tužba za utvrđenje zahteva se da sud utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitosti odnosno neistinitosti neke isprave. Kod ove tužbe se zahteva da tužilac dokaže postojanje pravnog interesa ili da njeno podnošenje bude izričito ovlašćeno. Tužba se može zahtevati da se ustanovi postojanje jednog određenog prava ili postojanje pravnog odnosa u celini. Zahtev može biti pozitivno ili negativno određen. U prvom slučaju se zahteva od suda da se utvrdi postojanje određenog prava ili pravnog odnosa, a u drugom suprotno – utvrđenje da određeno pravo ili pravni odnos ne postoji. Ovom tužbom se ne traži od suda da utvrdi bilo koju činjenicu ili da promeni postojeću situaciju. niti se ovom tužbom nalaže bilo kakvo činjenje ili nečinjenje tuženom. Cilj ove tužbe jeste da se samo presudom konstatuje postojanje nekog prava ili pravnog odnosa. Tako na primeru tužioci mogu tužbenim zahtevom da traže da sud utvrdi da su tužioci po osnovu nasleđivanja iza njihove pokojne tetke suvlasnici sa određenim udelima na nepokretnostima koji joj pripadaju po osnovima bračne tekovine. Ovde je naglašen neki preventivni značaj. Odlučivanje o ovoj vrsti tužbenog zahteva sud unosi izvesnost u odnose stranaka, time se utiče na to da njihovo ponasanje bude u buduće usklađeno sa odlukom suda o postojanju odnosno nepostojanju nekog prava ili pravnog odnosa.
Ovo je tužba kojom tužilac tvrdi da mu pripada pravo da određenu pravnu situaciju promeni i zato on od suda traži da on svojom odlukom promeni određeni građanskopravni odnos. To je npr. tužba za razvod braka. Da bi sud usvojio tužbeni zahtev bitno je da je tužilac odlučio da do promene dođe. Uzmimo primer, da tužilac traži od suda jedan prestanak pravnog odnosa i predlaže sudu da taj brak razvede. Promena nastaje pravosnažnošću odluke kojom se usvaja tužbeni zahtev, i ovde se pretpostavlja pravni interes tužioca jer ne postoji drugi način da ova stranka ostvari promenu za koju tvrdi da ima pravo. Ovom tužbom je moguće postaviti različite zahteve za preobražaj.
