ZAKON O ALTERNATIVNIM INVESTICIONIM FONDOVIMA
("Sl. glasnik RS", br. 73/2019)
I OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređivanja i primena
Član 1
Ovim zakonom uređuje se:
1) osnivanje i upravljanje alternativnim investicionim fondovima;
2) osnivanje, delatnost i poslovanje društava za upravljanje alternativnim investicionim fondovima;
3) način stavljanja na tržište, izdavanja i otkupa udela u alternativnim investicionim fondovima;
4) poslovi i dužnosti depozitara, u smislu ovog zakona;
5) nadležnost Komisije za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija);
6) druga pitanja od značaja za oblast alternativnih investicionih fondova i društava za upravljanje alternativnim investicionim fondovima.
Ovaj zakon se primenjuje na:
1) društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima sa sedištem u Republici Srbiji, koja upravljaju jednim ili više alternativnih investicionih fondova;
2) društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima sa registrovanim sedištem u državi članici Evropske unije, koja upravljaju jednim ili više alternativnih investicionih fondova;
3) društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima sa registrovanim sedištem u trećoj državi, koja upravljaju jednim ili više alternativnih investicionih fondova.
Pojmovi
Član 2
Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeća značenja:
1) država članica - država članica Evropske unije (u daljem tekstu: EU) i Evropskog ekonomskog prostora (u daljem tekstu: EEP);
2) treća država - država koja nije država članica u smislu tačke 1) ovog stava;
3) alternativni investicioni fond (u daljem tekstu: AIF) - investicioni fond koji je osnovan u skladu sa ovim zakonom, koji prikuplja sredstva od investitora sa namerom da ih investira u skladu sa utvrđenom politikom ulaganja u korist tih investitora, a za koji se ne zahteva dozvola za rad u smislu zakona kojim se uređuje organizovanje i rad otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom;
4) društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondovima (u daljem tekstu: DZUAIF) - pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Republika) čija je redovna delatnost upravljanje jednim ili više AIF-ova na osnovu dozvole za rad izdate od strane Komisije, u skladu sa ovim zakonom;
5) otvoreni AIF - zasebna imovina, koja nema svojstvo pravnog lica, koju organizuje i kojom upravlja DZUAIF, u svoje ime i za zajednički račun članova AIF-a, u skladu sa odredbama ovoga zakona, pravila poslovanja i/ili prospekta tog AIF-a, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja. Investicione jedinice otvorenog AIF-a otkupljuju se na zahtev članova, direktno ili posredno, iz imovine otvorenog AIF-a, na način i pod uslovima utvrđenim pravilima poslovanja i/ili prospektom AIF-a, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja i to pre okončanja postupka likvidacije, odnosno prestanka AIF-a;
6) zatvoreni AIF je:
(1) zatvoreni AIF koji nema svojstvo pravnog lica - zasebna imovina, koja nema svojstvo pravnog lica, koju organizuje i kojom upravlja DZUAIF, u svoje ime i za zajednički račun članova AIF-a, u skladu sa odredbama ovog zakona i pravilima poslovanja AIF-a, a čije investicione jedinice na zahtev članova nije moguće otkupiti iz imovine AIF-a. Zatvorenim AIF-om koji nema svojstvo pravnog lica uvek upravlja DZUAIF,
(2) zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica - pravno lice osnovano u formi akcionarskog društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, koji osniva i kojim upravlja DZUAIF u njegovo ime i za njegov račun u skladu sa odredbama ovog zakona, pravilima poslovanja i/ili prospektom AIF-a, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja, statutom AIF-a, a čiji se udeli, odnosno akcije u AIF-u ne mogu na zahtev članova otkupiti iz imovine AIF-a,
(3) zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica sa internim upravljanjem - zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica, koji upravlja svojom imovinom sam, a ne preko DZUAIF-a i koji istovremeno predstavlja DZUAIF;
7) DZUAIF iz države članice - pravno lice sa registrovanim sedištem u državi članici, čija je redovna delatnost upravljanje jednim ili više AIF-ova na osnovu odobrenja nadležnog organa države članice;
8) DZUAIF iz treće države - pravno lice sa registrovanim sedištem u trećoj državi čija je redovna delatnost upravljanje jednim ili više AIF-ova na osnovu odobrenja nadležnog organa treće države;
9) ogranak DZUAIF-a - mesto poslovanja koje je deo DZUAIF-a, koji nema svojstvo pravnog lica i koji obavlja delatnosti za koje je DZUAIF dobio dozvolu za rad od Komisije. Sva mesta poslovanja, koje je DZUAIF sa registrovanim sedištem u Republici, osnovao u jednoj državi članici, smatraju se jednim ogrankom;
10) ogranak DZUAIF-a iz države članice, odnosno treće države - sva mesta poslovanja koje je DZUAIF sa registrovanim sedištem u jednoj državi članici ili trećoj državi osnovao u bilo kojoj državi članici, a koja se u smislu ovog zakona smatraju jednim ogrankom;
11) naknada koja zavisi od prinosa - udeo u dobiti AIF-a koji pripada DZUAIF-u po osnovu naknade za upravljanje AIF-om, isključujući udeo u dobiti AIF-a koji pripada DZUAIF-u po osnovu povraćaja od ulaganja DZUAIF-a u AIF;
12) nadležni organ - organ pojedine države članice, odnosno treće države, koji je zakonom ili propisima te države ovlašćen za izdavanje odobrenja za osnivanje i rad ili nadzor DZUAIF-a ili AIF-a;
13) nadležni organ za depozitare - organ pojedine države članice ili treće države koji je zakonom ili propisima te države ovlašćen za izdavanje odobrenja za osnivanje i rad ili nadzor depozitara;
14) AIF iz države članice je:
(1) AIF koji je dobio dozvolu za rad ili je registrovan u državi članici u skladu sa zakonima i propisima te države članice,
(2) AIF koji nije dobio dozvolu za rad ili nije registrovan u državi članici, ali ima registrovano sedište i/ili mesto stvarnog upravljanja u državi članici;
15) upravljanje ulaganjima - obuhvata najmanje upravljanje portfolijom i upravljanje rizicima;
16) glavni AIF - AIF u koji ulaže neki drugi AIF ili ima izloženost u skladu sa tačkom 17) ovog stava;
17) prateći AIF - svaki AIF koji ulaganjem u glavni AIF prati njegovu investicionu politiku i strategiju, na jedan od sledećih načina:
(1) ulaganjem najmanje 85% sopstvene imovine u udele u AIF-u glavnog AIF-a,
(2) ulaganjem najmanje 85% sopstvene imovine u više od jednog glavnog AIF-a, ukoliko takvi glavni AIF-ovi imaju iste strategije ulaganja,
(3) izložen je sa najmanje 85% sopstvene imovine prema glavnom AIF-u na drugi način;
18) holding društvo - ima značenje određeno zakonom kojim se uređuju privredna društva;
19) matična država članica AIF-a je:
(1) država članica u kojoj je AIF dobio dozvolu za rad ili je registrovan u skladu sa važećim nacionalnim pravom, ili u slučaju više dozvola za rad ili registracija, država članica u kojoj je AIF prvi put dobio dozvolu za rad ili je registrovan,
(2) ako AIF nije dobio dozvolu za rad niti je registrovan u jednoj od država članica, država članica u kojoj AIF ima registrovano sedište i/ili mesto stvarnog upravljanja;
20) matična država članica DZUAIF-a - država članica u kojoj DZUAIF ima registrovano sedište. Za DZUAIF iz treće države sva pozivanja na "matičnu državu članicu DZUAIF-a" u ovom zakonu tumače se kao "referentna država članica";
21) referentna država članica - država članica određena u skladu sa članom 73. stav 1. ovog zakona;
22) država članica domaćin DZUAIF-a je:
(1) država članica, koja nije matična država članica, u kojoj DZUAIF iz države članice upravlja AIF-ovima iz države članice,
(2) država članica, koja nije matična država članica, u kojoj DZUAIF iz države članice stavlja na tržište udele u AIF-u iz države članice,
(3) država članica, koja nije matična država članica, u kojoj DZUAIF iz države članice stavlja na tržište udele u AIF-u iz treće države,
(4) država članica, koja nije referentna država članica, u kojoj DZUAIF iz treće države upravlja AIF-ovima iz država članica,
(5) država članica, koja nije referentna država članica, u kojoj DZUAIF iz treće države stavlja na tržište udele u AIF-u iz države članice,
(6) država članica, koja nije referentna država članica, u kojoj DZUAIF iz treće države stavlja na tržište udele u AIF-u iz treće države;
23) evropski pasoš - pravo DZUAIF-a da, na osnovu dozvole za rad izdate od strane Komisije ili nadležnog organa matične države članice, obavlja delatnost na teritoriji drugih država članica;
24) izdavalac - pravno lice kako je određeno zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, a čije su hartije od vrednosti, odnosno drugi finansijski instrumenti uključeni u trgovanje na regulisanom tržištu, na način koji je propisan zakonom kojim se uređuje tržište kapitala;
25) pravni zastupnik - fizičko lice koje ima prebivalište u Republici ili pravno lice koje ima registrovano sedište u Republici, a koje je izričito ovlastio DZUAIF iz treće države da deluje u ime takvog DZUAIF-a iz treće države u odnosima sa Komisijom, nadležnim organima, investitorima, institucijama i drugim ugovornim stranama DZUAIF-a iz treće države u Republici, a u vezi sa obavezama DZUAIF-a iz treće države na osnovu ovog zakona;
26) finansijski leveridž - svaka metoda pomoću koje DZUAIF povećava izloženost AIF-a kojim upravlja, bilo pozajmljivanjem novca ili hartija od vrednosti, bilo zauzimanjem pozicija sa derivatima u koje je ugrađen finansijski leveridž, ili na drugi način;
27) upravljanje AIF-om - obavljanje najmanje poslova upravljanja ulaganjima za jednog ili više AIF-ova;
28) stavljanje na tržište - svaka direktna ili indirektna ponuda ili distribucija investitorima ili kod investitora, na inicijativu DZUAIF-a ili u ime DZUAIF-a, udela u AIF-ovima kojima upravlja;
29) nelistirano društvo - privredno društvo koje ima registrovano sedište u Republici i čije akcije nisu uključene u trgovanje na regulisanom tržištu, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala;
30) nelistirano društvo iz države članice - privredno društvo koje ima registrovano sedište u državi članici i čije akcije nisu uključene u trgovanje na regulisanom tržištu, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala;
31) glavni broker - investiciono društvo ili drugi subjekt koji podleže prudencijalnim propisima ili stalnom nadzoru, koji nudi usluge profesionalnim investitorima prvenstveno radi finansiranja ili izvršavanja transakcija sa finansijskim instrumentima kao druga ugovorna strana i koji takođe može pružati druge usluge poput saldiranja i kliringa transakcija, usluga čuvanja, pozajmljivanja hartija od vrednosti, posebno personalizovane tehnologije i pogodnosti operativne podrške;
32) profesionalni investitor - investitor koji ispunjava uslove za profesionalnog klijenta, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala;
33) mali investitor - investitor koji nije profesionalni investitor;
34) poluprofesionalni investitor - mali investitor koji ispunjava sledeće uslove:
(1) za potrebe ulaganja u udele u AIF-u jednog AIF-a se obavezuje da jednokratnom uplatom uplati iznos od najmanje 50.000 evra ili ekvivalentnu vrednost u drugoj valuti, na način propisan pravilima poslovanja i prospektom AIF-a, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja,
(2) DZUAIF je procenio da ima dovoljno iskustva na tržištu kapitala i stručnog znanja da bi razumeo rizike ulaganja, kao i da je ulaganje u AIF, u skladu sa njegovim investicionim ciljevima;
35) kvalifikovano učešće - posredno ili neposredno učešće u DZUAIF-u koje predstavlja najmanje 10% kapitala, odnosno prava glasa ili manje učešće koje omogućava ostvarenje značajnog uticaja na upravljanje DZUAIF-om. Za utvrđivanje prava glasa u smislu ove odredbe primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala;
36) društvo za sekjuritizaciju - pravno lice koje je osnovano isključivo za obavljanje poslova sekjuritizacije, u skladu sa zakonom;
37) UCITS fond - subjekt za zajednička ulaganja u prenosive hartije od vrednosti u skladu sa zakonom koji uređuje otvorene investicione fondove sa javnom ponudom;
38) depozitar - kreditna institucija koja pruža usluge depozitara definisane članom 158. ovog zakona;
39) član, odnosno akcionar AIF-a - fizičko ili pravno lice koje je zakoniti imalac udela u AIF-u na čije ime i za čiji račun su registrovani udeli, odnosno akcije AIF-a, odnosno za čiji račun se vode investicione jedinice u registru investicionih jedinica AIF-a;
40) investiciona jedinica - slobodno prenosivi dematerijalizovan finansijski instrument koji predstavlja srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini otvorenog AIF-a, odnosno zatvorenog AIF-a koji nema svojstvo pravnog lica;
41) udeo u AIF-u - udeo, odnosno akcija u zatvorenom AIF-u koji ima svojstvo pravnog lica, odnosno investiciona jedinica u otvorenom AIF-u, odnosno zatvorenom AIF-u koji nema svojstvo pravnog lica;
42) prospekt - osnovni dokument AIF-a koji potencijalnim investitorima pruža potpune i jasne informacije za donošenje osnovane odluke o ulaganju u AIF;
43) ključne informacije za investitora - dokument AIF-a koji sadrži odgovarajuće informacije o najvažnijim karakteristikama AIF-a, kao što su vrste ulaganja i mogući rizici, a koje su jasno naznačene kao ključne i omogućavaju investitorima da razumeju vrste i značaj rizika, uz ocenu posledica sticanja udela u AIF-u, a na koji se shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju otvoreni investicioni fondovi sa javnom ponudom;
44) član uprave - direktor, član odbora direktora, izvršni direktor, član izvršnog odbora ili član nadzornog odbora u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva;
45) portfolio AIF-a - imovina u koju AIF ulaže u skladu sa odredbama ovog zakona;
46) Evropski fond preduzetničkog kapitala (European Venture Capital Fund - EuVECA) - oznaka koju može koristiti DZUAIF u odnosu na kvalifikovani fond preduzetničkog kapitala koji je definisan propisom EU o evropskim fondovima preduzetničkog kapitala;
47) Evropski fond socijalnog preduzetništva (European social entrepreneurship fund - EuSEF) - oznaka koju može koristiti DZUAIF u odnosu na kvalifikovani fond preduzetničkog kapitala koji je definisan propisom EU o evropskim fondovima za socijalno preduzetništvo;
48) javna ponuda - svako obaveštenje dato u bilo kom obliku i na bilo koji način upućeno svim potencijalnim investitorima, koje sadrži dovoljno informacija o uslovima ponude i o ponuđenim udelima u AIF-u na osnovu kojih se investitor može odlučiti na kupovinu tih udela;
49) privatna ponuda - svako obaveštenje dato u bilo kom obliku i na bilo koji način upućeno profesionalnim i/ili poluprofesionalnim investitorima, koje sadrži dovoljno informacija o uslovima ponude i ponuđenim udelima u AIF-u na osnovu kojih se investitor može odlučiti na kupovinu tih udela, a koje je po nekoj svojoj karakteristici uslovljeno (npr. minimalnim iznosom ulaganja, ciljanom grupom investitora ili brojem investitora);
50) relevantno lice - lice koje u odnosu na DZUAIF predstavlja:
(1) lice na rukovodećoj poziciji u DZUAIF-u, lice koje je član, odnosno akcionar DZUAIF-a, lice koje je član nadzornog odbora ili lice koje je prokurista DZUAIF-a,
(2) lice na rukovodećoj poziciji, član nadzornog odbora ili prokurista u zatvorenom AIF-u koji ima svojstvo pravnog lica,
(3) lice na rukovodećoj poziciji u pravnom licu na koje je DZUAIF delegirao svoje poslove, lice na rukovodećoj poziciji ili član društva ovlašćenog za ponudu i distribuciju udela u AIF-u,
(4) lice koje je zaposleno u DZUAIF-u, lice koje je zaposleno u pravnom licu na koje je DZUAIF delegirao svoje poslove ili lice koje je zaposleno u pravnom licu ovlašćenom za ponudu i distribuciju udela AIF-a, a koje je uključeno u delatnosti koje DZUAIF obavlja,
(5) sva druga fizička lica koja obavljaju usluge za DZUAIF, odnosno lica koja su angažovana od strane DZUAIF-a, a koja su uključena u delatnosti koje DZUAIF obavlja;
51) lična transakcija - transakcija finansijskim instrumentima koja je izvršena od strane ili u ime relevantnog lica, pod uslovom da je ispunjen bar jedan od sledećih kriterijuma:
(1) relevantno lice deluje izvan delokruga aktivnosti koje obavlja u profesionalnom svojstvu,
(2) transakcija je izvršena za račun jednog od sledećih lica:
- relevantnog lica,
- lica sa kojim je relevantno lice blisko povezano u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala,
- lica sa kojim je relevantno lice u rodbinskoj vezi a sa njim deli isto domaćinstvo bar godinu dana na dan kada je lična transakcija izvršena, ili
- lica čiji je odnos s relevantnim licem takve prirode da relevantno lice ima neposredan ili posredan materijalni interes od ishoda transakcije, a koji ne predstavlja proviziju ili naknadu za izvršenje transakcije;
52) trajni nosač podataka - sredstvo koje omogućava trajno čuvanje podataka, tako da se čuvanim podacima uvek može pristupiti i da se čuvani podaci mogu reprodukovati u neizmenjenom obliku u periodu koji odgovara svrsi čuvanja.
Pojmovi: regulisano tržište, multilateralna trgovačka platforma (MTP), OTC tržište, kliring, saldiranje, insajderska informacija, bliska povezanost, kontrola, finansijski instrument, instrumenti tržišta novca, prenosive hartije od vrednosti, kreditna institucija, matično društvo, zavisno društvo i pravne posledice osude imaju značenje određeno zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.
Izuzeci od primene
Član 3
Ovaj zakon ne primenjuje se na:
1) holding društva;
2) društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i dobrovoljne penzijske fondove;
3) društva za osiguranje i reosiguranje;
4) nadnacionalne institucije kao što su: Evropska centralna banka, Evropska investiciona banka, Evropski investicioni fond, evropske razvojne finansijske institucije i bilateralne razvojne banke, Svetska banka, Međunarodni monetarni fond, druge nadnacionalne institucije i slične međunarodne organizacije u slučaju da takve institucije upravljaju AIF-ovima i u meri u kojoj ti AIF-ovi deluju u javnom interesu;
5) nacionalne centralne banke;
6) nacionalne, regionalne i lokalne vlasti i organe ili druge institucije koje upravljaju fondovima koji podržavaju penzijske sisteme i sisteme socijalne sigurnosti;
7) programe učestvovanja zaposlenih u dobiti ili štednje radnika;
8) sekjuritizacione subjekte posebne namene.
Ovaj zakon se ne primenjuje i na DZUAIF koji upravlja jednim ili više AIF-ova čiji su jedini članovi, odnosno akcionari DZUAIF ili matična društva ili zavisna društva DZUAIF-a ili druga zavisna društva ovih matičnih društava, pod uslovom da nijedan od ovih članova, odnosno akcionara nije i sam AIF.
Član 4
Udeli u AIF-u nude se u skladu sa ovim zakonom.
Izuzetno, udeli u AIF-u zatvorenog AIF-a koji ima svojstvo pravnog lica, a koji je osnovan u formi akcionarskog društva nude se u skladu sa ovim zakonom i zakonom koji uređuje tržište kapitala.
Profesionalnim i poluprofesionalnim investitorima nude se udeli u AIF-ovima u svim vrstama AIF-ova.
Malim investitorima nude se samo udeli u AIF-ovima koji ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom.
Registar DZUAIF-ova i AIF-ova
Član 5
DZUAIF kome je Komisija izdala dozvolu za rad i AIF-ovi kojima on upravlja, upisuju se u javne registre DZUAIF-ova i AIF-ova koje vodi Komisija.
U registre iz stava 1. ovog člana upisuju se svi ažurni podaci propisani aktom iz stava 6. ovog člana.
Podaci o ličnosti koji se obrađuju moraju biti primereni, bitni i ograničeni na neophodne u odnosu na svrhu obrade.
Svrha obrade podataka o ličnosti sadržanih u registrima iz stava 1. ovog člana je sprovođenje ovim zakonom propisanih regulatornih i nadzornih ovlašćenja Komisije.
Podaci iz registara iz stava 1. ovog člana objavljuju se na internet stranici Komisije, na način propisan aktom iz stava 6. ovog člana, s tim da se, ukoliko je neophodno objavljivanje podataka koji predstavljaju podatke o ličnosti, objavljuju samo ime i prezime fizičkog lica.
Komisija propisuje sadržinu i način vođenja registara iz stava 1. ovog člana, kao i način objavljivanja podataka iz tih registara.
Član 6
Komisija na svojoj internet stranici objavljuje ažurirani spisak svih DZUAIF-ova iz drugih država članica i trećih zemalja i njihovih ogranaka koji posluju na teritoriji Republike, kao i spisak AIF-ova iz drugih država članica i trećih zemalja čiji se udeli u AIF-u stavljaju na tržište u Republici.
Komisija će objaviti i spisak svih DZUAIF-ova iz drugih država članica koji stavljaju na tržište udele u AIF-u u kvalifikovanim fondovima EuVECA i EuSEF na teritoriji Republike, kao i spisak tih AIF-ova.
Zabrana upotrebe pojmova "alternativni investicioni fond" ili "AIF"
Član 7
Pravno lice i preduzetnik ne mogu koristiti pojam "alternativni investicioni fond" ili "AIF", niti pojmove izvedene ili skraćene iz tog pojma u svom poslovnom imenu ili nazivu, odnosno nazivu svog proizvoda ili usluge, osim ukoliko te pojmove koriste u skladu sa odredbama ovog zakona.
II DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE ALTERNATIVNIM INVESTICIONIM FONDOVIMA
Pravna forma
Član 8
DZUAIF se osniva kao društvo sa ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo koje nije javno društvo u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, veliki DZUAIF se osniva isključivo u formi dvodomnog akcionarskog društva.
Na DZUAIF se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva i odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala, osim ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno.
DZUAIF ne može biti ciljno društvo u smislu zakona kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava.
Svakim AIF-om upravlja jedan DZUAIF, koji je odgovoran za obezbeđivanje usklađenosti sa odredbama ovog zakona.
U slučajevima kada DZUAIF, koji nije zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica sa internim upravljanjem, nije u mogućnosti da obezbedi usklađenost sa odredbama ovog zakona, za koju je sam AIF odgovoran, dužan je da bez odlaganja obavesti Komisiju, a kada je to primenljivo i nadležni organ AIF-a u drugoj državi članici.
Nakon prijema obaveštenja iz stava 6. ovog člana, Komisija nalaže preduzimanje neophodnih mera, s ciljem obezbeđenja usklađenosti sa odredbama ovog zakona.
Ukoliko, uprkos preduzetim merama, neusklađenost i dalje postoji, Komisija oduzima dozvolu za upravljanje navedenim AIF-om i udeli u navedenom AIF-u se više ne mogu stavljati na tržište.
U poslovnom imenu DZUAIF-a moraju biti sadržane i reči "društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondovima".
Pravno lice koje nema dozvolu za rad u skladu sa ovim zakonom ne može koristiti u svom poslovnom imenu ili nazivu, kao ni u pravnom prometu pojam "društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondovima", niti pojmove izvedene ili skraćene iz tog pojma, ili drugi sličan naziv.
Delatnost DZUAIF-a
Član 9
Delatnosti DZUAIF-a su:
1) osnovna delatnost: upravljanje AIF-ovima;
2) dodatne delatnosti:
(1) upravljanje portfoliom na diskrecionoj i pojedinačnoj osnovi u skladu sa zakonom koji uređuje tržište kapitala,
(2) pomoćne usluge:
- investiciono savetovanje prema odredbama zakona kojim se uređuje tržište kapitala,
- prijem i prenos naloga u vezi sa finansijskim instrumentima,
- čuvanje i administracija akcija, udela i investicionih jedinica u institucijama kolektivnog investiranja.
Upravljanje AIF-om obuhvata:
1) osnivanje, odnosno organizovanje AIF-a;
2) upravljanje portfoliom AIF-a;
3) upravljanje rizicima;
4) administrativne poslove koji uključuju pravne i računovodstvene usluge u vezi sa upravljanjem AIF-ovima, obračun vrednosti imovine, obračunavanje vrednosti udela u AIF-u, praćenje usklađenosti u smislu člana 42. ovog zakona, isplatu prihoda ili dobiti, izdavanje i otkup udela u AIF-u, ispunjenje ugovornih obaveza, uključujući izdavanje potvrda, obrada zahteva investitora, vođenje evidencija i registra udela u AIF-u i objavljivanje i obaveštavanje investitora;
5) stavljanje na tržište udela AIF-a;
6) aktivnosti u vezi sa imovinom AIF-a.
Aktivnosti iz stava 2. tačka 6) ovog člana obuhvataju usluge potrebne za ispunjavanje obaveza DZUAIF-a, upravljanje objektima, delatnost upravljanja nekretninama, savetovanje društava o strukturi kapitala, poslovnim strategijama i srodnima pitanjima, savetovanje i usluge vezane za spajanje i kupovinu društava i druge usluge povezane sa upravljanjem AIF-om.
DZUAIF je dužan da, prilikom obavljanja delatnosti iz stava 1. tačka 2) ovog člana, pored odredbi ovog zakona, primenjuje i odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala i podzakonskih propisa koji se odnose na visinu kapitala, organizacione zahteve, uslove poslovanja i zaštitu klijenata, postupanje po nalogu i izvršavanje naloga nadležnih organa, pravila poslovnog ponašanja prema klijentima prilikom pružanja ovih investicionih usluga, kao i zaštitu investitora i nadzor nad pružanjem investicionih usluga.
Pored delatnosti iz stava 1. ovog člana, DZUAIF može da obavlja i delatnosti upravljanja UCITS fondovima ukoliko ima odgovarajuću dozvolu za rad u skladu sa zakonom koji uređuje otvorene investicione fondove sa javnom ponudom, kao i delatnosti upravljanja portfoliom dobrovoljnog penzijskog fonda, u skladu sa ovlašćenjima dobijenim na diskrecionoj i pojedinačnoj osnovi.
DZUAIF ne može da obavlja druge delatnosti osim delatnosti navedenih u st. 1. i 5. ovog člana.
Zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica sa internim upravljanjem ne može obavljati drugu delatnost osim upravljanja tim AIF-om.
DZUAIF može da upravlja jednim ili više AIF-ova.
DZUAIF može da upravlja AIF-ovima i UCITS fondovima koji su pod nadzorom nadležnih organa drugih država članica, odnosno AIF-ovima i otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom koji su subjekt nadzora nadležnih organa trećih država, pod uslovom da za to pribavi adekvatnu dozvolu za rad od strane Komisije.
Član 10
Delatnost DZUAIF-a može da obavlja:
1) DZUAIF koji je dobio dozvolu za rad u skladu sa ovim zakonom;
2) društvo za upravljanje UCITS fondom koje je prethodno dobilo dozvolu za rad u skladu sa zakonom koji uređuje otvorene investicione fondove sa javnom ponudom, kao i u skladu sa ovim zakonom;
3) DZUAIF iz druge države članice koji, u skladu sa odredbama ovog zakona, osnuje ogranak u Republici ili može neposredno obavljati delatnosti DZUAIF-a u Republici, na osnovu odobrenja nadležnog organa matične države članice DZUAIF-a;
4) DZUAIF iz treće države koji, u skladu sa odredbama ovog zakona, osnuje ogranak u Republici ili je ovlašćen da neposredno obavlja delatnosti DZUAIF-a u Republici, na osnovu odobrenja nadležnog organa referentne države članice DZUAIF-a, a na osnovu odobrenja Komisije.
Ograničenje poslovanja DZUAIF-a
Član 11
DZUAIF ne može imati učešće u kapitalu i upravljanju u drugim pravnim licima, osim ukoliko je drugačije propisano ovim zakonom.
Član 12
DZUAIF može obavljati delatnosti iz člana 9. ovog zakona za koje je dobio dozvolu za rad, ukoliko je upisano u Registar privrednih subjekata i ispunjava sve uslove predviđene ovim zakonom i podzakonskim aktima Komisije o izdavanju dozvole za rad DZUAIF-a.
DZUAIF može da obavlja delatnosti za koje je dobio dozvolu za rad na teritoriji Republike, pod uslovima iz ovog zakona.
Investiciona društva koja imaju dozvolu za rad u skladu sa zakonom koji uređuje tržište kapitala ne moraju da dobiju dozvolu za rad na osnovu ovog zakona kako bi pružala investicione usluge kao što je upravljanje pojedinačnim (individualnim) portfoliom klijenta koji ulaže u AIF.
DZUAIF-u koji nema dozvolu za obavljanje delatnosti upravljanja ulaganjem u smislu člana 2. stav 1. tačka 15) ovog zakona ne može se izdati dozvola za obavljanje preostalih delatnosti iz člana 9. ovog zakona.
DZUAIF-u se ne može izdati dozvola za rad, koja sadrži samo dozvolu za obavljanje dodatnih delatnosti iz člana 9. stav 1. tačka 2) ovog zakona.
DZUAIF-u koji nema dozvolu za obavljanje delatnosti iz člana 9. stav 1. tačka 2) podtačka (1) ovog zakona, ne može se izdati dozvola za obavljanje delatnosti iz člana 9. stav 1. tačka 2) podtačka (2) ovog zakona.
Komisija propisuje sadržinu zahteva za izdavanje dozvole za rad za sve vrsta DZUAIF-a, kao i dokumentaciju koja se uz te zahteve prilaže.
Kategorije DZUAIF-a
Član 13
U zavisnosti od ukupne vrednosti imovine AIF-ova kojima upravlja DZUAIF i kategorije investitora kojima se nude AIF-ovi razlikuju se veliki i mali DZUAIF.
Ukupna vrednost imovine pod upravljanjem utvrđuje se u skladu sa propisima EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor, i aktom Komisije iz stava 4. ovog člana.
Kada ukupna vrednost imovine AIF-ova kojima upravlja DZUAIF prelazi propisani prag, DZUAIF je dužan da postupa u skladu sa propisima EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor, i aktom Komisije iz stava 4. ovog člana, osim ukoliko drugačije nije propisano ovim zakonom.
Komisija propisuje stavke koje se uključuju i/ili isključuju iz obračuna ukupne vrednosti imovine AIF-ova kojima upravlja DZUAIF.
Veliki DZUAIF
Član 14
Veliki DZUAIF je DZUAIF koji neposredno ili posredno, preko lica sa kojim je DZUAIF povezan zajedničkim upravljanjem ili kontrolom ili značajnim neposrednim ili posrednim učešćem, upravlja AIF-ovima čija ukupna imovina prelazi prag od:
1) 25 miliona evra, uključujući imovinu stečenu korišćenjem finansijskog leveridža;
2) 75 miliona evra, ako AIF-ovi kojima upravlja:
(1) ne koriste finansijski leveridž,
(2) u kojima investitori nemaju pravo na otkup udela pet godina od datuma početnog ulaganja u svaki AIF.
DZUAIF koji upravlja AIF-om koji se nudi malim investitorima je uvek veliki DZUAIF, nezavisno od veličine imovine AIF-ova pod upravljanjem.
Mali DZUAIF
Član 15
Mali DZUAIF je DZUAIF koji udele u AIF-ima kojima upravlja namerava da nudi isključivo profesionalnim i/ili poluprofesionalnim investitorima, a koji neposredno ili posredno, preko lica sa kojima je DZUAIF povezan zajedničkim upravljanjem ili kontrolom ili značajnim neposrednim ili posrednim učešćem, upravlja AIF-ima čija ukupna imovina ne prelazi prag iz člana 14. stav 1. ovog zakona.
Na mali DZUAIF ne primenjuju se sledeće odredbe ovog zakona:
1) član 22. koji se odnosi na dodatni iznos kapitala;
2) član 32. stav 2. koji se odnosi na minimalan broj članova uprave DZUAIF-a;
3) čl. 42. do 45. koji se odnose na: praćenje usklađenosti, unutrašnju reviziju, upravljanje rizicima i upravljanje likvidnošću;
4) čl. 47. i 48. koji se odnose na politiku nagrađivanja i odbor za nagrađivanje;
5) čl. 63. do 65. koji se odnose na prekogranično obavljanje delatnosti DZUAIF-a iz Republike u odnosu na AIF-ove država članica;
6) čl. 69. do 71. koji se odnose na DZUAIF iz Republike koji stavlja na tržište udele u AIF-u iz treće države u Republici ili u drugoj državi članici i stavljanje na tržište udela u AIF-u iz Republike u trećoj državi;
7) član 158. stav 1. tačka 1), čl. 159. i 169. koji se odnose na kontrolne poslove depozitara i reviziju izvršavanja obaveza depozitara.
Izuzetno od člana 9. stav 6. ovog zakona, mali DZUAIF može da obavlja i druge delatnosti, za koje mu ne treba prethodna dozvola Komisije, pod uslovom da te delatnosti ne obavlja kao pretežne delatnosti, kao i da te delatnosti nisu u sukobu interesa sa delatnostima koje mali DZUAIF obavlja u skladu sa ovim zakonom.
Član 16
Mali DZUAIF može imati jednog člana uprave koji vodi poslove i zastupa DZUAIF.
Mali DZUAIF može da prenese poslove upravljanja AIF-om na drugi DZUAIF, bez odobrenja Komisije, ali uz obaveštavanje Komisije.
Mali DZUAIF može da promeni depozitara bez prethodne saglasnosti Komisije, ali uz obaveštavanje Komisije.
Mali DZUAIF ne može prekogranično da stavlja na tržište udele u AIF-u ili da upravlja AIF-om u drugoj državi članici niti može da u Republici i/ili državi članici stavlja na tržište udele u AIF-ovima iz treće države kojima upravlja.
Na mali DZUAIF primenjuju se propisi EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor.
Mali DZUAIF je dužan da u svom poslovanju i u svim materijalima namenjenim investitorima jasno istakne da nije u obavezi da primenjuje sve odredbe ovog zakona, kao i da ukaže na rizike koji postoje za investitore.
Mali DZUAIF je dužan da obavesti Komisiju:
1) o glavnim instrumentima kojima trguje, glavnim izloženostima, kao i najvažnijim koncentracijama AIF-ova kojima upravlja, kako bi Komisija bila u mogućnosti da prati sistemske rizike;
2) ako više ne ispunjava neki od uslova iz člana 15. stav 1. ovog zakona bez odlaganja;
3) o svim drugim činjenicama potrebnim za izvršavanje naloga Komisije, na njen zahtev.
Promena kategorija DZUAIF-a
Član 17
Kada ukupna vrednost imovine AIF-ova kojima upravlja mali DZUAIF pređe prag iz člana 14. stav 1. ovog zakona, a mali DZUAIF proceni da prelazak praga nije privremen, mali DZUAIF je dužan da u roku od 30 dana od dana prelaska praga Komisiji podnese zahtev za izdavanje dozvole za rad velikog DZUAIF-a.
Nezavisno od pragova propisanih odredbama ovog zakona, mali DZUAIF može da podnese Komisiji zahtev za izdavanje dozvole za rad velikog DZUAIF-a.
Član 18
Kada veliki DZUAIF prestane da ispunjava uslove iz člana 14. stav 1. ovog zakona, dužan je da o tome bez odlaganja obavesti Komisiju i akcionare, odnosno članove AIF-ova kojima upravlja.
Ako veliki DZUAIF više nema nameru da posluje kao veliki DZUAIF, dužan je da o tome bez odlaganja obavesti Komisiju i akcionare odnosno članove AIF-ova kojima upravlja, a Komisija će na zahtev takvog DZUAIF-a rešenjem utvrditi prestanak važenja njegove dozvole za rad i izdati dozvolu za rad malog DZUAIF-a.
DZUAIF je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema rešenja Komisije iz stava 2. ovog člana, obavesti sve članove, odnosno akcionare AIF-ova kojima upravlja o promeni kategorije DZUAIF-a, uz napomenu da se na njega više ne primenjuju sve odredbe ovog zakona i da ukaže na rizike koji iz toga mogu nastati za članove, odnosno akcionare AIF-ova kojima upravlja.
Član 19
Kada DZUAIF upravlja evropskim fondom preduzetničkog kapitala ili evropskim fondom socijalnog preduzetništva pod oznakom EuVECA ili EuSEF, udele takvih fondova može nuditi isključivo investitorima u skladu sa propisima EU koji uređuju ove vrste fondova.
Osnovni kapital DZUAIF-a
Član 20
Novčani deo osnovnog kapitala DZUAIF-a prilikom osnivanja zavisi od kategorije DZUAIF-a iz člana 13. ovog zakona i iznosi najmanje:
1) za veliki DZUAIF:
(1) 125.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije,
(2) 300.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije za zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica sa internim upravljanjem;
2) za mali DZUAIF:
(1) 70.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije,
(2) 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije za zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica sa internim upravljanjem.
Novčani deo osnovnog kapitala uplaćuje se u celosti pre upisa DZUAIF-a u registar privrednih subjekata, na privremeni račun kod banke.
Kapital DZUAIF-a
Član 21
Kapital DZUAIF-a sastoji se od zbira osnovnog i dopunskog kapitala u skladu sa minimalnim iznosom kapitala, a koji je umanjen za odbitne stavke, u skladu sa odredbama ovog zakona i podzakonskog akta Komisije iz stava 4. ovog člana.
Kapital DZUAIF-a, uključujući dodatni kapital iz člana 22. stav 5. tačka 1) ovog zakona, mora biti uložen u likvidnu imovinu ili imovinu koja se lako može pretvoriti u novac u kratkom roku i ne može biti namenjen spekulativnom trgovanju.
Smatra se da je kapital uložen u likvidnu imovinu ako se drži u oročenim ili neoročenim novčanim depozitima u banci koji su raspoloživi na prvi poziv, ili ako se drži u hartijama od vrednosti sa rokom dospeća od jedne godine čiji je izdavalac Republika ili Narodna banka Srbije, u skladu sa propisima.
Komisija propisuje način obračuna kapitala, karakteristike osnovnog i dopunskog kapitala i karakteristike stavki koje ih čine, odbitne stavke i ograničenja kapitala iz stava 1. ovog člana.
Dodatni kapital DZUAIF-a
Član 22
Kada vrednost imovine AIF-ova kojima upravlja DZUAIF prelazi 250 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije, DZUAIF je dužan da obezbedi dodatni kapital u iznosu od 0,02% iznosa za koji vrednost portfolija AIF-a premašuje navedeni iznos, ali tako da zahtevani ukupan iznos osnovnog kapitala i dodatnog kapitala ne prelazi iznos od deset miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije.
Vrednost portfolija AIF-a iz stava 1. ovog člana uključuje vrednost portfolija AIF-a za koje je DZUAIF delegirao poslove upravljanja imovinom na treće lice u skladu sa ovim zakonom, ali ne uključuje vrednost portfolija AIF-ova kojima DZUAIF upravlja na osnovu delegiranja poslova upravljanja imovinom AIF-a.
Komisija može na zahtev DZUAIF-a posebnim rešenjem i u skladu sa podzakonskim aktom iz stava 7. ovog člana, da oslobodi DZUAIF od obaveze da obezbedi do 50% dodatnog iznosa kapitala iz stava 1. ovog člana, pod uslovom da DZUAIF ima garanciju u istom iznosu, koju je izdala banka sa registrovanim sedištem u Republici.
Komisija može da oslobodi DZUAIF obaveze iz stava 3. ovog člana, pod uslovom da DZUAIF ima garanciju u istom iznosu, koju je izdala banka ili društvo za osiguranje sa registrovanim sedištem u državi članici ili trećoj državi, pod uslovom da one iz trećih zemalja podležu pravilima prudencijalnog nadzora jednakim onim propisanim u Republici, odnosno EU.
Radi pokrića mogućih rizika od profesionalne odgovornosti koji proizlaze iz delatnosti DZUAIF-a, DZUAIF, odnosno zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica sa internim upravljanjem mora da ima:
1) dodatni kapital primeren za pokriće mogućih rizika od profesionalne odgovornosti ili
2) osiguranje od profesionalne odgovornosti koje je odgovarajuće za pokriće navedenih rizika.
U ispunjavanju obaveza iz stava 5. ovog člana, DZUAIF je dužan da postupa u skladu sa propisima EU koji, u vezi sa alternativnim investicionim fondovima, bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare, finansijski leveridž, transparentnost i nadzor.
Komisija propisuje način izveštavanja o ispunjavanju obaveza iz st. 1. i 5. ovog člana.
Komisija propisuje dodatne kapitalne zahteve za DZUAIF, koji osim delatnosti upravljanja AIF-ovima obavlja i delatnost upravljanja UCITS fondovima.
Minimalni iznos kapitala DZUAIF-a
Član 23
Minimalni iznos kapitala DZUAIF-a zavisi od kategorije DZUAIF-a.
Kapital DZUAIF-a mora u svakom trenutku da bude veći ili jednak većem od sledeća dva iznosa:
1) minimalnog iznosa osnovnog kapitala iz člana 20. stav 1. ovog zakona, odnosno kada postoji obaveza unosa dodatnog kapitala, ukupnog iznosa osnovnog i dodatnog kapitala iz člana 22. stav 1. ovog zakona; ili
2) jedne četvrtine fiksnih opštih troškova DZUAIF-a iz prethodne poslovne godine.
Kada kapital padne ispod visine minimalnog iznosa kapitala iz stava 2. ovog člana, Komisija može DZUAIF-u da omogući da otkloni odstupanja u određenom roku, odnosno da naloži neku od mera nadzora iz ovog zakona.
Kada je od početka poslovanja DZUAIF-a prošlo manje od godinu dana, kapital DZUAIF-a mora biti veći ili jednak većem od sledeća dva iznosa:
1) iznosu iz stava 2. tačka 1) ovog člana; ili
2) jedne četvrtine fiksnih opštih troškova koji su predviđeni poslovnim planom DZUAIF-a, osim ukoliko Komisija ne zahteva prilagođavanje tog plana.
Komisija propisuje stavke fiksnih opštih troškova iz stava 2. tačka 2) ovog člana, kao i način izveštavanja Komisije o obračunavanju kapitala DZUAIF.
Uslovi i postupak izdavanja dozvole za rad
Član 24
Komisija rešenjem izdaje dozvolu za rad DZUAIF-a (u daljem tekstu: dozvola za rad).
Lice koje namerava da osnuje DZUAIF dužno je da podnese Komisiji zahtev za izdavanje dozvole za rad. Zahtev za izdavanje dozvole za rad može da podnese i već osnovano akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću.
Pre registracije osnivanja, odnosno delatnosti DZUAIF-a u registar privrednih subjekata, DZUAIF mora dobiti dozvolu za rad.
Domaća i strana fizička i pravna lica mogu osnovati DZUAIF. Jedno domaće i strano fizičko i pravno lice i sa njim blisko povezana lica ne mogu imati kvalifikovano učešće u više od jednog DZUAIF-a.
DZUAIF ne sme da ima kontrolu niti kvalifikovano učešće u investicionom društvu, finansijskoj instituciji, društvu za osiguranje i drugim finansijskim institucijama, osim ukoliko takva kontrola nije posledica realizacije investicije AIF-ova kojim upravlja taj DZUAIF.
DZUAIF ne sme sticati akcije čiji je izdavalac depozitar.
DZUAIF ne sme sticati udele, odnosno akcije u pravnom licu na koje je depozitar delegirao poslove u skladu sa članom 163. ovog zakona.
Zahtev za izdavanje dozvole za rad
Član 25
Zahtev za izdavanje dozvole za rad podnosi se za delatnosti upravljanja AIF-ovima iz člana 9. stav 1. tačka 1) ovog zakona.
Ukoliko DZUAIF namerava da obavlja neku od dodatnih delatnosti iz člana 9. stav 1. tačka 2) ovog zakona, prilikom podnošenja zahteva iz stava 1. ovog člana podneće i zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje navedenih delatnosti.
Član 26
Uz zahtev za izdavanje dozvole za rad podnose se:
1) osnivački akt DZUAIF-a i statut, ukoliko se DZUAIF osniva u formi akcionarskog društva;
2) dokaz o uplati osnovnog kapitala na privremeni račun kod banke;
3) dokaz o poreklu osnivačkog kapitala;
4) spisak i podaci o predloženim članovima uprave;
5) spisak akcionara odnosno članova DZUAIFA-a, odnosno izvod iz registra privrednih subjekata za pravna lica, odnosno overeni prevod izvoda iz registra za strana pravna lica, uz podatke o identitetu neposrednih ili posrednih imalaca kvalifikovanih učešća, visinu tih učešća i blisku povezanost;
6) program planiranih aktivnosti DZUAIF-a, koji uključuje organizacionu šemu DZUAIF-a, kao i izjavu DZUAIF-a o načinu na koji namerava trajno da ispunjava uslove iz ovog zakona;
7) dokaz o organizacionoj, kadrovskoj i tehničkoj osposobljenosti;
8) podaci o politikama nagrađivanja iz člana 47. ovog zakona, ako postoji obaveza uspostavljanja politike nagrađivanja;
9) podaci o poslovima koje će DZUAIF delegirati na treća lica.
Spiskovi iz stava 1. tač. 4) i 5) ovog člana moraju da sadrže sledeće podatke:
1) poslovno ime, adresu, sedište, matični broj i poreski identifikacioni broj pravnog lica ili preduzetnika;
2) ime i prezime, prebivalište ili boravište i jedinstveni matični broj građana (u daljem tekstu: JMBG) fizičkog lica.
Komisija propisuje sadržinu zahteva za izdavanje dozvole za rad, kao i sadržinu dokumentacije.
Izdavanje dozvole za rad
Član 27
Komisija izdaje dozvolu za rad kada utvrdi da su ispunjeni uslovi koji se odnose na:
1) formu, udele, odnosno akcije i osnovni kapital društva;
2) imaoce kvalifikovanih učešća;
3) to da struktura blisko povezanih lica nije takva da onemogućava efikasno vršenje nadzora nad poslovanjem DZUAIF-a;
4) članove uprave;
5) kadrovsku osposobljenost;
6) organizacione zahteve.
Komisija donosi rešenje o izdavanju dozvole za rad u roku od 90 dana od dana podnošenja urednog zahteva, nakon što utvrdi da su ispunjeni svi uslovi utvrđeni ovim zakonom.
Rok iz stava 2. ovog člana može se produžiti za dodatnih 90 dana kada Komisija proceni da je to potrebno zbog specifičnih okolnosti, nakon što o tome obavesti DZUAIF.
Kada Komisija odbije zahtev za izdavanje dozvole, dužna je da dostavi podnosiocu zahteva rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole za rad sa pisanim obrazloženjem.
Komisija će odbiti zahtev za izdavanje dozvole za rad ako propisi treće države, koji se primenjuju na jedno ili više fizičkih ili pravnih lica sa kojima je DZUAIF blisko povezan, odnosno ako primena i izvršavanje tih propisa, onemogućavaju ili otežavaju vršenje nadzora nad DZUAIF-om.
Kod odlučivanja o zahtevu za izdavanje dozvole za rad, Komisija može konsultovati nadležni organ druge uključene države ako je DZUAIF:
1) zavisno društvo drugog DZUAIF-a, društva za upravljanje UCITS fondovima, investicionog društva, kreditne institucije ili društva za osiguranje kojima je izdata dozvola za rad u drugoj državi;
2) zavisno društvo matičnog društva drugog DZUAIF-a, društva za upravljanje UCITS fondovima, investicionog društva, kreditne institucije ili društva za osiguranje kojima je izdata dozvola za rad u drugoj državi; ili
3) društvo koje je pod kontrolom istih fizičkih ili pravnih lica koja kontrolišu drugi DZUAIF, društvo za upravljanje UCITS fondovima, investiciono društvo, kreditnu instituciju ili društvo za osiguranje kojima je izdata dozvola za rad u drugoj državi.
Promena uslova pod kojima je izdata dozvola za rad
Član 28
DZUAIF je dužan da trajno ispunjava uslove pod kojim mu je Komisija izdala dozvolu za rad.
DZUAIF je dužan da obavesti Komisiju o svim značajnim promenama podataka i uslova pod kojima mu je izdata dozvola za rad, a naročito o značajnim promenama podataka koji su dostavljeni uz zahtev za izdavanje dozvole za rad, u roku od osam dana od nastanka značajnih promena podataka i uslova pod kojima je izdata dozvola za rad.
Komisija u roku od 30 dana od prijema obaveštenja iz stava 2. ovog člana procenjuje značaj promena i prema potrebi obaveštava DZUAIF o eventualnim ograničenjima u sprovođenju promena, daljim obavezama DZUAIF u odnosu na te promene ili predložene promene odbija. Navedeni rok se iz opravdanih razloga može produžiti 30 dana, o čemu se obaveštava DZUAIF.
Ako Komisija ne postupi u skladu sa stavom 3. ovog člana, nakon isteka roka od 30 dana smatra se da je predložene promene prihvatila.
Komisija propisuje pod kojim uslovima je DZUAIF dužan da je obavesti o promenama iz stava 2. ovog člana.
Sticanje kvalifikovanog učešća
Član 29
Kada u DZUAIF-u novo lice namerava da stekne kvalifikovano učešće dužno je da o tome prethodno obavesti Komisiju koja vrši procenu podobnosti i pouzdanosti lica koja stiču kvalifikovano učešće, i daje saglasnost.
Na sticanje kvalifikovanog učešća u DZUAIF-u shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala.
Lice koje stekne kvalifikovano učešće suprotno odredbama ovog zakona, odnosno bez saglasnosti Komisije, gubi pravo glasa po osnovu tako stečenih akcija, odnosno udela.
Uslove za određivanje kriterijuma iz stava 1. ovog člana propisuje Komisija.
Proširenje dozvole za rad
Član 30
Kada DZUAIF namerava da, pored delatnosti za koje je dobio dozvolu za rad u skladu sa članom 25. ovog zakona, obavlja i dodatne delatnosti iz člana 9. stav 1. tačka 2) ovog zakona za koje nije dobio dozvolu za rad, dužan je da prethodno podnese Komisiji zahtev za izdavanje dozvole za proširenje dozvole za rad.
Na postupak odlučivanja o proširenju dozvole za rad shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojim se uređuje izdavanje dozvole za rad.
Komisija propisuje sadržinu zahteva i dokumentaciju koja se dostavlja uz zahtev za izdavanje dozvole za proširenje dozvole za rad.
Oduzimanje dozvole za rad
Član 31
Komisija donosi rešenje o oduzimanju dozvole za rad za sve ili pojedine delatnosti:
1) ako u roku od 30 dana od dana izdavanja dozvole za rad DZUAIF ne podnese registracionu prijavu u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata;
2) ako u roku od 12 meseci od dana izdavanja dozvole za rad DZUAIF ne započne obavljanje delatnosti za koju je dozvolu dobio na osnovu ovog zakona, izričito odustane od dozvole za rad, ili ako neprekidno tokom šest meseci ne obavlja delatnost za koju je dozvolu dobio na osnovu ovoga zakona;
3) ako DZUAIF prestane da ispunjava uslove za dobijanje dozvole za rad predviđene ovim zakonom i, ako je primenjivo, zakonom koji uređuje tržište kapitala i zakonom koji uređuje otvorene investicione fondove sa javnom ponudom;
4) ako DZUAIF izvrši težu povredu odredaba ovog zakona i odredaba zakona kojim se uređuje tržište kapitala i odredaba zakona koji uređuje otvorene investicione fondove sa javnom ponudom i zakona koji uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma;
5) ako DZUAIF ne postupi u skladu sa rešenjem kojim Komisija nalaže mere za otklanjanje nezakonitosti i nepravilnosti iz člana 230. stav 1. ovog zakona ili rešenjem kojim Komisija preduzima posebne nadzorne mere iz člana 232. ovog zakona;
6) kada DZUAIF dostavi obaveštenje Komisiji o nameri prestanka obavljanja delatnosti i podnese zahtev za brisanje iz registra DZUAIF-ova;
7) zbog pokretanja postupka stečaja ili likvidacije nad DZUAIF-om.
Komisija može da donese rešenje o oduzimanju dozvole za rad za sve ili pojedine delatnosti u sledećim slučajevima:
1) ako utvrdi da je odluka doneta na osnovu neistinitih ili netačnih izjava i podataka ili izjava i podataka koji dovode u zabludu, odnosno na drugi nedozvoljeni način;
2) ako Komisija oceni da se poslovanje DZUAIF-a ne vodi sa pažnjom dobrog stručnjaka i u skladu sa dobrim poslovnim običajima;
3) ako DZUAIF krši odredbe o blagovremenom i tačnom izveštavanju Komisije, više od dva puta u periodu od tri godine, ili ako na drugi način onemogućava nadzor Komisije nad svojim poslovanjem;
4) ako DZUAIF obavlja poslove na način koji može pogoršati ili ugroziti njegovu likvidnost ili solventnost ili likvidnost AIF-ova kojima upravlja; ili
5) ako DZUAIF nije organizovao poslovanje ili ne vodi sopstvene poslovne knjige ili poslovne knjige AIF-a kojim upravlja, ili administrativnu i drugu poslovnu dokumentaciju, na način koji u svakom trenutku omogućuje proveru da li DZUAIF posluje u skladu sa propisima i pravilima o upravljanju rizicima, kao i da li upravlja AIF-om u skladu sa odredbama ovog zakona.
U slučajevima iz stava 1. tač. 3) do 7) i stava 2. ovog člana Komisija može DZUAIF-u da oduzme dozvolu za osnivanje i upravljanje svim AIF-ovima ili konkretno određenim AIF-om.
Komisija će bez odlaganja da obavesti depozitare AIF-ova kojima DZUAIF upravlja o oduzimanju dozvole za rad.
Član 32
Na organe DZUAIF-a shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva, osim ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno.
Upravu DZUAIF-a čine najmanje dva člana koji vode poslove i zastupaju DZUAIF.
Članovi uprave zajedno vode poslove i zastupaju DZUAIF, osim ako drugačije nije određeno osnivačkim aktom, odnosno statutom DZUAIF-a.
Članovi uprave DZUAIF-a su dužni da vode poslove DZUAIF-a sa područja Republike.
Uslovi za člana uprave
Član 33
Za člana uprave DZUAIF-a može biti izabrano lice koje je podobno i pouzdano i koje ispunjava sledeće uslove:
1) ima odgovarajuće stručne kvalifikacije, sposobnost i iskustvo potrebno za vođenje poslova DZUAIF-a;
2) nije bilo direktor ili član uprave ili lice na drugom rukovodećem položaju u nekom privrednom društvu kada je nad njim otvoren stečajni postupak, donesena odluka o prinudnoj likvidaciji ili kojem je oduzeta dozvola za rad, osim ukoliko Komisija proceni da to lice nije svojim nesavesnim ili nestručnim postupanjem uticalo na to;
3) ima dobar ugled;
4) koje ne podleže primeni pravnih posledica osude;
5) za koje je na osnovu dosadašnjeg ponašanja moguće opravdano zaključiti da će pošteno i savesno obavljati poslove člana uprave DZUAIF-a;
6) ispunjava uslove za člana uprave propisane zakonom koji uređuje privredna društva;
7) nije član uprave ili zaposleni drugog DZUAIF-a, drugog društva za upravljanje koje je dobilo dozvolu za rad u skladu sa zakonom koji reguliše investicione fondove, depozitara ili blisko povezano lice sa tim licima, funkcioner, postavljeno odnosno imenovano lice ili državni službenik.
Član uprave DZUAIF-a ne može biti lice za koje je Komisija donela rešenje kojim se odbija zahtev za izdavanje saglasnosti na izbor člana uprave, ukoliko je od dana donošenja takvog rešenja prošlo manje od godinu dana.
Direktori, odnosno izvršni direktori moraju biti u stalnom radnom odnosu sa punim radnim vremenom u DZUAIF-u.
Najmanje jedan član uprave mora znati srpski jezik.
Komisija propisuje dodatne uslove za člana uprave DZUAIF-a i dokumentaciju koja se prilaže uz zahtev.
Davanje saglasnosti na izbor članova uprave
Član 34
Komisija daje prethodnu saglasnost na izbor članova uprave DZUAIF-a na period utvrđen u skladu sa zakonom koji reguliše privredna društva, a koji ne može biti duži od pet godina.
Podnosioci zahteva za izdavanje saglasnosti iz stava 1. ovog člana dužni su da prilože dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 33. ovog zakona.
U postupku odlučivanja o izdavanju saglasnosti na izbor članova uprave, Komisija može zatražiti da predloženi član uprave predstavi program vođenja poslova DZUAIF-a za period svog mandata.
Komisija propisuje bitne elemente programa za vođenje poslova DZUAIF-a.
Odbijanje izdavanja saglasnosti na izbor članova uprave
Član 35
Komisija odbija da da saglasnost na izbor predloženih članova uprave ako utvrdi da:
1) predloženo lice ne ispunjava uslove iz člana 33. ovog zakona;
2) postoje objektivni i dokazivi razlozi zbog kojih se može pretpostaviti da bi delatnosti ili poslovi kojima se lice bavi ili se bavilo, ugrozili upravljanje DZUAIF-om u skladu sa pravilima o organizacionim zahtevima iz čl. 39. do 52. ovog zakona;
3) zahtev za izdavanje saglasnosti sadrži netačne i neistinite podatke ili podatke koji dovode u zabludu.
Povlačenje saglasnosti na izbor člana uprave DZUAIF-a
Član 36
Komisija povlači saglasnost na izbor člana uprave DZUAIF-a kada:
1) lice u roku od šest meseci od izdavanja saglasnosti ne bude izabrano ili ne stupi na dužnost;
2) licu prestane dužnost na koju se dozvola odnosi ili mu prestane radni odnos u DZUAIF-u, sa danom prestanka dužnosti, odnosno radnog odnosa;
3) utvrdi da član uprave ne ispunjava uslove pod kojima mu je dozvola izdata;
4) utvrdi da je odluka doneta na osnovu neistinitih ili netačnih podataka ili podataka koji dovode u zabludu, odnosno na koji drugi nepropisan način;
5) je član uprave prekršio zabranu trgovanja ili izvršavanja transakcija, odnosno davanja naloga za vršenje trgovanja na osnovu insajderskih informacija ili na način koji bi predstavljao tržišnu manipulaciju, u skladu sa zakonom koji uređuje tržište kapitala;
6) je član uprave učinio težu povredu, odnosno ponavljao povrede odredaba ovog ili drugih zakona, naročito ako je zbog toga ugrožena likvidnost ili održavanje kapitala DZUAIF-a ili se radi o kršenju propisa koje se ponavlja dva puta u tri godine;
7) član uprave podleže primeni pravnih posledica osude;
8) je pravnosnažnim rešenjem oglašen poslovno nesposobnim licem.
Komisija može da povuče saglasnost na izbor člana uprave DZUAIF-a ako:
1) član uprave nije obezbedio sprovođenje ili nije sproveo mere nadzora koje je naložila Komisija;
2) član uprave nije obezbedio adekvatne organizacione uslove iz čl. 39. do 52. ovog zakona;
3) utvrdi da je član uprave u sukobu interesa i da zbog toga ne može da ispunjava sopstvene obaveze i dužnosti;
4) član uprave redovno ne ispunjava obavezu utvrđivanja i ocenjivanja efikasnosti politika, mera ili internih procedura DZUAIF-a i AIF-a kojim DZUAIF upravlja, u vezi sa usklađenošću sa odredbama ovog zakona ili obavezu preduzimanja primerenih mera u cilju ispravljanja nedostataka, odnosno nepravilnosti u poslovanju DZUAIF-a.
Član uprave prestaje sa vršenjem svih funkcija u DZUAIF-u od dana dostavljanja rešenja kojim se povlači saglasnost na izbor člana uprave DZUAIF-a.
Uprava DZUAIF-a je dužna da, najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja iz stava 3. ovog člana, predloži novog člana uprave.
Dužnosti i odgovornost DZUAIF-a i zaposlenih u DZUAIF-u
Član 37
DZUAIF, članovi uprave, nadzornog odbora, prokuristi i lica zaposlena u DZUAIF-u su dužna da:
1) prilikom obavljanja svojih delatnosti, u okviru svojih dužnosti postupaju savesno i pošteno, u skladu sa pravilima struke;
2) u izvršavanju svojih obaveza postupaju sa pažnjom dobrog stručnjaka;
3) postupaju u najboljem interesu AIF-ova i članova, odnosno akcionara AIF-ova kojima upravljaju, odnosno da štite integritet tržišta kapitala;
4) uspostavljaju i efikasno koriste sredstva i procese potrebne za uredno obavljanje delatnosti DZUAIF-a;
5) preduzimaju sve raz
